Progres
marsias
(Zidar)
04. септембар 2009. у 01.43
Godina je 2009. Dakle, po biblijskom racunanju vremena prevalili smo dobra dva milenijuma koja su donijela kako enormne padove tako i neslucene uspone u ljudskoj misli.
Kako je sve oko nas i u nama podlozno osnovnim zakonitostima promjene tako je i ono sto nazivamo 'religioznom mišlju' takodjer podvrgnuto istome.
Otuda moralni i obicajni kodex kojega su slijedili recimo ljudi stare Judeje u Isusovo vrijeme, je potpuno besmislen i prevazidjen u danasnje doba.
Koncepcija 'Boga' tadasnjega covjeka je shodno evolutivnome razvoju njegove svijesti bila zapravo krajnje dostignuce njegove misli, bas kao sto je npr. u kamenome dobu munja predstavljala 'Boga Vatre'. Ono sto želim da kažem tim poredjenjem je da je to bilo potpuno razumljivo u odnosu na razvijenost tadasnje svijesti odn ega koji je bio na svojim početcima.
Ipak, danas u doba kvantne i atomske fizike, misticne matematike itd drzati se tih arhaicnih koncepata predstavlja u najblazu ruku protivljenje i kocenje progresa. Danas kada znamo da je čak i materija ništa drugo do svojevrsna iluzija buduci da je gradjena od čitave mirijade elektrona koji se zapravo krecu nevidjenom brzinom formirajuci nam pri tome privid nečeg staticnog (tzv dinamicna statika). Danas kada fenomenom 'fotona' možemo na precizniji način definirati ono sto su nasi stari zvali 'dusom'. Danas kada smo do tancine upoznali sastav čak i one najsitnije čestice materije (ako je to uopste i materija) dakle - atoma !
Suma sumarum: svaki koncept koji porobljava covjeka zapravo koci progres i kosi se sa onim što je ljudskome biću i predodređeno a to je vrhovna i ultimativna sloboda od bilo kakvog vida degradirajuce uslovljenosti. Svakako da to još uvijek zvuci kao utopija ali nam proslost ipak pokazuje da je iz svakog kosmara covjecanstvo ipak izlazilo zrelije i jače.
Jednoga dana će, vjerujem takodjer i odluciti da prestane biti robom arhaicnih i posesivnih 'bogova' prosloga vremena. Postupci danasnjih narastaja nam svojim ponasanjem, mišljenjem i djelovanjem to uveliko i nagovjestavaju.
Pozdrav
hing
04. септембар 2009. у 04.58
Nazalost je krscanstvo kao religija koja nije panteisticka podupirala unistavanje prirode i sklad drevnih ljudi,Aborigina, Indijanaca, Starih Slavena itd.. sa njom.
Takođe je kao religija u kojoj je Bog apsolutni gospodar, omogućavala pohlepnim vladarima slijepu poslusnost puka.
U tim elementima je krscanstvo SAVRSENO INTEGRIRANO u danasnji svijet!
Znanost je puno toga dokazala, od Bertranda Russela, Darvina, leta na mjesec, Galileia...
Najveci znanstvenik je bio psiholog C.G.Jung koji je zajedno sa Freudom objasnio postojanje arhetipa i samim tim obavezan simbolizam u svemu sto sme da se zove religijom.
milos_avakum
(CSI)
04. септембар 2009. у 19.50
Sada su nam i samozvani masoni(zidar)poceli objašnjavati sustinu verovanja i Boga,e svasta.
Zidar,nije tebi lako brate,razumem ja.
apokalipsa4
(lovac na ucene)
05. септембар 2009. у 01.13
Hing, ko ti klacka kavez, bre !?
rudolf
16. септембар 2009. у 14.19
Postovani
Jedan prilog progresu, neka bude citat odlomka govora velikana literature i nobelovca A. Solzenjcina, sa akademije za filosofiju u Schaanu (Lihtenstein), na temu: „kriza napretka” :
„...Ljudsko znanje i sposobnost se neprestano usavrsavaju i to se ne moze i ne sme zaustaviti. Od 18 veka, taj se proces ubrzavao i postajao sve ocigledniji. Anne-Robert-Turkot dao mu je naziv – progres, misleci pri tom da će napredak, utemeljen na ekonomskom razvitku, neminovno doneti opste omeksanje ljudske prirode. Ovaj zvucni naziv siroko je prihvacen i prerastao je u neku vrstu univerzalne i ponosne filosofije zivota. Obrazovano covecanstno je svoje nade spremno polozilo u progres. Ali nekako se dogodilo da niko nije postavio pitanje : napredak DA, ali u cemu ? Sa odusevljenjem se pretpostavljalo da će progres obuhvatiti sve vidove egzistencije i covecanstvo u celini.
Nazalost, nade koje su polagane u nauku, tehnologiju i ekonomski napredak, po ekoloskim i ljudskim merilima, umnogome su izneverene. Pobeda tehnoloske civilizacije je u ljude ulila duhovnu nesigurnost. Njeni darovi su ih obogacivali, ali i podjarmljivali. Sve je postalo interes, sve se pretvorilo u borbu za materijalne stvari, a neki unutrasnji glas ljudima je govorio da su izgubuli nešto cisto, lepo, plemenito i nezno. Mnogim stvarima nisu videli svrhu. Osecali su da im osiromasuje Dusa.
Na nama je sada da prestanemo gledati na progres kao na struju neogranicenog blazenstva i da ga pocnemo promatrati kao dar sa Visina, namenjen izuzetno zamrsenom iskusenju naše slobodne volje. Jer kada se darovi poput telefona i televizije neumereno koriste, komada se celina našeg vremena, odvajajuci nas od prirodnog toka zivota.
Horizontalne veze među ljudima su takođe raskinute. Otudjivanje i apatija prema drugima ocvrsnula je isto kao i odnos prema komesanju politickog i drustvenog zivota. Istroseni u trcanju za materijalnim interesima, ljudi nalaze samo golemu prazninu (to je ono sto je bilo uzrok urliku egzistencijalizma). Jednostavno ne smemo se opustiti u mehanickom protoku napretka ; moramo teziti da ga ukrotimo u interesu ljudskog duha. Covek je izgubio shvacanje sebe kao ogranicene tacke u svemiru, premda poseduje slobodnu volju. Poceo je razmišljati o sebi kao o centru svojeg okruzenja, ne prilagodjavajuci sebe svetu već svet sebi. A tada naravno pomisao na smrt postaje nepodnosljiva: to je unistenje čitavog svemira jednim udarcem. Odbivsi priznati nepromenljivu VISU SILU iznad nas, ispunili smo svemir ličnim zakonima i iznenada je zivot postao uistinu potresan. Ovaj skriveni pokazatelj debalansa unutrasnjeg sklada našeg duhovnog i fizickog bica najbolje govori o trenutnoj nemoci našeg duha, o nasem intelektualnom neredu. Sto je materijalno bogatstvo vece, jezivi strah od smrti u dusi modernog coveka je dublji. Taj masovni strah, nepoznat našim pretcima rođen je iz našeg nezasitog, bucnog i ubrzanog zivota...
sa postovanjem
”
