Magna Pulhritudo Est! Za lepu muziku, uvek kompliment. Za Gospodina Hugenota pitanje ako hoće i koliko hoće da odgovori da se nebi povredila Njegova privatnost. Živeo sam u dve zemlje Evrope oko trideset i dve godine, dosta manje nego u rođenoj grudi. Tamo sam, između ostalih ljudi, upoznao ljude koji su mi rekli da su potomci Hugenota, mnogi od njih pripadaju subotarima. Šta nam Vi Gospodine ukratko možete o Hugenotima reći i dali ste možda i Vi subotar? Koja je denominacija zadržala najbliže ili originalnije učenje koje su oni praktikovali? Bilo je i onih koji su tvrdili da su potomci Valdenžana i još nekih drugih grupacija. Unapred hvala, pozdrav uz dobro raspoloženje, Cartensius.

hugenot1
(Profesor)

„Hugenoti su drzali dan Gospodnji a to jeste nedelja.”

Huge, ti si upotrebio isti izraz kao i ostali protestanti, koji
takođe danom Gospodnjim smatraju da je nedelja, prvi dan u
sedmici. Mene interesuje po kome biblijskom citatu nedelj,
prvi dan u sedmici se smatra kao dan Gospodnji?

Ja mislim da svaki dan je dan Gospodnji ali ne mogu biblijski
da dokazem. Svaki dan je Bog stvorio i sve sto je stvorio
pripada njemu, kao vlasniku. Po tom pitanju, svaki dan je
posvecen Bogu jer svaki dan treba jedan pravi hrišćanin, da
svoj zivot posveti Bogu.

Sve ima svoju svrhu i ono sto je sam Bog posvetio sa namerom
da njega covek pozna između mnogobrojnih izmišljenih bogoba
koji su posedovcali i obozavali mnogobozacki narodi.

Ja i mojih biblijskih studija mogu da zakljucim, da je Bog, koji
je stvorio svet, posvetio sedmi dan u koji se je on odmarao od
sva dela svojih koje ih stvorio, i [posvetio kao memori na
stvaranja. To nam dokazuje da je sedmi dan, dan Gospodnji i po
bibliji, taj dan je postavljen u raju pre pada u greh, kao i bracna
zajednica.

Još jedan biblijski dokaz da je sedmi dan, dan gospodnji subotni
odmor, jeste, kada je Hristos rekao da subota je nacinjena coveka
radi a ne coivek subote radi i da je Gospodar od subote je Sin Coveciji.
Po ovom, ja zakljucujem da ako je Sin Covecije gospodar od subote,
onda subota je dan Gospodnji. Ovde je reč o 4-tvrtoj zapovesti a
ne o nekim ceremonijalnim subotama, jer subota „Shabath” jevrjski znaci „odmor” i izraljski narod su se takođe odmarali na g
odisnje nceremonijalne praznike, kao praznik senica, pasha, praznik
presnih hlebova i tako dalje, i tada nisu obavili nikakve rdove, da bi uzeli vreme da proslave te praznike koje su pokazale na mesiju, Hrista, kao sto je pshalno jagnje.

Jevreji su svetkovali sve te praznike i sedmicnu subotu ali su
bez vere svetkovali jer su pretvorili u obicaj a ne na slavu Bogu.
Kad je rimski kapetan dosao ka Hristu da ga zamoli da Hristos
izleci njegovog slugu, kojeg je smatrao kao sina, Hristos mu je
rekao da će poći s njime i docice kuci da ga izlici. Na to je
rimski kapeten odgovorio da nije dostojaan da dodje pod njegoiv
krov, neka samo kaže reč i njegov sluga ozdravice, jer je
verovao da Hristos ima atutoritet da kad nešto kaže zbice se. Na
to Mu je Hristos odgovorio, okrenuvsi se onima oko njega, rekao:
„Ni u Izrailju takve ”vere ne nadjoh.„

