VERODOSTOJNOST SVETOG PISMA

Verodostojnost Svetog Pisma, jedno je od najčešće postavljanih pitanja od strane ateista i svih protivnika Hrišćanstva uopšte. Neverstva, kada je u pitanju pisani deo Božjih objava čovečanstvu, poprimaju različite oblike tako da ima onih koji, zato što ga ne poznaju, smatraju da je Sveto Pismo delo ljudi čija namera je bila da novim oblikom religije pridobiju poslušnost lakovernog naroda. Drugi, koji su upoznati sa učenjima Božje Reči, prihvataju samo one činjenice koje se mogu sagledati razumom dok sve što zahteva primanje verom u Božju svemoć odbacuju kao plod ljudske mašte. To su neki od razloga zašto veliki broj ljudi prezire Sveto Pismo, koji su, iako brojni, od sporednog značaja za ovu temu, u kojoj će biti reči o dokazima verodostojnosti svih suštinski važnih izveštaja Božje Reči.

Jedan od najsnažnijih dokaza verodostojnosti Svetog Pisma jesu najviša moralna načela sa kojima se čovečanstvo ikada susrelo. Kodeks potpune nesebičnosti, na koju Bog poziva Svoja pala stvorenja, izgrađen je na nivou savršenstva, koje, to je očigledno, nije svojstveno grešnom ljudskom rodu jer svi možemo videti da ne postoji osoba koja nije učinila greh. To je moćan dokaz postojanja savršeno Moralnog Bića, Koje je iznad nas, jer kako bi svet, koji ne zna za bolje od onoga što jeste, uopšte mogao imati predstavu o nečemu što je uzvišenije od njega? Zato, svi pravi Hrišćani, verujući u neospornu svemoć Stvoritelja, prihvataju Sveto Pismo u celini – ne odbacujući nijedno učenje ili izveštaj koji je od značaja za spasenje ljudskog roda, koje je, za sve koji su spremni da iskrenim pokajanjem odbace svaki greh, Sam Bog, u ljudskom obličju, izvojevao pre skoro 2000 godina, kada je veličanstvena pobeda nad grehom potvrđena još veličanstvenijim vaskrsenjem iz mrtvih.

Još jedan natprirodni pečat, kojim je obeležena većina Svetih Izveštaja, čini tačno ispunjenje brojnih proročanstava. Ova začuđujuća činjenica je još upečatljivija kada se zna da je Sveto Pismo pisano u rasponu od oko 1600 godina, što takođe pokazuje da nije moglo biti reči o dogovoru grupe ljudi, kako neki pokušavaju da predstave. Savršeno ispunjenje nedvosmislenih proročanstava otkriva sposobnost predviđanja događaja a to nije osobina stvorenih bića, koja su ograničena vremenom, jer samo Bog ima moć da sagleda sva vremena i događaje unutar njih: „Pamtite što je bilo od starine; jer Sam Ja Bog, i nema drugog boga, i niko nije kao Ja, Koji od početka javljam kraj i izdaleka što još nije bilo; Koji kažem: Namera Moja stoji i učiniću sve što Mi je volja” (Isaija 46,9-10). Proročanstva su tako brojna, i tako isprepletana u nenarušenim kontekstima svake Biblijske Knjige, pojedinačno i zbirno, da to daje potvrdu i verodostojnosti drugih podataka sadržanih u Svetim Spisima.

Između mnogih proročanstava Božje Reči, sagledaćemo deo onih kojima je stotinama godina unapred najavljeno utelovljenje, smrt i vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista - Jedinog Stvoritelja i Spasitelja, Koji je, vrlo često, misli Svojih učenika upućivao upravo na proročanstva o Obećanom Izbavitelju, da niko ko je iskren ne bi ostao bez osvedočenja o spasonosnoj istini: „Pregledajte Pisma, jer vi mislite da u njima imate život večni; i ona svedoče za Mene” (Jovan 5,39). Nakon jutra vaskrsenja, kada su, zbog nepoznavanja Svetih Spisa, dvojica Njegovih učenika lila gorke suze razočaranja, isti nalog je potvrđen drugim rečima: „O bezumni i sporoga srca za verovanje svega što govoriše proroci! Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu Svoju? I počevši od Mojsija i od sviju proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu Pismu.” (Luka 24,25-27) I poruka upućena Dvanaestorici apostola, bila je identična ovoj: „I reče im: Ovo su reči koje Sam vam govorio još dok Sam bio s vama, da sve treba da se svrši što je za Mene napisano u zakonu Mojsijevu i u Prorocima i Psalmima. Tada im otvori um da razumeju Pismo. I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan; i da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima, počevši od Jerusalima.” (Luka 24,44-47)

