Дискусије : Религија

Коментар
Kolosanima 2:16
moca77
(Obozavalac)
18. октобар 2009. у 10.34
„Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе; ”

Jasni stihovi! Eto prilike da vidimo ko je vera a ko nevera :) Zna se na koje subote Pavle misli, to nije nikakav problem dokazati iz starog Zaveta.

Međutim običnim vernicima adventisticke crkve je receno da je Pavle mislio na praznicne subote. Tu tvrdnju podupiru time sto Pavle nije rekao « subote u jednini, nego u mnozini »( ?!). Svakom teologu i ko se iole razume u Pismo to je smesno. Ja vam u dve recenice mogu iz starog Zaveta dokazati da Pavle jeste mislio na svakosedmicne subote. I naravno posto su glavesine razumele da obični vernici nisu toliko glupi i da bi eventualno mogli posumnjati u podvalu, onda je lansirana druga verzija : « Pavle jeste mislo na subote i Kolosani jesu svetkovali subotu. Mada tu su bili neki drugi iz crkve koji optuzivali Kolosane zbog toga sto svetkju subotu, onda Pavle govori Kolosanima da se ne obaziru na njih i da nastave da svetkuju subotu. »

Jako lepa podvala, ali ljudi sa strane mogu samo da se smeju. Ta podvala nije odrziva, jer nije reč samo o suboti, nego i o praznicima i o mladinama. Pa nije valjda Pavle govorio Kolosanima da svetkuju mladine i praznike? Znamo da su mladine i praznici ukinuti. Pavle kaže Galatima: „vracate se na svetkovanje praznika(godine), meseca (mladina) i dana(subota).” Zašto bi onda Kolosanima govorio suprotno, da svetkuju dane, mesece i godine ako Galatima govori da ih ne svetkuju?

U svakom slučaju adventisticke glavesine su svesne da njihove teorije vezane za te jasne stihove ne mogu dugo stajati ozvanicene, i zbog toga oni najradje zaobilaze i ignorisu te stihove, sto je veoma neposteno.

Neki drugi edukovaniji i iskreniji adventisticki autori priznaju da je „jedini” stih koji možemo protumaciti kao ukidanje ceremonijalne zapovesti o suboti zapravo onaj u Otkrivenju Jovanom (ОТК 1:10) gde se pominje dan Gospodnji: „DIES KYRIAKE” ili dan Hristov ili dan Hristovog vaskrsenja. Hvala Bogu tu su barem neki adventisti tolerantni!

A onda su se nasli neki drugi koji podmecu običnim vernicima da je taj stih izmenjen, ali ni to ne prolazi jer je cela Biblija Bogom dana, kao sto znamo.

Ne možemo dakle optuzivati ranu crkvu sto nije svetkovala subotu, nego se okupljala nedeljom, lomila hleb nedeljom(taj obred je samo nedeljni) i sakupljala darove nedeljom.
Znam da je to veliki sok za adventiste i razumem ih, jer im je EGW nabacila omcu oko vrata govorivsi da ko god ne svetkuje subote neće biti spasen. Takvom religijom se gubi Hrist i gusi sila Svetoga Duha ! Zato danas ako se kojim slučajem nadje koji adventista koji ima one darove Svetoga Duha pomenute u novom Zavetu (koje inače imaju evangelisti i pentakostalci), taj adventista prestaje da bude adventista.
veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 12.03
KAKO DA TUMA^IMO KOLO[ANIMA 2,16?
Neki hri{}ani misle da apostol Pavle u Kolo{anima tvrdi da Zakon Bozji vi{e nije na snazi. Da li je to istina?
Prvo, treba da vidimo koje je tema ovog poglavlja? Tema je:TREBA TVRDO STAJATI UZ ISUSA HRISTA I NE POVODITI SE ZA LAZNIM UCITELJIMA. Dakle, nije re~ o praznicima, suboti ni o subotama, ve} o pogre{nom u~enju.„Kako dakle primiste Gospoda Isusa Hrista, onako `ivite u njemu.” (Kolo{anima 2,6) „Bra}o! ~uvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po nauci sveta, a ne po Hristu.” (Kolo{anima 2,8) To je problem o kome Pavle raspravlja.
„Kontekst ukazuje da filozofija protiv koje Pavle pi{e, odnosi se na ceremonijalne obredne praznike, ljudska verovanja, predanja, sve {to odvodi ljude od Hristovog jevandjelja.” (Bible Commentary, V. 7. P. 203) Problem nije ni u ovim praznicima, jer su i oni imali svoju ulogu, nego je problem {to su ih lažni u~itelji krivo predstavljali i nametali drugima.
„Gnosti~ka filozofija je obo`avala nebeska tela... obra}ala je osobitu pa`nju na pojedine dane, mesece, godi{nja doba smatraju}i da oni stoje pod kontrolom kosmi~kih sila koje upravljaju sudbinom ljudi.” (Subota i ndelja u istoriji, str.83) „La`ni u~itelji nudili su Kolo{anima druga~iji put spasenja. Pozivali su ih da obo`avaju andjeoske sile (Kolo{anima 2,18), da bi bili za{ti}eni od kosmi~kih sila.” (Isto, str. 86)
[ta je Hristos prikovao na krstu?
„I izbrisavsi pismo uredbe koja be{e protiv nas, i to uzevsi sa srede prikova ga na krstu.” 2,14. Neki hri{}ani tvrde da je Hristos prikovao Zakon na krst i da od tada Deset zapovesti vi}e ne va`e. Svi ćete se sloziti da je to pogresan zakljucak.

Da je se Zakon mogao promeniti ili ukunuti, Hristos nije morao da umre na krstu. Međutim, upravo zbog toga sto nije postojala mogućnos da covek bude spasen i Bog opravdan, Hristos je svojom smrcu zadovoljio zahteve Zakona, tako je covek spasen a pravda zakona zadovoljena.

Šta je onda prikovano na krstu?
Dr. Carnic je to mnogo bolje preveo: „Na taj način sto je izbrisao OBVEZNICU, koja je svojim odredbama bila protiv nas i uklonio je - prikovavsi na krstu.” 2,14

„Bog nije po Hristu na krst prikovao Zakon, koji obavezuje na poslusnost, i za koji Pavle kaže da je svet, pravedan i dobar (Rimljanima 7,12), već napisani izvestaj o našim gresima.” Subota i nedelja u Bibliji i istoriji, str.88.

„OBVEZNICA” je ono sto mi dugujemo po zakonu, a to su nasi prestupi. Njih je Hristos prikaovao na krstu i oslobodio nas od osude Zakona, a ne Zakon.
To je ono sto je bilo „protiv nas”, a ne Zakon, već gresi koje Zakon osuđuje.
Tako greška nije bila u Zakonu, već u covekovoj neposlusnoti Bozjoj volji koja je izrazena u Zakonu.

Stih 15 govori o Hristovoj potpunoj pobedi nad neprijateljem.

„Da vas, dakle niko ne osuđuje.” Kolosanima 2,16.
Ko su oni koji osuđuješ?
LAžNI ucitelji koji su se fanaticno drzali starozavetnih obreda: „I neki sisavsi iz Judeje ucahu bracu: ako se ne obrezete po obicaju Mojsijevu, ne mozete se spasti.” Dela 15,1.
Zbog njih bio je u Jerusalim sazvan prvi sabor Apostolske Crkve.

Ovi lažni ucitelji koji su se drzali bilo gnostickog ucenje ili su prisiljavali vernike iz neznabostva na obredni zakon isli su od crkve do crkve. Uzdrmali su crkvu u Antiohiji, a posle tog stigli su i do Kolosa. Dakle, o njime Pavle raspravlja u 2. glavi Kolosanima.
Nije bio problem ni jedan zakon, moralni ni obredni, već problem je bilo krivoverje i fanatizam laznih ucitelja.

„Za jela ili za pica”. Svakako da Pavle nije protiv jela i pica, već za upotrebu jela i pica u osudjivanju drugih.
„Jela i pica odnose se na žrtve koje su Izarailjci prinasali po žrtvenom sistemu sto je zahtevao obredni zakon.” Bible Commentaru, V. 7. p. 205.

„Ili za kakav praznik, ili mladine, ili subote.”
Pavle naglasava da niko nikoga ne traba da osuđuje ni za kakav praznik.
„Obredni zakon sadrzao je naredbu o praznovanju razlicitih praznika: Pashe, Praznik beskvasnih hlebova, Truba, Obrtnog snopa, Praznik ociscenja i druge. 3. Mojsijeva 23.” (Isto.)

„Ili za subote”
Nije nikakva subota problem ni obredna ni sedmicna, već problem su oni koji namecu svoju volju ljudima.

Grcik „Sabbata” oznacava mnozinu „Subote”
Neki kažu da je tu upotrebljena reč SABBATON sto je subota u jednini.
Da vidimo kako prevode razni prevodioci:

Interliner translation, upravo reč Sabbaton prevodi sa „SUBOTE”

Tako prevodi i Stvarnost: „Prema tome neka vas niko ne osuđuje zbog jela ili pica, zbog godisnjih blagdan, ili mladjaka, ili SUBOTA”

Zagoda prevodi sa „SUBOTE”
Bakotic prevodi sa „SUBOTE”.
Kings James Vercion: „Sabbath days” subotni dani.

Svakako da apostol Pavle ovde ne govori da li treba svetkovati subotu ili ne treba, već da niko nema pravo pomoću bilo kojih prazni nekoga da osuđuje.

Ja ne vidim nikakav problem ako je subote ili subota, jer ovde nije reč koji dan treba svetkovati niti šta treba raditi sa subotom, već da verski fanatici pomoću bilo koga praznika nemaju pravo da bilo koga osuđuju.

Sedamanaesti stih sve najbolje ojvasnjava: „KOJE JE SVE BILO SED ONOGA STO SCASE DOCI, A TELLO JE Hristovo”.

Svima nam je poznato da su obredi Staroga zaveta, koje je Pavle ovde naveo, bili predslika Masije, Gospoda Isusa Hrista. Zato su apostoli i savetovali vernicima da se više ne obrziju i da nije potrebno da prinose žrtve, jer je SINKA obrednog zakona nasla svoje ispunjenje u žrtvi Gospoda Isusa Hrista.

„Sedmicna subota je uspomena na stvaranje (1. Mojsijeva 2,2.3; 2. Mojsijeva 20,8-11) data je pre pojave greha i svakako da nije mogla biti sen Hristovog stradanja. Zato Pavlova izjava o ”SENU„ ne može se odnostiti na sedmicnu subotu, koja je određena četvrtom zapovescu, već mora da ukazuje na obredne praznike koji su nasli svoje ispunjenje u Hristu.” BC. V 7, p.256

Ne postoji nikakav dokaz da su Hristovom smrcu prestale da važe Deset Bozjih zapovesti.
One su vecne kao i sam Zakonodavac.

Bez obzira dali je pravi prevod „subiota” ili „subote” upravo zbog toga što se Zakon nije mogao promeniti, Hristos je umro na krstu
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 12.17
Ne bi da kvarim postavljaču teme tako konstruktivnu diskusiju dali je tačno da SUBOTA je „SJEN onoga što je trebalo doći” niti da joj skrenem tok diskusiji, DA!

No čudi me da SDA seven day adventist i dalje negira Bibliju jer njemu ona ništa ne znači kada je u pitanju robovanju „SJENI od subote”.
Nego imam ja jedno pitanje i ako bilo koji SDA seven day adventist doraste za teološku diskusiju neka meni pojasni njegovu VERU u zakone po pitanju desetka, dobro.

DESETAK jel to za SDA seven day adventist zakon ili nije zakon?
Dali SDA seven day adventist i danas ispunjava izvršivši tu zakonsku obavezu ili je ne ispunjava? Izvolte da ja iskoristim priliku.

Veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 12.18
Prijatelju Moca,

otvorio si post u kome si napao adventiste.
Naveo si nekoliko citata pod znakom navoda,
a nisi dao nijedno ime autora niti izvor odakle si
uzeo te tvje bedne „dokaze”.

Reci mi prijateljski, da li je to posteno?

Drugo, govoris o nekakvoj podvali vodaj HAC,
a u stvari ti želiš da podvalis.
Vidis da nije lepo.

Ne možemo diskutovati o nekakvim nabedjenima
izjavama ako ne znamo ko stoji iza njih.

Moca, nismo mi Jehovini svedoci, gde se ne zna
ko je autor tekstova, kod nas nema podvala,
za naše vernike i za ceo svet, sve je otvoreno.
Nasa statistika, brojno stanje vernika, finacije i
sve drugo redovno svake godine dostavlja se javnosti.

Samo neznalica može da govori o nekakvom skrivanju
i podvalama.

Sve najbolje
moca77
(Obozavalac)
18. октобар 2009. у 12.31
Odista bi bilo tako da je tako.

Čak i neki iskreniji i edukovaniji adventisti priznaju da se ovde radi o svakosedmicnim subotama. Sasvim je jasno da je Pavle mislio na svakosedmicne subote koje se ne pominje se samo u Kolosanima, nego ti „praznici”, „mladine” i „subote”, se pominju na vise mesta u starom Zavetu kao na pr: 1 Дн. 23:31 2 Дн. 2:4 2 Дн. 8:13 2 Дн. 31:3 Нем. 10:33.
Praznici dakle mogu da padnu u subotu i nazivaju se praznici, mladine mogu da padnu u subotu takođe a subote su subote.
Ja ne znam šta ti bulaznis o nekim gnostickim obozavanjima nebeskih tela kada se ovde radi jasno radi o mladinama, praznicima i subotama.

To tvoje unosenje zabune može da prođe samo kod prosecnih i neobavestenih adventistickih vernika.

Ti ne samo što ne poznajes Bibliju, nego ne znaš istoriju rane crkve. Rana crkva nije svetkovala subotu, bilo je samo nekih koji su subotarili i na njih nas Apostol Pavle upozorava u Poslanica Galatima, Kolosanima, Jevrejima i Rimljanima. To su dakle hrišćani Judeji koji su pozivali na stari zakon pa ujedno i na subotu. A subota nije nauka novoga Zaveta i tu vam ja nisam ništa kriv. Nije ni celokupan stari zakon. Pa u deset zapovesti nemas sve moralne zapovesti. Hristov zakon je nešto mnogo, mnogo vise od pukih 10 zapovesti.

I nećeš naći direktan stih koji kaže da su ucenici imali obred lomljenja hleba subotom, ali ćeš naći za nedelju, i ne samo lomljenje hleba nedeljom, nego i skupljanje darova, a skupljanje darova je predvidjeno samo za Bogosluzbeni dan. Neki adventisti kažu kako su Pavle i Petar (u Delima) svetkovali subotu. Nisu oni svetkovali subotu, nego su tada propovedali Zidovima, jer su se Zidovi tada okupljali u zbornicama. To je velika podmetacina i ja bih to nazvao lukavo Bogohuljenje. Hrišćani se dakle nisu okupljali subotom, već Zidovi. Treba proucavati ranu crkvu malo pre Jovana Bogoslova pa nadalje. A i sam Jovan Bogoslov kao predstavnik rane crkve kaže: „DIES KYRIAKE”, dan Gospodnji(Hristov).

veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 12.34
Moca:

Ne možemo dakle optuzivati ranu crkvu sto nije svetkovala subotu,

Odgovor:
Ma ne možemo je osuditi ni za to što JESTE PRAZNOVALA SUBOTU.
---------
nego se okupljala nedeljom, lomila hleb nedeljom(taj obred je samo nedeljni) i sakupljala darove nedeljom.

