Zašto ljubav..
Cartensius
(pisac)
30. јул 2009. у 08.36
„Zašto ljubav, mada slepa luta, u naša srca uvek nađe puta?”Smatra se da je o ljubavi napisano najviše dela na ovome svetu. Sve stare svetske mitologije obilato ističu da je ljubav bila inspiracija za iskazivanje drugih vrlina i stvaralaštva. Ljubav je bila predmet razmišljanja filozofa, inspiracija velikih pesnika poput Šekspira, Miltona, Solomuna i čuvene pesme »večne ljubavi« i mnogih drugih. Nedavno sam jednostavno pitanje, koje je zahtevalo težak odgovor. Pitanje je glasilo: Šta je ljubav? Odgovora je bilo puno, i svako je na svoj način mogao da odgovori na to pitanje, bilo na osnovu onoga što je pročitao, od mudrijih i starijih čuo ili lično doživeo.
Za antički svet ljubav je bila božanskog porekla, a tome bih još dodao da je ljubav biljka nebeskog porekla koja je presađena na Zemlju. Isto tako, antički svet smatrao je ljubav i kao dužnost. I u tome bih se složio, jer je Isus Hristos u svojim dvema zapovestima o ljubavi naglasio da je ljubav i dužnost, i pravilo, i načelo Zakona. »Ljubi«, liči nam na imperativ, pa neka liči i neka to i bude, jer ljubiti je nešto najuzvišenije i zato je i ovaj princip kao takav najprihvatljiviji. Onima koji takav način ne odgovara neka iskoriste svoju slobodnu volju i to učine na svoj način. Mnogi su rekli a to je potvrdio i Dučić da je ljubav slepa i da je ljubav herojstvo jer traži žrtve. Šta život u stvari ima osim mladosti i ljubavi. »Jedan veliki čovek je rekao da se na sve bregove penjao, ali da je breg ljubavi najviši.« (Blago cara Radovana 87 str.)
Ljubav povezuje ljude i od njih stvara prijatelje, pravi prijatelji su spremni da ginu jedan za drugoga. Takvih primera ima puno kao npr. u našoj narodnoj poeziji dva pobratima Miloša Obilića koji su pošli zajedno sa Milošem u sigurnu smrt. Dirljiv je primer Džona Majnara, čoveka koji se nalazio na kormilu parobroda, koji je plovio između Detroita i Bufala. Na brodu je buknuo požar koji se nije mogao lokalizovati, a jedini izlaz bio je da se što pre domognu obližnje obale. Bilo je manje od jedne milje do obale, a taj put mogao bi se prevaliti za tri četvrt sata.Putnici su dobili instrukcije kako da se ponašaju i šta da rade. Svi su se povukli na prednju stranu broda, a kapetan je kroz svoju cev komunicirao sa krmanošem dajući mu potrebna obaveštenja važna za upravljanje. Kada je kapetan poslednji put zvao Majnara rekavši da izdrži samo još pet minuta, čuo je vrlo slab glas: »Ako mi Bog pomogne.« Spasila su se svi putnici i sva posada broda, samo ne Džon Majnar. Na obalu je pao mrtav a zahvalni putnici podigli su mu spomenik na kome su zatražili da se ispišu sledeće reči: »Krmanošu, Džonu Majnaru, blagodarni putnici lađe LASTE, zato, što je umro za nas«. (Priče iz života str. 108)
Velika je lista žena, koje su pokretane ljubavlju ili saosećanjem ostvarile velike poduhvate. Takve se žene s pravom nazivaju junakinjama: Gertrurda Fondervart, Katarina Daglas, Šarlot Tremujev, Ledi Franklin, Sara Martinova, Lavalet (Grotijusova žena), žene iz grada Vajnsberga, Milunka Savić...U grčkoj mitologiji nalazimo više, ako ne uvek istinite primere, ali poučne, kao npr. Priča o kralju Admetu, kome je »sudbina« odredila da umre u ranoj mladosti. Sudbina se poigrala poručivši mladom kralju da ako nađe zamenu može da izbegne smrt. Mladi kralj obratio se svojoj majci, koja to nije prihvatila. Ni otac mu se nije našao u toj nevolji. Ipak javila se njegova žena po imenu Elektra, koja je pristala da bude njegova zamena. Priča je duža i postoje dve verzije: po jednoj je žena stvarno postala zamena a po drugoj, »sudbina« se smilovala i oprostila im živote, pa su tako u ljubavi nastavili da žive do duboke starosti.
