VECNI BOZJI ZAKON,

SUSTINA BOZJED ZAKONA
Uzvišena nacela Bozjeg zakona uoblicena su u Deset zapovesti i potvrdena Hristovim zivotom. Ona izrazavaju Bozju ljubav, volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponašanjem i odnosima i obavezuju sve ljude u svim vremenskim razdobljima. Ova pravila su osnova Bozjeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo Bozjeg suda. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za Spasiteljem. Spasenje je samo po blagodati, a ne od dela, a njegov rod je poslušnost Zapovestima. Ova poslušnost razvija hrišcanski karakter i donosi osecanje sreće. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za naše bliznje. Poslušnost koja potice od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi zivot i u skladu sa tim jača hrišcansko svedocenje.

Deset zappovesti:
Prva, poziva nas da slavimo jedino Boga,
Druga, da se ne klanjamo idolima, kipovima ni slikama,
Treca, da ne uzimamo ime Njegovu uzalud,
Cetvrta, zahteva svetkovanje Subote, a ne bilo kojega dana.
Peta, zahteva poslusnost roditeljima,
Sesta, Ne ubi,
Sedma, Ne čini preljube,
Osma, Ne kradi,
Deveta, Ne svedoci lažno,
Deseta, Ne pozeli tudje. (2. Mojsijeva 20,1-17)

Nikada nije bilo vreme niti će ikada biti da Bog kaže drugacije od ovoga.
Nikad Bog neće reci: Sada možeš imati i druge bogove pored mene, možeš se klanjati idolima i slikama, možeš uzimati moje ime uzalud, možeš nepostovati roditelje, ubuti, ciniti preljubu, krasti, lagati i prisvajati tudje.

Prema tome, sustina Bozjeg zakona izrazava nacela koja nikad nisu zastarela niti prevazidjena. Ova nacela su vecna kao i Zakonodavac. Ona izrazavaju Bozju volju i Njegov karakter, koji se ne menja.

Ploce zakon sastoje se od dva dela: Prva regulise nas odnos prema Bogu, a druga odnos prema bliznjima. „I napisa Gospod ploce zaveta, deset reci”. 2. Mojsijeva 34,28.

To je ono isto sto je Hristos sazeo u dve zapovesti: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dusom svojom, i svom snagom svojom, i svim mislima svojim, i bliznjega svojega kao samoga sebe.” Luka 10,28.

Koja od deset zapovesti nije ovde ukljucena? Sve do jedne su ukljucene. Jer onaj koji zaista ljubi Boga, drzace prve četiri, a ako ljubi i bliznjega kao sto sebe ljubi, drzace i onih sest. Svaki koji suprotno veruje i radi je BEZ LJUBAVI, a on je i bez Boga, jer BOG JE LJUBAV.

Apostol Pavle je ceo zakon sazeo u jednu reč, a to je LJUBAV. „Dakle je ljubav izvrsenje zakona”. Rimljanima 13,10. Svaki hrišćanin koji ljubi Boga i svoga bliznjega, neće prestupati nijednu zapovest Derkaloga.

Dekalog nije Mojsijev zakon, već Bozji.
„I BEJAHU PLOCE DELO BOZJE, I PISMO BESE PRSTOM BOZJIM, UREZANO NA PLOCAMA.” 2. Mojsijeva 32,16; 31,18. Bog je napisao Dekalog, a nije Mojsije; zato on nije Mojsijev, već Bozji.

Dekalog je cuvan u kovcegu zaveta: „I uze svedocanstvo metnu ga u kovceg.” 2. Mojsijeva 40,20.
Zakon je Gospodnji vecan kao i sam Zakonodavac. Hristos je to potvrdeio: „Ne mislite da sam ja dosao da pokvarim zakon ili proroke, nisam dosao da pokavarim, nego da ispunim. Jer vam zaista kažem: DOKLE NEBO I ZEMLJA STOJI, NEćE NESTATI NI NAJMANJEG SLOVCA ILI JEDNE TITLE IZ ZAKONA DOK SE SVE NE IZVRSI.” Mateij 5, 17.18. Dakle, Hristos je nedvosmisleno rekao da je Zakon vecan.

