Бог се јави

Сјеверац са Румије море студом боји,
И хуком топола из дворца древнога,
Као некад Јордан, вода смјерно стоји,
Пред Пречасним Крстом Христа Васкрслога.

На обали лица промрзла, блиједа,
Дрхтавом се руком брат са братом здрави,
Ал` Вјера им пламти из благих погледа
Док радосно кличу свето: Бог се јави!

Бог се јави ваистину, хук се заустави,
И вријеме пред Тројицом свемогућом стаде,
Отвори се Небо, Господа објави,
Благослов на стадо Светосавско паде.

Паде Крст у воду, учини је светом,
И у трену море дивно зажубори,
Запливаше младићи анђеоским кретом,
Поново се Србин за Крст Часни бори.

А кад први срећник до знамења стиже,
Прекрсти се побожно као да још снива,
Пољуби Га радосно, изнад главе диже,
Па до браће своје са Њиме доплива.

А ја спустих главу да сакријем сузе,
Да не виде како пјесник од радости плаче,
Недохватна надахнуће и варљиве музе,
Јер ми ове чисте риме од њих више значе.