Prava retkost čuti sledeći istiniti biblijski primer o odnosu između snahe i svekrve, u kome je ljubav došla do punog izraza. Reč je o Ruti Moavki, koja posle muževljeve smrti nije htela da ostavi i napusti svoju svekrvu, već je odlučila da sa njom podeli i dobro, ako ga bude, pa i zlo. Na kraju je izjavila da će je samo smrt rastaviti od njene svekrve, Nojemine. Njena ljubav prema Nojemini je nagrađena - njeno ime nalazi se u genealogiji Isusa Hrista.
Nije lako dati život da biste nekoga spasili. Može li se zamisliti, da bi neko mogao dati svoj život za svoje neprijatelje. To u ljudskom iskustvu izgleda nemoguće. Međutim, Isus Hristos još kada je čovečanstvo bilo Njegov neprijatelj, dao je svoj život da ga spase i spasao ga je. Ljubav je pokretač svih dobrih, iskrenih i plemenitih delatnosti, pokretač naše volje, ona nije iluzija, ljubav je stvarnost. Ljubav je ovaploćena ideja. Isus nam je otkrio ljubav, pokazao, objasnio, rasvetlio, približio i podelio kao uzvišenu i plemenitu vrlinu, kojom svako stvorenje može da učini velike poduhvate, kad doživi njenu moć, toplinu i blagodeti. Ljubav nema razloga, jer je ona sebi razlog. Iako žudi i teži da dobije, ona zauzvrat mnogostruko više vraća. Ljubav koja nije spremna da daje, u stvari nije ljubav, to je sebična ljubav i zato Ciceron naglašava da samo prava ljubav može da bude izvor prijateljstva a nikako korist ili strah. Mnogi ljudi kažu: »Mi ljubimo Boga«, a Isus im odgovara svojim poznatim zapovestima: »Ljubi bližnjega svoga ...«, time se dokazuje i ljubav prema Bogu.
Mnogi bračni parovi u želji da pokažu svoju iskrenu i čvrstu ljubav, nose prstenje. Neki prstenovi imaju tzv. čvor istinske ljubavi i to je zaštita ljubavi. To je spoljašnji znak, koji bi korisnije delovao kada bi se nalazio negde unutra, možda u srcu, jer onaj spoljašnji je najčešće čista formalnost.
Najbolju definiciju ljubavi nalazimo u Bibliji i najlepša himna ljubavi takođe se nalazi u Bibliji: »Ako jezike čovečije i anđelske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči. I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže. Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se, ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati«. Zbog ove ljubavi milioni su ginuli po arenama, na lomačama i raznim gubilištima. Isus Hristos je zbog ove ljubavi došao na našu planetu da svoj život položi za otkup čitavog čovečanstva. Tako je velika borba između dobra i zla završena. »Od najmanjeg atoma do najvećeg sveta, sve stvari, i živa i neživa priroda, u svojoj nepomućenoj lepoti i savršenoj radosti govore da je Bog ljubav.« (Kosmički konflikt). Ovo je prilika da se svi ljudi dobre volje uključe u ovaj razgovor. Hvala svim učesnicima, pozdrav Cartensius.
Neutralni
(teolog)
30. јул 2009. у 14.03
Na jednom TV interviu, jedan, da ga zovem, svestenik crkve satanista, ozenjen, imao je dvoje dece, je rekao: „Lubim svoju decu da sam u stanju da ubijem svakoga koji bi im zlo naudili.”