Odgovor:
Mocas, a gde si ti to procitao da se rana Crkva sakupljana SAMO NEDELJOM?
Gde si procitao da je lomila hleb samo NEDELJOM?
Nigde.

Moca, ili si tolika neznalica, ili se pravis da si?

PROCITAJ: „I SVAKI DAN BEJAHU JEDNAKO JEDNONUSNO U CRKVI I U
LOMLJENJU HLEBA PO KUCAMA I PRIMAHU HRANU S RADOSCU I U PROSTOTI CRCA”
Dela 2,46.

Zapamti MOCA, SVAKI DAN U CRKVAMA i po kucama.
--------------

Znam da je to veliki sok za Mocu i razumem ga, jer mu nije EGW nabacila omcu oko vrata, nego ju je Moca sam sebi nabacio.

Moca, želim ti sve najbolje
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 12.34
Samo neznalica bez njegove VERE i u nedostatku argumenata nema odgovara na Biblijski stih da SUBOTA jeste „SJEN onoga što je trebalo doći” eto iz svoje nemoći da pojasni zašto robuje zakonima kada su SJEN ovi naši iz nazovi Hristova jedina Crkva bez ikakve potrebe olajavaju i napadaju Jehovine svedoke.
crni_jaguar-bec
(saobracajni inzinjer)
18. октобар 2009. у 12.34
Poštovani Moca. Reci da li misliš da je subota u 4-toj Bozjoj zapovesti koja je kao deo ostalih 9 zapovesti ispisana Bozjim prstom, deo tih moralnih zapovesti i samim tim i ona moralna ili ne? A znamo da je Stvoritelj subotu blagoslovio i posvetio kao sto piše u prvoj Mojsijevoj odmah nakon stvaranja.

Svako dobro u Hristu
Veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 12.44
Evo ti argumenata:

KOLOSANIMA 2,14-17 OBJASNJENO U PAVLOVIM POSLANICAMA

Svoju izjavu o Zakonu u subotama u Kolosanima poslanici najbolje objašnjava apostol Pavle u svojim polsanicama.
Za vas koji mislite da u spomenuton tekstu Pavle govori o ukidanju Bozjeg zakona i Subote, koja je spomenik stvaranja, dobro je da obratite paznju na Pavlovo objašnjenje.

„Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slusaju zakon, nego će se opravdati koji ga tvore.” Rimljanima 2,13. Da je Pavle u Kolosanima 2, rekao da se Zakon može ukinuti, to bi bilo suprotno ovoj izjavi u Rimljanima. Pavle je verovao da je i posle Hristovog stradanja i vaskrsenja i dalje potrebno drzati Bozji zakon.

Iako Pavle uzdize Zakon, ipak naglasava: „Eda li je dakle zakon protivan obecanjima Bozjim? Boze sacuvaj! Jer da je dan zakon koji može ozivljavati, zaista bi od zakona bila pravda.” Galatima 3,21. Zakon ima svoje vidno mesto, ali on ne opravdava gresnika, već ga Hristos opravdava. Ali opravdani gresnik neće nastaviti da bude bezakoni, nego će biti poslusan volji Bozjoj.

Pavle pita vernike: „Šta ćemo dakle reci? Je li zakon greh? Boze sacuvaj! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za zelju dok zakon ne kaza: ne želi.” Rimljanima 7,7.
Ovde Pavle ponovo naglasava veliku vrednost Bozjeg zakona. Ako bi u Kolosanima rekao da je ukinut, suprotstavio bi se sam svojoj ranijoj izjavi. Po ovom vidimo da ni u Kolosanima, Pavle ne govori o ukudanju zakona ili bilo koje od deset zapovesti, jer one zaista nisu bile sen Hristovog stradanja.

Ako još uvek sumnjate u Pavlovu tvrdnju o Zakonu, obratite paznju na sledeću izjavu:
„Tako je dakle, ZAKON SVET, I ZAPOVESTI SVETA I PRAVEDNA I DOBRA.” Rimljanima 7,12.

„Zakon je svet, jer Bog, čiji karakter Zakon odsjajujje, je svet.” Romans Commentary, p. 142.

Eto vidite, zar bi Pavle posle ovako jasne izjave, u Kolosanima mogao da kaže da je ono sto je „pravedno, sveto i dobro” trebalo da bude ukinuto? Pavle to ipak nije rekao.

Pavle nastavlja: „Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se NE POKORAVA ZAKONU BOZJEM niti može. A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi. A vi niste u telu nego u Duhu; jer Duh Bozji u vama živi. A ako ko nema Duha Hristova on nije njegov. AKO JE HRISTOS U VAMA ONDA JE TELO MRTVO GREHA RADI DA DUH ZIVI PRAVDE RADI.” Rimljanima 8,7-10.

Pavle ovim pokazuje, da ne postoji hrišćanin koji je primio Hrista za svoga Spasietelja i ispunio se Svetim Duhom, a da prestuipa Bozji zakon. Samo telesni, neobracni i nepreporođeni ostaju u bezakonj, ali ne i duhovni vernici.

„A znamo da je zakon dobar ako ga drzi kao sto treba. Znajuci ovo da pravedniuku nije zakon postavljen, nego bezakonicima i nepokornima i bezboznicima i gresnicima, nepravednicima i poganima, krvnicima oca i matere, krvnicima ljudskim. Kurvarima, muzeloznicima, ljudokradljivcima, lazljivcima...” 1. Timotiju 1,8-10. Kao sto su saobracanji znaci vozacu tako je i Bozji zakon Hrišćaninu. Hristos je Put spasenja, a nije Zakon, ali zakon je samo PUTOKAZ koji pokazuje šta je dobro, a šta zlo.

Da je Pavle u Kolosanima mislio da treba ukinuti zakon, svakako da ne bi posle toga dao ovu izjavu. Pavle zaista u Kolosanima ne govori o ukidanju Bozjeg zakona, a ni subote.

Pavle to još bolje objašnjava: „Jer ovo: ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoci lažno, ne zazeli, i ako ima još kakav druga zapovest, u ovoj se reci izvrsavaju, to jest: ljubi bliznjega svojega kao samoga sebe. Ljubav ne čini zla bliznjemu svojemu; dakle je, LJUBOV IZVRSENJE ZAKON.” Rimljanima 13, 9.10.

Svaki onaj koji prestupa bilo koju od deset zapovesti pokazuje da nema ljubavi prema Bogu ni bliznjemu.

Apostol Pavle zavrsava: „JER SE SAV ZAKON IZVRSUJE U JEDNOJ RECI ‘LJUBI BLIZNJEGA SVOJEGA KAO SEBE'.” Galatima 5,14.

Ceo Dekalog izrazava ljubav. Prvih četiri zapovesti izrazavaju, ljubav prema Bogu, a drugih sest, ljubav prema bliznjima. Onaj koji ima ljubav prema Bogu i bliznjemu drzace i Bozji zakon i zaista neće biti bezakoni.
Sam Hristos tako je podelio Zakon: „Ljubav prema Bogu i prema bliznjemu” Matej 22,37-40.

Kao sto smo mogli videti iz ovoga delimicnog pregleda poslanica apostola Pavla, on zaista ne govori o ukidanju Zakona, jer ga naziva svetim ,pravednim i dobrim.

Za vas koji tarzite biblijsko objašnjenje ovo je svakako dovoljno, a za skeptike, nevernike i bezakonike koji žele da pogaze Bozji zakon za njih nema dokaza, oni će nastaviti u svom bezakonju sve do Hristovog dolaska.
Akada se i pred Hristom budu hvalili kao su bili odani i verni, ali bez poslusnosti Bozjoj volji Hristos će im odgovoriti: „Nikad vas nisam znao, IDITE OD MENE KOJI CINITE BEZAKONJE.” Matej 7,23.

Kojoj grupi ćeš se sada pridruziti?
vozarov
18. октобар 2009. у 12.44
ja vas ne razumem,ako je reč o Hrišćanima i Hrišćanskoj nauci,onda je Glava Hrist kao sto i naziv jeste Hristcanski,

a ako je Hrist Glava i Vodja i Osnivac i glavni Autoritet,

onda je On taj koji se pita kako treba i šta treba a šta ne trebe a ne Pavle,

ili,ako ne moze da se pita Hrista,onda se vidi šta je On radio i kako je prouiveo ovde pa se sa pregleda tako čini koliko se da i može,

jel tako ili ?
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 12.48
I subote moje svetkujte da su znak između mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog vaš.

...Kolega SDA seven day adventist dali priznaš Bibliju i ovo što sam ja iz nje ovde citirao?

Jel to za SDA seven day adventist neki ZAKON? ako pak jeste zašto ga se ne pridržavate? a ako se ne pridržavate u jednom dali SDA naučava da ispunjava sve ostale zakone.
Na kraju ovako:
Ko po SDA seven day adventist robuje zakonima! dali taj koj podleže zakonu i izvršuje zakone ili onaj kome je zakon „SJEN” kako je u Bibliji i napisano?
Vozarov
18. октобар 2009. у 12.50
nejasno je,zašto je Hrist ispunio sav zakon ukljucujuci i obrezanje a onda dolazi Pavle i kaže kako je sve to nebitno,

Hrist se je i krstio iako je bio obrezan,po nekoj logici orezanje je bilo dovoljno i sto je onda bilo obrezanje danas je krstenje i nije potrebno i jedno i drugo

možda Hrist nije bio orezan svojom voljom i zahtevom,učinili su to drugi a da se krsti je sam tražio,ipak,drugi zakon je ispunio sav
moca77
(Obozavalac)
18. октобар 2009. у 12.51
Jaguare, mnogo ukalupljeno gledaš. Kad bi subota bila MORAL onda bi je osecao i hindus i animist, medutim oni tog problema nemaju. I tog problema nema ni jedno ljudsko srce osim kod Zidova koji je tako odogojen. A ni oni tu zabranu nisu DOSLOVNO postovali, jer su bili izvezeni heruvimi na zastorima u hramu, kao i kipovi na Pomirilistu a i sam Bog je uzeo lik coveka.
Za moral ne treba naročiti odgoj. Covjek to ima u srcu - SAVEST. Bog je dao svoj moralni zakon u srca svih ljudi. bilo da su oni Kinezi ili Indijanci. A on je ukinuo jaram kojega ni oci nasi nisu mogli nositi a Hrist ga je do kraja ispunio i bas zato što ga je on ispunio, podloznike zakona OSLOBODI, nama nije dao ZAKON nego slobodu Sinova Bozjih.
Mi nemamo zakona, ali ipak nismo bezakonici, jer držimo NOVU ZAPOVEST. „Staro sve umre a novo nasta u Isusu Kristu”. Novi zakon je svakako na mnogo vecoj dimenzji, nego sto to ti mislis.
Vozarov
18. октобар 2009. у 12.54
po nekoj semi Pavle kaže, da je Hrist mislio ovako:ja sam ispunio sav zakon,a vi nemorate ništa jer je to teško za vas a i besmisleno je

ovo mi deluje besmisleno
hugenot1
(Profesor)
18. октобар 2009. у 12.54
Ja sam pitao Neutralnog jednom:
Kao sto Policy nama zamera da reci „Trojica” „ Trojstvo” se ne nalaze u SP, da li reci „ ceremonijani Zakon” i „ Moralni Zakon” se nalaze u SP ili ne ? Svako dobro od Gospoda !
Vozarov
18. октобар 2009. у 12.58
moral se ne može definisati rečima u nekoj knjizi,moral ili imaš ili nemas,ili si posten ili neposten,pokvaren ili cist,zlonamerna osoba ili dobra,

ili recimo,samo gledaš sebe i svoj interes a gazis po drugima i briga te za druge,

to je moral
Vozarov
18. октобар 2009. у 13.05
evo primera o moralu i nemoralu,

kada se je zacario David ili će biti Solomun,a pre njega se je jedan koji je trebao biti car po nekoj semi bio zaljubio u jednu devojku iz carskog dvora.I onda kada je video da neće biti ništa od njegovog zacarivanje i da će se zacariti David,nagovorio ga je svestenik da ide u dvor cara tamo Davidu ili kome već i da pita da mu daju bar tu devojku za ženu.A ovi rekose bili on hteo i pola carstva da mu damo,pa umesto da mu barem kažu ne ne moze da ti je damo,oni ga ubiju.Dakle to je nemoral i surovost ili bahatost.Moralno bi bilo da je su mu dali devojku,jer ima u dvoru puno takvih za cara a on se je već bio zaljubio pa neka bar to dobije ako već ne carstvo.

dakle,nema zakona koji kaže kako treba postupiti u ovakvom slučaju,ali svi znamo šta je ovde moralno a šta ne.
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 13.05
Za vas koji mislite da u spomenuton tekstu Pavle govori o ukidanju Bozjeg zakona i Subote, koja je spomenik stvaranja, dobro je da obratite paznju na Pavlovo objašnjenje.

...Kolega SDA seven day adventist svedoči LAŽLJIVIM duhom neistinu!

Niko ovde ne kaže da BOG ukida njegove zakone! niko ne tvrdi da BOG sada nema svoje zakona!

Da se mi kolege SDA seven day adventist razumemo, nije potrebno LAŽNO svedočiti „NEISTINU” tako?

Zašto to? Kolega SDA seven day adventist mi ovde govorimo o „IZMENAMA U BOŽIJEM ZAKONIMA” DA!

Bog (taj koga vi niste još uspeli upoznali) u svojoj reči Biliji (koja opet vama ništa ne znači) objavaljuje da je ukino prvo da bi postavio drugo!
Niste vi prvo što ste pod zakonima sposobni ispuniti te zakone! a ako ih ne ispunjavate kako ćete se onda spašavati kada vama „ONO ŠTO TREBA DOĆI NIŠTA NE ZNAČI”

Kolege SDA seven day adventist nema potrebe da svedočite LAŽLJIVIM duhom, zato što mi studiramo Bibliju koja vama ništa ne znači, po svemu sudeći ni LAŽNO svedočiti vama isto tako ništa ne znači.


Vozarov
18. октобар 2009. у 13.10
puno je teze živeti po moralu koji izlazi iz savesti nego po onome pisanom u knjizi,jer ćeš uvek naći rupu u zakonu/knjizi í zaobici taj zakon moralni pisani,ali onaj moral koji izbija iz savesti ne možeš zaobici jer je tu u tebi i pece te neko vreme.

ali,taj moralni zakon u coveku se može vrlo brzo izbrisati tako što se stavi vlastiti materijalni interes iznad interesa drugih i stvar je rešena.Neko vreme će da se pali alarm u svesti a onda sve manje i manje i na kraju coveku postaje lako i da ubija a ne samo da krade.To je ono kad covek pohuli na Duha Svetoga,zadnje dno od dna.
veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 13.26
Mocas, hajde da vidimo d ali si dao izvore tekstova koje si u postu naveo:

„Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе; ”

Gde ti je izvor?

