Poštovani
Cartensius

...a o čemu bi tu trebalo da se diskutuje?

sa poštovanjem

Ima jedna stara izreka: „Što se babi htilo - to joj se i snilo”.

Religija nije zasnovana na istinama već na verovanjima. Religio = verujem. Onoga dana kada se(eventualno) saznaju istine vezano za religije ovoga sveta onda to vise neće biti religija već znanost, naucna disciplina. Nazalost, today is not the day - kako kažu na zapadu.
Međutim, vi ste toliko zeljni da to u šta verujete JESTE istina da non-stop sami sebe i druge ubedjujete o nekim istinama.
Sto vise ubedjivanja - to vise nesigurnosti, nevere.

Aj' sad jedno pet-sest minusa cisto da se zna da vam se ne svidja ono sto sam napisao, bez obzira sto je sve kultirno i civilizovano napisano.

Pozdrav

Da ne ulazim u puno detalja - samo da se osvrnem na JEDAN VELIKI NESPORAZUM između nas dvojice:
Ja nemam ama bas ništa protiv vernika. Naprotiv, meni je (nazalost moram tako reci) pomalo zao tih ljudi. Ono sto meni smeta je sirenje religije od strane onih koji su ove sve vernike napravili vernicima.

Međutim, posto si i sam vernik, predlazem da ti svoja osecanja predocim na „neutralnom terenu”:

(Pretpostavljam da si 45+ godina, kao i ja)

Seti se onih dana kada je Josip Broz Tito bio predsednik. On je u ono vreme bio neprikosnoven, bio je zakon, autoritet, sve sto on kaže automatski je bilo najispravnije moguće... bio je heroj u ratu i u miru... dozivotni predsednik države, pocasni doktor vojnih nauka, general armije... Socijalizam koji je on provodio u Jugoslaviji bio je (u našim ocima) najbolje drustveno uredjene, najpravedniji sistem, jer, po zamisli, trebao je da iskljuci bilo kakvo izrabljivanje radnicke klase; radnik je bio zasticen od davanja otkaza ko beli medved; zimnice, polutke, sindikalna ljetovalista na moru... kleli smo se u Tita (milion puta sam čuo da neko kaže „Tite mi”). Tito je bio socijalizam i socijalizm - to je bio Tito. Tito je bio Bog. Bio je neprikosnoven i nedoditljiv. Isto tako socijalizam je bio „Bogom dan”. Tamo negde, izvan stare Juge, vecina zemalja je bila kapitalistickog uredjena ali, ali to je za nas bio TRULI KAPITALIZAM. Svi su bili u krivu, samo je Tito bio u pravu i mi s njime.

Ono zbog čega sam sve ovo gore napisao je zelja da pokazem koliko duboko smo mi tada mislili da smo u pravu, da je ZAISTA mogućE raditi onoliko koliko ti se radi a imati onoliko koliko mislis da ti treba (osnovna postavka komunizma, slično vecitom zivotu u raju u religiji). Seti se, svi smo tada (ili barem velika vecina) 99,9% mislili da smo mi u pravu a celi (kapitalisticki) svet u zabludi. Secam se, tada sam ja mislio da bi bilo bolje da ima vise partija, cisto radi konkurencije, ali bi odmah odagnao takve misli osecajuci krivicu.

Bilo je skoro nemoguće promeniti naše simpatije prema socijalizmu... a danas, nakon par decenija, kada vecina nas i lično živi na zapadu - shvatili smo da smo bili indoktrinirani, zaslepljeni, izmanipulisani i, sto je najgore, POD KONTROLOM za koju smo nekako podsvesno osecali da nije uredu, da sputava kreativnost pojedinca, ali - verovali smo da tako mora biti.