Šta Hoću da kažem da jevreji su svetkovali subotu ali nisu verovali u njega kao mesiju, dok rimski kapeten je verovao i nije svetkovao subotum jer je bio rimski pagan. Isti jevreji koji su svetkovali subotu su predali Hrista rimljanima da ga rzapne na krstu. Neko
može da ne radi svaki dan u sedmicu ali ako ne veruje U hrista i
nije ga prihvatio verom kao svog Spasitelja i Gospoda, koji je
takdje gospodar od subote, ne pomaze apsolutno ništa, jer
svetkovanje subote nije u tome da redis ili da ne redis tog dana
ako srce i misli su preokupirane drugim predmetima sto nema nema nikakvo duhovno znacjenje.

Koji je sada dan Gospodnji, ja verujem da svaki dan je dan Gospodnji
jer onak koji poznaje Bogam njegove mislsi treba da budu svaki dan
posvecene Bogu a ne samo subotom, ali Subota je je vrme od 24 sata
koje je eskluzivno treba da se posveti Bogu kao stvoritelju svega.

To je Biblijski a kako svaki za sebe prihvati i veruje to je
stvar licng verovanja. Sa teoloske strane po ovom pitanju je Biblijski jer sve ono sto je Bog posvetio se ne menja, jer On se
ne menja.

Ja bih radje voleo da budem kao rimski kapeten a ne kao jevreji, subotari bez vere u Hrista, jer kad neko veruje u Hrista prvo
mora da veruje da je Hristos Spasitelj a potom će prihvatiti
verom da je subota nacinjena coveka radi i da će prihvatiti da
je Sin Coveciji gospodar od subote i zato je subota dan gospodnji.

Dali je ova moja konstatacija biblijski ili ne je stvar licnog
biblijskog shvatanja i koliko dozvoljava da mu nova svetlost
verom osvetli njegove misli.

Za mene lično, svaki dan je dan Gospodnji.

”

Lesselier, pre par meseci si lepo postavio pitanje gde možeš naći Bibliju na netu. Zar još nisi procitao bar prvo poglavlje? Tu ti lepo stoji napisano:


1. Mojsijeva 2

1 „Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.

2 I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;

3 I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;

4 To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo,”

Šta piše u Kur`hanu o postanku Zemlje?

Dobro jutro Hugo,
Drago mi je da si nam ukratko rekao o Hugenotima.
Posetio sam skoro sva mesta u Francuskoj i spomenike
koji još uvek postoje na mestima gde su Hugenoti
masakrirani.

Majku sa malim detetom osudili su na vesanje samo za to
sto je prisustvovala u sumi tajnom sastanku na kome se
proucavala Biblija.

Na jednoj farmi, nadeno je vise od 300 osoba na proucavanju,
vojska ih je opkolila doneli kukuruzovinu i stavili oko njih i
zapalili tako da su svi izgoreli.
Takvih primera ima mnogo.

Posetio sam i musej Crekve u pustinji u kome su izlozene
sprave za mucenjas, a mucitelji su se zvali hrišćanima.

Imam visoko mišljenje o Hugenotima, ali ne mogu da prihvatim
ucenje o predestinacije, jer ako Bog unapred određuje
ko će ići u Raj a ko u pakao, onde niko i nema slobodnu volju
i pravo slobodnog izbora. Za mene nije dovioljno objašnjenje
kako Bog unapred prepoznaje pa po topme određuje.
Bog je dao slobodnu volju, pravoslobodnog izbora i svi
smo mi kovaci svoje sudbine, primamo ono sto smo za zivota
izabrali.

U Parizu bas ti reformatori su nam godinama iznajmili crkvu,
tako da smo sa njima jako lepo saradjivali. Na kraju prodali su
nam jednu od njihovih crkava koja i danas postoji gde se redovno okuplja nas narod.

