pravda_i_istina
01. јануар 2010. у 17.14
Hristos je sisao u AD (tamnicu, carstvo mrtvih, seol, podzemlje, grob), u utrobu zemlje. Tim mrtvima je tada propovedao Jevandjelje, i po vaskrsenju će i oni primiti sud zajedno sa živima (1. Petrova 4,5-7).
Na drugoj strani PAKAO je mesto, možda je bolje reci stanje VECNIH: muka, prekora, pogibli, OSUDJENIH.
Dakle, prevodioci Pisma su se pod uticajem grckog jezika, a ovaj, opet pod uticajem grcke mitologije (nisam je dovoljno proucavao, ali nema druge, pa bih voleo info, paralele, influence da neko predoci) nasli u izvesnoj nedoumici, pa tako imamo dvostruk prevod, ili zbunjuju citaoce:
Матеј 11,23 И ти Капернауме! Који си се до неба подигао до пакла ћеш сићи: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.
Лука 10,15. И ти, Капернауме! Који си се до неба подигао до пакла (nas, SINODA SPC prevod: DO ADA) ћеш се сурвати.
Dakle, ravnajuci se našim, pravoslavnim prevodom, možemo zakljuciti da je pakao i ad jedno te isto jer se koriste oba termina za isti, 1 kontekst sudbine Kapernauma.
Ili, možemo zakljuciti da survavanje i silazak nije isto, ako su dva nadovezujuca, a razlicita konteksta: kod Luke mu preti najdonjim krajevima zemlje, gde je i sam kasnije sisao (Efescima 4,9), u ad da propoveda, a kod Mateja mu preti vecnim paklom jer nema opravdanja okretanju ledja cudesima koja bi čak i Sodom obratila. Takođe, ako razlikujemo lokacije ada (najdonji kraj zemlje, utroba) i pakla (3. nebo, vidi nize), onda je jasno da se kod Luke mora survati, a kod Mateja spustiti (sici).
Međutim, posto ja nisam onaj koji huli na Crkvu, naprotiv, pun sam hvale, ja ću vam naglasiti, da je u ruskom, takođe pravoslavnom prevodu i kod Mateja, i kod Luke, termin: АД, mada Rusi imaju i reč ПЕКЛО, ali, vidi ispod, vrlo su jasni kad koriste reč gehena.
Drugi primer je kod Luke 16,24 govoreci o mukama bogatasa:
SPC prevodi - u paklu, a RPC - u adu. Naravno, Rusi su akcentovali sahranjivanje, a mi muke bogatasa, svi imajuci u vidu prethodni stih, ali to je onda ocigledno navlacenje projektovanog rezultata. Isto imamo i kod Mateja 16,18, kod nas je prevod: vrata pakla, a kod njih - vrata ada.
No, kod Mateja 5,22 Rusi prevode: ognjena gehena, što se može prihvatiti kao i nas SPC prevod istog mesta: pakao ognjeni; a takođe i dalje, 5,29-30: pakao, tj. gehena (vidi ispod).
BTW, kod Engleza, KJV, svuda je HELL, tako da od te strane nema pomoći u ovoj zavrzlami, a i daleko su mnogo od lica mesta, tj. jezika originala; mada razlikuju PRISON kod 1. Petrove.
Šta to znaci, jer sto je mnogo mnogo je?
U starom zavetu ne postoji termin, grcka reč ad, no jevrejska seol. Reč ad je preuzeta iz grcke mitologije, a prevodioci kao da su hteli da pokazu da je grcki jezik zamenio aramejski i jevrejski, međutim, doveli su do konfuzije i pretnje grckom mitologijom, na jednoj strani, a na drugoj jednostavno izjednacili recju hell, svuda kao Englezi, ili delimicno, kao mi, recju pakao. Mi, SPC, smo tu napravili sendvic (50-50%), znamo za grcki jezik i/ili prevod sa aramejskog na grcki, pa ne možemo bas da se pravimo Englezi (ili Djura Danicic, vidi nize).
Pakao (reč prevedena, simbolizovana Gehenom) je mesto vecnih muka, a ad (zapravo seol) ne. Ne znam, ima li danas duhova u tamnici, podzemlju, kojima nije propovedano Jevandjelje? Oni, kojima nije propovedano su kasnije umrli, POSLE Gospodnjeg vaznesenja vise svih nebesa, i sigurno ne govore grcki (ni jevrejski), no neke druge zabacenije jezike, s krajeva planete.
Mnoge svrbe usi za grckom mitologijom, naravno treba je upoznati, ali i PREPOZNATI Pismom, bas kao i grcki jezik, ali, šta da vam kažem, kad se Proroci moraju ispuniti: ... podignuce Gospod sinove Siona na sinove Javana, ...