E, na isti način mi koji ne verujemo, vidimo religijske organizacije i vernike slično kao i sebe u vreme socijalizma (ali sada drugim ocima) i krivo nam je kad neko kontrolise i manipulise pojedincima putem strahova, pretnji... istovremeno zahtevajuci da prihvataju određena ogranicenja u zivotu bez da smiju i diskutovati i dovoditi u pitanje ispravnost religijskih doktrina („uzmi ili ostavi” a u nekim religijama čak ne smijes ni „ostaviti”).
Zašto covek mora da se oblaci ovako ili onako? ... da jede ili ne jede odredjenu hranu... da devojke ne mogu slobodno da upoznaju muskarce? ... da se suzdržava od kojecega...

Lično sam duboko ubeđen da, kako je socijalizam napokon raskrinkan u ocima vecine, tako će i religija jednoga dana biti predmet (tuznih) secanja i uspomena na neka stara vremena kada su mase ljudi bile masovno indoktrinirane i izmanipulisane...

Nazalost, vi vernici ne želite, ili ne mozete to da razumete... za sada.

Ja vam, svakako, kao i nama, želim sve najbolje. Zameram samo tvorcima religija i onima koji to svesno nastavljaju, onima koji čak idu u skole da bi bili sto uspesniji u sirenju religije a nadaju se vlastitoj koristi.

Otreznjenje je pocelo: i vi se smijete domorocima kad plesu ples kise mada su njihova ubeđenja jednako jaka kao i vasa... vreme čini svoje...

Sve najbolje

Dve stvari:

Prvo: (citiram:)

„Ne znam da li si shvatio ali dosta nas ovde ne marimo ni za popove,ni za svestenike, ni za organizacije, ni za Vatikan, ni za manastire...” (kraj citata)

Vi ste, ustvari, prihvatili doktrine tih istih popova, svestinika... prihvatili ste osnovni koncept (postoji gospodar, vi ste sluge, postoje restriktivne zapovesti i eventualno sledi lepa nagrada), kao sto rekoh - prihvatili ste osnovni koncept, detalje ste selektivno sagledali kroz svoju vlastitu prizmu i onda ste popove, svestenike i slične odbacili kao autoritete (ko su oni? -ljudi k'o i vi, sto je ok)
... sto na zalost ne menja stvari - vi ste i dalje indotrinirani i živite RESTRIKTIVNIM ZIVOTIMA. Zrvte ste.

Drugo: (citat)

„Usput receno nisi ništa rekao u vezi ovoga: Tvrdim da živimo zdravije zivote, sa manje bolesti, sa manje stresa, da smo porodicni ljudi, dobri muzevi i dobri sinovi , dobri ocevi i da smo primerni radnici , primerni sluzbenici, primerni studenti i primerni profesori...” (kraj citata)

Sa ovime se gotovo sasvim slazem. Ja to nikada nisam ni poricao. Vi ste dobri, ali DRUGIMA, možda čak i vise nego sebi u nekim aspektima... ALI, navescu jedan primer sa zivotinjama (ali te molim da shvatis da ni na koji način ne želim da vredjam - ja vas NE smatram zivotinjama iz sledećeg primera):

Ljudi stroje kucne ljubimce, pse naprimer da bi ih napravili „boljima”. I, oni zaista bivaju „bolji”... ali KOME? Bolji su GAZDI jer mu ne prljaju tepihe i namestaj po sobi, ne „skacu” na ulici i u gostima na gazdinu ili gazdaricinu prijateljicu, ne „trce” za zenkom i time eventualno zanemaruju zelje gospodara, daleko su manje agresivni... međutim, ono sto ja zameram je da su oni USKRACENI za jedan, kako ga mi koji nismo ustrojeni, vidimo kao najzanimljiviji i najlepsi aspekt zivota. E, ja osuđujem te ljude koji su ih ustrojili radi svoje komocije a istovremeno im uskratili nešto daleko vrednije, nešto sto muskarcu ispunjava zivot. Sto je još veca ironija i zalost, za plakati, te zivotinje nisu ni svesne šta se desilo sa njima - one svoga gospodara vide kao svoga najveceg prijatelja.

Ja zemeram tvorcima religija (onima koji su sve zapoceli) i onima koji sve to nastavljaju i propagiraju - sto traže od pojedinaca da žive jedan RESTRIKTIVAN ZIVOT i da prihvate ulogu SLUGE.