Svima želi sve najbolje

Evo jedne lepe operske balade od Pavarotija i Sepulture, samo sto nikako nisam nasao originalan video (ovo je parodija) ali barem je audio originalan. Mislim da će se Hugetu posebno svideti sepulturini vokali a veranu će se posebno svideti polugole zenske(nacice ih on već), salim se naravno

http://www.youtube.com/watch?v=DkyAJxQs2ZM

Gugenot navodi sledeće:
„Otkrivenje 1:10 pocinje ovako:
Bejah u duhu u dan nedeljni, i čuh za sobom glas
veliki kao trube koji govoraše: Ja sam Alfa i Omega,
Prvi i Poslednji;

Dela 20:7
A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome
hleb, govoraše im Pavle, jer htede sutradan da pođe,
i proteže besedu do ponoći.”

Radi pravilnog shatanja stihovaq koje si naveo, ja
sam samo naveo ono sto ja mogu da složno iz biblije
navedem a da ne kontradiktiram neke stvari kako ja
primenjujem, jer se prevrsi osvrcem na tudja
tumacenja. U stihovima koje si naaveo, ništa ne kaže
da je da je taj daj prvi dan u sedmici, nedelja
posvecen ili odrdjen od Boga za odmor jer tu se ne
radi od raditi ili neraditi togf dana, već iz kojih
pobuda treba da se obazremo na ono sto je Bog
posvetio i iz koji razloga. Bog se ne umara niti mu
je potreban odmor. On je uzeo vreme, sedmi dan posle
stvaranja da posmatra sto je stvorio da bi mogao da
kaže: Gle veoma sve je dobro. Znači da se Bog radovao
svemu sto je stvorio sa svim ostalim itelegentnim
stvorenjima.

„Opaši se sada kao čovek; ja ću te pitati, a ti mi
kazuj.4 Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kaži,
ako si razuman. 5 Ko joj je odredio mere? Znaš li?
Ili ko je rastegao uže preko nje? 6 Na čem su
podnožja njena uglavljena? Ili ko joj je metnuo
kamen ugaoni? Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i
svi sinovi Božji klikovahu.”

Bog je posvetio jedan dan od 34 sata, da bi se covek
setio, uspomen stvaranju. Tako piše u Bibliju i ja
sam naveo ono sto piše. Ajd da se pitamo: Bog je
posvetio sedmi dan za odmor coveku, pre pada u greh,
a po obecanju njegovom cekamo novo nebo i novu zemlju
, gde nema greha, jer tako? U isajiji 66 glave piše:
„22 Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću
ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako
će stajati seme vaše i ime vaše. 23 I od mladine do
mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo
da se pokloni preda mnom, veli Gospod.” Ako je sedmi
dan Bog posvetio pre pada u greh i subata će biti
posvecen i na novoj zemlji, sada se nam namece
pitanje, Koji dan treba tokom vladavine greha je
Big posvetio za odmor? Na drugom mestu piše: Ja sam
Bog koji se ne menjam. Ako Bog je isti i ne menja se
znači da on nije znao šta je radio kada je posvetio
sedmi dan za odmor pre pada u greh i posle unistenje
i iskorenjenje greha, na novoj zemlji, ponovo
posvetiti subotu da spaseni narod sakuplja pred njime
da ga slave.

Dan nedeljni, spomenut u srpskom prevodu može da
znaci ma koji dan u jednoj nedelji ili sedmicni.
To je samo covek primenio ili prilepio za nedelju.

Ako gledamo na imena dana, na engleskom Se zove
Sunday, a na nemackom sontag, suncev dan, sto znaci
da taj dan je posvecen valu, bogu suncu koji su ga
neznabosci slavili tog dana, te zato su mu nadenuli
ime suncev dan.

