Пагански нехришћански празник.

Претпостављамо да је Божић круна хрисћанског празника. Без икакве сумње смо слепо прихватили прославу Божића као једно од главних учења и заповести у Новом Завету! Исто тако влада претпоставка да се Исус родио 25. децембра, односно 7. јануара и да Нови Ѕавет истиче овај празник као водећу хрисћанску светковину. Верујемо да је обичај размењивања поклона настао зато што су мудраци даривали Богомладенца. Но, хајде да престанемо претпоставкама и завиримо у историју и у Библију не бисмо ли открили чињенично стање!

Божић (енглески „кристмас”, што ѕначи Христова миса„) у ствари потиче од римокатоличке мисе. Одакле католицима такав обичај? Тај обичај долази из паганских светковина које су се одржавале 25. децембра, на дан рођења бога сунца - Сола! Божић заправо претставља древни обред вализма (обожавање бога сунца Вала), култа који Библија осуђује као најгаднију идолопоклоничку праксу! Штавише, нигде у Новом Завету нема ни спомена о Божићу. Ни апостол Павле, ни други апостоли , ни рана истинита хришћанска црква није светковала Божић!

Идеја да се Исус родио 25. децембра је једна од гаталица или прича (Друга Тимотеју 4:4), за које апостол Павле прориче да ће преварити свет у овим последњим временима. Права истина је то да Божић уопште не представља дан Христовог рођења! Ма колико тај празник значио многима, његово порекло није хришћанско него паганско - вавилонско!

Али, какве то има везе? Није ли исправно светковати Божић у сваком случају? Зар није добро и лепо то празнично ”расположење„, без обзира на то како је настао сам празник? ВИДЕЋЕМО!

Наставиће се...
”

Kако је тај пагански обичај доспео у Цркву?

Сада молим за вашу пажњу! Горе признати историјски извори тврде да током првих двеста-триста година хришћанске цркве хришћани нису држали Божић! Тек негде у четвртом веку наше ере тај празник продире на запад, тачније у Римску цркву да би тек у петом веку та црква наредила да се Божић слави као званичан „хришћански” празник! Дакле, како се један такав безбожан обичај увуко у такозвано хришћанство? Шаф-Херцогова енциклопедија, у свом тексту који носи наслов „Божић”, даје једно добро објашњење о томе како се одвијао тај процес:

„Не може се прецизно одредити колико је датум овог празника зависио од најкраћег дана у години и паганског фестивала Брумалије (25. децембар), који пада одмах након Сатурналија (17-24. децембар), када се прослављао долазак ”новог сунца„. Пагански фестивали - Сатурналија и Брумалија - били су исувише дубоко укорењени у народне обичаје да би се за њих могло рећи да су настали под утицајем хришћанства... Пагански фестивал који се прославио оргијама и разузданим весељем био је толико популаран, да је хришћанима било драго што су пронашли изговор да, уз неке мање промене у духу и начину свог славља, наставе да га држе. Хришћански проповедници на Западу и Блиском истоку протестовали су против недоличне испразности којом се прослављало рожденство Христово. Хтишћани у Месопотамији су оптужили своју браћу на западу за идолатрију и обожавање сунца пошто су ови прихватили тај пагански фестивал као хришћански празник”.


Продужиће се...

ПРАВО порекло Божића

Ако је Божић стиго у наше крајеве преко Римокатолика, а они су га преуѕели из паганизма, одакле онда паганима тај празник? Где, када и како је настао Божић?

Божић је главни обичај изопаченог система који свако библијско пророчанство назива ВАВИЛОНОМ. Његово практиковање започело је у првобитном Вавилону, где се тај обичај развио за време владавине цара Нимрода! Да, Божић вуче корене из цивилизације која је настала недуго након великог Потопа у Библији (Нојеве барке). Изворни оснивач вавилонског система је у ствари Нимрод, унук Нојевог сина Хама. Још од тог доба овај систем доминира над целим светом. Вавилон представља систем организованог такмичења међу владарима и царствима у којима управљају смртни људи и заснива се на економској пракси утркавања (конкуренције) и стварање профита. Нимрод је био градитељ вавилонске куле - изворног Вавилона, као и Ниниве - древне асиријске престонице - и многих других градова. Он је организатор првог светског царства. Његово име на хебрејском долази од речи „Марад”, што значи „онај који се побунио” (Прва књига Моисијева 10:6. 8-12). Многи стари списи садже обиље података о овом човеку зачетнику великог, органиѕованог, општесветског отпада од Бога, који и дан данас провладава у целом свету.