Imamo 3 kategorije ljubavi: Prva je AGAPEi za nju se kaže da je Bozanskog porekla. Zatim phileos ili bratska ljubav, a trecaha je eros, koja se manifestira u braku između supriznika. Najveca i osnovna je AGAPE, bozanskog porekla jer je bez uslovno, i privljacna, Hristos je rekao Kad bude Sin ZCoveciji podignut sa zemlje, privlačiće sve ljude k sebi. Toje samopožrtvovalna ljubav.
Phileos ili bratska ljubav se manifestira među ljudima i ukljucno i neprijatelja. Bračna ljubav, je ta koja regulise odnose među supriynicima. Sve tri ljubavi su uglavnom principualno osnovane na AGAPE. KAd bi svaki suprižnik gledao da svoga bračnog druga učini većim i značajnim od sebe, brakovi se nebe nikad rasturili. Ali šta ćemo reći o mnogoženstvu? Poligamiji, kao što je bilo u staro doba pre naše ere?
Jedno je neko pitao, jednog duhovnika: „Gde piše u Bibliji da je greh ako čovek ima više žena?” Odgovor je bio jednostavan i duhovit: „Moram da se susrećem s gnjevom moje prve žene a potom s Božjim gnjevom, jer piše da čovek ne pože služiti dva gospodara.” To takođe Znači i u duhovnoj sveri, Covek ne može služiti Bogu i Sotonu, Dobro i zlo. Ljudska pala degredirana priroda je uvek sklona da čini zlo, jer je podstreknuta sebičnim pobudama. Jednom sam posmtrao na nTV novostima kako je je Nelson Rokefeler, jedan od najbogatijh u svetu, kako je poklonio državi Nju Jork više hiljada Ekara zemlje (1 Hektar sačinjava 2,5 ekara), za javni park. Dali je On činio dobro delo? Možemo re pouzdano da tvrdimo de je učinio ali ko se je tu proslavio? Naravno On. Toje dobro delo učinjeno iz sebičnih podviga.
Majka Tereza je u ime siromašne dece u Kalkuti, pokupila stotine milione Dolara, ali sav taj novac je bilo deponirano u vatikansku banku da je omogućilo pokojnim papi voltilu da putuje po svetu u njegov Džet i popsmobil.
http://www.novinar.de/2007/11/12/gde-su-nestali-sveti-milioni-dolara-majke-tereze.html
Zato mjaka tereza je kanonisana i postala svetica. Slično tome je situacija i sa starom srpskom monarhijom: Srpski vladari su podigli manastire i postojbined koje nsu poklonili pravoslavnoj crkvi i sada se svi tretiraju kao sveci. Ajd de ne ulazim u takve detalje ali istorija dokazuje da je istina.
Nije ni čudno što nijedna crkvena ili religiozna organizacija nije bankrotirala, jer bi inače objavljeno u medijama. Neke religiozne organizacije investiraju donacije na Wallstreeru, u stock marketu na berzi i lepo kurija raskošno žive.
Kad je Hristos vešio svoju javnu službu je rekao o sebi: Ptice nebeske imaju gnezdo, lisice svoje jame a Sin Čovečiji nema ni glavu gde da skolone.„
To je bila Ljubav u praksi i primer za svok čoveka. Nesebična ljubav.
Ali kako sebičan čovek može pokazati nesebičnu ljubav? Na to pitanje neka svaki za sebe traži odgovor.