Međutim običnim vernicima adventisticke crkve je receno da je Pavle mislio na praznicne subote.
I naravno posto su glavesine razumele da obični vernici nisu toliko glupi i da bi eventualno mogli posumnjati u podvalu, onda je lansirana druga verzija : « Pavle jeste mislo na subote i Kolosani jesu svetkovali subotu. Mada tu su bili neki drugi iz crkve koji optuzivali Kolosane zbog toga sto svetkju subotu, onda Pavle govori Kolosanima da se ne obaziru na njih i da nastave da svetkuju subotu. »

Pozvao si se na zvanicnu izjavu Adventista, da li je tako?
A gde ti je izvor?
Ko je to rekao?
Moca ili Mocin blizanac?

Svega od tebe
Vozarov
18. октобар 2009. у 13.28
zašto je onda potrebno da se i pismeno definise neki moralni zakon ako ga već imamo u sebi?

-kao sto rekoh,iako je nemoguće da se u potpunosti definise jedan moralan zakon,potreba da se obrazuje postoji,jer svaki covek može da otupi svoju savest i pokvari svoj karakter,ili se genetski rodi iskvaren.Tako za te ljude je potrebno da ih barem kao neka cifrena evidencija o gresnosti upozorava,
Veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 13.35
Evo još jedne MOCINE izjave kojaje odlicna za diskusiju:

moca77
(Obozavalac)
18. oktobar 2009. u 12.51
Jaguare, mnogo ukalupljeno gledaš. Kad bi subota bila MORAL onda bi je osecao i hindus i animist.
Za moral ne treba naročiti odgoj. Covjek to ima u srcu - SAVEST. Bog je dao svoj moralni zakon u srca svih ljudi. bilo da su oni Kinezi ili Indijanci.

Odgovor:
Moca, pa zar mislis da Sveti duh nema precega posla nego da u ljudska srca upisuje zakon koji nema nikakve vrednosti
Kakva ti je ta tvoja logika?

Moca, dali ti shvatas šta govoris?
Uprvo zbog toga, sto Bozji zakon nije ukinut, Bog ne želi da on postoji samo na plocama i u knjigama, nego ga Duhom Svetim upisuje u srca svojih sledbenika.

E sada Moca, Oni u cijem srcu je Sveti Duh upisao Bozje zakon da li će taj biti BEZAKONIK?

Da li će odbaciti Bozji zakon i prestupati ga?
Veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 13.46
Moca:

A on je ukinuo jaram kojega ni oci nasi nisu mogli nositi a Hrist ga je do kraja ispunio i bas zato što ga je on ispunio, podloznike zakona OSLOBODI, nama nije dao ZAKON nego slobodu Sinova Bozjih.

Odgovor:
Moca, da li ti želiš da kažeš, Hristos je drzao zakon, a Moca ne treba?
Da li nas je Hristos oslobodio od zakona,ili od osude koju zakon nad nama izrice zbog naših prestupa?
Šta o tome upravo Pavle govoriuo Kolanima 2,14?
Hristos nije izbreisao zakon, nego osudu koja je protiv nas.

Moca, da li će se BEZAKONICI SPASITI?
Istina je da nas je Hristos oslobodio,
ali on nas osobadja od osude zakona,
a u isto vreme nas oslobadja i od greha,
a greh je bezakonje.

Velika je to podvala hrišćanima ako misle da ih je Htrisytos oslobodio i da i dalje mogu ostati u grehu. To je prevara.
moca77
(Obozavalac)
18. октобар 2009. у 13.49
Veran jedom si rekao da je covek imao zakon pre pada u greh. Čak vecina adventista će se sloziti da covek nije imao zakon pre greha (kao sto kaže Apostol Pavle u РИМ 5:13); jel šta će mu zakon ako ga sâm prirodno ispunjava?

Uzmimo primer oca i sina. Zamislite da otac u celoj sinovljevoj sobi po svim zidovima ureze klesom i cekicem razna pravila i zakone, ne smes „ovo ne sems ono”. Kakav bi bio onda odnos između oca i sina ili majke i cerke i nasta bi se svodio? U normalnim odnosima otac ne ispisuje nikakve svome sinu, nego mu samo deli savete i uputsva a sve ostalo će se prirodno po savesti odigrati, to je normalan odnos.

I kao sto je covek nepravdom postao gresan zbog Adama, tako se covek pravdom zbog Hrista opet vraca u prvobitno stanje kada mu zakoni i pravila nisu bili potrebni. Pa ocemo li se limitirati na pukih deset zapovesti koje ni nasi ocevi nisu mogli drzati, ili ćemo prihvatiti mnogo bolji zakon- Hrista?

Nisu sve moralne zapovesti sadrzane u deset zapovesti i u istim zapovestima nije samo subota ceremonijalna, nego i zapovest ne pravi lika. Jer pravljenje lika NIJE ISTO sto i idolopoklonstvo. Danasnji fariseji pogresno shvataju 10 zapovesti čim se ogranicavaju samo na 10 zapovesti, jer čak ni Zidovi ne shvataju 10 zapovesti na sličan način kao danasnji fariseji.
moca77
(Obozavalac)
18. октобар 2009. у 13.54
„Velika je to podvala hrišćanima ako misle da ih je Htrisytos oslobodio i da i dalje mogu ostati u grehu. To je prevara”

-Da dobro si rekao „velika podvala” ti si taj koji podmeces hrišćanima da govore da mogu slobodno ostati u grehu. To mi nigde nismo rekli, to je samo tvoje dibidus nerazumevanje.
veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 14.07
Vozarov
18. oktobar 2009. u 13.28
zašto je onda potrebno da se i pismeno definise neki moralni zakon ako ga već imamo u sebi?

-kao sto rekoh,iako je nemoguće da se u potpunosti definise jedan moralan zakon,potreba da se obrazuje.

Odgovor:
Vozarov, vrlo si dobro zapazio.
Isticati da Bog toliku paznju posvecuje zakonu, da ga je
On lično napisao na kamenim plocama i predao ljuidima, da ga je čak i Hristos drzao, ispunio ga, i da ga Sveti Duh i danas upisuje u srca Bozjih sledbenika; pa i pored toliko jakih cinjenica, tvrditi da on za nas ne vazi,da li je to zaista normalno?
Nemoguće je da bude oboje.
Ako je Bozji zakon odbacen i postao nevazeci, zašto bi ga Sveti Duh i danas upisivao o nasa srca? Zašto da upisuje ono sto je prestalo i postalo nevažno?

Ljudi, definicija greha je bezakonje, jer „greh je bezakonje”.
Tamo gde nema zakona, otkuda da postoji bezakonje?

Naprotiv, posto je Bozji zakon izraz Bozje volje, on je vecan i nepromenljiv kao i njegov Zakonodavac.
Da je postojasla ikakva mogućnost promene zakona, Bog bi promenio zakon i tako opravdao Adamov greh, Hristos ne bi umro zbog naših greyha.
međutim upravo zato što se sakon ni9 po koju cenu nije mogao promeniti, jer promenom zakona i Bog mi se promenio, Hristos je umro da nas otkupi od osude zakoona i dao nam je slobodu, ali on nas nije oslobodio i otkupio da bismo nastavili da živimo u greho, nego9 želi da ostavimo greh i živimo u skladu sa Bozjom voljom.

Hristos nije napravio nikakvu izmenu u zakonu, On ga je samo uzdigao i objasnio.
Pavle, ili bilo koji od apostola, nisu se usudili da menjaju Bozji zakon i oni su ga uzdigli i zeveli po njegovom uputstvu.

Svima želim sve najbolje
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 14.22
Ljudi, definicija greha je bezakonje, jer „greh je bezakonje”.
Tamo gde nema zakona, otkuda da postoji bezakonje?

..Kolega ko to ovde tvrdi da BOG nema zakone?

Koliko ja vidim to ste samo vi SDA seven day adventisti koji tako to svedočite, drugo.

Šta je bilo sa Hristosom? dali vama njegovi novi zakoni Božijeg novog sveštenstva ništa ne znače?

Veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 14.31
Sluisaj Moca,
veliko je zadovoljstvo sa tobom diskutovati,
samo bilo bi dobro da se ne sirimo na druge teme,
ali posto si spomenuo moju raniju izjavu
hajde da vidimo šta je od toga istina a šta nije:

moca77
(Obozavalac)
18. oktobar 2009. u 13.49
Veran jedom si rekao da je covek imao zakon pre pada u greh. Čak vecina adventista će se sloziti da covek nije imao zakon pre greha.

Odgovor:
Moca, možda si ovde malo nakaradno izneo moju izjavu.
tačno je da sam ja tako nesta rekao, ali secas se da si ti tvrdio da pre Sinaja nije postojao zakon, a ja sam ti naveo da zakon oduvek postoji.

Ako pre gtreha nije postojala zapovest: „Ne jedi, umreces”, zašto je onda savrseni Bog kaznio Adama i Evo za prestup zakona koji nije postojao? Da li bi tako nesta bilo pravedno?

Znaš da je zapovest postojala, prekrsili su je i po reci Gospodnjoj pomrli su.

Drugo, ako pre Sinaja nije bilo zakona, otkuda da je postojalo BEZAKONJE u pretpotopnom svetu? A to je Bog konstatovao da je bezakonje postojaklo. 1. Mojsijeva 6,11.

Treće, ako pre Sinaja nije postojao zakon, na osnovu čega je pravedni Bog unistio ceo pretpotopni svet osim Noja i njegove porodice?

Zakljucak, oduvek postoji Bozji zakohn i on postoji na svakom mestu i u svim narodima. Možda ga oni drugacije razumeju i tumace, ali ni oni nisu bez zakona. I u njihovim srcima Sveti Duh upisuje Bozji zakon, a to je vrednije nego sto on postoji na kamenu i u knjigama.

„JER KAD NEZABOSCI NE IMAJUCI ZAKONA, SAMI OD SEBE CINE STO JE PO ZAKONU, OBI ZAKONA NE IMAJUCI SAMI SU SEBI ZAKON.
ONI DOKAZUJU DA JE ONO NAPISAN U SRCIMA NJIHOVIM STO SE CINI PO ZAKONU”. Rimljanima 2,14.15.

Zato Pavle tvrdi: „JER PRED BOGOM NISU PRAVEDNI ONI KOJI SLUSAJU ZAKON, NEGO CE SE ONI OPRAVDATI KOJI GA TVORE.” stih, 13.

PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 14.37
Bog toliku paznju posvecuje zakonu, da ga je
On lično napisao na kamenim plocama i predao ljuidima, da ga je čak i Hristos drzao, ispunio ga,

...Konstatacija
Ipak SDA seven day adventist su pod zakonima! ali ne bi pa ne priznaju da se izvršavanjem tih zakona oni spašavaju. Ne priznaju da je SUBOTA kao zakon „SJEN onoga što je trebalo doći”
A došlo je u vidu izmene sveštenstva a tako i zakona! do Hrista se spasili robovanjem zakonima a od Hrista kroz VERU!
Dakle šta je problem?
Problem da je sveštenstvo izmenuto ili da su stari zakoni ukinuti da se novi postave! Očigledno da SDA seven day advenstist Biblija ništa ne znači niti smišljti i LAŽNO svedočiti isto ništa ne znači.

Ne razumem šta će SDA seven day adventist zakon ako nisu pod zakonima i ne izvršavaju zakone jer robuju zakonima kako bi se spasili kroz zakon?

Isto ne razumem kako SDA seven day adventist sebe prozivaju Hristovom jedinom Crkvom a poriču ga za novog sveštenika sa novim zakonima?
Još ne razumem zašto njima SUBOTA nije „SJEN onoga što je trebalo doći?”
Još manje razumem zašto SDA seven day adventist svetkuju SUBOTE ali se ne pridržavaju SUBOTNJEG ZNAKA kako je napisano!

veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 14.57
Prijatelju Vozarev,
zaista imaš konstruktivne komentare, nego ne mogu da stigjnem da svima odgovorim.

vozarov
18. oktobar 2009. u 12.44
ja vas ne razumem,ako je reč o Hrišćanima i Hrišćanskoj nauci,onda je Glava Hrist kao sto i naziv jeste Hristcanski,

a ako je Hrist Glava i Vodja i Osnivac i glavni Autoritet,

onda je On taj koji se pita kako treba i šta treba, a šta ne trebe, a ne Pavle,ili,ako ne može da se pita Hrista,onda se vidi šta je On radio i kako je proziveo ovde pa se sa pregleda tako čini koliko se da i može,

jel tako ili ?

Vozarev,
potpuno si u pravu. Samo jedno da objasnim, ne postoji suprotnost između Hristovog i Pavlovog ucenja, nego ponekad mi svojim shvatanjima ili nakaradnim tumacenjima proizvedemo suprotnost koja u sustini ne postoji.

Slazem se sa tomom da za sve treba pitati Glavu Crkve, tj Hrista.
To je zaista mudar zakljucak.
Ali ta Glava, nigde nije rekla da je zakon ukinut.
Ta Glava nigde nije rekloa da je Subota ukinuta.
Ta glava nije pozvala svoje vernike da nastave da
žive u prestupima zakona, nego ih je pozvala na novorođenje,
promenu srca i zivota koji je u skladu sa Bozjom voljom.

Pvle je jasno objasnio:
„Jer greh neće vama obladati, jer niste pod zakonom nego pod blagodacu. Šta dakle? Hoćemo li gresiti ka dnismo pod zakonom nego pod blagodacu? Boze sacuvaj.
Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslusanje,
sluge ste onoga koga slusate, ili greha za smrt, ili poslusanje za pravdu?” Rimljanima 6,14-16.

Pasvle nikad nije ucio da je zakon ukinut.
Pavle nika dnije uzio da mi hrišćani ne treba da držimo Bozji zakon.
Pavle nikad nije ucio da hrišćani ne treba da drže Subotu.
Veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 15.03

Subota je vecni Bozji dan za odmor

Gospod Isus Hristos je jasno rekao: „Ne mislite da sam dosao da pokvarima zakon i proroke, nisam dosao da pokvarim nego da ispunim, jer vam zaista kažem: Dokle nebo i zamlja stoje neće nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrsi.” Matej 5,17.18.

Bozji zakon je vecan kao i sam Zakonodavac. On se nikada neće promeniti. Da je bilo moguće menjati Zakon, Hristos ne bi umro na Krstu. Upravo zbog toga sto je Zakon vecan i nepromenjiv, Gospod Isus Hristos je svojom smrcu zadovolji zahtev Zakona, koji zahteva smrt prestupnika, i time spasao sve koje u Njega veruju.
U Gornjem tekstu je reč o deset Bozjih zapovesti. One su vecne i nepromenjive kao i sam Tvorac.

Gospod Isus nastavlja: „Lakse je pak nebu i zemlji proćiNEGOLI JEDNOJ TITLI IZ ZAKONA PROPASTI.” Luka 16,17.

Gospod Isus Hristos je svojim primerom pokazao da postoje Zakon:
„Ja odrzah zapovesti Oca svojega i ostajem u ljubavi njegovoj.” Jovan 15,10.

„A ko će me od vas prekoriti za greh.” Jovan 8,46. Greh je prestup Bozjeg zakona, a Hristos je bio i ostao bez greha, potpuno poslusan Zakonu.