Нимрод беше велики зликовац. За њега се тврди да се оженио рођеном мајком - Семирамидом. Након његове изненадне смрти његова мајка-жена почела је да пропагира злу докторину по којој је Нимрод наводно преживео смрт тако што је постао дух. Семирамида је тврдила да је преко ноћи из једног мртвог пања израсло разгранато зимзелено дрво које симболише Нимродово рођење у нови живот. Пропагирала је и то да Нимрод сваке године на свој рођендан посећује то зимзелено дрво и оставља поклоне на њему. Дан Нимродовог рођења био је 25. децембар! Управо ту се крије право порекло божичне јелке.

Сплеткама и манипулацијама, Семирамида је успела да постане вавилонска „царица небеска”, а Нимрод, мада под разним именима, „небески божански син”. у том идолопоклоничном култу Нимрод је, након регенерације, постао и лажни Месија, син паганског бога Сунца - Вала! „Мајка и син” (регенерисани Нимрод и Семирамида) постали су главни предмети обожавања у том лажном вавилонском систему, а сам култ проширио се по целом свету. У различитим земљама и на различитим језицима „мајка и син” носе различита имена. У Египту су познати као Изида и Осарис, у Азији као Цибела и Дијус, а у паганском Риму као Фортуна и Јупитер. Кривотворине Мадоне пронађене су чак и у Грчкој, Кини, Јапану и тибету и то много година пре рођења Исуса Христа!

У четвртом и петом веку стотине хиљада пагана у римском свету „прихватају” новопопуларизовану религију - „хришћанство”, али заджавају старе паганске обичаје и веровања под плаштом ИМЕНА која звуче хришћански. Тако је идеја Мадони и слика „мајке и детета” стекла популарност која је нарочито долазила до изражаја за време Божића. Сви смо се родили и били васпитани у овом вавилонском свету. Дубоко смо загазили у све те обичаје које, ево, практикујемо већ целога живота. Учили су нас да те обичаје прихватимо са страхопоштовањем, као нешто пресвето. Никада нисмо марили да откријемо одакле су нам дошли ти обичаји - из Библије или из паганског идолопоклонства!
--


Одо сад да одспавам..сутра следи продужетак...

hugenot1: „Bolje bi bilo da vidimo kako da radimo na Hristov lik u nama, Hristov karakter, da negujemo i da razvijemo plodove Svetog Duha. Da li imamo ljubav, veru, nadu, strpljenje, saosecanje,ljubaznost. Sam apostol Pavle nas poziva da se manemo jalovih diskusija.”
##

Хуге, лепо речено, али сматрам правилним да кренемо даље с темом.

Када откријемо истину обично бивамо шокирани. Нажалост, чиста истина вређа неке људе. Међутим, Бог заповеда својим верним проповедницима: „Вичи иѕ грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мојему безакоња његова”. Ове чињенице су можда шокантне, али то је чиста историјска и библијска истина! Права постојбина Божића је древни Вавилон. Божић је саставни чинилац организованог отпада којим је сотона држао преварени свет у својој шаци током свих протеклих векова. У Египту се одувек веровало да је син богиње Ирис (египатско име за „царицу небеску”) рођен 25 децембра. Већина паганског света славила је тај чувени рођендан много векова пре рођења Исуса Христа.