Jevreji su optuzili Isusa Hrista da rusi Zakon Bozji i obara proroke. Isus je javno rekao da to nije istina, već je potvrdio da je ZAKON VECAN.

Zalosno je sto i neki hrišćani danas pridruzuju se Jevrejima i osuđuju Gospoda Isusa Hrista da je promenio zakon, Subotu u nedelju, ali Biblija ne zna za takvu promenu.

Druge zakone i pravila, Bog je dao Mojsiju i rekao mu da ih on napise, ne na ploce kamene, već u knjigu i oni se zovu Mojsijevi zakoni. „I rece Gospod Mojsiju: napisi sebi te reci.” 2.Mojsijeva 34,27.

Mojsijev zakon, koji je napisao u knjugu, cuvan je pored kovcega zaveta: „Uzmite ovu knjigu zakona i metni je pokraj kovcega.” 5. Mojsijeva 31,26.

Ovo pokazuje razliku između Mojsijevog i Bozjeg zakona. Oni zakoni koje je Mojsije u knjigu napisao, neki od njih su imali privremeni karakter, a BOZJI ZAKON JE VECAN I NEPROMENLJIV.

Da je Bog mogao da promeni zakon, Hristos ne bi trebao da umre za gresnike. Međutim, upravo zato što Bog nije mogao ostati pravedan ako bi opravdao prestupnika da pravda zakona ne bude zadovoljena, Hristos je dragovoljnu pristao da umre na krstu i svojom žrtvom udovlji zahtevu pravednog zakona i otkupio prestupnika od poseldica greha.

Bog je sebe žrtvovao, zato stoi nije mogao da promene Zakon i ostane pravedan.

Psalmista je rekao o Hristu: „Evo idem kao sto je u knjizi pisano za mene. Hoću ciniti volju tvoju, Boze moj, ZAKON JE TVOJ MENI U SRCU.” Psalam 40,7.8.

Isus je bogatom mladicu rekao: „Ako želiš uci u zivot drzi zapovesti.” Matej 19,17.

Kada su ga fariseju kusali, ponovio je dve ploce Zakona, ljubav prema Bogu i ljubav prema bliznjima i rekao „O ovim dvema zapovestima visi SAV ZAKON I PROROCI.” Matej 22,36-40. A to znači da nijedna zapovest nije niti će ikada biti ukinuta.

Bog je sa Izrailjem nacino zavet u kome su oni obecali da će mu biti poslusni, ali oni su taj zakon prestupili. Zato Bog sa duhovnim Irailjem pravi novi zavet: „Jer ovo je zavet koji ću naciniti s domom Izrailjevim, posle ovih dana, govori Gospod: DACU IM ZAKONE SVOJE U MISLI NJIHOVE I NA SRCIMA NJIHOVIM NAPISACU IH, I BIćU IM Bog i oni će biti meni narod.” Jevrejima 8, 8-10. U Novom zavetu Bog želi onaj isti Zakon koji je postojao od početka da ne bude samo na plocama, već Sveti Duhom želi da ga napise na našim srcima. Svaki onaj u cijem srcu je Bog napisao svoj zakon, zaista ga neće prestupati niti će ikada postati bezakonik.

Hristos je rekao: „AKO ZAPOVESTI MOJE UZDRžITE OSTACETE U LJUBAVI MOJOJ, KAO STO JA ODRZAH ZAPOVESTIM OCA SVOJEGA I OSTAJEM U LJUBAVI NJEGOVOJ.” Jovan 15,10. Hristos je povezao ljubav i drzanje zapovesti, jedno ne može biti bez drugoga.

Apostol Jovan piše: „JER JE OVO LJUBAV BOZJA DA ZAPOVESTI NJEGOVE DRžIMO, I ZAPOVESTI NJEGOVE NISU TESKE.” 1. Jovanova 5,3.
Hrišćanin ne drzi Zakon Bozji da bi svjom zaslugama zasluzio spasenje, on ih drzi iz ljubavi zato što je već spasen Bozjom miloscu. Ako namerno prestupa ijednu od Bozjih zapovesti to je dokaz da nema ljubavi prema Bogu i bliznjima i da nema vere ili je njegova vera suvise slaba.