Ako je neko odrastao bez roditelja (kao npr. neko malo dete u ratu, sa jedno - dve godine starosti), ako ih nikada nije video, tj. ne seca ih se, ako veruje da će možda jednoga dana ponovo da se na neki način sastane sa njima - nema razloga da:

- posti na odredjene dane,
- nosi odecu koja sakriva čak i lice
- da, kao zensko, ne može da pridje muskarcu, ili da mu da znak da ovaj pridje,
- da se raznese bombom jer veruje ta „tata tako želi”
- da ne koristi TV, kompjuter ili bilo kakvu drugu skalameriju (Amishi u Americi) jer su ih drugi ubedili ta „tata smatra da tako treba”
- da skakucu u krug da bi pala kisa...

i tako u nedogled. Mrzim kad neko manipulise druge. Ja sam u socijalizmu bio izmanipulisam. Kasnije sam se probudio. Sretan sam zbog toga. Voleo bi da manipulasanje bilo koje vrste prestane i da se svi probude i žive zivot punim plucima.

„ živimo punim plucima” ? Objasni nama tu logiku. Uveravam te da moje hodanje od 8 km je mnogo vece zadovoljstvo od cigareta! i volim mirno da spavam bez grize savesti da sam nekoga „uspesno” prevario..

...Da mi to kolega proverimo, može?

Dobro! onda ovako:
Prvo da vidimo dali nas LAŽETE?

Kolega profesor proveriću ti matematiku i gramatiku, može?

Bog, šta kažeš množina tako?

E! hajd sad dragi moj kolega udiši duboko recimo punim plućima pa mi lepo sabiraj po Bona Fide te vaše Bogove i daj mi njihov zbir.

Kolega provesor! jesi razumeo šta ja ovde pitam? ako si pismen i razuman onda očekujem konkretan odgovor na konkretno pitanje, izvoli and have a nice day.

Konstatacija

Vaš je otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.

Ciitrao sam ono što vas osuđuje za LAŽCE jer slasti oca svojega činite i ne stajate u istini jer nema istine u vama.

E! kolega profesor i koji im je to zbir?

Tek da vidimo zašto nas LAŽEŠ idal ti mirno spavaš?

Kolega matematiku da ti proverimo, dobro?

Sabiraj si Bogove i daj mi njihov zbir, da ja iskoristim priliku.

Ne spavaš ti mirno kolega provesor, zašto?

Zato što smo konstatovali sa ste LAŽE, da vam Biblija ništa ne znači kada smišljeno smisliti paragrafe sa tačkama. Da ja citiram Bibliju može?

Vaš je otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.

E! i kako onda vi možete mirno spavati A! možete li???

Hajd sad sigraj se minusićima ;)))

Dragi kolega lepo govoriš! zašto da ti lepo i ne odgovorim?

Vidi dragi kolega ja ću tebi citirati Bibliju dobro?

Luka 14,24. Jer vam kažem da nijedan od onijeh zvanijeh ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanijeh, ali je malo izabranijeh

Širokim putem ide mnoštvo, uzanim je teško a i jako ih je malo, DA!
Kolega šta misliš dali mi to po većini treba da odredimo ko je Hrišćanin a ko nije? drugo

Imate vi vaše pravo birati, ja vam na to ne osporavam! nego mene posebno interesira zašto sam ja vama MORON ako ne delim vaše verovanje mnoštva?
Dragi kolega zašto me to mnoštvo proganja? zašto mi mnoštvo izvrće svedočanstvo i zašto kada mnoštvo pita ja tom mnoštvu odgovaram ali kada ja mnoštvo pitam niko iako vam mmmnnnoooooooooooooogooooo ima odgovora nemate jer vam se sveže jezik za grlo da se pismo ispuni.
Konkretno

Zašto se kolega vi to mučite da LAŽ i nepravdu činite?

hugenot1
(Profesor)
22. oktobar 2009. u 19.34
Pa ja samo Mormone nazivam moronima, a tebe ne, obično kažem: jehic ili jeretik ili inovernik ili sektas ili propagator jeresi ili krivoverac ili nevernik..

