„Znamo svi da je najveci greh danasnjice -gordost”

Ja to nisam znao. Za mene bi bio veci greh da mi neko ubije nekog dragog nego da pored mene prođe ponosan zato što je zavrsio fakultet.

Imaš li ti cime da se ponosis?

A koji je taj koji je rođen od zewne da nije gord ili ponosan, bio da he vernik ili nevernik, ateista il teista?

Zašto je gordost najveci greh, kad pohlepa zaslepljuje coveka da ga natera da čini zlo i sebi i nekom drugome?

milos_avakum: „Gordost jeste greh ali nije i najveci”
##

Da, kod Hrišćana, bas dobro pariraju ove koji vole takvu jagnjad da prikolju- samo ti polozi glavu poslusno i smerno..

QURAN: 47:4 So, when you meet (in fight Jihad in Allah's Cause), those who disbelieve smite at their necks till when you have killed..

Kuran (Sura 47:4). Kada se u borbi s nevjernicima sretnete po šijama ih udarajte sve dok ih ne ubijete..

Poštovani

lionac
potpuno si u pravu!
Pokušajmo da vidimo šta se govori o holosti ?

„Oholost i ponos su osećanja velikog zadovoljstva samim sobom i dubokog poštovanja prema samom sebi – prema svojoj ličnosti, koja proizlazi iz subjektivnog ubeđenja da smo nešto posebno, ili barem po nečemu iznad drugih. Povredjena oholost ali i ponos doživljava se kao povreda ličnosti, te povredjena ličnost redovno vapije za osvetom”. Tako govori poznati psihoanalitičar C. G. Jung u svojoj knjizi „čovek u potrazi za svojom dušom”, tvrdeći da je i najneviniji ponos - još uvek ponos. Oholost se manifestuje na raznorazne načine, kao: ponos, netolerantnost, sujeta, tvrdoglavost, ljubomora, zavist, uobraženost, egoizam, bes, mržnja i slično.
Pierre Bourdieu (1930-2002), u svojoj knjizi „La distinction” analizira ljudske navike i otkriva, kako se aktivnostima u slobodnom vremenu ali isto tako i težnjom da se dostignu neki ideali lepote, izražava i reprodukuje svest o pripadnosti određenoj klasi društva. Sa puno primera, Bourdieu pokazuje kako se grupa ljudi tananim razlikama u konzumiranju, uživanju, izražavanju, gestikulacijom i slično, ogradjuju od niže klase. Trend je da vladamo drugima, svejedno da li simbolično, medijski, tržišno, politički ili na neki drugi način. „In” je „biti prvi”,„biti i imati”,„biti neko” i „imati šta da se kaže” pri čemu uopšte nije važno šta se kaže, ali je važno da smo na sve to ponosni. Kažemo: „ponosan na postignuto”. Kažemo: „Uspeo je da podigne čitav auditorijum na noge”, a uspeo je jer je uzbudio najniže strasti gledalaca skinuvši se potpuno go.

Zar nije ponos vrlina? Zar nije vrlina kada sam ponosan na našu dobru decu? Svako od nas treba biti zadovoljan i srećan što su mu deca dobra. Kada smo zbog toga ponosni, onda svoju decu izdvajamo od druge dece, misleći da su naša deca nešto posebno – da su po nečemu iznad druge dece a to je negativno.

„Ohol i ponosan biti na nešto znači, zbog nečega hodati uzdignute glave. Za ljude koji hodaju uzdignute glave često kažemo da su naduveni, praznoglavi, uobraženi... Zadovoljan i srećan čovek je uskladio svoj odnos prema životu, te živi u harmoniji sa čitavom svojom okolinom. On ima razumevanja za sve i svakoga, i poštuje sve i svakoga podjednako, jer zna da pripada u najširem smislu, zajednici koju nazivamo priroda. On zna da on nije iznad te prirode več da je njen sastavni deo. To što se rodio tu a ne tamo negde, samo znači da ovoga puta tu – ovde, treba nešto da nauči ili nekoga da pouči te nema nikakvog razloga da hoda uzdignute glave” ( isočnjačka mudrost).

sa poštovanjem

pardon, greška u kucanju..

postaljate = postavjlate.

seba = sebe

lesselier: „Zašto kada citiras Ajete iz Kurana ne cinis to u potpunosti?
Zašto citiras samo deo Ajeta i onda postavis tri tacke?
Te tri tacke govore da ti nemas tri cuke”
##


AAA tako znaci! ti mislis da je ovo stamparija! hahahahahahah

jadni ovi HARD-DISK-ovi kad mora ovake boodale da trpe.