Neki hrišćani i kriticari misle da je Hristos prestupao Subotu time sto je u taj dan lecio bolesne, ili sto su ucenici trgali klasove i slično.
Isus je samo izvrsio reormu praznovanja Subote. Rabini su izmislili 480 pravila o praznovanju subote, a Isus se drzao samo četvrte zapovesti Dekaloga. Rekao je: „U subotu je dozvoljeno dobro ciniti.”

Hristovo javljanje posle vaskrsenja
U Novom zavetu nemamo ni jednoga teksta koji govori da je Hristos ukuinuo Subotu, niti da je na mesto nje uspostavio nedelju„
Kad kod se javio svojim ucenisima posle vaskrsenja, nema ni jedne reći da je svojim vaskrsenjem promenio Subotu u Nedelju. Takav tekst u Novom zavetu ne postoji.

U Novom zavetu, nedelja se spominje 8 puta i uvek kao prvi radni dan, a nikad kao praznik.
U Jevandjeljima spominje se 6 puta.
”A po veceru subotnom na osvitak PRVOGA DANA NEDELJE.„ Matej 28,1
”A vrlo rano u PRVI DAN nedelje.. A Isus ustade rano u prvi dan nedelje.„ Makro 16,2.9.
”A u prvi dan nedelje dodjose vrlo rano...„ Luka 24,1.
”A u prvi dan nedelje. A kad bi uvece u onaj prvi dan nedeljni.„ Jovan 20,1.19.

Svi oni jednoglasno kažu da je nedelja prvi dan sedmice, a nijedan ne govori o nikakvoj promeni Subote u nedelju. Eto, Vidis, apostoli nam daju nepobitne dokaze da nema nikakve promene.

U svim susretima Gospoda Isus Hrista sa Ucenicima posle vaskrsenja, nema ni jedne reci o bilo kakvoj promeni Zakona niti Subote u nedelju. To ostaje kako je u Dekalogu precizirano. Hristos se javlja pojedincima i ucenicima u razlicite dane sedmice.

Postoje tri novozavetna teksta za koje neki hrišćani misle da govore u praznovanju nedelje.

Prvi je: ”A za milostinju svetima, kao sto uredih po cerkvama Galadskim ona ko i vi učinite. Svaki dan nedeljni neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dodjem.„ 1. Korincanima 16,1.2 Pristalice nedleje kažu, eti sastajali su se i sakupljali drove. Međutim, tekst to ne potvrdjuje. Receno je da svaki odvaja pomoć siromasnima svake nedelje kod svoje kuce, tako da su sredstva gotova, jer Pavle nema vremena da ceka da ih onda skupljaju. Tu uopste nije reč u svetkovanju nedelje.

Drugi: ”A u prvi dan nedelje, kada se sabrase ucenici da lome hleb, govorase im Pavle, jer scase sutradan da podje, i proteze besedu do ponoci. I bejahu mnoge svece u sobi gore gde se bejahu sabrali... i prelomivsi hleb okusi, dovoljno govori do same zore.„ Dela 20,7-11.

Neki hrišćani kažu: Ovo je bilo bogosluženje. Lomili su hlem, dakle imali pricest.
Svakako ćete se sloziti da se ovde radi o vanrednom sastanku zbog Pavlovog odlska.
Ne samo da je propovedao Prvoga dana, već je propovedao i posle pola noći Liturgije se ne drže nikad posle pola noći
U Novom zaveti imamo desetine drugih tekstova koji govore o ”LOMLJENJU HLEDA„ a ocito je da se ne radi o bogosluženju: Gospod Isus, ”Uze onih pet hlebova i dve ribe, pogledavsi na nebo, i prelomivsi ih dade ucenicima svojim.„ Matej 14,19.

”I uzevsi onih sedam hlebova i davsi hvalu prelomi i dade ucenicima.„ 15,36
Isto tako je Hristos lomio hleb u četvrtak na vece pre svoga stradanja (Matej 26,26.
Ovo je zaista bila pricest. Pa ako je tako, da li zbog toga treba da svetkujemi i četvrtak, ili da Hrista i ucenike nabedimo da su svetkovali četvrtak. Svakako ne.

”
Veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 15.11
Hristos je rekao: „Ne mislite da sam ja dosao da pokvarim zakon ili proroke. Nisam dosao da pokvarim nego da ispunim. Jer vam zaista kažem, dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrsi.” Matej 5,17.18.
Da li to znači da Sveto pismo protivreci samo sebi, da Hristove reci znace jedno, a apostolske nešto sasvim drugo? Ne, niposto! Evo šta to znaci:
Hristos je dosao da ispuni zakon, A NE DA GA POKVARI. Kako je On ispunio zakon i proroke?
PRE SVEGA ON JE ISPUNJAVAO SVE PROPISE STAROZAVETNOG ZAKONA. A SAMA Njegova licnost je ISPUNJENJE SVIH STAROZAVETNIH PROROCANSTAVA.
NI NAJMANJA TITLA OD ONOGA STO SU PROROCI PROREKLI ZA NJEGA NIJE OSTALA PRAZNA NITI NEISPUNJENA.

ZAKON CUVAR DO HRISTA
„Tako nam zakon bi cuvar do Hrista, da se verom opravdamo.” Galatima 3,24.
Hristos je taj zakon ispunio na tri nacina:

1. On se povinovao starozavetnim propisima koji su imali tri svrhe: MORALNI, OBREDNI, i GRADJANSKI. Nijedan od tih zakonskih propisa On nije prestupio, jer da jesete, BIO BI PRED ZAKONOM KRIVAC, i pravedno bi bio osuđen na smrt. On je tako SAVRSENO ISPUNJAVAO MORALNI ZAKON, u subotu ide u sinagogu da propoveda. Luka 2,41.42. Tako da je svojim protivniicima smelo mogao da kaže: „Koji me od vas kori za greh?” Jovan 8,46. Čak je i sudija Pilat izjavio: „Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu.” Jovan 18,32.

Hristos je ispunjavao i obredni zakon. Obrezan je osmi dan. Kada je imao 40 dana odneli su Ga u hram. Luka 2,21.22.
Po obrednom zakonu slavio je Pashu. Matej 26,17.18.
Visoko je postovao Jerusalimski Hram. Matej 21,12.13.
Platio je i porez Hramu. Matej 17,24-27.
Čak kada je izlecio gubavca poslao ga je po Mojsijemom zakonu da se javi svesteniku. Matej 8,1-4.
Prema tome, Sveto pismo nepobitno svedoci da je Hristos do tancine ispunjavao MORALNI, OBREDNI I GRADJANSKI ZAKON.

2. Hristos je ispunjenje Zakona i praroka, Njegova licnost je ispunila prorocanstva.
Starozavetni OBREDNI ZAKON IMAO JE SAMO SIMBOLICKI PRIPREMNI KARAKTER. On je bio samo SENKA novozavetne stvarnosti. Upravo onako kako kaže Sveto pismo.
„Koje je sve bilo sen onoga sto scase doći, a telo je hristovo.” Kolosanima 2,17. Dakle, SENKA je ono sto pripada OBREDNOM Zakonu. Obredni propisi su nagovaestavali dolazak novazavetne bogosluzbene stvarnosti.
Starozavetno jagnje je tip ili predlsika Hrista, koji je nazvan „jagnje Bozje koje uze naše grehe sveta.” Jovan 1,36. Po starozavetnom obrednom zakonu svestenici su prinosili zivotinje na žrtvu za oprostenje greha. Hristos je prineo sebe na žrtvo za grehe celoga sveta. Obredni propisi su bili senka, a Hristova žrtva stvarnost.
Tako jasno se vidi da je Hristos ispunjenje onoga sto su proroci prorekli o Mesiji, Spasitelju sveta.

HRISTOS NIJE UKINUO BOZJI ZAKON

HRISTOS NIJE UKINUO ZAKON NEGO GA JE UZVISIO
„Čuli ste kako je kazano starima : ne ubij; jer ako ubijes bićeš kriv sudu. A ja vam kažem da će svako koji se gnevi na brata svojega ni za sto biti kriv sudu.” Matej 5,21.
Vidite, Hristos ovde nije umanjio ovu zapovest nego ju je uzdigao na visi stepen.

„Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljube. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa zeljom, već je učinio preljubu.” Matej 5, 27.28.
Ni ovu zapovest Hristoos nije ponistio, nego ju je uzvisio.

„Čuli ste da je kazano starima: ne kuni se krivoi... A ja vam kažem: ne kuni se nikako.” Matej 5,33.34. I ovu zapovest Hristos nije promenio niti umanjio, već uzdigao.

Zapovest iz gradjanskog zakona: „Oko za oko, zub za zu”, jeste popravio: „A ja vam kažem ljubite neprijatelje svoje,blagosiljatete one koji vas kunu, cinite dobro onima koji na vas mrze i moli te se Bogu za one koji vas gone.” Matej 5,44.

Kao što se iz ovoga jasno vidi OSNOVA STAROZAVETNOG MORALNOG ZAKONA OSTAJE NEPROMENJENA, ali je njena sadrzina još vise u Novom zavetu uzdignuta.

U Novom zavetu Hristos je deset zapovesti sazeo u dve zapovesti:
„Ljubi Gospoda Boga svojega... i bliznjega svojega kao samoga sebe.” Matej 22,37.38.
Ove dve zapovesti su izrecene još u Starom zavetu, jer su sintesa Dekaloga:
„Zato ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega...” 5. Mojsijeva 6,5.
„Ljubi bliznjega svojega kao sebe samoga; ja sam Gospod.” 3.Mojsijeva 19,18.
Dakle, one su postojale još u Starom zavetu, ali Hristos ih je uzdigao i naglasio njihovu vrednost
U te dve zapovesti ukljucene su svih deset zapovesti Dekaloga.

Prema tome, Hristos nije ukinuo Moralni zakon, nego ga je uzdigao i usavrsio njegovu vrednost.
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 16.54
HRISTOS NIJE UKINUO ZAKON NEGO GA JE UZVISIO

..Nepismen sam ne može čitati pismo! ignorant ne bi bio ignorant ako ne bi ignorisao ono šta mu se govori tako?

Kolege SDA seven day adventist vi ste oni koji ubeđujete da su Božiji zakoni ukinuti!
Koliko ja vidim svi ostali vam svedoče da se zakonom spašavali do Hrista a od Hrista kroz VERU!
Isto je očigledno da samo SDA seven day adventist insistira na tome da su Božiji zakoni ukinuti dok svi ostali svedoče na bazi Biblije da je zakon samo izmenjen i postavljen novi.

Dakle ko koga ovde LAŽE a i zašto nas LAŽE?
veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 17.05
Ko je ima pravo da menja Bozji zakon?

Deset Bozjih zapovesti
I
»Ja sam Gospod Bog tvoj. Nemoj imati drugih bogova uza me.
II
Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga sto je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluziti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otacke na sinovima do treceg i do četvrtog kolena, onih koji mrze na mene, a cinim milost tisucama onih koji me ljube i cuvaju zapovesti moje.
III
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud.
IV
Secaj se dana od odmora da ga svetkujes. Sest dana radi, i svrsuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kci tvoja, ni sluga tvoj, ni sluskinja tvoja, ni živince tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za sest dana Gospod stvorio nebo i zemlju, more i sto je god u njima; a u sedmi dan pocinu; zato je blagoslovio Gospod dan odmora i posvetio ga.
V
Postuj oca svojega i mater svoju, da ti se produlje dani na zemlji koju ti da Gospod Bog tvoj.
VI
Ne ubij.
VII
Ne čini preljube.
VIII
Ne kradi.
IX
Ne svedoci lažno na bliznjega svojega.
X
Ne pozeli kuce bliznjega svojega, ne pozeli žene bliznjega svojega ni sluge njegova, ni sluskinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti ista sto je bliznjega tvojega.«
(2. Mojsijeva 20, 2-17)

* Jevrejska re~ »Sabat« znaci odmor, subota.
Bozji zakon sa ljudskim promenama
I
»Ja sam Gospod Bog tvoj. Nemoj imati drugih bogova uza me.

II
(Druga zapovest je cela izostavljena)

II (Ovo je treca zapovest)
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.

III (četvrta)
Seti se da svetkujes dan subotni.
(Zapovest o svetkovanju subote je radikalno umanjena)

IV (peta)
Postuj oca svojega i mater svoju.

V (sesta)
Ne ubij.

VI (sedma)
Ne čini preljube.

VII (osma)
Ne kradi.

VIII (deveta)
Ne svedoci lažno na blznjega svojega.

(Da bi ih imali deset, desetu zapovest su podelili na dva dela)

IX (prvi deo desete zapovesti)
Ne pozeli žene bliznjega svojega.

X (drugi deo desete zapovesti)
Ne pozeli ista sto je bliznjega tvojega.«
(Generalni katolicki katekizam)
Da bi se nesmetano mogli klanjati kipovima, ikonama, slikama i drugim predmetima, a što se suprotstavlja drugoj zapovesti, umesto da se odreknu prestupa, izbacili su celu drugu zapovest. A da bi ih ipak bilo deset na broju, podelili su desetu na dve, a koja je zapovest »ne pozeli«
Katolicka enciklopedija tvrdi da papa »ima toliku vlast i moc da može promeniti i Bozji zakon, jer njegova vlast nije ljudska nego Bozja i on postupa kao Bozji namesnik na Zemlji sa punom vlascu da veze i razvezuje svoje stado.« (Prompta Biblioteka, Vol. VI pp. 25–29)
»Zakon je Gospodnji savrsen«, svedoci psalmista (Psalam 19,7).
»Tako je dakle zakon svet«, dodaje apostol Pavle, »i zapovest sveta, pravedna i dobra.« (Rimljanima 7,12)
»Koji sav zakon odrzi a sagresi u jednome«, piše apostol Jakov, »kriv je za sve.« (Jakov 2,10) Ako je nesta sveto, savrseno, pravedno i dobro, nije mu potrebna izmena, dopuna ni ispravka. A ko je dostojan da vrsi korekturu Bozjeg savrsenog zakona? Zar je covek pametniji od Boga?
Otpad od Bozjeg zakona prorekao je i apostol Pavle: »Da vas niko ne prevari nikakvim nacinom, jer neće doći dok ne dodje najpre otpad, i ne pokaze se covek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i podize vise svega što se zove Bog ili se postuje, tako da će on sesti u crkvi Bozjoj kao Bog pokazujuci sebe da je Bog.« (2. Solunjanima 2,3.4) Izraz »covek bezakonja« ne odnosi se na jednu osobu već na dzinovski sistem lazne religije u kojoj su pomesane istina i zabluda. Biblija ne osuđuje pojedince koji su se u neznanju odvojili od poslusnosti Bozjem zakonu i temelja evandjeoskog ucenja, već ukazuje na religijski sistem koji je prvenstveno odgovoran za veliki otpad. U ovom sistemu nalaze se mnogi odani hrišćani koji služe Bogu prema svetlosti koja ih je obasjala. Vreme je da preispitamo svoje verovanje i uporedimo ga sa Bozjim zakonom i ucenjem Hristovog Jevandjelja; da odbacimo zabludu i stanemo na stranu istine, dok ne bude zauvek kasno.
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 17.16
Ko je ima pravo da menja Bozji zakon?