...E! i tako ti to svedočiš, ponašaš se ili voliš jer si vođen tim sa neba poslatim Svetim Duhom! tako?
Jel to to što se zove Hrišćanstvo što ti ovde MISIONIRAŠ?

Zato sam ja mislio da je lepse ovako:

Smesko , legendo, opusti se, disi duboko. Zamisli livadu osuncanu, prijatna je temperatura, leptirici lete, potok zubori, milina, a iz daleka vidis, tamo na nekih pet sto metara od tebe Bengibora kako peca, milina...

hugenot1
(Profesor)
22. oktobar 2009. u 19.34
Pa ja samo Mormone nazivam moronima, a tebe ne, obično kažem: jehic ili jeretik ili inovernik ili sektas ili propagator jeresi ili krivoverac ili nevernik..

...E! i tako ti to svedočiš, ponašaš se ili voliš jer si vođen tim sa neba poslatim Svetim Duhom! tako?
Jel to to što se zove Hrišćanstvo što ti ovde MISIONIRAŠ?

...Dragi kolega ja još uvek čekam da mi ti svedočiš dali je to TO vaše Hrišćanstvo „MNOŠTVA” dali je to TO taj vaš sa neba Sveti Duh što vas vodi?

Konkretno
Kolega, kako ja vaš MORON jehic ili jeretik ili inovernik ili sektas ili propagator jeresi ili krivoverac ili nevernik..
Dakle kako ja to treba vas! po tim vašim sa neba posltaim Svetim Duhom da nazivam?

Evo i vica za tebe, Rigolo, da se malo oraspolozis:

Trbuhozborac jedne večeri nastupa u nekom klubu. Zajedno sa svojom lutkom u krilu prepričava ustaljeni repertoar viceva o plavušama.

Nakon nekoliko viceva, diže se jedna plavuša iz publike, popne se na stol i počne glasno govoriti: -Pa dosta je više tvojih glupih viceva! Zašto misliš da nas možeš ponižavati na takav način? Kakve veze ima boja kose sa nečijom pameću i inteligencijom. To je apsurdno i nadasve glupo. Ljudske kvalitete ne poznaju ni boju kože ni boju kose. To je tipična, neosnovana diskriminacija. Zbog takvih kao što si ti žene poput mene nisu poštovane ni na poslu, ni u kući, niti općenito u zajednici. Zbog takvih mi ne možemo dosegnuti naše vrhunce u karijeri jer svugdje nailazimo na podsmjehivanje. Kako vas nije stid, a sve to u ime nekog lažnog humora.

Postiđeni trbuhozborac počne se ispričavati zbog viceva, kad će plavuša još glasnije: -A vi se gospodine ne miješajte, govorim tom malom kretenu u vašem krilu.

faux-frere to ostavi za Strazburg kada budeš da me pozivaš u kafanu na pivo sa svastikom pastorkom dogovoreno?

Da zabiberim...izvini, faux-frere...

Kolega Smeskao, trebalo bi malo da igras ( da pleses)sa Snezanom.
Laku noć,lepo spavaj!

Pa bilo nam je drago, dragi komsija! Dodjite nam opet, uvek ste dobrodosli! Ako bude kise, ponesite kisobran, ako nemate, ne brinite, imamo ih tri! Sve najbolje! blagodarim! (whatever it may mean)...

