Cartensius,

Vidim da si zadnjih desetak dana strasno opsednut istinom. U cemu je problem??? Kakve te to sumnje proganjaju???

Cartensius,

Evo mog mišljenja:

Zadatak koji si sebi zadao je previse kompleksan a po samoj prirodi reci „istina” još je uz to i apstraktan. Nadalje, posto si po prirodi analiticar (kao i ja) to još onda dodatno komplikuje tvoja razmišljanja.

Ja predlazem da zadatak koji si sebi postavio podelis na manje zadatke i da se kreces od opsteg (jednostavnijeg) i, onda, kako budes dolazio do rešenja jednostanvijih aspekata - polako komplikujes.

Smatram da prvo treba razluciti dva pojma vezano za istinu: „istina” o nečemu, kao skup znanja o nečemu, i „istinitost” - gde ljudi često kažu „istina” a misle na istinitost.

Istinitost je daleko jednostavniji pojam od istine i ja bih odmah u startu razlucio ta dva pojma: Istina je skup znanja o nečemu, tj. skup istinitih tvrdnji. Npr. kada kažemo da covek u principu ima dva oka onda je ta tvrdnja istinita. Znaci radi se o jednoj jednostavnoj i preciznoj tvrdnji koja u sebi sadrzi JEDNU ili neki manji broj izjava i recju istinitost (a često i „istina”) mi samo potvrdjujemo validnost (vrednost) te tvrdnje.

Međutim, cinjenica da covek ima dva oka daleko je od onoga sto bi neko nazvao „istina o coveku” i ovde dolazimo do kljucnog momenta:
Moje je vidjenje stvari da ljudi (ukljucujuci i tebe) kad kažu reč „istina” oni ustvari (verovatno nesvesno) koriste tu reč kao sinonim za pojam „sva znanja” tj. skup svih znanja o nečemu.

Npr. skup svih znanja o coveku bi ukljucivao, pored onog vidljivog (visina, tezina, broj ruku, delovi tela...) i ono apstraktno, pa čak, za danasnjeg coveka i nepoznato: kako je covek nastao, zašto je tu, kuda „ide” posle smrti, šta je dusa... i, ako sada pojam „istina” zamenimo pojmom „sva znanja i informacije” onda se pojam istine o coveku se svodi na pojam svih znanja i informacija o coveku. Nazalost, tu postoje dva problema: Prvo, nauka coveka još uvek istrazuje i dolazi do novih spoznaja tako da niko ne može da tvrdi da danas znamo sve o coveku (tj. da znamo „istinu”) kad smo svesni da će se sutra saznati još nešto. Drugo, svaki pojam, predmet ili osoba može da se sagleda sa BESKONACNO MNOGO aspekata tako da je nemoguće definisati nešto sto bi mogli nazvati „apsolutno sve informacije o...” sto dovodi do zadljucka da ne postoji ni APSOLUTNA ISTINA.

Moja ti je preporuka: U traganju za istinom, ili još bolje, za apsolutnom istinom - biće ti lakse ako to svoje traganje shvatis kao traganje za svim mogućim znanjima i informacijama o nečemu. Nazalost, posto se stvari mogu sagledati sa beskonacno velikog broja stanovista, isto tako postoji i beskonacan broj informacija o stvarima koje su predmet proucavanja - tako da je nemoguće sagledati CELU istinu o bilo cemu, tj. to znaci i da je APSOLUTNA ISTINA nedokuciva (jer je, kao sto već rekoh, i broj aspekata neogranicen.

Moj ti je savet da prestanes traziti apsolutnu istinu iz dva razloga:

Prvo, nećeš je naći jer predstavlja beskonacan broj manjih istina o nečemu, tj. beskonacan broj informacija (zbog beskonacnog broja aspekata sa kojih se stvari mogu sagledati);

Drugo, nije ti ni potrebna u prakticnom zivotu - npr. za nas je bitno da jabuka može da utoli glad, sto je samo jedna od beskonacnog broja istina o jabuki, ali sve ostale istine za većinu ljudi u vecini situacija nisu bitne.

Šta će ti (apsolutna) istina? Možda samo pokusavas da saznaš šta se desava posle smrti? Na zalost, covek još uvek ne moze da dokaze da posle smrti ima još „nešto” tao da pojedincu preostaje jedino da nagadja, nada se ili veruje, masta... ali cemu?