..Onaj koji ga je i postavio!

Poriče SDA seven day adventist da zakon nije izmenjen?
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 17.19
Jevr. 7,18. Tako se ukida pređašnja zapovijest, što bi slaba i zaludna.

...Šta ovde piše?
Znači li vama nešto Biblija?
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 17.22
Jevr. 7,19. Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolji nad, kroz koji se približujemo k Bogu.

..Evo razlike između vas i nas! mi VEROM uzverovali Bogu našemu da zakonom se čovek nije približio njemu kao BOGU, a vi šta vi radite kada i dalje robujete zakonima i tražite spasenje Božije kroz zakone?
veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 17.41
POD ZAKONOM ILI POD BLAGODACU?

Oni koji nisu upoznati sa svrhom Bozjeg zakona često okrivljuju
hrišćane koji se pridržavaju Bozjih nacela da su pod zakono.
Da li je to ipravno?
Ko je pod zakonom?

1. „Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slusaju zakon,NEGO CE SE ONI OPRAVDATI KOJI GA TVORE.” Rimljanima 2,13.

2. „Jer koji su god od dela zakona pod kletvom su... A da se delima zakona niko ne opravdava pred Bogom, poznato je; jer pravednik od vere živece. A zakon nije od vere. NEGO COVEK KOJI TO TVORI ZIVECE U TOME.” Galatima 3,10-12.

Spasavamo se verom u Gospoda Isusa hrista. Zašto?
Zato jer „Hristos je nas otkupio od KLETVE ZAKONA.” Galatoma 3,13.

Kletva zakona je osuda koju izrice zakon protiv prestupnika.
Zakon nikoga ne može spasti. Možemo se osloboti kletve, osude,
jedino verom u Gospoda Isusa Hrista.

3. Pod zakonom.
Kad apostol Pavle o ovome govori ima u vidu dva pojma:
a) „A pre dolsak vere bejasmo pod zakonom cuvarom.” Galati 3,23. To znači da su ljudi bili u zakonskom sistemu. Nije uloga „cuvara” da osudi, nego, da zastiti i upravlja.

b) „Jer greh neće vama obladati, jer niste pod zakonom, nego pod blagodacu.” Rimljanima 6,14.
Oni cijim zivotom vlada GREH oni su pod zakonom, dakle prestupnici su pod zakonom.
„Šta dakle? Hoćemo li gresiti kad nismo pod zakonom?, nego pod blagodacu? Boze sacuvaj!
Neznate li da kome dajete sebe za poslusanje, sluge ste onoga koga slusate, ili greha za
smrti ili poslusanje za pravdu.” Rimljanima 6,15.16.
Ne spasavamo se svojim delima, ali se ne spasavamo ni bez njih.
Blagodacu smo spaseni verom, ali ako smo spseni nećemo vise ostati u grehu.
Hristos ne želi samo da nas oslobodi od osude koju izrice zakon zbog naših greha, nego želi da nas oslobodi i od greha.

4. „Izgubiste Hrista vi koji hocete zakonom da se opravdate.” Galatima 5,4.
Verovanje da se drzanjem zakona može covek spasti je pogresno, ali živeti u skladu sa Bozjim zakonom nije pogresno nego neophodno.
a) „Ako li vas Duh vodi niste pod zakonom.” Galati 5,18.
Kakvim zivotom živi obaj kojega vodi Duh Sveti?

Pre duhovnih rodova, Pavle navodi „dela telesna”, ono sto je greh:
„A poznata su dela telesna, koja su preljubocinstva, blud, necistota, besramnost, idolopoklonstvo, caranje, neprijateljstva, svadje, pakosti, srdnja, prkosi, raspre, sablazni, jeresi, zavist, ubistva, pijanstva, zderanja, i ostala ovakva, za koja vam napred kazujem, da oni koji takova cine neće naslediti carstva Bozjega.” Galatima 5,18-21.
Svakako ste primetili da mnogi gresni poroci o kojima Pavle ovde piše, spominju se u Bozjem zakonu.
Čak je spomenuo zderanje i pijanstvo kao greh koji može odvojiti od vecnotg zivota.

b) Zatim Pavle nabraja Duhovne rodove:
„A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost vera, krotost, uzdrzanje, na to nema zakona.” Galatima 5, 22.23.
c) „A KOJI SU HRSTOVI, RASPESE TELO SA SLASTIMA I ZELJAMA.”5,24.
„Znajuci ovo da se stari nas covek razape s njim... DA Više ne BISMO SLUZILI GREHU.” Rimljanima 6,6.
Oni koji su Hristovi, koji služe Bogu po Duhu, oni ne grese, nego beze od greha, a greh je bezakonje, tj neposlusnost Bozjem zakonu.

„Svaki koji čini greh i bezakonje čini, jer greh je bezakonje. Koji god u njemu stoji ne gresi;
koji god gresi ne vidje ga niti ga pozna.” 1. Jovanova 3,4.6.

5. „Budite pak TVORCI RECI a ne samo slusaci, varajuci sami sebe. Ako ko od vas misli da ima veru, a ne zauzdava jezika svojega, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud.” Jakov 1,22.26.
a) „Ako zakon carski izvrsujete po pismu, ljubi bliznjega kao samoga sebe, dobro cinite.
Vidis li da vera pomaze delima, i kroz dela savrsi se vera. Vidite li da se i delima pravda covek a ne samo verom. Jer kao sto je telo bez duha mrtbvo tako je i vera bez dobrih dela mrtva.” Jakov 2,8.22.24.26.

Zakljucak.
Svojim delima, drzanjem zakona, gresnik se ne može spasti, spasenje je dar Bozje milosti.
Ali onaj koji je u Hristu primio taj dar on će nastojati da živi u skladu sa Bozjim zakonom,
to je dokaz da po Duhu živi.
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 17.46
Misnusići su vama protivljenje Biblijskim stihovovima što ih vama ja citiram.
Tim minusićima vi odbacujete Biblijske stihove jer vama Biblija ništa ne znači. Samo se vi protivite i supaničite kako bi odbacivali BIBLIJU koju vam ja objavljujem, E! tu je moja satisfakcija, kako vidiš moja VERA nije daleko od cilja a tvoja?
Neutralni
(teolog)
18. октобар 2009. у 17.53
hugenot1
(Profesor)
18. oktobar 2009. u 12.54
Ja sam pitao Neutralnog jednom:
Kao sto Policy nama zamera da reci „Trojica” „ Trojstvo” se ne nalaze u SP, da li reci „ ceremonijani Zakon” i „ Moralni Zakon” se nalaze u SP ili ne ? Svako dobro od Gospoda!„

>>>>Huge, ja sam ti objasnio i odgovorio na voje pitanje ali
ti iygleda da nisi ni pro;itao moj odgovor, pa eto pokusavacu
da ti ponovo odgovorim.

U Bibliji je Bog dao razne zkone, pravila i uredbe, svom
izrailjskom narodu, koji ga je izveo iz ropstva misirskog. I
Ta nacija od najmanje 3 miliona ljudi kad su izasli iz misira
trebala da funkcionise kao drustvena zajednica u svakom
pogledu. Bog im je dao 4 vrste zakona, od kojih su: civiljni, dietalni, obredni i moralni zakon, koji se sasdtoji od 10 B0zjih zapoveati, a o kojima piše da ih je Bog napisao svojim prstom. ”I izgovorivši ovo Mojsiju na gori Sinajskoj, dade mu dve ploče svedočanstva, ploče kamene pisane prstom Božijim. 2.Mojsijeva 31:18.

Sve ote zakone, je bilo dato svaki nsa svojom svrhom. Pogledacemo samo na dva zakona, moralnog i obrednog. Moralni zakon je bio na snagu još od stavanja i nalaze coveku da mora biti poslusan. Bog je zabranio Coveku da jede iz drveta poznanja dobra i zla i u toj naredbi je izrazena 7 zapovest, koja kaže „Ne kradi.” Adam je krao i prekrsio 7 zapovest i postao prestupnik zakona ili grenik i plaata za greh je smrt. Radi prestupa jednu od zapovesti, žrtve koje su prestavile hristovu žrtvu covek je poceo da pinosi, i odmah covek je preneo žrtvu
jer piše: 1 Moj.3: 21. „ I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.

Od kuda je Bog dobio te koze da ih obuce? ocevidno je da su morali oduzeti zivot zivotinji i od koze su bili obuceni, sto i to prestavlja
da ih je Bog obukao u Hristovu pravdu, Jagnje Bozzje koji je bilo zklano od postanja zveta. Otkrivenje 13: 8. Obredni zakon je dodat kasnije zbog preksaja moralnog zakona, koji je bio u efektu pre pada u greh jer kad nebi takav zakon postojao nebi bio ni greha jer gde nema zakona nema šta da se prekrsi. Dakle, drzanje 10 zapovesti nije legalizam niti je svraha da spasi coveka od greha, zato je Hristova žrtva i prolivena krv. Jovan Krstitelj, kada je video Hrista prilazeci na jordanu da ga krsti, je uzvikao,”Gle Jagnje Bozje koji uzme na se graha sveta.„

U jevrejinma poslanici pojasnjuje da je Hristova žrtva prenoshena jednom za uvek i ne treba vise da smo pod zak zakonom koji je gesnik morao da prinese sve te žrtve i obrede da bi dobio oprostenje. Sada je potrebna samo verom u Hrist i njegovu žrtvu za otkup, da bi grsnik dobio oprostenje, ili opravdanje.

Držati Boyje 10 zapovesti nije ligalizam ako shvatimo šta je Jovan hteo da kaže kad je pisao: ”2 Po tom znamo da ljubimo decu Božiju kad Boga ljubimo i Njegove zapovesti držimo. 3 Jer je ovo ljubav Božija da zapovesti Njegove držimo; i zapovesti Njegove nisu teške, Jer svaki koji je rođen od Boga pobeđuje svet; i vera je naša ova pobeda koja pobedi svet..„ 1 Jovanova 5: 2-4.

Prema tome drženje zakona je ligalizam samo ya onoga koji ne veruje i koji voli greh.

”Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje. I znate da se On javi da grehe naše uzme; i greha u Njemu nema. Koji god u Njemu stoji ne greši; koji god greši ne vide Ga niti Ga pozna„ 1 Jovanova 3: 4-6.

Nama boljeg obrazloženja od ovoga što je apostol Jovan pisao i definisao greh. Ako jedan nanovo rođen hrišćanin, drži zakon motivisan Božjom lubavi, nikad nije legalizim, nego pokorna poslusnost Bogi Hrista radi jer svaki put kad svojevoljno gesimo, pregayimo rojani yakon, mi Hrista iznova razapinjam.

Da bi Bog mogao da ukine zakon Hristos nebi morao da se žrtvuje ya naše grehe i grešniku nebi bio potreban spasitelj. Zato moralni zakon nije bio ukinut i nile nikajav ligalizam, nego pokazujemo svoju lojalnu poslušnost prema zakonodavcu čiji je zakon vecan kao i sam zakonodavac. Moralni zakon je kao ustavni zakon njegovog carstva. Bez takvog zakona bi prevladala moralna anarhija kao sto je i sada u ovom svetu koji srnjuje sve dublje i dublje u pogibao i unistenju. Obredni zakoni i ordinacije, koji su pokazali na Hrista, su ispunili svoju svrhu na Krstu Hristovom žrtvom. Jevreji nisu razumeli šta se je desilo kada je zavesa u hramu bila poderana a to je isto označavali prkud prenosenje žrtava, Oni su i dalje prenosili žrtve sve dok hram nije bio razoren 70 godine od rimske vojske koju je vodio Titus rimski general. Jevreji su odbacili Hrista i tako su i oni bili izbačeni kao izabrani narod, dok kao individualci koji su primila Hrista, yajedno sa neznabošcima, postao novi Izralji, koji nisu od semena Avramnova po telu ali su Avromovo seme po veri. PAvla je to lepo objasnio u rimljanima poslanici. Takođe je objasnio da zakon je tutor a ne spasitelj, jer samo jeadnog Spasitelja imamo. Novozavetno obećanje glasi: ”

Novi Zavet glasi ovako: Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim NOV zavet, 32 Ne kao onaj zavet, koji učinih s ocima njihovim, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje misirske, jer onaj zavet moj oni pokvariše, a ja im bejah muž, govori Gospod. 33 Nego ovo je zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuću zavet svoj u njih, i na srcu njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod:„ Jeremija 31: 31-33.

”16 Ovo je zavet koji ću načiniti s njima posle onih dana, govori Gospod: Daću zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim napisaću ih; 17 I grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati.Jevrejima 10: 16,17.




Veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 18.09
MODERATORE,

prijateljski te pitam, kojom merom ti određuješ koje teme i komentari su pozitivni a koji su negativni?

Vrlo me zanima, šta je za tebe u ovom komentaru negativno:

POD ZAKONOM ILI POD BLAGODACU?

Oni koji nisu upoznati sa svrhom Bozjeg zakona često okrivljuju
hrišćane koji se pridržavaju Bozjih nacela da su pod zakono.
Da li je to ipravno?
Ko je pod zakonom?

1. „Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slusaju zakon,NEGO CE SE ONI OPRAVDATI KOJI GA TVORE.” Rimljanima 2,13.

2. „Jer koji su god od dela zakona pod kletvom su... A da se delima zakona niko ne opravdava pred Bogom, poznato je; jer pravednik od vere živece. A zakon nije od vere. NEGO COVEK KOJI TO TVORI ZIVECE U TOME.” Galatima 3,10-12.

Spasavamo se verom u Gospoda Isusa hrista. Zašto?
Zato jer „Hristos je nas otkupio od KLETVE ZAKONA.” Galatoma 3,13.

Kletva zakona je osuda koju izrice zakon protiv prestupnika.
Zakon nikoga ne može spasti. Možemo se osloboti kletve, osude,
jedino verom u Gospoda Isusa Hrista.

3. Pod zakonom.
Kad apostol Pavle o ovome govori ima u vidu dva pojma:
a) „A pre dolsak vere bejasmo pod zakonom cuvarom.” Galati 3,23. To znači da su ljudi bili u zakonskom sistemu. Nije uloga „cuvara” da osudi, nego, da zastiti i upravlja.

b) „Jer greh neće vama obladati, jer niste pod zakonom, nego pod blagodacu.” Rimljanima 6,14.
Oni cijim zivotom vlada GREH oni su pod zakonom, dakle prestupnici su pod zakonom.
„Šta dakle? Hoćemo li gresiti kad nismo pod zakonom?, nego pod blagodacu? Boze sacuvaj!
Neznate li da kome dajete sebe za poslusanje, sluge ste onoga koga slusate, ili greha za
smrti ili poslusanje za pravdu.” Rimljanima 6,15.16.
Ne spasavamo se svojim delima, ali se ne spasavamo ni bez njih.
Blagodacu smo spaseni verom, ali ako smo spseni nećemo vise ostati u grehu.
Hristos ne želi samo da nas oslobodi od osude koju izrice zakon zbog naših greha, nego želi da nas oslobodi i od greha.