(Nastavak pripr. za vikend)
Zanimljivo je da kritičari ponekad potpuno promaše svoj cilj, i umesto kritike i klevete, urade upravo suprotno, kao npr. pohvale Poslanicu Jevrejima kao umetničko delo. »Poslanica je pisana veoma biranim grčkim jezikom. Po stilu to je pravo umetničko delo«. (»Filozofija i hrišćanstvo« str. 66). Postoje takođe mnoge pohvale u vezi sa Hristovom propovedi na Gori. »Kod Luke propoved na gori (6,20-26) stilski je veoma lepo izgrađena i s retorske strane nema prigovora. Izmenjuju se strofe i antistrofe«, stoji u knjizi »Filozofija i hrišćanstvo«.
Dok Viper negira čak i postojanje apostola Pavla, veliki broj kritičara poziva se upravo na njegove tekstove. Dajući svoje kritike, oni samo potvrđuju zajednički stav da je apostol Pavle osnivač hrišćanske teologije, koja »postaje svojevrsna antropologija«.
Bruno Bauer smatra da je »otac« hrišćanstva Filon, a Seneka »stric«. Izuzetno je zanimljivo to, da neke kritičare čak i ne zanima ko je osnivač hrišćanstva, jer negiraju i samo postojanje Isusa Hrista, a istovremeno toliko Ga kritikuju, da bi na kraju zaključili da je On bio reformator društva i pametan čovek.
Zato je dobro rekao apostol Pavle: »A mi propovijedamo Hrista razapeta, Jevrejima dakle sablazan a Grcima bezumlje.« (1. Korinćanima 1,23)
Dakle jedan od razloga kritike kod većine kritičara je bunt protiv Crkve koja se nedolično ponašala.
Sledeća kritika odnosi se na Hristovu genealogiju, na Njegovo poreklo. Nije potrebno poznavati mnogo podataka pa da nam bude jasno da se radi o dvema lozama: Josifovoj (Isusov poočim) i Marijinoj (Isusova majka). Jedna je prihvatljiva za Jevreje, a druga nije. Jevreji su iz rodoslova uvek izbacivali Rutu (Moavku), koja nije Jevrejka, jer nisu dozvoljavali da u rodoslov uđe neko iz neznaboštva, kako su oni nazivali sve druge narode.
Evo još jednog napada na biblijsku istinu o Bogu Ocu:
»Otac je veoma okrutan.«
»Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.«
(Jovan 3,16)
»On pristaje da se i njegov vlastiti Sin žrtvuje da bi se On zadovoljio. Nema tu ni blagosti ni milosti... Njegova ljubav prema vlastitom Sinu nije baš zavidna. Umesto sebe žrtvovao je Sina. S tuđom mukom rešava svoje želje. Ostvaruje ih žrtvovanjem drugoga.« (Filozofija i hrišćanstvo)
»U tezi da je Bog ljubav tek kada je poslao Sina, ne vidimo odakle sledi zaključak. Zašto bi to bila Božja ljubav? Žrtvuje se drugi da bi se pokazala ljubav. O ljubavi bi se moglo govoriti tek tada ako bi Bog sebe žrtvovao.« (Filozofija i hrišćanstvo, str. 228, 230 i 238)
Pre svega ne mogu da razumem ljude koji su se prihvatili posla da kritikuju nešto za njih nepostojeće, nešto izmišljeno, da kritikuju mit, bajku ili priču. Za njih ne postoje Bog, Bog Sin, Bog Duh Sveti, anđeli ili stanovnici drugih svetova. Takođe ne postoji zlo, pa ni sotona sa svojim podanicima. Koji je cilj tih kritičara i odakle im toliko snage i revnosti koja se graniči sa fanatizmom? Ako su već prihvatiti činjenicu i stav da sve to postoji, što pokazuje njihov ulazak u ovu polemiku, onda bi morali da se potpuno upoznaju sa svim prilikama, poštujući neke norme i principe koji još uvek u našem ljudskom društvu važe, pa kada je reč i o ljubavi.
Ljubav može biti prava, istinska, a može biti samo formalna i lažna. Ako je istinska, ljubav je i moćna. Bez obzira da li je »erato«, između dva suprotna pola, »filei« između prijatelja, roditelja i dece, ili »agape« prema Bogu, to je najveći, najjači i najčvršći lanac koji vezuje i spaja, a koji je jači i od smrti. Hiljade ljudi i žena, dali su svoje živote iz ljubavi prema nekome ili nečemu. Ljubav! Ljubav nije nešto sa čime možemo da se igramo. Samo onaj koji nije osetio moć bilo kog oblika od pomenutih ljubavi može drugačije da misli i da se ponaša. Da ponovimo tekst iz Jevanđelja po Jovanu 3,16.
»Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.«
(Jovan 3,16)
»Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo grješnici umrije za nas.«
(Rimljanima 5,8)
»Odavna mi se javljaše Gospod. Ljubim te ljubavlju vječnom, zato ti jednako činim milost.«
(Jeremija 31,3)
»Istinita je riječ i svakoga primanja dostojna da Hristos Isus dođe na svijet da spase grješnike, od kojih sam prvi ja.«
(1. Timotiju 1,15)
