Biblija je, to nije sporno, spoj Božanskog savršenstva i ljudske pogrešivosti; Bog je, naime, Savršen u otkrivenju ali je čovek ograničen i pogrešiv u svedočanstvu. Stoga Biblija sadrži određen broj manjih kontradikcija u sporednim stvarima, nastalih usled nesavršene informisanosti pisaca o pojmovima koji nisu primljeni otkrivenjem, zaboravnosti, pogrešivosti u prepisivanju originalnih Spisa, kao i iz drugih razloga, što ne umanjuje vrednost suštine Svetih spisa, na kojima - to je očigledno kada ih proučavamo iz odgovarajuće perspektive - počiva Božji pečat, o čemu je bilo reči i u temi

Sveto Pismo – Božja Reč
http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/123/014097914/sveto-pismo-bozja-reč.html?18

Druga stvar je da u Starom Izrealu je sistem patronymcnih imena. To znači da ljudi nisu imali prezimena familije kao danas kod indo evropskih naroda. Indoeropski narodi kao kelti, Norvezani Islandjani Sloveni takođe nisu imali obicaj prezimana već su takoldje imali patronymic sistem imena ime plus ime oca recimo Ovo je Miroslav sin Milanov nema prezimena Pošto ima puno Miroslava koji su sinovi od takdje mnogo Milana koji tačno Miroslav i od kojeg tačno MIlana???. To znaci konfuzija. Tako je i u Starom Izraelu. ko je ko? Kda je živelo hiljeda Yahshua Isusa , Kat-ova i Levija tako ko je ciji sin nije bila precizna nauka. Stoga su u tumacenju razumevanju moguće konfuzije jer su često ljudi imali ista imena ocevi su im imali ista imena samo su živeli stotinu do par stotina godina u razlicitim vekovima ili epohama. To znači da isvestaj je tačan sa tacke gledista pisca ali ne potuun sa stanovista onoga sto cita jer nema potunu informaciju da je u pitanju ista ili neka druga osoba zbog patronymicnog sitema imena koja je postojala kod semitskih ali i kod indoevropkih naroda..