Hej,primi moje saucesce i ne pomišljaj na to da je takovo nešto grijeh

Brate Tozo,pokusavamo da te razumijemo,mada je to veoma teško i sam sam izgubio najblizeg,tako da te mogu donekle razumjeti.
Moli se Gospodu i izlij dusu pred njim...

Brate Tozo,

iz iskustva ti svedocima, to je rana koja se nikad ne može potpuno izleciti. Ništa i niko ne može zameniti Vaseg ljubimca. Ali primorani smo da nastavimo zivot takakv kakav je sa svim tegobama i nepravdama.

Za nas hrišćane, smrcu nije sve izgubljeno, iza groba, postoji nada.
Rado bih Vam posalo knjigu „Još uvek ima nade”, ako mi kazete na koju adresu da Vam posaljem. Ona je mnogima pomogla da prezive krizu.

U prkos nevolja, sa verom i Bozijom pomoći idemo napred!

Dragi brate u Hristu,
Nebi zhelio da budem nepristojan i da Vam govorim ono shto odavno i sami znate ali evo isprichat chu vam jedan istiniti dogadjaj koji se desio neku godinu prije ovog zadnjeg nasheg rata u okolini Benkovca.
Jedna baka kojoj je umrla kcherka, uniche i muzh i josh dosta dalje familije ishla je kuchi sa radova na njivi kao shto je to chinila nebrojeno puta prije toga. Onako starachki polako, korak po korak pa malo se nasloni na motiku da se odmori pa opet dalje. Pochelo je da kichi a noch se vech lagano spushtala i odjenom je zagrmjelo i baku je pokosio grom. Bila je mrtva. Seljaci su je donijeli kuchi i doshao je ljekar koji je utvrdio smrt. Familija i seljaci su se skupili, okupali baku i obukli za sahranu. Proshla je noch i ujutro baka je lezhala a iznad glave gorjela joj je svjecha a na zidu ispod ikone kandilo. Zhene koje su sjedile pored umrle bake plakale su i govorile o pokjnici i njenom zhivotu. Odjednom baka se podigla i sjela na krevet a zhene koje su sjedile pored bake su zavrishtale i pochele da bjezhe a za njima i mushki koji su bili u kuchi. Baka ih je sa kreveta zvala da se vrate da ne bjezhe i kada su se vratili baka im je isprichala ovu prichu. Vidjela sam carstvi nebesko i sve svoje pokojne. Vidjela sam moju kcher i muzha i unuka i tamo je tako lijepo da se nemozhe isprichati ta silna ljepota. Da samo znate kako je lijepo svi biste samo zeljeli da umrete i da odete sa ovog svijeta. A onda mi je prishao neki veliki chovjek koji je nosio kostrjesh u ruci i rekao mi je da stanem pod crvenu svjetlost i da se vratim jer josh nije moje vrijeme i ako stanem pod zeleno svijetlo da nechu mochi da se vratim.
Evo ja sam ukratko isprichao prichu iz Benkovca.

Ako josh ostanesh na ovom svijetu Gospod cheti dati shansu da chinish dobra dijela, da se ochistish kroz molitvu i post i da se nakon ovog zhivota pridruzhish svome sinu koji je u carstvu nebeskom i koji che te sachekati i biti sretan kada te vidi.
Veliki je greh željeti smrt, ne grijeshi dushu svoju brate mili znam da ti je teshko jer i ja sam gubio blizhnje ali sjeti se JA NISAM BOG MRTVIH NEGO BOG ZHIVIH

Koliko se ja razumem (ne bas mnogo), greh je jedino ako tuzi malo „pripomognes” time sto namerno zanemaris telesne potrebe (hranu, san, itd.).

Moje saucesce. Izgubiti dete je uzas. Ali ne očajavaj. Iako ti se sad čini da ćeš umreti od tuge, pa možda čak i da bi to bilo neko olaksanje, nećeš. Ljudska psiha ti je cudo. Vremenom čak i takav bol umine. Godina, dve, i zivot se vrati u neku normalu. Biće bolje. U međuvremenu, zali. Tuguj. Mora se kroz taj proces. Moj savet ti je da kad budes prosao kroz ovih prvih, burnih nekoliko nedelja, ukoliko imaš mogućnosti, u ime pokojnog sina nekome na neki način pomognes. Sitne neke uslugice koje sire dobru volju među ljudima. Mnogima to pruza zadovoljstvo. Neki ljudi isto nadju malo utehe u tome sto za pokojnika posade drvo. Trenutno je i pogodno vreme za sadnju, pa ako imaš gde, posadi nešto jako, otporno i dugorocno, kao na primer ginkgo. Ako nemas gde, može i bonsai. Pokusaj da pišes dnevnik neko vreme. Ili poeziju, ili šta god već. Izbaci tugu na papir. Mnogi ljudi pisanje dozivljavaju kao emocionalni odusak. A ako si još uvek u fazi kad najradije ne bi ni iz kreveta ustajao ujutru, onda je zasad dovoljno samo to što ustanes, doruckujes, i izadjes malo iz kuce.

Poštovanje,
Saosjećam u vašoj boli g. Tozo. Iako je to težak udarac, ipak preporučujem vama i vašoj obitelji stpljenje. Vaš voljeni Acko sigurno nebi želio da vi sada pretjerano patite. Da možete da ga čujete on bi vam tačno to rekao.

Okrenite se dakle životu, sigurno da imate mnogo drugih obaveza. Jer, ovaj život je samo iskušenje i proba. Sve što jednom udahne, mora izdahnuti. A mi ćemo se svi gore sresti sa svojima najmilijima. Zato gledajte da iskoristite ovaj život i ne nanosite sebi pretjeranu bol.

Srdačan pozdrav
Shady

Zao mi je tvog slučaja.
Ali ne vidim razlog da ^budes tuzan već da se radujes.
Ja nikad nisam tuzan kad ^budem iskusan od Boga već mi se budi duh radosti, jer znam da mi On dobro želi.
Bog daje, Bog uzima, i ako se strpis dobices ponovo (na onom svetu) i još vise.

Prenosi Ebu-Hurejre da je Poslanik a.s. na početku Ramazana govorio:
„Dosao vam je mjesec ramazan, blagoslovljeni mjesec u kome vam je Allah propisao post. U njemu se otvaraju dzenetske, a zatvaraju dzehenemske kapije. U njemu su okovani sejtani. U njemu je jedna noc bolja od hiljadu mjeseci. Ko bude uskracen njenog dobra, taj je, zaista, uskracen, zato što je poboznost provedena u njoj ravna poboznosti u trajanju od hiljadu mjeseci.”

Zato neka me usmrti Bog kada bude bilo najbolje za mene. Amin.

Brate To3o moje saucesce, možeš miran da budes jer je on među Andjelima a duhom i sa nama, istina je da Bog najbolje bira i uzima, nikada mi neće biti jasno, ali eto sudbina.

andjeli i ljudi nisu isti.
ako covek bude dobar onda je on kao ili bolji od andjela.
ako covek bude los onda je on kao ili gori od zivotinje.

iskreno mi je zao za tvoga sina i želim ti sve najbolje i nedaj se lako