»Ovo je zapovijest moja da imate ljubav među sobom, kao što ja imadoh ljubav k vama. Od ove ljubavi niko veće nema, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje. Vi ste prijatelji moji ako tvorite što vam ja zapovijedam.«
(Jovan 15,12-14)
U 17. glavi Jevanđelja po Jovanu nalazi se Isusova molitva za Njegove sledbenike u kojoj moli nebeskog Oca da sačuva svoje sledbenike od zla, da ih posveti svojom rečju koja je istina, da ih ujedini u božanskoj ljubavi i da ta ljubav do kraja ostane u njima.
Može li se iko igrati ovom ljubavlju? Može li neko odbaciti ovu ljubav? Neki hrišćani nisu mogli da razumeju stav apostola Pavla koji govori o Božjoj (agape) ljubavi, o njenom uticaju i moći, kada kaže da je jača od proroštva, od znanja jezika (pa i anđeoskih) i od moći da verom premešta gore… Apostol Pavle čak postavlja pitanje:
»Ko će nas odvojiti od ljubavi Božije nevolja ili tuga! Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? ili strah? Ili mač? Kao što stoji napisano: Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje ni buduće, ni visina, ni dubina, niti druga kakva tvar, ne može nas razdvojiti od ljubavi Božje, koja je u Hristu Isusu Gospodu našemu.«
(Rimljanima 8,35.38.39)
Novac i sila, takođe, mogu da drže ljude u nekoj zajednici. Dok je boravio u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena, Napoleon je rekao da su sva carstva pre njega prošla i nisu mogla da se održe zato što su formirana i održavana posredstvom sile i vlasti, dok će Isusovo castvo ostati večno, jer je utemeljeno na ljubavi. To znači da istinska ljubav večno traje.
Cela Biblija govori o Božjoj ljubavi. Žrtva Isusa Hrista takođe govori o ljubavi, a ne o sebičnom Bogu koji žrtvuje svog sina da bi zadovoljio svoje surove principe. Bog je u žrtvi Isusa Hrista prineo sebe na žrtvu da bi spasao čoveka. Dokaz za to je činjenica da je Isus Hristos bio u potpunosti Bog, kao što je bio i u potpunosti čovek tj. BOGO-ČOVEK. Kada je Hristos, u 9. glavi Jevanđelja po Mateju, oprostio grehe osobi koju je iscelio, književnici su pomislili da huli na Boga, jer samo Bog ima pravo da oprašta grehe (Matej 9,2-6). Sve do kraja Hristovog života na Zemlji, Jevreji nisu mogli da prihvate činjenicu da je On Bog, već je to bio njihov argument za njegovu osudu i smrt (Marko 14,62.63; Matej 26,64).
Upravo činjenica da je Hristos kao lice Svetog Trojstva dao život na krstu pokazuje da je Bog ljubav i da se desilo nešto što je neshvatljivo za čoveka. Sam Bog se žrtvovao radi čoveka. Izraz »SIN« je možda upotrebljen zbog toga što čovek u svojoj ograničenosti ne bi drugačije mogao da shvati bliski odnos koji postoji u Svetom Trojstvu. Čak i taj izraz je dokaz Božje ljubavi koja se spušta do čovekovih ograničenih razumskih mogućnosti. Recimo npr. od nekih se roditelja traži, radi zaštite nacionalnih interesa, (u pitanju je otadžbina) da daju svoga sina. Smatram da ne bi trebalo osuđivati nijednog roditelja koji se sam, bez ikakvog pritiska sa strane, odluči za prvu ili drugu situaciju, tj. da da vlastitog sina za otadžbinu ili da ga ne da. Poznato je i to da su mnogi roditelji nudili sebe umesto svojih sinova i kćeri. To znači da roditelji više vole svoju decu od sebe samih. Zamislite takve roditelje u pomenutoj prilici u kojoj, da bi spasili milione života, odlučuju da daju svoje sinove. Kada je veća ljubav, kada daju sebe ili svoje najmilije? Koliko su puta roditelji stavljali svoje telo kao štit ispred svoje dece ili ih pokrivali svojim telom štiteći ih od mraza, vatre ili hitaca. Svaki pravi i iskreni roditelj najpre će sebe žrtvovati.
Ali da ponovimo to da kada je roditelj na teškom ispitu u kome treba svoga sina da da i odluči se na to, tu je onda u pitanju delovanje uzvišene ljubavi, tj. uzvišenije nego kada bi sebe samoga dao. Da li bi nebeski Otac pokazao veću ljubav da je sebe dao, ili kada je dao svoga Sina da bi spasao ljude, koje On takođe smatra svojim sinovima i kćerima? Nebeski Otac dao je svoga Sina, ali Ga nije izgubio, nego su se Sinovljevom žrtvom spasili i spasiće se milioni. »Bogu je tako omileo svet da je svoga Sina dao da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima život večni.« Postoji čak i neka ljudska logika: »Bolje je da umre jedan čovek nego hiljade.«
Bog nije postupio u skladu sa ovom ljudskom logikom, već je iz svoje velike ljubavi prema nama, prema meni i prema tebi, dao svoga Sina, dao je sve, i Žrtva je urodila plodom spasenja jedne planete.

