»Jedina istina koja ne stari, koja se ne otrcava, koja ne gubi svoju snagu i svoju aktuelnost, to je smrt.«
(Vladan Desnica)

Postavlja se pitanje ima li na ovom svetu živog čoveka koji se nije sreo sa surovošću i sa svim zlom, nedaćama i posledicama, patnjama, suzama, bolima ... koji donose smrt. Smrt je veliki i najveći ljudski neprijatelj na ovoj Zemlji. Smrt je neprijatelj svih živih bića. Gledao sam životinju koja tuži zbog smrti svoga mladunčeta.
Samrtnički bolovi su vrlo veliki, kao i bolovi milih i dragih zbog gubitka njihovog najdražeg i najmilijeg. Može li neko opisati taj bol? Može li neko naći leka protiv tog bola? To je bol koji ranjava i cepa dušu i srce. Bol koji ne štedi ni stare ni mlade. Bol koji ostavlja velike posledice. Sećam se roditelja koji je zbog gubitka najdražeg usled bola koji je doživeo i sam nakon kratkog vremena preminuo.
Kada bi se svi bolovi i patnje na ovom svetu merili ili izvagali, kolika bi njihova težina mogla da bude? Kako ova Zemlja može da izdrži težinu ljudskog bola? Koliko još dugo ona to može da izdrži? Mnogi ljudi smrt nazivaju Apsolutnom Istinom zato što je apsolutno istinita istina o smrti, ali u zaključku, na kraju, izdvojio sam je i napravio razliku između nje (smrti) i između Apsolutne istine zato što smrt nije apsolutno večna.Ona je još uvek jaka i još uvek velika, nemila i nepoželjna istina. Padom u greh broj istina se povećao, tako smo dobili i ovu istinu koja nije nikome mila, ni korisna ni potrebna.
Kada se setimo bolova, koje je naš Spasitelj Isus Hristos podneo na krstu, dok su mu klinovima prikivali ruke i noge, teskih bolova, sve dok nije došla smrt možemo, donekle, da razumemo strahotu smrti. Samo u toj situaciji priziva se smrt da što pre dođe i bolovi prestanu. Ovo je istina i smrt i ovo je smrt i istina. šta imamo od ove istine i šta imamo od smrti? Neku korist? Neku nadu? Šta?
Za mnoge ljude smrt je kraj. Iz tog razloga i istina o njoj nije im više bitna ni zanimljiva. Međutim, istina o smrti se ne završava smrću. Jedna izreka kaže: »Čovek je roba koju kupuje smrt.« Stara je to i mudra izreka, a ja postavljam pitanje: šta se dešava kada tržište ostane bez robe? Može li potrošač preživeti kada robe više nema? Neko je otkupio celokupnu robu i robe više nema.
Isus Hristos je otkupio tu robu. Jedina vrednost smo Ti i ja. Jedina vrednost su ljudi, jedina vrednost je ceo ljudski rod, koji je Hristos otkupio. To je učinio iz velike, neizmerne i neizrecive ljubavi prema svojim stvorenjima koja su se u svojoj neposlušnosti odvojila i udaljila od Njega koji je jedini izvor večnog života. Otkupljeni nisu više izraz prolaznosti niti plen smrti, oni su sada ponovo sinovi i kćeri Oca nebeskog.
Biblija nam govori o dve smrti. Prva smrt je odnela mnogo ljudi, žena i dece i još ih može odneti, sve dok Isus Hristos ne bude izrekao reči »Svrši se«, tada će se desiti nešto veličanstveno: truba će zatrubiti, mrtvi će ustati, i izaći na »Božji sud«, Istina izlazi na videlo i Pravda se zadovoljava.
Oni koje je Isus Hristos otkupio, a to su oni koji su odgovorili na Njegov poziv, dobiće večni život. Oni koji nisu prihvatili Isusov poziv, nisu otkupljeni i umiru po drugi put. Neko je rekao: »Onaj koji se dva puta rodio, jedanput umire, a onaj koji se jednom rodio, dva puta umire.« U Otkrivenju svetog apostola Jovana to je vrlo jasno opisano, smrt i pakao biće bačeni u jezero koje gori ognjem i sumporom.
Ovo je poslednja prilika da smrt pokupi svoj plen, a to je i njen kraj. Nema više robe, ali ni potrošača. Sveti apostol Pavle postavlja smrti jedno pitanje: »Gdje ti je smrti žalac? Gdje ti je smrti pobjeda?« (1. Korinćanima 15, 55)
To je kraj smrti.To je potpuni poraz smrti. Smrt više nema mesta u istini, još manje u Apsolutnoj istini. Dugo vremena ljudi su je nazivali apsolutnom, jer je imala neke elemente apsolutnosti, bila je stvarna istina po svojoj prisutnosti, koja joj je davala vid istinitosti ali ne i neograničenost. Nije bila i nije mogla postati večna, a sada pošto nastupa njen poslednji čas, zajedno sa svim onim što se zove »ZLO«, biće bačena u »ognjeno jezero«.Smrti neće biti mesta ni u kojoj nebeskoj vrednosti jer će biti izbrisana zauvek i zasvagda…
Čovek u mladosti, vidi pred sobom život kao jedan krug u koji se neprestano mogu ucrtavati novi krugovi. Međutim, kada smrt dođe, krug se zatvara. »Nije li slovo o »zatvaranju kruga« samo moja »pusta« želja, jer po definiciji, a još nas tome uče filozofi i bogoslovi, to i nije moguće: samo smrt, taj egzistencijalni udes, stavlja tačku i zatvara krug. A dotle, dok još bitišemo i stremimo k plavetnilu neba, na kome nema doline suza – večnost, ostajemo otvoreni: za ljubav i nadu, dobrotu i pravičnost, emociju i htenje, misao i delanje…Puno će toga još o religiji izaći ispod sociologovog pera«. (dr Dragoljub B. Đorđević)
Isus je rekao: »...Imam ključeve od pakla i od smrti.« (Otkrivenje 1,18/bAko smo prihvatili Isusa, ) Isus Hristos otvara krug života za većnost i niko nukada više neće moći da ga zatvori. prihvatili smo i ovu istinu. Ako smo prihvatili Istinu, prihvatili smo Isusa i prihvatili smo »Večnost«, i večni život.