25. децембар није датум рођења Исуса, истинитог Христоса! Апостоли и рана истинита хришћанска Црква никада нису славили дан Христовог рођења. Не постоји ниједна заповест, ни налог у Библији о прослави тог празника. Напротив. Веровали или не, слављење рођендана је пагански, а не хришћански обичај. Библија нам не налаже да обожавамо „мајку и дете”. Апостоли и рани истинити хришћани никада нису чинили тако нешто. Свето Писмо спомиње да је анђео рекао Марији: „Радуј се, благодатна! Господ је с тобом”, а у наставку стиха пише: „Благословена си ти међу женама” - додатак који у најверодостојнијим изворним грчким рукописима не постоји. Јелисвета је рекла Марији: „Благословена си ти међу женама”, а сама Марија: „Од сада сад ће ме звати блаженом сви нараштаји” (Јеванђеље по Луци 1:28, 42, 48). Марија је добила велики благослов од Бога који су заиста признале све потоње генерације, али то не значи да од ње треба правити божанство, обожавати њену личност или је сматрати богословом. Она је обично људско биће. Распрострањено обожанање Марије, „мајке Божије” и докторина о безгрешном зачећу (тврдња да је остала девица до краја живота) начинили су од ње кривотвореног посредника између Бога и људи, што представља наставак древног вавилонског идолопоклонства нераскидиво је повезан са идејом о „Божићу”! Тако да су старе идолопоклоничке „халдејске мистерије” - чији је родоначелник Нимродова жена - преко паганских религија доспеле у католичку цркву,
али под новим именима која звуче хришћански. Из католичке цркве ове мистерије су пренете на протестантске вероисповести, након чега су се прошириле и на сав данашњи свет.

подужиће се...

Чак и БОЖИЋ БАТА (ДЕДА МРАЅ).

Али добри стари Деда Мраз или Божић Бата сигурно није творевина паганизма! Нажалост - јесте. Стварни деда мраз по свом карактеру није тако свет и великодушан како то многи претпостављају. Деда Мраз потиче од „Светог Николе”, римокатоличког бискупа из петог века. У једанаестом издању Енциклопедије Британике, том XIX, стр. 648-9, каже се следеће: „Свети Никола, бискуп из Мире. Светац кога су Грци и Латини славили шестог децембра... Легенда о Светом Николи, која каже да је потајно даровао мираз трима кћерима једног сиромашног грађанина, сматра се извориштем старог обичаја да се на ноћ Светог Николе (6. децембра) кришом остављају поклони. Овај обичај је потом пренет на дан Божића, па отуда и потиче веза између Божића и Божић Бате”.

Родитељи кажњавају децу за лаж, али у време Божића или Нове године они сами причају деци лажи о деда Мразу. Можда зато није чудо што многа деца кад порасту сазнају истину, па поверују да је чињеница о постојању Бога само још једна мит и легенда. Да ли је хришћански учити децу митовима и лажима? Бог каже: „НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО!” Можда је лагање по људском резоновању оправдано и исправно, али Бог каже: „Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти”. У енглеском језику чак постоји израз „олд Ницк”, термин који се односи на ђавола! Да ли мислите да има неке везе између те двојице? Сотона се појављује као „анђео светла”, са циљем да превари људе.

И тако, када испитамо чињенице, остајемо запањени над открићем да уобичајено држање Божића након свега и није права хришћанска пракса , него пагански обичај - један од вавилонских путева на којима се обрео наш народ.

Продужиће се...

ЗАШТО је Исус дариван?

Видите да су се они распитивали за дете Исуса које је рођено да буде цар Јевреја. Зашто су му онда однели дарове? Да ли зато што је био Његов рођендан? То сигурно није био разлог, јер су мудраци дошли да га виде неколико дана након његовог рођења. Да ли су то учинили нама за пример да бисмо ми данас куповали поклоне један другима? Не. Дакле, своје поклоне дали су Христу, а не својим пријатељима, рођацима или један другоме! Зашто? Допустите да цитирам из „Коментара” Адама Кларка, том В, страна 46: „Стих 11. (И дариваше га). Људи са истока никада нису излазили пред цареве и великане без поклона у руци. Овај обичај се може често приметити у Старом Ѕавету, а он још увек постоји на Истоку и неким ново-откривеним јужним острвима”. Ту се дакле крије одговор. Мудраци нису уводили некакав нови хришћански обичај размењивања поклона међу пријатељима у част Христовог рођења. Они су следили стари источни обичај да дарују цара када пред њега изађу. Мудраци су лично изашли пред рођеног цара Јевреја, па је обичај налагао да изнесу дарове, баш као што је и царица Шива (царица Савска) донела дарове Соломону у Старом Завету и као што многи данас носе поклон када иду у важну посету.

Не, обичај даровања поклона се уопште не заснива на том догађају о којем смо прочитали у Светом Писму. Напротив, као што се види из горњег цитата из историје, реч је о наставку старог паганског обичаја.