Proročanstva koja slede su, za razliku od mnogih lažnih - nebiblijskih proročanstava, tako određena da se ni u kom slučaju ne mogu dvojako shvatiti, zbog čega je Sveto Pismo jedinstvena Knjiga. Poseban značaj ima činjenica da su Biblijska proročanstva objavljivana od strane većeg broja nadahnutih ljudi iz različitih vremena, čime je mogućnost dogovora u potpunosti isključena. Poslednja Knjiga Starog Zaveta, čiji Izveštaji su najavili Hristovo utelovljenje i misiju, napisana je oko četiri stotine godina pre ispunjenja ovih izuzetnih događaja.

Tako je prorok Mihej najavio da će Spasitelj biti rođen u Vitlejemu Efrate: „I ti, Vitlejeme, Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijeh, iz tebe će Mi izaći Koji će biti Gospodar u Izrailju, Kojemu su izlasci od početka, od večnih vremena.” (Mihej 5,2. Ispunjenje: Matej 2,1)

Prorok Danilo, koji je službovao za vremena Navuhodonosora, Valtasara, Darija i Kira - careva Vavilona, Medije i Persije, objavio je, više stoleća unapred, vreme Hristove smrti i vaskrsenja: „Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad svetima. Zato znaj i razumij: Otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do Pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti Pomazanik i ništa Mu neće ostati...” „...I utvrdiće Zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos...” (Danilo 9,24-27) Po proročanskom principu „Dan za godinu” (4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,6), ovaj vremenski lanac od 70 sedmica predstavlja period od 490 godina odsečenih od većeg proročkog lanca iz prethodnog poglavlja (Danilo 8,14), čiji početak je označen zapovešću cara Artakserksa „da se Jerusalim opet sazida” (Danilo 9,25. Jezdra 6,14 i 7,1-26), date 457. godine pre nove ere, zahvaljujući čemu su svi koji su poznavali ova proročanstva znali tačno vreme početka Hristove javne službe, Njegovog raspeća i vaskrsenja. Samo ovo proročanstvo proroka Danila, dalo je nekoliko proročanskih činjenica o tada još uvek Očekivanom Spasitelju.

Raspored i simbolika jevrejskih praznika i obreda (3. Mojsijeva 23), kao predslike najvažnijih događaja Hristove službe pomirenja, otkrili su mesec, dan i čas Njegove smrti i vaskrsenja (2. Mojsijeva 29,41. Jezdra 9,4.5).

U 1. Mojsijevoj Knjizi, nastaloj oko 1500 godina pre Hrista, najavljeno je da će Spasitelj poniknuti iz Judinog plemena, kao jednog od ukupno dvanaest plemena Izabranog naroda: „Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj Kome pripada, i Njemu će se pokoravati svi narodi” (1. Mojsijeva 49,10).

Poznato proročanstvo iz Knjige proroka Isaije: „Ali će izaći Šibljika iz stabla Jesejeva...” (Isaija 11,1-5), otkrilo je da će između svih porodica Judinog plemena, Hristos pripadati Jesejevoj - porodici oca cara Davida. (Ispunjenje: Luka 3,31.32)

Druga, još poznatija Isaijina proročanstva o Mesiji, zabeležena su u 53. poglavlju njegove Knjige, u kojem je najavljeno da će Isus biti prezren, mučen i odbačen (53,1-6); zatim, da će sve muke podneti bez otpora (53,7); „da neće učiniti nepravde” (53,9) i da će, uprkos činjenici da je pogubljen poput „zločinca”, „na smrti biti sa bogatim” (53,9), o čemu Novozavetni Spisi daju sledeće svedočanstvo: „A kad bi uveče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je također bio učenik Isusov. Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo. I uzevši Josif telo zavi ga u platno čisto; i metnu ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.” (Matej 27,57-60)

22. Psalam, nadahnutog cara Davida, predstavlja još jedan niz proročanstava o Mesiji, u kojem su najavljeni sledeći događaji iz završnog dela Njegove ovozemaljske službe: ruganje i prezir Njegovih neprijatelja i određene muke kojima će biti izložen: „Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko Mene, probodoše ruke Moje i noge Moje” (Psalam 22,16). Nepogrešivo ispunjenje ovog proročanstva, nastalog u vremenu kada raspeće nije bilo poznato, potvrđeno je Novozavetnim svedočanstvom apostola Jovana: „A Toma, koji se zove blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde s njima kad dođe Isus. A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svojega u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova; neću verovati. I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad behu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: Mir vam. Potom reče Tomi: Pruži ruke svoje amo i viđi ruke Moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra Moja, i ne budi neveran nego veran. I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj. Isus mu reče: Pošto Me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.” (Jovan 20,24-29)

