»Čovekova je veličina u misli.«
( B. Paskal)

Jednu od nauka koju treba pomenuti je nauka o mišljenju, nauka o čistoj ideji. Ta nauka određuje zakone, kojih se moramo pridržavati prilikom sticanja naučnih saznanja. To je logika. Mnogi ljudi pozivaju se na logiku kada iznose svoje stavove i mišljenja, ne vodeći računa o njenim strogim principima i zakonitostima zdravog mišljenja i rasuđivanja, doslednosti u mišljenju i rasuđivanju.
Često se pojavljuje raskorak između uobičajenog načina razmišljanja i logičkog donošenja suda i zaključaka prilikom čega i unutrašnje opažanje (intuicija) pokušava da se drži jedino čistog razmišljanja. Logička nauka kao nauka o mišljenju, dakle, izlazi iz sfere materijalnog, čulnog, jer je njeno područje duhovno, misaono. Međutim, donošenje zaključaka ipak, često zavisi od nekih unutrašnjih činilaca kao što su volja, mašta, želja i emocije, koji se često suprostavljaju čistim mislima prilikom donošenja sudova i zaključaka.
Glavni problem je shvatanje apsolutnih pojmova. Kada se na primer, pojavi predstava, koju smo već pomenuli, kao duhovna odredba: Pravo, Dužnost, Bog, onda se prvobitno donosi sud da je pravo pravo i Bog je Bog, a zatim razvijene odredbe da je Bog Tvorac sveta, Sveznajući, Svemogući... Predstava se sreće sa razumom i transformiše u misao, a kasnije misao u pojam. Tu se sukobljavaju dve struje: Kantovi i Hegelovi stavovi koji bi donekle mogli biti relativno ispravni, ali ne i apsolutno. Doduše, logika kao nauka distancira se od područja koje joj ne pripada. Kada neko želi da pokaže da je njegovo mišljenje ispravno pozivajući se na logičko razmišljanje to je u redu, ali kada svoje mišljenje želi da nametne drugome, to se ne može opravdati kao što niko ne može da jede ili pije za drugoga, isto tako ne može da misli za drugoga.
Upravo zbog toga je još Aristotel upozoravao da se u filozofiji treba držati dostojanstveno i da se sva posebna mišljenja i shvatanja moraju napustiti, dok punu vrednost treba dati samoj stvari.
Postoji činjenica koja ističe da se logika poklapa sa metafizikom, naukom o suštini stvari pojavama van granica iskustva. Ali, ona je nauka koju ne treba zloupotrebiti pokušajem da joj se da atribut svemogućnosti koji rešava i apsolutne stvari. Mišljenje koje donosi samo ograničene odredbe i koje se isključivo kreće u njihovim okvirima, zove se razum.