У ранијим дискусијама о Потопу навео сам више разлога, због којих може да се каже да та катаклизма по размерама није била глобална, него регионална.
Овде не бих понављао разлоге, о којима сам у тим дискусијама говорио.

Изнео бих нека своја размишљања, додуше хипотетична, а која ми делују логичније од онога што можемо да прочитамо у Библији.

Потоп је, вероватно, наступио као последица снажних тектонских поремећаја, којима је било захваћено подручје Индијског океана, Индијског потконтинента, Месопотамије и Арабијског полуострва, а у северном делу до (данашњег) Црног Мора.

Епицентар је могао да буде у области Индијског потконтинента, који је већ тада био припојен Азији.
Могуће је да је тада наступио завршни удар Индијске тектонске плоче и да је тим њеним интензивним набијањем под Азијску плочу дошло до додатног издизања претходно формираног планинског масива Хималаја.

Какве последице на терену обично прате овакве велике катаклизме ?

- Измена рељефа,
- отварање нових изворишта воде из напуклих планина,
- промена водотокова (река, речица, ...),
- огромни цунами таласи у океанима,
- издизање терена у неким областима, а спуштање у другим.

Какве последице тада обично настају у Атмосфери ?

- огромне масе (мегатоне) материјала бивају суспендоване у велике висине,
- у Атмосферу доспевају огромне количине земних гасова,
- у кратком времену регион(и) великих размера бивају потпуно прекривени облацима, у којима се налазе сви поменути материјали и гасови,
- ова нагла и изузетно интензивна конвективна струјања (у вис) увлаче масе ваздуха и водене паре из околних подручја, чиме се појачавају конвективна струјања изнад региона погођеном катаклизмом.

Уз све побројане последице на тлу, у кратком времену почињу енормне падавине, а њихов интензитет и трајање превазилази све познате тзв. torential падавине и непогоде.
Резултат је потоп огромних размера и катастрофалне последице по сав живи свет у погођеном региону.

Народ(и) у региону погођеном оваквом катаклизмом могу да буду скоро истребљени, јер се догађаји одвијају великом брзином и нема довољно времена за спашавање. Ако бисмо могли да то искажемо процентуално, можда само око 5% људи успева да преживи и то пропорционално више ка рубним пределима тог региона. (Слично би могло да се каже и за животиње).

Народи из околине тог региона трпе мање последице, али многима услови за даљи боравак у матичним просторима постају озбиљно поремећени.
Међу тим народима наступају глад, смртност се рапидно повећава због појава разних болести, а спас се тражи у - сеоби.

Срби, народ за који теоретичари алтернативци наводе да је првобитно живео у северним областима Индије, тада су вероватно морали да крену из своје постојбине. Кренули су за Сунцем, тражећи себи нову земљу и боље услове опстанка.

Сеоба се одвијала у неколико етапа, а једна њихова грана је стигла у Месопотамију, која је остала прилично опустошена и ненасељена. У Месопотамији се ова грана даље рачвала, при чему се један број њих ту задржао неко дуже време.

(Даље не бих ишао у детаље, јер о томе може да се прочита у радовима алтернативаца).

Поређење са библијском причом о Нојеу - праоцу свих данашњих људи на Земљи

Том причом се тешко, одн. никако не може објаснити преживљавање Нојеове породице (и свих животиња из барке) и њихово фантанстично убрзано умножавање, а уз верски усвојену претпоставку да је Потоп био глобалних размера.

Међутим, уколико би се доказала алтернативна теорија, ово питање би добило свој логичнији одговор и објашњење.
Наиме, алтернативна теорија (конкретно, о Србима) могла би да објасни сродности и уједно да буде објашњена генетским испитивањем узорака популација људи, као и узорака животиња.
Могла би да допуни наша сазнања о Санскриту, о коме се говори и у Библији.

Срби, као велика група народа, насељавали су велики простор, а ови из области северне Индије су били само део те велике групе.
Настањивали су велики део Европе, укључујући и само Балканско полуострво, Малу Азију, области око Црног Мора и Кавказа, а било их је и у централним северним деловима Азије. Њихова племена и племенски савези су имали разна имена, али су им обичаји (рецимо, спаљивање мртвих, ношња, веровања) и начин живота били слични.

Углавном нису имали јаку централну власт, осим у неким крајевима, као напр. у једном периоду своје античке историје на Балкану.
Ако узмемо у обзир оно што говори Деретић, кад разматра војне походе Дане Белова, примећујемо да је овај део те велике групе народа на Балкану био врло бројан и имао потенцијале организовања великих војних похода.
Хронолошки посматрано, толику бројност не би могли да постигну у тако кратком времену после библијског Потопа, што такође показује да та катаклизма није имала глобалне, него регионалне размере.
Један од разлога успешних војних продора Дане Белова у области Персије могао је да буде релативнно мања бројност популације у тој држави, која се опорављала од последица Потопа.