Još jedno proročanstvo o Hristovim mukama, objavio je prorok Zaharija: „I izliću na dom Davidov i na sve stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na Mene Kojega probodoše...” (Zaharija 12,10) Ispunjenje je, i u ovom slučaju, bilo nepogrešivo: „A došavši na Isusa, kad Ga videše da je već umro, ne prebiše Mu goleni; nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda.” „Jer se ovo dogodi da se zbude Pismo: 'Kost Njegova da se ne prelomi'. I opet drugo Pismo govori: 'Pogledaće Onoga Koga probodoše'.” (Jovan 19,33.34.36.37)

Tekst iz Davidovog Psalma, 16,10., kojim je prorečeno da Mesija neće „videti truljenja”, potvrđen je odgovarajućim Izveštajem o Njegovom vaskrsenju iz mrtvih: „Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana. Prorok dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovu, predvide za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo da vidi truljenja. Ovoga Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svedoci.” (Dela 2,29-32)

Pozdrav svima!

Tyre,

Vash ocigledno pristrasan antihrišćanski stav je, nama - koji godinama posecujemo ovaj forum – dobro poznat pa ću, stoga, iako to nije neophodno, radi onih koji, eventualno, prate diskusiju, odgovoriti na neke komentare i pitanja, koliko da bi se istina još bolje videla.

Rekli ste: „Ко, где, када, како и зашто је наводно укинуо израелцима статус божијег народа?
”...7. А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, ДА ЈЕ ЗАВЕТ ВЕЧАН, ДА САМ БОГ ТЕБИ И СЕМЕНУ ТВОМ НАКОН ТЕБЕ;...„ (1.Мојсијева 17:7)”

Po prorocanstvima iz Knjige proroka Danila, 8,14 i 9,23-27, i već pomenutom (u uvodnom tekstu) prorocanskom principu, gde je dan jednak godini (4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,6), vidimo, posebno u 9,26., gde se pominje pogubljenje Pomazanika, odnosno Hrista, da će nakon toga „…narod vojvodin doći i razoriti grad i Svetinju”, sto je doslovno ispunjeno vise vekova kasnije, nakon pogubljenja Isusa iz Nazareta. Istorijska je, naime, i dobro poznata cinjenica da su Rimljani, 70. godine nove ere, nepune četiri decenije nakon Hristovog raspeca i vaskrsenja, ispunili ovo prorocanstvo, sto je bila Bozja kazna Izraelu za odbacivanje Spasitelja. Dakle je citirano Bozje obecanje Izraelu bilo uslovno a oni ga (uslov), nazalost, nisu ispunili. Da jesu, nikada ne bi bili rasejani među narodima - van (državne) teritorije osvojene pod Bozjim vodjstvom i blagoslovom! To je vrlo jasno.

„По којем старозаветном прорчанству ће Месија ”устати„ трећи дан?”

Ovo pitanje se odnosi na naredni tekst:

„I reče im: Ovo su reči koje Sam vam govorio još dok Sam bio s vama, da sve treba da se svrši što je za Mene napisano u zakonu Mojsijevu i u Prorocima i Psalmima. Tada im otvori um da razumeju Pismo. I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan; i da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima, počevši od Jerusalima.” (Luka 24,44-47)

moguće je da je, Gospod, vaskrsenje treceg dana od raspeca, ukljucujuci, kalendarski, i dan raspeca, pomenuo kao dopunu, ne hoteci da kaže kako su proroci dali i taj podatak već ga, dakle, ponavljajuci kao cinjenicu Njegovim ucenicima, kojima se i obratio dok su, zalosni i razocarani Njegovom smrcu, isli svojim putem.

No, i kada bi ova izjava bila tumacena tako kako je Vi tumacite, tekst iz Davidovog Psalma, 16,10., kojim je prorečeno da Mesija NEćE „VIDETI TRULJENJE”, svedocio je da će u grobu provesti kratko vreme, ne vise od 2-3 dana.