Poštovani Gospodine Polycis, ovo su bili samo neki delovi dugogodišnjeg rada iz Apologije i Apologetike. Namenjeni su za nevernike, sa jedinim ciljem, ne da im se dokaže, nego za svedočanstvo, jer na Božjem sudu niko neće moći da kaže: nisam znao!
Vi ste, koliko mi je poznato, vernik, pa prema tome smatram da Vas pomenuti problemi ne zbunjuju. Pozdrav, Cartensius.

Gospodine Polycis, pokušavam da ti objasnim, pokušaj da me razumeš. Recimo da ja ne poznajem i ne razumem izvesne stvari. Ti ih razumeš. Da li je dobro, pošteno i lepo da se mom neznanju pa i nepoznavanju rugaš i ismejavaš? Konkretan primer: Roditelji su imali dvoje dece. Nesrećnim slučajem, još kao bebe, deca su bila rastavljena i odrasla u različitim sredinama, nikada neznajući jedan za drugog. Igrom slučaja sreli su se na isto radno mesto. Nakon izvesnog vremena nešto su se sporekli i jedan od njih opsova majku onom drugom. Za ovoga je to bila velika uvreda i uzvrati sa nekoliko šamara. Zbog sukoba, budu pozvani kod šefa. Pogledajući njihovu dokumentaciju, šef je otkrio da su oni u nekom bližem srodstvu. Najzad, na veliko iznenađenje pokazalo se, da su rođena braća. Brat je rođenom bratu opsovao majku. Ako bih ja rekao: slušaj ja verujem u onaj drveni kip,(ili kameni), možda bi i mogao da mi se rugaš i ismejavaš, ali, kada ja tebi kažem: verujem u Onoga gore, verujem u Boga, verujem u Tvorca svega vidljivog i nevidljivog, verujem u Oca nebeskog, nije li On i tvoj Bog? Ti ćeš Bogu da pripremiš kišobran...Bog da nas sačuva od takve hule i neznanja. To ne priliči jednom verniku, to ne priliči jednom Hrišćaninu, to ne priliči ni jednom čoveku. Razmisli dobro o ovome, ako je potrebno još ću uložiti truda da ti ovo pojasnim, objasnim. Ubio mene Bog ako ti mislim loše. Sa najboljom namerom uz srdačan pozdrav, Cartensius.