PS. Da li si ti svestan covece koliko gluposti onaj kuran SADRZI,
to junace može i tera-diskove da SPRZI.

Potpuno se slazem sa Lioncem i Rudolfom.Gordost ili oholost je uzrok svih zala na ovoj nasoj planeti.Neki su naveli odredjene druge grehe koje smatraju većim i strasnijim od ove duhovne gube(gordosti-oholosti),ali ako pazljivo analiziramo sve te negativnosti u ljudskom ponasanju doći ćemo do uzroka,a to je upravo ponos i odavanje casti i slave samome sebi.To dovodi do omalovazavanja okoline.Takvi slabije i manje uspesnije od sebe potcenjuju,dok one koje ne mogu da dostignu pocinju mrzeti i zavideti im do smrti.Nema uspeha na tom putu.Zato smatram da je tema krajnje suptilna i veoma važna kao i naveliko prostrana za diskusiju.

Ne, ja ne dirigujem uslove diskutovanja.
Ono sto ja cinim je sam ukazivanje na tvoje sitne laži i neistine o Islamu.
To sam u nekoliko navrata i dokazao.
Nikada se ne upustam u diskutovanje o vasim temama.
Diskututjte o cemu god želite, to me se ne tiče.
Ali nikada neću ostati ravnodusan kada bespravno iznosite laži o Islamu.
Ja to ne cinim jer to volim.
To je naredjenje u Kuranu i ja se toga pridržavam.

Poštovani

Da pokušam da vratim diskusiju na postavljenu temu, sa još nekoliko priloga o ponosu.

Humanisti kažu: „Zaista, nema nikakvog razumnog razloga, da budemo oholi i ponosni i da se uzdižemo iznad onih, koji su u neznanju kao što si ti bio do pre nekoliko godina”.

Ponosan biti znači, nedozvoliti sebi „da dodjem k’sebi”; nedozvoliti sebi „da pridjem drugima” niti dozvoliti drugima da „pridju k’meni”. Ponosan čovek je „hladan”, jer su sve vrline u njemu duboko zamrznute. Čak i kada se nasmeje, smešak mu je hladan, smrznut – ciničan. Drugim rečima. ...„naš ponos je samo jedna manifestacija našeg egoizma”(Daskalos).

„Ohol čovek ponaša se veoma neprirodno kada je njegov ponos povredjen, ali isto tako ako od drugih nije pohvaljivan. On postaje žalostan, depresivan, uzbudjen, gubi strpljenje pa se čak i ljuti. Svojom razdraženošću dovodi druge u neprijatnu situaciju. Ponekad uspe da potisne svoja osećanja pa ćuti; ali on nemože da zaboravi šta mu je rečeno, to ga stalno prati nedajući mu duševnog mira” (Kirpal Singh).

„Ko je ohol i ponosan na svoje bogatstvo (kuću, auto, konje, obuću, odeću, frizuru); Na moć koju ima (da vlada i naređuje, da bude nad drugima, da govori sa visina, ja sam rekao, ovo nemože, daj mi, ja ne dam, kriv si, to je moje, ne, beži, dodji, odgovori mi); Na uspehe po znanju koje misli da ima (posao koji radi, zanimanje koje ima, položaj koji zauzima, titulu koju je dobio, nasledio ili kupio) i na bilo šta drugo, često čudno, smešno pa čak i glupo (na predke, na decu svoju, na šume, planine, nacionalnost, na svoje zube, na svoj izgled, što može najviše da ispruži svoj jezik, da popije najviše piva ili da najglasnije podrigne itd, itd), okrenut je k’sebi – ispunjen je sa sobom i veruje da je barem po nečemu iznad drugih. Time on sebe izdvaja od ostalog sveta i istovremeno stavlja sebi granice – sebe ograničava jer misli da je on nešto ”posebno„. Čovek koji je sastavni deo prirode umesto da živi sa prirodom , on najčešće živi od prirode ili pak u prirodi i od prirode. Živeti sa prirodom znači, živeti u miru i u ljubavi sa čitavim delom stvaranja, sa svakim i sa svime što postoji. Sve jeste delo Božje jer je sve od Boga, i mi i sve što jeste, jeste u Bogu i Bog jeste u nama te tako sve što jeste, jeste jedno, Jednota – Bog. ...”spoznati ćete da sam ja u svom Ocu, vi u meni i ja u vama „ (Jov.14/20). Iz toga sledi da Bog jeste sve – da je bez granica. Kada se čovek svojom slobodnom voljom ogradi, suzi odnosno ograniči na jedan skučen život sa svojim egoističnim Ja, kako onda da se Bog koji jeste bezgraničan, manifestuje u ograničenom? Eto tako nas oholost i ponos udaljuju od Božanskog” (istraživači istine).