Još jedno prorocanstvo o duzini Hristovog boravka u carstvu smrti, čini, tipoloski (kao predslika), Jonin TRODNEVNI boravak u utrobi kita: „Jer kao sto je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći tako će biti i Sin coveciji u srcu zemlje tri dana i tri noći” (Matej 12,40. Knjiga proroka Jone)

„JHVH каже да је све сам урадио: ”...РАЗАПЕХ НЕБО САМ, РАСПРОСТРЕХ ЗЕМЉУ САМ СОБОМ;...„ (Исаија 44:24) JHVH је све сам створио.”

To nije sporno, jer je On Zajednica (Triju) Bozanskih Licnosti:

„Potom rece BOG: Da NACINIMO coveka po Oblicju Svojemu, kao sto SMO MI…” (1. Mojsijeva 1,26)

Inače je poznato da je hebrejski sinonim imenici Bog (Elohim) - u mnozini, zbog čega je u srpskom jeziku prikladniji izraz Bozanstvo. Prema tome, ni Hristos nije Bozji Sin u apsolutnom smislu, već je tim odnosom predstavljena cinjenica da je, kao sto sin nekog coveka mora, po zakonu nasledja, i sam da bude covek, i Isus, iako je uzeo na Sebe ljudsku prirodu, da bi umro za grehe sveta, takođe Bozanska Licnost:

„I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše Subotu nego i Ocem Svojim nazivaše Boga i građaše se Jednak Bogu.” (Jovan 5,18)

„Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju Svojom.” (Dela 20,28) „Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i On uze udeo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola.” (Jevrejima 2,14)

„Ovo je Kamen Koji vi zidari odbaciste, i nema ni u kome drugom spasenja.” (Dela 4,11)

Što se tiče 53. poglavlja Isaijine Knjige, tu su stvari sasvim jasne, kao i sa 22. Psalmom, u kojem David, pored misli o sebi, iznosi, pod posebnim nadahnucem, i prorocanstva o Hristu. Neka tekst iz Isaijine Knjige sam pokaze da se odnosi na Mesiju, sto svako može lako da uvidi:

„On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas. Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta Svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi, i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta Svojih” (Isaija 53,5.6). „Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, Kojemu je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog Silni, Otac Večni, Knez Mirni.” (Isaija 9,6) „Jer Bogu tako omile svet, da je i Sina Svojega Jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.” (Jovan 3,16) „Jer ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod i veruješ u srcu svojemu da Ga Bog podiže iz mrtvih bićeš spasen, jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.” (Rimljanima 10,9.10)

„…јеси ли сигуран да си баш ти у поседу праве истине?”

Isto pitanje se, svakako, sa punim pravom, može postaviti i Vama; stoga je merodavna Bozja Reč. Gospod, po sopstvenom iskazu, ne ostavlja u zabludi one koji istinu traže celim srcem, sto je i prirodno jer bi bez mogućnosti da je nađemozivot bio besmislen:

„I trazicete Me, i naći ćete Me, kad Me potrazite svim srcem Svojim.” (Jeremija 29,13) „I poznacete istinu, i istina će vas izbaviti.”(Jovan 8,32)

„Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga…” (Jovan 7,17) „A telesni covek ne razume sto je od Duha Bozjega; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.” (1. Korincanima 2,14)

„Оно што ја овде пишем годинама није ”пристрасан антихришћански став„ како га ти називаш, него покушај да онима који прате овај форум укажем на накарадна тумачења и преводе Танаха (”Старог Завета„) од стране припадника секте који себе називају ”хришћани„…”

Bilo bi zaista divno da je tako ali, sudeci i po ovoj izjavi, jedini moguć zakljucak je da su Vam Hristos i Hrišćani, nazalost, ipak trn u oku.

„… Завет је вечан и нигде после тога не налазимо нити најмањи траг нечега што би показало развргавање тог завета.”

Ponavljam argumentaciju iz prethodne replike:

Po prorocanstvima iz Knjige proroka Danila, 8,14 i 9,23-27, i već pomenutom (u uvodnom tekstu) prorocanskom principu, gde je dan jednak godini (4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,6), vidimo, posebno u 9,26., gde se pominje pogubljenje Pomazanika, odnosno Hrista, da će nakon toga „…narod vojvodin doći i razoriti grad i Svetinju”, sto je doslovno ispunjeno vise vekova kasnije, nakon pogubljenja Isusa iz Nazareta. Istorijska je, naime, i dobro poznata cinjenica da su Rimljani, 70. godine nove ere, nepune četiri decenije nakon Hristovog raspeca i vaskrsenja, ispunili ovo prorocanstvo, sto je bila Bozja kazna Izraelu za odbacivanje Spasitelja. Dakle je citirano Bozje obecanje Izraelu bilo uslovno a oni ga (uslov), nazalost, nisu ispunili. Da jesu, nikada ne bi bili rasejani među narodima - van (državne) teritorije osvojene pod Bozjim vodjstvom i blagoslovom! To je vrlo jasno.