4. „Izgubiste Hrista vi koji hocete zakonom da se opravdate.” Galatima 5,4.
Verovanje da se drzanjem zakona može covek spasti je pogresno, ali živeti u skladu sa Bozjim zakonom nije pogresno nego neophodno.
a) „Ako li vas Duh vodi niste pod zakonom.” Galati 5,18.
Kakvim zivotom živi obaj kojega vodi Duh Sveti?

Pre duhovnih rodova, Pavle navodi „dela telesna”, ono sto je greh:
„A poznata su dela telesna, koja su preljubocinstva, blud, necistota, besramnost, idolopoklonstvo, caranje, neprijateljstva, svadje, pakosti, srdnja, prkosi, raspre, sablazni, jeresi, zavist, ubistva, pijanstva, zderanja, i ostala ovakva, za koja vam napred kazujem, da oni koji takova cine neće naslediti carstva Bozjega.” Galatima 5,18-21.
Svakako ste primetili da mnogi gresni poroci o kojima Pavle ovde piše, spominju se u Bozjem zakonu.
Čak je spomenuo zderanje i pijanstvo kao greh koji može odvojiti od vecnotg zivota.

b) Zatim Pavle nabraja Duhovne rodove:
„A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost vera, krotost, uzdrzanje, na to nema zakona.” Galatima 5, 22.23.
c) „A KOJI SU HRSTOVI, RASPESE TELO SA SLASTIMA I ZELJAMA.”5,24.
„Znajuci ovo da se stari nas covek razape s njim... DA Više ne BISMO SLUZILI GREHU.” Rimljanima 6,6.
Oni koji su Hristovi, koji služe Bogu po Duhu, oni ne grese, nego beze od greha, a greh je bezakonje, tj neposlusnost Bozjem zakonu.

„Svaki koji čini greh i bezakonje čini, jer greh je bezakonje. Koji god u njemu stoji ne gresi;
koji god gresi ne vidje ga niti ga pozna.” 1. Jovanova 3,4.6.

5. „Budite pak TVORCI RECI a ne samo slusaci, varajuci sami sebe. Ako ko od vas misli da ima veru, a ne zauzdava jezika svojega, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud.” Jakov 1,22.26.
a) „Ako zakon carski izvrsujete po pismu, ljubi bliznjega kao samoga sebe, dobro cinite.
Vidis li da vera pomaze delima, i kroz dela savrsi se vera. Vidite li da se i delima pravda covek a ne samo verom. Jer kao sto je telo bez duha mrtbvo tako je i vera bez dobrih dela mrtva.” Jakov 2,8.22.24.26.

Zakljucak.
Svojim delima, drzanjem zakona, gresnik se ne može spasti, spasenje je dar Bozje milosti.
Ali onaj koji je u Hristu primio taj dar on će nastojati da živi u skladu sa Bozjim zakonom,
to je dokaz da po Duhu živi.

Sve su biblijski dokazi, nije nikakva moja jesres.
Drugo, zar to svi mi hrišćani ne ucimo i verujemo?
Zar vi ne verujete da smo blagodacu spaseni?
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 18.14
Da bi Bog mogao da ukine zakon Hristos nebi morao da se žrtvuje ya naše grehe i grešniku nebi bio potreban spasitelj.

...Jedna rečenica ali mnogo grešaka! koliko grešaka ond u celom postu?

Prvo
Ko to ovde tvrdi da Bog nema zakone i da su zakoni ukidani?
Hajd sad TEOLOGU pa svedoči tvoga Spasitelja Hristosa jer drugog spasitelja nemaš.
Drugo
Ja još uvek strpljivo čekam da mi neki TEOLOG poput tebe svedoči ko je njemu SPASITELJ a i plan njegovor spasenja? sastavi bar tri rečenice tvojom glavom da ja iskoristim priliku, izvolte kolega TEOLOGU.
veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 19.05

PrivatePolicyS:

Da bi Bog mogao da ukine zakon Hristos nebi morao da se žrtvuje za naše grehe i grešniku nebi bio potreban spasitelj.

Ova recenica glASI:

Da bi Bog mogao da ukine zakon Hristos nebi morao da se žrtvuje za naše grehe i grešniku nebi bio potreban spasitelj. Zato moralni zakon nije bio ukinut.

Odgovor:

Smesko, ovoga puta javno priznajem da u recenici koju si naveo i nalazi se greška. Izvinjavam se zbog toga.

Ne treba da bude„ Da bi Bog... Nego: KAD BI BOG MOGAO DA UKINE SVOJ ZAKON, ONDA HRISTOS Ne bi MORAO DA SE ZRTVUJE ZA NAšE GREHE I GRESNIKU U TOM SLUčAJU Ne bi BIO PROTREBAN SPASITELJ. ZATO MORALNI ZAKON I NIJE BIO UKINUT.

Da je postojala mogućnos promene zakona, Zakonodavac bi promenio zakon, Adama i Evu ne bi ništa okrivilo, sve sto urade bilo bi legalno. To je upravo ono sto sotoan tvri, da duhovnim bicima zakon nije potreban, sto god da cine ispravno je.

Ali Bog ne gleda tako, prestup zakona za sobom povlaci kaznu.”
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 20.00
Kolega a ko ovde svedoči da Bog nema zakone?

odgovor
Samo ADA seven day adventist tako manifestiraju, svi ostali govore da je ZAKONODAVAC stari zakon promenio novim zakonom koji je još bolji.

Da se razumemo, SUBOTA je SJEN i nićemu ne služi! tako je napisano, jer da je drugačije ne bi je sam ZAKONODAVAC nazvao „SJEN onoga što treba doći”
Citirao sam te Biblijske stihove a sada na vama je došao red da plusićima ispravite vaš SARKAZAM i te netolerancije da vidite post kako bi ga analizirali da vam osvetli ISTINA.
Vaš problem što ismejavate radosnu vest i odbijante prihvatiti Bibliju kao Božiju reč.

De copy paste te stihove što sam ja vama citirao ko i zašto je menjao zakon? NE DA NEMA ZAKONA, NEGO DA JE STARI I TROŠNI ZAMENUT NOVIM I BOLJIM! Izvolte.
veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 21.52
Smesko, kad bi ti procitao naše komentare ne bi ponovo postavio
isto pitanje.
Evo ti odgovora:

Neki hrišćani misle da apostol Pavle u Kolosanima tvrdi da Zakon Bozji vise nije na snazi. Da li je to istina?

Prvo, treba da vidimo koje je tema ovog poglavlja? Tema je:TREBA TVRDO STAJATI reč o praznicima, suboti ni o subotama, već o pogresnom ucenju.„Kako dakle primiste Gospoda Isusa Hrista, onako živite u njemu.” (Kolosanima 2,6) „Braco! cuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po nauci sveta, a ne po Hristu.” (Kolosanima 2,8) To je problem o kome Pavle raspravlja.

Kontekst svedoci da se to odnosi na ceremonijalne obredne praznike, ljudska verovanja, predanja, sve sto odvodi ljude od Hristovog jevandjelja.„ (Bible Commentary, V. 7. P. 203)

Problem nije ni u ovim praznicima, jer su i oni imali svoju ulogu, nego je problem sto su ih lažni ucitelji krivo predstavljali i nametali drugima.

”Gnosticka filozofija je obozavala nebeska tela... obracala je osobitu paznju na pojedine dane, mesece, godisnja doba smatrajuci da oni stoje pod kontrolom kosmickih sila koje upravljaju sudbinom ljudi.„ (Subota i ndelja u istoriji, str.83)

”Lažni ucitelji nudili su Kolosanima drugaciji put spasenja. Pozivali su ih da obozavaju andjeoske sile (Kolosanima 2,18), da bi bili zasticeni od kosmickih sila.„ (Isto, str. 86)

Šta je Hristos prikovao na krstu?
”I izbrisavsi pismo uredbe koja bese protiv nas, i to uzevsi sa srede prikova ga na krstu.„ 2,14. Neki hrišćani tvrde da je Hristos prikovao Zakon na krst i da od tada Deset zapovesti više ne važe. Svi ćete se sloziti da je to pogresan zakljucak.

Da je se Zakon mogao promeniti ili ukunuti, Hristos nije morao da umre na krstu. Međutim, upravo zbog toga sto nije postojala mogućnos da covek bude spasen i Bog opravdan, Hristos je svojom smrcu zadovoljio zahteve Zakona, tako je covek spasen a pravda zakona zadovoljena.

Šta je onda prikovano na krstu?
Dr. Carnic je to mnogo bolje preveo: ”Na taj način sto je izbrisao OBVEZNICU, koja je svojim odredbama bila protiv nas i uklonio je - prikovavsi na krstu.„ 2,14

”Bog nije sa Hristom na krst prikovao Zakon, koji obavezuje na poslusnost, i za koji Pavle kaže da je svet, pravedan i dobar (Rimljanima 7,12), već napisani izvestaj o našim gresima.„ Subota i nedelja u Bibliji i istoriji, str.88.

”OBVEZNICA„ je ono sto mi dugujemo po zakonu, a to su nasi prestupi. Njih je Hristos prikaovao na krstu i oslobodio nas od osude Zakona, a nije nas oslobodio od poslusnosti Zakonu.

To je ono sto je bilo ”protiv nas„, a ne Zakon, već gresi koje Zakon osuđuje.

Tako greška nije bila u Zakonu, već u covekovoj neposlusnoti Bozjoj volji koja je izrazena u Zakonu.

Stih 15 govori o Hristovoj potpunoj pobedi nad neprijateljem.

”Da vas, dakle niko ne osuđuje.„ Kolosanima 2,16.
Ko su oni koji osuđuješ?

LAžNI ucitelji koji su se fanaticno drzali starozavetnih obreda: ”I neki sisavsi iz Judeje ucahu bracu: ako se ne obrezete po obicaju Mojsijevu, ne mozete se spasti.„ Dela 15,1.
Zbog njih bio je u Jerusalimu sazvan prvi sabor Apostolske Crkve.

Ovi lažni ucitelji koji su se drzali bilo gnostickog ucenje ili su prisiljavali vernike iz neznabostva na obredni zakon isli su od crkve do crkve. Uzdrmali su crkvu u Antiohiji, a posle tog stigli su i do Kolosa. Dakle, o njime Pavle raspravlja u 2. glavi Kolosanima.
Nije bio problem ni jedan zakon, moralni ni obredni, već problem je bilo krivoverje i fanatizam laznih ucitelja.

”Za jela ili za pica„. Svakako da Pavle nije protiv jela i pica, već za upotrebu jela i pica u osudjivanju drugih.
”Jela i pica odnose se na žrtve koje su Izarailjci prinasali po žrtvenom sistemu sto je zahtevao obredni zakon.„ Bible Commentaru, V. 7. p. 205.

”Ili za kakav praznik, ili mladine, ili subote.„
Pavle naglasava da niko nikoga ne traba da osuđuje ni za kakav praznik.
”Obredni zakon sadrzao je naredbu o praznovanju razlicitih praznika: Pashe, Praznik beskvasnih hlebova, Truba, Obrtnog snopa, Praznik ociscenja i druge. 3. Mojsijeva 23.„ (Isto.)

”Ili za subote„
Nije nikakva subota problem ni obredna ni sedmicna, već problem su oni koji namecu svoju volju ljudima.

Grcik ”Sabbata„ oznacava mnozinu ”Subote„
Neki kažu da je tu upotrebljena reč SABBATON sto je subota u jednini.
Da vidimo kako prevode razni prevodioci:

Interliner translation, upravo reč Sabbaton prevodi sa ”SUBOTE„

Tako prevodi i Stvarnost: ”Prema tome neka vas niko ne osuđuje zbog jela ili pica, zbog godisnjih blagdan, ili mladjaka, ili SUBOTA„

Zagoda prevodi sa ”SUBOTE„
Bakotic prevodi sa ”SUBOTE„.
Kings James Vercion: ”Sabbath days„ subotni dani.

Svakako da apostol Pavle ovde ne govori da li treba svetkovati subotu ili ne treba, već da niko nema pravo pomoću bilo kojih prazni nekoga da osuđuje.

Ja ne vidim nikakav problem ako je subote ili subota, jer ovde nije reč koji dan treba svetkovati niti šta treba raditi sa subotom, već da verski fanatici pomoću bilo koga praznika nemaju pravo da bilo koga osuđuju.

Sedamanaesti stih sve najbolje ojvasnjava: ”KOJE JE SVE BILO SED ONOGA STO SCASE DOCI, A TELLO JE Hristovo„.

Svima nam je poznato da su obredi Staroga zaveta, koje je Pavle ovde naveo, bili predslika Masije, Gospoda Isusa Hrista. Zato su apostoli i savetovali vernicima da se više ne obrziju i da nije potrebno da prinose žrtve, jer je SENKA obrednog zakona nasla svoje ispunjenje u žrtvi Gospoda Isusa Hrista.

”Sedmicna subota je uspomena na stvaranje (1. Mojsijeva 2,2.3; 2. Mojsijeva 20,8-11) data je pre pojave greha i svakako da nije mogla biti sen Hristovog stradanja. Zato Pavlova izjava o „SENU” ne može se odnostiti na sedmicnu subotu, koja je određena četvrtom zapovescu, već mora da ukazuje na obredne praznike koji su nasli svoje ispunjenje u Hristu.„ BC. V 7, p.256

Ne postoji nikakav dokaz da su Hristovom smrcu prestale da važe Deset Bozjih zapovesti.
One su vecne kao i sam Zakonodavac.

Bez obzira dali je pravi prevod ”subota„ ili ”subote„ upravo zbog toga što se Zakon nije mogao promeniti, Hristos je umro na krstu
I u Njemu su se ispunili svi starozavetni simboli, ali Subota nikad nije bila simbol ničega, a najmanje Isusa Hrista.

Smesko, procitaj ovo pazljivo i vise nemoj reći da ti nisam dao odgovor na tvoje pitamnje o SENU.