Spomenuo si da je Hristos važno a dani nisu. To je
tačno i ja se slazem s time. zato ja ne podudaran
akcent na subotu i nikad nisam o tome diskutovao,
ali sada ja se osvrcem na bibliju da vidimo šta ona
kaže, a ne šta ljudi kažu, na osnovu Biblije, nema
nikakvih dokaza da je bog promenio subotu sa nedeljom.
Takav nalog sam Hristos nije dao, kao sto je dao
svojim ucenicima, da idu i proveda jevandjelje, da
nauce sve narode da cine sve sto im je zapovedao. On je
zivotnim primerom ucio i trenirao svoje učinike kako
da veruju i da žive i to je sve bilo suprotno oa ono
sto su fariseji i rabini ucili narod, jer on je ucio
kao jedan koji je imao autoritet.

Fariseji su živeli religiozno a Hristovi sledbenici
žive po Hristovoj veri, jer on je jedini primer koji
je potreban jednom hrišćaninu. Zato, ako Nristos
nije u centru našeg zivota i nije nas primer.
Nikakvo svetkovanje nekog dana neće pomagati gresniku
da se promeni, ali kad jednom svetlost istine osvetli
naše misli, a mi to odbijemo Hristos nije vise u
centru naše vere, nego ljudske filozofije i tumacenja,
kako im svrbeusi.

Tako su religije nastale, jer jevreji kao narod u
Hristovo doba bili su najreligiozniji ljudi ali su
bili bez vere u Hrista, pa su gledalim kako da ga
ubiju, a bili su naj veci subotari. Hristos ih
je ucio kako da svetkuju subotu i šta treba ciniti
ususbotom, a njima se nije svidjalo, jer bi radje
ostavili coveka da umre nego da mu pomogne u subotu,
kao sto ih je on lecio i pomagao one koje im bila
pomoć potrebna.

Zato je On rekao da subota je nacinjena coveka radi
i da je On gospodar od subote i kao gospodar od
subote nije promenio subotu na nedelju, suncev dan.
Mnogi pokusavaju da se izgovaraju da je subota za
jevreje, ali zaborave da su jevreji bili nekada dok
su bili poslisni Bogu, su bili Bozji narod i posto
su oni odbacili Hrista i Bog ih je odbacio kao narod.
Sada nema tu jevrejina ni grka ili gentile, jer su
svima otvorena vrat jevandjelja i individualni jevrej.
kao i neznabosci, moraju da udju na uska vrata a ta
vreta je Hristos.

Ja sam dole naveo da rimski kapetan nije bio jevrejin
i nije svetkovao subotu, pa ga je Hristos pohvalio
da nije ni u Izrailju nasao takjvu veru kao kod njega.
Sada se nam namece pitanje: Dali je taj rimski
kapetan prihvatio Hrista verom i prihvatio verom da
svetkuje subotu kao sto je Hristo cinio ili ne. Ja verujem da i ako nemamo izvestaj o tome da je prihvatio i svetkovanje
subote, jer Hristos sam je svetkovao subotu, kad aje
svake subote po obicaju svome otisao u sinagogu u
Nazaretu, lecio i ucio narod, te zivotnim primerom
pokazao kako da se svetkuje subota.
Dakle, Danas imamo Hrista u hrišćanstvu koji je
svetkovao subotu a ima i drugi Hristos koji je
svetkovao nedelju, Hristos koji je svetkovao subotu
je Biblijski Hristos a Hristos koji je svetkvao
nedelju, suncev dan, sunday, je nebiblijski nego neki
izmesljeni hristos koji se ne može dokazati Biblijom.

Svaki koji je u poenziju može da bude subotar jer ne
radi vise ali to ne znači da ako ne radi subotom
svetkuje subotom. Ni je stvar u tomke dali raditi
ili ne rediti subotom, nego dali verom prihvatimo
Hrista, pored toga da smo ga prihvatili kao Spasitel
i Gospoda, nego kao jedini primer u nasem zivotu.
Samo tako pavednik će po veri svojoj živeti.
Rimljanima 1: 17.





da posmatra svoja dela i ka kraju rece' „

”