Međutim, već sada treba razjasniti da ad i pakao nije isto:
AD (jevrejski seol-praznina, pustos; grcki hades-nevidljivo)
Podzemno carstvo smrti (Psalam 16,10 piše pakao po Djuri Danicicu, a treba ad kao i u Delima 2,27-31, jer verujemo Sinodu SPC, tj. znamo da je Gospod u ad silazio da bi propovedao Jevandjelje mrtvima), po drevnom verovanju mesto dusa pokojnika, koje prebivaju u zaboravu, bez kretanja i zvukova, bez prokletstva i blagoslova u ocekivanju Strasnog suda (Jov 10,21-22; 17,16; Psalam 94,17).
GEHENA (Matej 5,22,29,30; 10,28; 18,9; 23,15; Marko 9,43,45,47; Luka 12,5; Jakov 3,6) - grcki naziv doline sinova Enomovih (jevrejski Ge-Hinom), proteze se na juznoj strani Jerusalima, u kojoj su se na mestu, imena Tofet, za vreme careva Ahaza i Manasije prinosile decije žrtve Molohu, i/ili ih samo provodili kroz vatru (28.3; 33.6; Psalam 106,37-38). Car Josija, unistavajuci idolopoklonstvo, oskvrnio je to mesto (2 Carevima 23,10), praveci djubriste od njega, na kome je, po predanju, svagda goreo oganj. Po Reci Gospodnjoj, Gehena je, znaci, simbol mucenja osudjenih, stvarnim ognjem paklenim (Matej 18,8...OGANJ VECNI; Luka 16,), neugasivim...
Dakle, praveci prelaz sa starog na novi ZAVET, napravljen je i prelaz sa jevrejskog i aramejskog na grcki JEZIK, ali potrebno je i dijagnostikovati prelaz iz vere u VERU (Rimljanima 1,17), gde nam Biblija svedoci za Judejce (judaizam) podrobno, ali ne i za Grke, osim u međusobnom poredjenju, ili kroz prizmu prvih...
Ranohrišćanski sveti oci su za apologiju slavljenja nedelje (vaskrsenija) uzimali 2. knjigu Enohovu (sa grckog prevedena na staroslovenski) kao dokaz za 8. dan-eshatoloski (jer subota je 7.; pominje se 8. dan i u SZ), a Enohovo proricanje je potvrdjeno i Novim Zavetom, čak citirano Judinom poslanicom (1. knjiga Enohova).
Da li neko može sada da porekne 2. knjigu Enohovu i 3. nebo u kome su i raj i pakao, po njoj? Ne, nego čak postoje pokusaji plagiranja i prepisivanja iz iste kao tudja (neki kažu svoja, ali tako ne piše) iskustva, a na drugoj strani pretnja grckom mitologijom, te ja, prosto, ne znam šta je losije, gore ili dole...
Trebalo bi da razumemo da je grcki jezik, onovremeni svetski jezik, bio neophodan za prodor hrišćanstva, i mi kod apostola Pavla imamo propovedanje epikurejcima i stojicarima, čak svim radoznalim Atinjanima u Areopagu njima neznanog, a postovanog Boga (Dela 17,23), pozitivisticko-idealistickim pristupom, tako da kad ja danas dodjem do teoloske, a i lingvisticke problematike meni svakako dalje, mogu samo da zakljucim njegovim rečima (17,26...) da je Gospod Bog neba i zemlje unapred postavio određena VREMENA i MEDJE boravljenja covecanstva; da trazimo Gospoda, mada On nije daleko od nas, jer u Njemu živimo, i krecemo se, i jesmo... Koji sebe dade u otkup za sve, svedocanstvo u naznacena vremena (1.Timoteju 2,6). Za nadu vecnog zivota koji pre vecnih vremena obeca Bog koji ne obmanjuje (Titu 1,2). Naravno, vecna vremena imaju i svoju drugu, za neke omrazenu stranu - vecne muke (Matej 25,46), vecni prekor (Danilo 12,2), vecnu pogibao (2. Solunjanima 1,9), pa svakom svoje tada
P.S. Svi smo mogli Jevandjeljem da utvrdimo da se na samom Strasnom sudu neće suditi doktrinarna suprotstavljanja, već (NE)DELA, zapravo, pseudohrišćana neće ni biti do tada, ali tek sada sam shvatio I ZASTO; jer dela iz vere proisticu, i svako drvo se po plodu poznaje. Znaci, kod bilo kakvog ekumenskog dijaloga, akcenat je na dijalogu, jer neusaglasene doktrine ne može niko da ekumenise, bas zato što je nepismenost skoro iskorenjena.
ZAKLJUCAK u najkracem, pa ko hoće da razume:
Gospod nas je sisao u hades (grcki), tj. seol (jevrejski) da bi propovedao Jevandjelje utamnicenim duhovima, koji pre ne imahu nade nikakve.
Od tada skoro 2 milenijuma se propoveda Jevandjelje svakoj zivoj dusi.
Pakao - ognjena gehena su vecne muke osudjenih, a ne ad-seol.
Carstvo Bozije je unutrasnje, pa ga nemojmo traziti spolja, tim pre jer se neće reci evo ga onde ili ovde.
Svete Tajne i Prvosvestenicka Molitva Oce nas.
.
