Jedinstvena i večna istina o Hristu.

Da bi se ovo razumelo potrebno je izvući genezu,početi od početka;
„U početku bese reč,i reč bese u Boga i Bog bese reč...Ona u početku bese u Boga.
Hristos,predstavljen ovde kao reč od početka je zajedno sa Bogom...On je
sastavni deo Boga kroz koga se sve izvršuje.(Isaija53,1. ; 51,9. ; 48,14.)
Ovako je izgledalo to predhodno jedinstvo koje se naziva večno carstvo Bozje,čiji
je presto bio u ”Vrtu radosti Bozje„. (Jezekilja 28,13.-prevod Martina Lutera-nema
nikakve veze sa Edemskim vrtom).U tom vrtu radosti Bozje odakle se rukovodi sve-
mirom,- od stvorenih bica jedino je ondasnji Lucifer imao pristup,jer je bio njihov
zaklanjac... Njegovo stanište je bilo sasvim u blizini prestola Svevišnjih,na samoj gori
Bozjoj.(Jezekije 28,14.) U jednom periodu vremena došlo je do raskida tog jedinstva,
jer je Lucifer hteo da se izjednači sa Bogom.(Jezekija 28,15.16.)S tim u vezi došlo je i
do pojedinih promena u večnom Božjem carstvu... Zasnovano na apsolutnoj pravdi i be-
skonacnoj ljubavi,nije moglo ni da toleriše nepravednike,a nije moglo ni da ih odmah
uništi.Rešenje je nađeno u trpljenju jednog izvesnog vremena nepravde,i u planu spasenja
za one koji se odvrate od nepravde... - Plan spasenja,i dovođenje ponovo do predhodnog
jedinstva preuzela je ustvari ona reč kroz koju je pre sve i bilo stvoreno,
a nama poznato kao Sin Božiji... Da bi greh potpuno nestao,bio uništen,potrebna je bila
pravedna žrtva, - da bi večna pravda i beskonačna ljubav ostali ono sto su bili pre greha.
Bog”sin„ prihvata da bude čovek, i kao sin čovečiji povrati ponovo večno Bozje carstvo...
To je Hristos kao Bog... - Sada dolazi Hristos kao čovek... Bog je poslao ”sina svoga„ na zemlju
da bude čovek, kao i svi ostali ljudi. Njegova, u to vreme ljudska priroda sprečavala je,
a i danas sprečava pravilno razumevanje Hrista kao Boga, i Hrista kao čovka. On je
u svemu trebao da bude iskušan, sem u grehu.On je trebao da dođe kao sluga,da služi,a ne da
mu služe... Bog je odstranio onoga koji je hteo da se izjednjači sa njim, a Hrista,kao čoveka,
poslao je za spasenje; gde predhodna greška,čežnja stvorenog za izjednačenjem nije mogla da
se dogodi, jer su oni već bili jedno...
Bilo koje stvoreno biće nije moglo da bude u prisutnosti Božjoj ,a još manje da bude spasitelj...
Da bi neko stvoren postao spasitelj,u kome bi bilo ime Božije, greška izjednačenja bi se ponovila.
Iako ga je Bog poslao kao slugu,on jasno objašnjava u Isaiji 42.glavi da ga podupire,
da je mio duši njegovoj,da ga je dozvao u pravdi i da svoju slavu neće nikome drugome dati,
nikakvim likovima rezanijem, nego samo svome sinu. Bog je i rekao:”Ovo je Sin moj ljubazni,
njega poslusajte„.
Zato je neophodno bazirati svoju pobožnost na Hrista kao Boga,a Hrista kao čoveka smo već odavno
upoznal, barem mi hrišćani, - jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se
mogli spasiti...
Za radi ovoga i postoji nejlepši stih Biblije: -”Jer sin Božiji dođe,i dao nam je razum da
poznamo tebe Boga istinoga,i da budemo u istinome sinu tvom Isusu Hristu...On je istini Bog,
i nama život večni„...


Biblijski Hrišćanin”