Želim ti sve najbolje.”
Cartensius
(pisac)
18. октобар 2009. у 22.13
Poštovani Gospodine Veran. Pažljivo pratim Vaše komentare koje potvrđujete citatima Biblijskim ili iz drugih izvora. Konstruktivno i sistematski obrađujete svaki detalj pa i najmanju nejasnoću koja se pojavljuje kao problem ili moguća kontradiktornost. Baveći se nepristrasnom kritikom, uverio sam se da u Bibliji nema kontradiktornosti, problem je samo u nedovoljnom poznavanju pojedinih tekstova, odnosno njihovog značenja. Koliko god da poznajemo naučnu disciplinu koja se zove logika, po nekim pitanjima ćemo imati probleme a to je zato što se u Bibliji, za razliku od drugih knjiga, sreću dve vrste mišljenja, odnosno logike: ljudska i Božanska. Ja pokušavam da ih ispoštujem, proveravam, usporedim, konsultujem javno mnenje (konsenzus gentium), kompetentne ljude, teologe...Izvinite za ovako širok uvod ali to će biti priprema za jednu konstruktivnu raspravu na višem nivou, bez vređanja, omalovažavanja...Moram Vam priznati da ste me zaintrigirali ali još ne i ubedili u Vaše stavove. Moje protustavove Vam neću tako brzo izneti a Vas ću zamoliti, ako nije tajna, da mi odgovorite: jeste li teolog, sociolog religije...? Sada nešto konkretno: mnogi ljudi namerno ili iz neznanja koriste neke Biblijske tekstove da bi dokazali neke njihove stavove. Pošto upotrebljen tekst nisu dobro razumeli, umesto da dokažu ispadne im sasvim drugačije, reklo bi se kontraproduktivno i zbog toga ovo ide Vama u prilog. Evo jednog primera: Poslanica Svetog ap. Pavla u Jevrejima 7, 19. (uz napomenu da sam koristio i druge prevode) neki smatraju da se ovim tekstom može razumeti to da je u sklopu zakona, zakon o suboti zamenjen nečim novim i boljim. Ne bih se sa time složio, ...„ a postavi novi nad...”, očigledno da se ne misli na subotu jer etimološko značenje reči „Šabat” je svima dobro poznato, dakle „ODMOR”. Ima li nešto bolje od odmora? Ima li nešto bolje od blagoslova? Ima li nešto bolje od boljeg i najboljeg? Svakako da nema. Isus je hteo da skine breme i jaram koji su neki ljudi stavili na narod (na vernike) a ne da im oduzme željeni odmor koji je u robovlasničkom poretku bio i te kako važan i potreban. Pa mi Vas nikada ne možemo ovakvim tekstovima razuveriti u Vaše verovanje. Neko će reći: jeste Bog subotu dao u Starom Zavetu ali se predomislio i smatra da odmor današnjem čoveku više nije potreban. Baš ćemo Vas ubediti ovakvim dokazima. Isus Hristos nam skida teret, breme i jaram a ukida odmor. Sada je plus na Vašoj strani. Pozdrav Cartensius.
Veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 22.13
Smesko,
već mnogo puta si izjavio da za mene (ili nas adventiste) Biblija ne znaci ništa.

Smesko, da li znaš da sam samo u ovoj temi kao dokaz svoga verovanja prilozio 87 biblijskih tekstova, a koliko si ih ti prilozio?
Pa onda za koga Biblija ne znaci ništa?

Uvek nastojimo da svoje verovanje dokazewmo Biblijom, a sto to uvek ne odgovara nečijem shvatanju, zao mi je.

Sve najbolje
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 22.16
Ko ima volje čitati vaše kilometarske postove? niki! u prvom redu zato što ima jako mnogo štamparskih grešaka pa onda još i ono što vama ništa ne znači jer dodajete i oduzimate kako vama odgovara, tako?

Slušaj kolega SDA seven day adventist ja sam odavno pitao po 19 puta pitanje a niko mi ništa još na to nije odgovorio, misliš li ti da kilometarski post u stilu

Pa znaš vako, pa znaš tako, pa znaš ovako, Jeste AL ALI nije!

Kolega zašto vama postovi nisu kratki jasni i da se sve dobro razume?
Kolega zašto na ono što vam se osporava vi ne odgovarate kao da vam VERA nula, ništa zero?
Kolega ako mene neko nešto pita, ja ću uložiti truda da mu na to pitanje i odgovorim. Zašto ja vas jedno pitam a vi meni treće odgovarate?

Jel to po vama pošteno da ja opet idem iz početka i da vam postavljam ista ona pitanja na koja niste ogovorili kada vaša namera i nije da diskutirate i to da se analizira?

Kilometarskim postom po (Subota i ndelja u istoriji, str.83) samo kamuflirate duh neistine i ništa više!

Doj ja učtivo kao kulturno i vaspitano čekam da mi nekoodgovori zašto vama Biblija ništa ne znači kada je u pitanju:

SUBOTA je „SJEN onoga što je trebalo doći” a ja sam već citirao neke Biblijske stihove koje SDA seven day adventist ne priznaje jer im Biblija ništa ne znači, citirao sam ko je taj što je od subote napravio SJEN a i zašto.

Kolega SDA seven day adventist da ste vi to pažljivo čitali i da smo kao ljudi to analizirali odavno bi mi došli do nekog rešenja! ovako ja vama Biblijske stihove a vama to ništa ne znači a za uzvrat vi meni kredo Bona Fide sa paragrafima u 28 tačaka koje opet meni je ništa, nula, zero zato što to nije YHWH sveti duh nego umišljeno smišljena doktrina.
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 22.30
Veran
(planinar)
18. oktobar 2009. u 22.13
Smesko,
već mnogo puta si izjavio da za mene (ili nas adventiste) Biblija ne znaci ništa.

Smesko, da li znaš da sam samo u ovoj temi kao dokaz svoga verovanja prilozio 87 biblijskih tekstova, a koliko si ih ti prilozio?
Pa onda za koga Biblija ne znaci ništa?

..Kolega ja sam tebi odavno citirao

Kol. 2,16 Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote;

17 Koje je sve bilo sjen od onoga što šćaše da dođe, i tijelo je Hristovo.

E! i ovo mi je dosta citirati da neko ko je pismen svati kako SUBOTA iako zakon jeste SJEN onoga što je trebalo doći!

Ja sam u prilog još citirao i ovo:
PrivatPolicyS
18. oktobar 2009. u 17.19
Jevr. 7,18. Tako se ukida pređašnja zapovijest, što bi slaba i zaludna.

...Šta ovde piše?
Znači li vama nešto Biblija?

PrivatPolicyS
18. oktobar 2009. u 17.22
Jevr. 7,19. Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolji nad, kroz koji se približujemo k Bogu.

..Evo razlike između vas i nas! mi VEROM uzverovali Bogu našemu da zakonom se čovek nije približio njemu kao BOGU, a vi šta vi radite kada i dalje robujete zakonima i tražite spasenje Božije kroz zakone?

Dakle nisu mi potrebne kilometarske postove dokazati kako SUBOTA je „SJEN” onoga što je trebalo doći!
A svako ko je pismen svati da se ta zapovest UKITA JER JER BI SLABA I ZALUDNA

Kolega za tebe specijalno, može;
ZAPOVET kao zapovest jako dobra! nije BOŽIJA zapovest bila slaba niti da je od JEHOVE kao zaludna postavljena.

Nego čovek nije mogao tu zapovest ispuniti! i zato što je moj BOG JEHOVA BOG ljubavi, obrati sada dobro pažnju...

Zato što je moj BOG JEHOVA ljubav! zato je ukinuo svoju dobru staru zapovest i postavio jednu još bolju kao novu da bi se čovek lakše spasio.
Urami ovo dragi moj kolega SDA seven day adventist!
veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 22.43
Cartensius,
ne mogu da ti to u tancine objasnim ali za mene su tvoji komentari jedinstveni ovde na forumu. Ti ne pišes mnogo, ali od svake tvoje reci mogli bismo postaviti temu.

Drugo, imaš posebno dobru teolosku osnovi iako su tvioji izrazi jednostavni, ali odaju stabilnost i ptrilično dobro poznasnje Biblije.

Izvini, ja bih ti rado odgovorio i na ona licna pitanja, ali to bi drugi koji i onako nastoje da me obese, zloupotrebili. Kad bi postojala mogućno da se lično razgovaramo sve bih ti do tancina rekao.

Preko jednog drugog forima prijatelj mi je poslao poruku i ja sam je primio, možda i ovde može tako, ali ja ne znam kako to se radi.

(Izvini, ali mi ovde nastupamo s apretu, tj svakome kažemo ti. Hoćeš li biti tako ljudazan da i mi u razgovoru tako radimo u buduce. Ja nekada sledim tvoje pitanje pa jednom je Vi a drugipu ti. Može li da to malo uprostimo i pojednostavimo?)

Zanimljiva je ova Tvoja izjava:

Moram Vam priznati da ste me zaintrigirali ali još ne i ubedili u Vaše stavove.

Prijatelju, meni ni ne pada na pamet da nekoga ubedim.
Ja iskreno kažem šta i kako verujem i pokusavam da dokazem zašto tako verujem, a i ne mislim da nekoga treba da ubredim.

Ja visoko ceni pravo slobodnog izbora i opredeljenja, jer to i Bog ceni. Ako vi misite da imate istinu i verujete da će Vas ona dovesti u vecni zivot, samo se je držite. Ja nemam ništa protiv toga.
Vi mozete da verujet šta god hocete, čak ako je to za mene i nakaradno i pogersno,pa i pored toga bićemo dobri prijatelji i zauvek saradnici. Kad nam je Bog dao slobodu da biramo, niko nema pravo da bilo kome osporava tu slobodu.

Sve najbolje
Veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 22.55
Smesko,
mnogo si me ohrabrio sto si sada pred svima priznao da i ne
čitaš naše odgovore.

Ne zaboravi da si ovo rekao:
PrivatPolicyS
18. oktobar 2009. u 22.16
Ko ima volje čitati vaše kilometarske postove? niki!

To sam ja odavno zakljucio.

Ti neprestano postavljas pitanja, mi ti na njih odgovorima,
a ja sam to odavno zakljucio da ti ne citras odgovore.
Jer tebi i nije cilj da upoznas istinu,niti da dobijes odgovor, nego da se ismejavas sa tudjim verovanjima.

Smesko, pa kad je tako, a to si sada i sam potvrdio da jeste tako, o kakvoj diskusiji ti ovde stalno govoris?

To znači da će samo maloumni odgovarati na tvoju sbrku i besmislice.

Sve najbolje
PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 23.11
PrivatPolicyS
18. oktobar 2009. u 17.19
Jevr. 7,18. Tako se ukida pređašnja zapovijest, što bi slaba i zaludna.

...Šta ovde piše?
Znači li vama nešto Biblija?

PrivatPolicyS
18. oktobar 2009. u 17.22
Jevr. 7,19. Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolji nad, kroz koji se približujemo k Bogu.

..Evo razlike između vas i nas! mi VEROM uzverovali Bogu našemu da zakonom se čovek nije približio njemu kao BOGU, a vi šta vi radite kada i dalje robujete zakonima i tražite spasenje Božije kroz zakone?

..Kolega SDA seven day adventist gde ti pobogu vidi ovde zbrku i besmislice?
Ja sam uvek račuo da si pismen čovek isto i ako ja nešto pitam ti češ to pročitati i analizirati pa ćeš da mi daš konkretan Biblijski odgovor, kako kažeš da se samo Biblije držite i da vama Biblija mnogo znači.

Evo ja ti dva stiha što kao sramotu sakrivate! a ti uzmi sebi vreme pa analiziraj i daj konkretan odgovor na konkretno pitanje. Koji je to ovde problem da ga ti ne razumeš?
veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 23.23
Malo primetno u Bibliji ali veoma važno!

U 3.Mojs.23.glavi Gospod je rekao Mojsiju da uspostavi praznike koje će narod praznovati.Ti obredi su postali,kako mi kažemo- narodni obicaji… Oni su sledeći:
- Prvi dan prvoga meseca neka vam bude Sabor sveti…
- Prvi dan sedmoga meseca neka vam je Sabor trubni…
- Deseti dan neka vam je Sabor za žrtvu – subota pocivanja…
- Petnaesti dan neka vam je Sabor sjenica ,isto neradna subota – odmor…(nekada je praznik sjenice
padao u petak,nekada u ponedeljak a nekada u sredu-zavisno kada je padao petnaesti dan sedmoga
meseca te godine).
- Devetoga dana istoga meseca neka vam je subota (odmor) pocivanja…
U 37 stihu ove glave kaže: To su praznici Gospodnji koje će te praznovati na Saborima vasim…Sve su ovo njihove,- narodne subote odnosno odmori u ovom Mozaiku Obrednih Zakona …
Za razliku od ovoga , u 38 stihu kaže:-Osim subota Gospodnjih,-gde se jasno oznacava razlika između tradicionalnih,narodnih subota (odmora) i Gospodnje subote-sedmog dana u nedelji…
- Zašto je ovo u Bibliji malo primetno a tako važno? – Prorok Isaija je prorokovao o buducem Mesiji na sledeći način: „Evo dadoh ga za svedoka narodima ,za vodju i zapovednika narodima … Evo zvaces narod kojeg nisi znao , i narodi koji te nisu znali steci će se k tebi”…Isa.55,4.5.
- Ovo Isaino prorocanstvo se ispunilo, i doslo je do naših dana , jer su se mnogi neizrailjski narodi „stekli” oko Hrista i postali hrišćani…. – Da bi nas hrišćane Bog uverio da će mo imati sigurno mesto u Hristovoj crkvi – evo kakvu je sigurnost uputio nama preko proroka Isaije u 56.glavi : -„Neka ne govori tudjin koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlucio od svoga naroda ,i neka ne govori uskopljenik (neka druga vrsta neizrailjskog naroda)ja sam suvo drvo…
- U četvrtom stihu kaže Gospod za uskopljenike,a u sestom stihu za tudjine koji pristanu uz Gospoda sledeće: -Koji drže subote moje i zavet moj (zapovesti)i ljube ime moje, njima ću dati u domu mom mesto bolje, nego sinova i kceri-naravno izrailjevih….
- Kako je Isaija prorekao tako je mesija Hristos i dosao ,a njegovi sinovi i kceri izrailjci su ga odbacili. – Naravno,prihvatili smo ga mi tudjini…. Međutim, od početka Hristove crkve pa do danas,kroz mnogobostvo,paganstvo,papstvo i kojekakve druge religije , srusene su i razvaljene te subote Gospodnje i zakon Bozji… Zato Gospod kroz proroka Isaiju malo dalje u 58.glavi poziva nas, kojima je dao bolje mesto u njegovoj crkvi, i nazvao nas njegovim, na sledeći način:
- Stih 12. ”I tvoji će sazidati stare pustoline,i podignuce temelje„…. – Koje? – 13. stih : ”Ako odvratis nogu svoju od subote„ … - Od koje subote ? – One subote koju je odvojio od Mojsijevih obrednih subota (3.Mojs. 23,38.) Subota Gospodnjih … - Danas smo vise nego ikada pozvani da obnovimo ovaj prekrseni i izmenjeni Bozji Zakon , i tako ispunimo volju Bozju……
-
- Biblijski hrišćanin
”
Veran
(planinar)
18. октобар 2009. у 23.34
Da ponovim: Bog je Subotu uspostavio u toku sedmice stvaranja, posvetio je, blagoslovio je i On se odmarao sedmo, a ne prvog dana. Suboita je uspomena na stvaranje.

Subota nije jevrejska, jer je predata Adamu kao predstavniku ljudske rase oko 2500 pre postanka Jevreja. Bog ju je svojim prstom napisao i njoj je posvetio četvrtu zapovest. A Zako Bozji je vecan i nepromenljiv kao i njegov Tvorac.

U Novom zavetu Hristos je rekao da nije dosao da ukine zakon i proroke nego da ispuni. Matej 5,17.

Prema tome, neka je svima jednom za uvek jasno. Sedmicna Subota, sedmi dan sedmice je deo Dekaloga i nije ukinuta.