I dodajem sledeći tekst:

„Potom rece mi Gospod: Idi opet, ljubi ženu koju ljubi ljubavnik a ona čini preljubu, KAO STO GOSPOD LJUBI SINOVE IZRAILJEVE a oni gledaju za tudjim bogovima…” (laznim) „…i ljube zbanove vinske. I kupih je za petnaest sikala srebra i gomor i po jecma. I rekoh joj: Sedi kod mene dugo vremena, i ne kurvaj se, i ne budi drugog; TAKO CU I JA ///BITI/// TVOJ. JER CE DUGO VREMENA SINOVI IZRAILJEVI SEDETI BEZ CARA I BEZ KNEZA I BEZ ZRTVE I BEZ STUPA I BEZ OPLECKA I BEZ LIKOVA. POSLE CE SE OBRATITI I TRAZICE GOSPODA BOGA SVOG I DAVIDA CARA SVOG, I U STRAHU CE PRISTUPITI KA GOSPODU I BLAGOSTI NJEGOVOJ ///U POSLEDNJA VREMENA///.” (Osija 3) (David je slika Hrista jer kako bi Jevreji mogli da ga, nakon duge odvojenosti od Boga, traže „u poslednja vremena”, to jest, na kraju ovozemaljskog poretka.)

„ ”...Нека не гину очеви за синове ни синови за очеве; сваки за свој грех нека гине...„ (5.Мојсијева 24:16) И ту завршава свака прича о некаквом бесмисленом преузимању греха и ”гињењу„ за неког другог...”

Ovo je nelogican zakljucak jer kada ne bi bilo milosti u ime OTKUPITELJA, ne bi bilo ni spasenja. Svi bi, bez nade, umrli za svoje grehe, „jer svi sagresise i izgubili su slavu Bozju, i opravdace se za badava, blagodacu Njegovom, OTKUPOM Isusa Hrista.” (Rimljanima 3,23.24) Stoga, pokliknimo sa Jovom: „Ali znam da je Ziv moj ISKUPITELJ , i na posledak da će stati nad prahom. I ako se ova koza moja i rascini, opet ću u telu svom videti Boga. Ja isti videcu ga, i oci moje gledaće ga, a ne druge…” (Knjiga o Jovu 19,25-27) Dakle, Hristos, kao Stvoritelj i Zakonodavac, ima vlast, i moc, da sopstvenim zivotom, i samo njim, otkupi grehe palog ljudskog roda:

„Jer On bi ranjen za naše prestupe, Izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svih nas. Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta Svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi, i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta Svojih” (Isaija 53,5.6). „Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, Kojemu je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog Silni, Otac Večni, Knez Mirni.” (Isaija 9,6) „Jer Bogu tako omile svet, da je i Sina Svojega Jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.” (Jovan 3,16) „Jer ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod i veruješ u srcu svojemu da Ga Bog podiže iz mrtvih bićeš spasen, jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.” (Rimljanima 10,9.10)

„Па чак и у Матеју 15:24 Јешуа се не обраћа жени него ученицима: ”...23. А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама. 24. А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог...„ (Матеј 15:23-24)”

Ja sam, za razliku od Vas, naveo vise stihova (15,22-28), sto, po obicaju, niste uzeli u obzir, već ste i ovaj tekst izvukli iz konteksta, koji jasnije pokazuje da je Hristov odgovor, nakon krace cutnje (nastale da bi i apostoli, koji su upravo pristizali, bili svedoci poucnog razgovora) bio upucen ženi, što se može videti i iz Vaseg citata jer Hristove reci: „…Ja Sam Poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva”, svakako ne mogu biti odgovor na evidentnu primedbu apostola.

„Шта год Израиљ урадио, њихов Бог неће раскинути завет вечни...”

Ono sto Biblija i zdrav razum jasno govore jeste da, osim milosti, postoji i pravda. Jevreji su, zbog odbacivanja Spasitelja, izgubili status Bozjeg Izabranog naroda, zbog čega su gotovo dva milenijuma proveli u rasejanju, ali na dar vecnog zivota, u ime Spasitelja, puno pravo polaze svaka dusa koja se iskreno kaje.

Toliko od mene jer bi dalji dijalog, obzirom na Vas preziran odnos prema istini i postenju, znacio saucesnistvo.

Neka Vas Bog blagoslovi.