„Nemoj biti ponosan! Kada nešto vidiš, nemoj nikada tome reći moje, ni tvojoj imovini, ni tvojoj telesnoj snazi, ni tvojoj lepoti, ni tvojoj oštroumnosti, ni tvojoj sposobnosti; bez da pomisliš da nisi ti to sebi predodredio, več da ti je Bog sve to pozajmio. Jedino Njemu trebaš biti zahvalan, jer On je još uvek svemu tome gospodar iako svemu tome ti kažeš moje – misli na to i čuvaj se ponosa” (Judejstvo, Toroth 12/92).

„Ponos je stalna zamka na putu ka duhovnom rastu, jer je jedna forma uobraženosti, kod koje se drugi ljudi posmatraju sa visine. Ponos je najčešće prikriven i manifestuje se kroz naše svakodnevne – banalne navike. Ima puno ljudi koji se oblače na neki poseban način, uzimaju neku posebnu hranu ili se na neki drugi način smatraju važnim. Pri svemu tome, njihov ego razvija pojačano osećanje ”čistoće„, što je jako štetno za samu ličnost, i na socijalnom planu veoma opasno” ( Taoizam).

„Čuvajte se oholosti i ponosa; jer ništa na ovom svetu ne razara dušu više, nego uvek dahteća srđba, oholost i ponos, sa svojim stalnim pratiocem koji se zove žedj za osvetom” (Hristos - j.l.GEJ.04.082.07).

„Ponosan čovek će radije da zaluta, nego što će zapitati za pravi put” (Charles Cherchill).

„Besmisleno je biti ponosan, a pogotovo na nešto, što nam je pripalo bez i najmanjeg truda” ( A. Einstein).

„Dobro je da dobrom voljom dobro činimo a ne zbog toga ”da se zna„. Nažalost, često je ponos uzrok da dobra dela uopšte ne činimo” (Sufi mudrost).

„Kao što voda ne ostaje na visinama, tako dobrota i mudrost nisu među oholima i ponosnima. I jedno i drugo traže niska mesta” (Lav Tolstoj).

„Svaki bedan zvekan, koji ništa nema na ovom svetu na šta bi mogao biti ponosan, hvata se za poslednje sredstvo, za nacionalnost kojoj upravo pripada te je na nju ponosan” (A. Schopenhauer).

„Ono što kod sebe nazivamo ponos, kod drugih nazivamo naduvenost” (arapska izreka).

Poštuj poniznost i njoj u čast budi protiv oholosti i ponosa, kako bi ih naučio da budu ponizni ( bramanska mudrost ).

„Nemoj biti ohol, ponosan, gramziv i nasilan na zemlji, iz praha si i nesmeš biti plamen” (persijska izreka).

„Lakše je brdo podići iz svog ležišta, nego ponos iz našeg srca”(G.E.Lessing).

„Glupost i oholost rastu na istom drvetu” ( stara narodna izreka).

„Ponos je maska vlastitih grešaka” ( Talmund).

Gde ima ponosa, tamo ima i sramote ( Sol. izr. 11/2).

„Ponos imam za đabe a hleb moram kupiti” ( stara narodna izreka).

„Nauku ispravno razumeti, leči čoveka od njegovog ponosa; jer mu pokazuje njegovu ograničenost” (A.Schweizer).

Joshua Emanuel – Hristos nas poziva i upozorava, da se čuvamo oholosti i ponosa, jer su i jedan i drugi najpogodnije tlo za razvoj svih ostalih čovekovih nedostojnih ponašanja. On nam veoma jasno i slikovito govori: „Kao sto će jednom planine da se izjednace sa ravnim tlom, tako će i ljudi morati sasvim da napuste svoju oholost i ponos i to putem jakih provera, inače na zemlju i među ljude neće doći istinski unutrasnji mir. Jer oholost i ponos ljudi radja rat; prestane li oholost i ponos, prestace i zloba, vlastoljublje, osvetoljubivost, sebičnost, zavist, škrtost, nemir, progon, mržnja, izdaja, a sa njima i svaka svadja i ratovi” ( Hristos).

sa poštovanjem