Godisnji praznici, koji su praznovani isto kao i subota, a padali su u razlicite dane sedmice, pripadali su obredima Starog zaveta, a ukazivali su na Hristovu žrtvo kao i ceo žrtveni sistem, one su izbrisane Hristovom žrtvom, raspecem na krstu. Da je to tako to najbolje dokazuje apostol Pavle koji je rekao: „Koje je sve bilo sjen od onoga sto scase da dodje, a telo je Hristovo.” Kolosanima 2,17. Starozavetni obredi su simbolisali Isusa Hrista i Njegovo stradanje, jer su dati posle pojave greha, a Subota, sedmi dan, data je pre pojave greha i nije imala čega da bude senka. Dakle Godisnje subote su ukinute, Sedmi dan Subata nije ukinuta.

PrivatPolicyS
18. октобар 2009. у 23.36
PrivatPolicyS
18. oktobar 2009. u 23.11
PrivatPolicyS
18. oktobar 2009. u 17.19
Jevr. 7,18. Tako se ukida pređašnja zapovijest, što bi slaba i zaludna.

...Šta ovde piše?
Znači li vama nešto Biblija?

PrivatPolicyS
18. oktobar 2009. u 17.22
Jevr. 7,19. Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolji nad, kroz koji se približujemo k Bogu.

..Evo razlike između vas i nas! mi VEROM uzverovali Bogu našemu da zakonom se čovek nije približio njemu kao BOGU, a vi šta vi radite kada i dalje robujete zakonima i tražite spasenje Božije kroz zakone?

..Kolega SDA seven day adventist gde ti pobogu vidi ovde zbrku i besmislice?
Ja sam uvek račuo da si pismen čovek isto i ako ja nešto pitam ti češ to pročitati i analizirati pa ćeš da mi daš konkretan Biblijski odgovor, kako kažeš da se samo Biblije držite i da vama Biblija mnogo znači.

Evo ja ti dva stiha što kao sramotu sakrivate! a ti uzmi sebi vreme pa analiziraj i daj konkretan odgovor na konkretno pitanje. Koji je to ovde problem da ga ti ne razumeš?

...Kolega ja još uvek učtivo, vaspitano ili kulturno očekujem da se neko od SDA seven day adventist uljudi i pročita moj post onda da ga analizira i pojasni citirane Biblijske stihove.
Da vidimo šta vama to Biblija znači? izvolte ;))
hugenot1
(Profesor)
19. октобар 2009. у 00.20
Ne znam zašto neki od vas spominju napade, ne radi se o napadima ni o provokacijama. Samo razgovaramo. A ovo nize ja sam vise puta izneo. Izgleda da niko to nije procitao, ili niko to nije shvatio ozbiljno, ili jednostavno niko nije u stanju da prati Pavlov način razmišljanja...

Rimljanima sedma glava

1 Ili ne znate, braćo (jer govorim onima koji znaju zakon), da zakon vlada nad čovekom dokle je živ?

2 Jer je udata žena privezana zakonom za muža dokle god on živi; a ako li muž njen umre, razreši se od zakona muževljeg.
Mt. 19:6, 1 Kor. 7:39

3 Zato, dakle, dok joj je muž živ biva preljubočinica ako pođe za drugog muža; a ako joj umre muž prosta je od zakona da ne bude preljubočinica ako pođe za drugog.
Mt. 5:32, Mk. 10:11, Mk. 10:12, Lk. 16:18, 1 Kor. 6:9, Gal. 5:19, Gal. 5:21, Jev. 13:4

4 Zato, braćo moja, i vi umreste zakonu telom Hristovim, da budete drugog, Onog što usta iz mrtvih, da plod donesemo Bogu.
Os. 2:19, Rim. 6:14, 2 Kor. 11:2, Gal. 2:19, Ef. 2:15, Kol. 2:14, 1 Pet. 2:24

5 Jer kad bejasmo u telu, behu slasti grehovne, koje zakon rađahu u udima našim da se smrti plod donosi.
Rim. 6:21, Gal. 5:19, Jak. 1:15

6 A sad, umrevši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova.

...
Dakle: „zakon vlada nad čovekom dokle je živ” ( prvi stih) to Pavle kaže, odonosno Reč Bozija i sasvim je jasno. I onda daje analogiju žene privezane za muza ZAKONOM dok je ovaj ziv. Dalje objašnjava da ukoliko muž umre, onda je RAZRESENA.
Sada ako smo vezani zakonom dok smo živi kao sto je žena vezana za muza dok je ziv, da li to znači da kao sto muž može da umre, da li može ZAKON da umre, da nestane ?
Odgovor je jasan: NE MOžE !!!
A sada Pavle ovde radi jeda nsalto naopacke:
„Zato, braćo moja, i vi umreste zakonu telom Hristovim, da budete drugog,” ( četvrti stih)
...
ZNACI, NIJE ZAKON UMRO, NEGO SMO MI UMRLI SA HRISTOM NA KRSTU, I TADA SMO UMRLI GREHU I ZAKONU !!!!
...
Da li Zakon ima vlast nad mrtvim ljudima, nad ljudima koji su umrli u Hristu ? NEMA !
Da li Zakon ima vlast nad „novim stvorenjima u Hristu” ? NEMA !!!!
...
OVo je protestanska reformirana teologija i takav način tumacenja ćemo naći kod Lutera, Kalvina . Znam da ste navikli na adventisticku teologiju pa a priori odmah odbacujete jer to je nešto NOVO ZA VAS...
Pokusajte jednom da to shvatite ozbiljno. Ljudi, čitajte Bibliju!
...
Stih 6: A sad, UMREVšI IZBAVISMO SE OD ZAKONA koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova.
Veran
(planinar)
19. октобар 2009. у 01.16
Hugenote,
vrlo pazljivo sam procitao tvoj komentar i da znaš da mi se
svidja.

Potpuno se slazem sa tobom da oni koji su umrli sa Hristom
da su nanovo rođeni i oni su mrtvi zakonu, jer ih ne osuđuje za grehe koje oni i ne cine.

.
ZNACI, NIJE ZAKON UMRO, NEGO SMO MI UMRLI SA HRISTOM NA KRSTU, I TADA SMO UMRLI GREHU I ZAKONU !!!!
...
Ovo mi se posebno svidja.

Ali ako smo mi umrli sa Hristom grehu, dali ćemo živeti kao bezakonici ili ne?
Jer ako smo umrli sa Hristom i grehu smo umrili, sto si ti lepo naspisao. Ako je tako, umrli smo i zakonu jer on nema zašto da nas okrivi jer uz Bozju milost mi živimo po Volji Bozjoj, a ne da joj se suprotstavljamo.
------------
Da li Zakon ima vlast nad mrtvim ljudima, nad ljudima koji su umrli u Hristu ? NEMA !

Potpuno se slazem.
-----------------
Da li Zakon ima vlast nad „novim stvorenjima u Hristu” ? NEMA !!!!
...

I sa time se potpuno slazem, jer oni koji su nanovo rođeni donose duhovne rodove, a duhovni rodovi su u skladu sa Bozjim zakonom a nisu protiv njegas.
-----------
OVo je protestanska reformirana teologija i takav način tumacenja ćemo naći kod Lutera, Kalvina . Znam da ste navikli na adventisticku teologiju pa a priori odmah odbacujete jer to je nešto NOVO ZA VAS...
Pokusajte jednom da to shvatite ozbiljno. Ljudi, čitajte Bibliju!

Odgovor:
Pa eto, ja sam je potpuno shvatio i slazem se sa tom teologijom bilo cija da je.
Oni koji su sa Hristom umrli, grehu su umrli, a to znači da će se truditi da ne grese.
Oni su i zakonu umrli, jer nisu bezakonici, spaseni su verom i Bozjom miloscu, dakle nisu legalisti.

Ako smo nanovo rođeni donosicemo i nove duhopvne rodove a oni su u skladu sa Bozjim zakonom.
---------------
...
Stih 6: A sad, UMREVšI IZBAVISMO SE OD ZAKONA koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova.

Odgovor:
Apsolutno je tako.
Pošto je Sveti Duh u srcima vernika ispisao Bozji zakojn, vernike više ne gleda šta je na plocama napisano ili u katehizmu, on zna šta je volja Bozja, jer je to Duhom napisanao u njegovom srcu.
Dakle, nema tu velike razlike, samo su stvari drugacije postavljene.

Oni koji su novorođeni oni vodi i mnovi zivot koji donosi duhovne rodove.

Sve najbolje
crni_jaguar-bec
(saobracajni inzinjer)
19. октобар 2009. у 04.03
Pozdrav svima.

Bezbozni opadac i sotonin sluga kaže na pitanje: „Ko ima pravo da menja Bozji zakon?

..Onaj koji ga je i postavio!
---------------------------------------------------------------------

Bolji lapsus i glupost nije mogla biti izgovorena, jer je Bozji zakon VECAN I ZA SVA VREMENA tako da ga Bog nikako nije promenio, već ga menjaju ljudi zarad svojih pogresnih verovanja. Zašto bi Bog menjao svoj zakon koji je pisan na kamenu i u srcima? To znači da su ljudi videli možda neku nesavrsenost u Bozjem zakonu ili propust ili šta već? Daj nemoj da nas laže opadac i sotona vise.

Svako dobro u Hristu ”
PrivatPolicyS
19. октобар 2009. у 09.52
Citiram
Pozdrav svima.
Bezbozni opadac i sotonin sluga kaže na pitanje: „Ko ima pravo da menja Bozji zakon?
Svako dobro u Hristu ”

...
PrivatPolicyS
18. oktobar 2009. u 17.19
Jevr. 7,18. Tako se ukida pređašnja zapovijest, što bi slaba i zaludna.
19 Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolji nad, kroz koji se približujemo k Bogu.

20 I još ne bez zakletve:

...Šta ovde piše?
Znači li za SDA seven day adventist nešto ta Biblija?
Neka OLAJAVAĆ i KUŠAČ pojasni ono što mu se citira iz Bibije koja njima ništa ne znači.
moca77
(Obozavalac)
19. октобар 2009. у 12.47
Zeleo bi da se izvinim ako neko misli da ga napadam ili vredjam, to mi nije bila namera. Ovo je forum gde ljudi slobodno iznose svoja mišljenja i hteo sam da razgovaramo kao ljudi. Ovde niko nije cenzurisan (jedino ako su u pitanju teske lične uvrede) i svi su dobro dosli, ateisti kao i pripadnici svih ostalih verskih ubeđenja. Mada neki ovde vecito imaju fobiju kako su napadnuti. Zašto onda ne odete na cisto adventisticke ili pravoslavne ili katolicke forume, tamo vas niko neće uznemiravati zdravim i slobodnim razmišljanjima.
moca77
(Obozavalac)
19. октобар 2009. у 13.12
Pozdrav Dragane jaguare, kako je u Becu;)

Ono sto ti pišes stvarno bi bilo tako da je tako(a nije).

Opusti se, onaj ko postuje moralni zakon koji je Bog SVAKOM coveku ispisao u srcu neće pogresiti.

Adamu i Evi nije bio potreban zakon, kao sto jedan dobar sin ne treba da mu roditelji ispisuju zakone kako da se ponasa. On je prirodno takav, prirodno postuje pravila ponasanja i ne treba mu zakon. U tom slučaju zakon bi bio pretnja ljubavi.

Jer kao sto je covek nepravdom, ni kriv ni duzan rođen gresan (zbog Adama) isto tako covek se ni kriv ni duzan (zbog Hrista) vraca u prvobitno stanje. A ništa od toga ne zavisi od covekovih dela.

Boziji zakon nije vecan ma kako to sokantno zvucalo! Da je vecan onda bi obrezanje i mladine i praznici i dalje bili na snazi. U starom Zavetu lepo piše da su mladine, praznici i obrezanje VECNI zakoni. I gde su sada ti zakoni, nema ih ukinuti su. Ako je po tebi zakon vecan zašto se ne obrezujes? Obrezanje ne ukazuje direkno na Isusovu žrtvu a ukinuto je, iako je za obrezanje receno da je vecni zakon.

A zašto je dat onda stari zakon? Pa da nas cuva od bezakonja koliko je god to moguće dokle ne dodje Hrist, a Hrist je ljubav. Ljubav i zakon ne idu zajedno. Zakon je dat gresnicima da svedoci protiv njihovih zlih dela, a nama ne treba zakon jer imamo Hrista i Njegovu ljubav. I nećemo gresiti, jer držimo MORALNI ( a ne ceremonijalni) zakon koji nam je ispisan u srcu.

I nije samo obrezanje ukinuto, nego su SVI zakoni povuceni. Mi smo dobili u zamenu Novi Zakon, jer svih sedam starih zakonskih ugovora nismo mogli drzati. Ni prvi edemski( drvo poznanja, gen 1-2), ni drugi adamski(gen3), ni treci Nojev(gen6-9), ni četvrti Avramov(gen12-22), niti peti Mojsijev(ex19-40), ni sesti deutoronomic( peta mojsijeva 27-33), ni sedmi danidic(2sam7).

Gde su ti sada zakoni, nema ih jer jednom prekrsen zauvek prekrsen, tako je to sa Bozijim zakonima. I zato je Adam morao da umro, bez obzira sto je samo jednom pogresio. Oćeš li reci možda da ti nisi ni jednom pogresio?

Da Bog nije povukao svoj zakon i umesto njega dao svga sina Hrista, niko ne bi preziveo i svi bi direkt otisli u pakao, pa makar i kad bi ti Dragane poceo da se obrezujes, nebi ti vredelo (iako bi u tom slučaju bio manje licemeran).

Ali zadnji zavet je savrsen zavet i on ne može da se povuce, ne može da se ponisti, i ne može da se prekrsi. Zašto? Pa zato što taj zadnji savrsen, Hristov zakon ne zavisi od covekovih dela, nego zavisi od Hrista i Njegove pravednosti, tako da nam se dobro piše.

Veran
(planinar)
19. октобар 2009. у 13.56
Prijatelji Moca,
postavio si dobru temi, i dao si nekoliko konstruiktivnih komentara,
i odjednom si se ispario.

Šta se desilo?
Ja ceo viken ovde ratujem bez tebe, nedostajao si mi.

Kad sam mislio da smo zavrsili ovu diksujisu,
otvorio sam novu temu, a ti si se tka ponovo pojavio.
Da sam znao da ćemo i danje nastaviti, ne bih otvarao
novu temu.

Sve najbolje
crni_jaguar-bec
(saobracajni inzinjer)
19. октобар 2009. у 14.25
Pozdrav svima.

Bruder Moca, kennen wir uns oder?

Svako dobro u Hristu
PrivatPolicyS
19. октобар 2009. у 15.06
E! kada biste vi to znali a i da vi nešto znate, odavno biste vi to argumentovano odgovorili!
SDA seven day adventist samo umislio da je što a eto vidimo da ništa i ni za što nije, kao ptice rugalice olajavate i sigrate si minusića kao u zabavištu. To je dobar znak da vama VERA ništa, nula, zero.
Da ne znate ni gramatiku a ni matematiku.
moca77
(Obozavalac)
19. октобар 2009. у 16.31
Veran izvini umoran sam, neispavan i obaveze me neke saletele odjedared, pa je cudo sto sam i ovo malo ispisao, čim imam koji minut slobodno ja uskocima. Pozdrav tebi!
Veran
(planinar)
19. октобар 2009. у 23.42
Moca,
znamo mi za obaveze i nedostatak vremena.
Zao nam je nedostajao si nam za diskusiju.

Sve najbolje
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Unicorn Gifts?
.