”
Cartensius
(pisac)
30. јул 2009. у 18.06
Evo Solomunove pesme o večnoj ljubavi: „Lijepa ti si, draga moja, oči su ti kao u golubice”. Car Solomun je jedan od najmudrijih ljudi i najuticajnijih vladara u biblijskoj istoriji.Njegovo ime upisano je u rodoslov Spasitelja Isusa.David,njegov otac,takođe je poznata licnost i veliki vojskovodja, koji je pobedio gorostasa Golijata.Na samrti, car David je svoje poslednje reci pretvorio u amanet svome sinu Solomunu:
„Ja idem kuda ide sve na zemlji,a ti budi hrabar i budi covek”.Posle toga Bog se Solomunu javlja u snu i daje mu ovakvu poruku:„…I rece Bog:isti sto hoćeš da ti dam.”Solomun je tražio da mu Bog podari mudrost i Bog mu daje i mudrost,ali i ono sto nije tražio-bogatstvo i slavu,jednom recju,sve(1.O carevima 3:5-15,4:29-34).
Solomunu su dolazili u posetu mnogi ondasnji svetski vladari i mudraci,ali niko nije bio mudriji od njega.Dobio je od njih velike darove koje je mudro iskoristio ulepsavajuci Jerusalim i gradeci najlepsi hram koji je postao cudo staroga sveta.Između mnogih vladara, koji su dosli da posete Solomuna, da spomenemo Hirama cara Asirskoga i kraljicu od Sabe, njegove velike pomoćnike u zidanju hrama.Kraljica od Sabe naročito se divila njegovoj mudrosti, čak je prema jednoj prici, pokusala da ga nadmudri.Pored darova koje je donela, donela je dva buketa od cveca, stavila ih je na Solomunov sto i zatražila od njega da pogodi koji je buket od prirodnog, a koji od vestackog cveca.Solomun je tada rekao da je to moguće lako odrediti.Odmah je naredio dvoranima da otvore prozore,a kraljici predlozio da nastave razgovor.Nije prošlo puno vremena, a pcele, osetivsi miris cveca, usle su u prostoriju i pocele da slecu na buket od prirodnog cveca.Carica je ostala zadivljena.
Solomunu su zbog spora koje su imale,dosle dve nemoralne žene.Zajedno su se porodile u istoj kuci, a razlika je bila samo tri dana.Žena koja se kasnije porodila nepaznjom je nocu ugusila svoje dete.Brzo je ustala i zamenila bebe- svoju je stavila pored druge žene,a njeno zivo dete uzela sebi.Kada se žena koja se prva porodila probudila,shvatila je da mrtvo dete nije njeno dete.Tako je među njima nastala rasprava i posto nikako nisu uspevale da se sporazumeju,otisle su caru da on presudi.Solomun ih je saslusao i onda naredio da macem raseku dete na pola i podele ženama.Prva žena je zamolila cara da dete da onoj drugoj ženi, koja je pristala da se dete rasece.Solomun je naredio da dete daju onoj prvoj, jer je u njoj prepoznao majku (1.O carevima 3: 16-28).
Pošto smo spomenuli Solomunova dela, za ovu priliku izdvojicemo neke detalje iz njegove poznate„Pjesme nad Pjesmama”.U upecatljivoj alegoriji opisuje ljubav jevrejskog naroda prema svom Mesiji,ljubav prema velelepnom hramu i pesnikovu ljubav prema svojoj verenici.Pjesma nad pjesmama ima osam poglavlja,a za ovu priliku navescemo samo neke tekstove:
Da me hoće poljubiti poljupcem
usta svojih! Jer je tvoja ljubav
bolja od vina.
Mirisom su tvoja ulja prekrasna;
ime ti je ulje razlito;
zato te ljube djevojke.
Ja sam ruza Saronska,ljiljan u dolu.
Sto je ljiljan među trnjem,to je
draga moja među djevojkama.
Sto je jabuka među drvetima
sumskim,to je dragi moj među
momcima;zeljeh hlada njezina,i
sjedoh,i rod je njezin sladak
grlu mojemu.
Uvede me u kucu gdje je gozba
a zastava mu je ljubav k meni.
Crna sam,ali lijepa,kceri Jerusalimske,
kao satori Kidarski,kao zavjesi Solomunovi.
Ne gledajte me sto sam crna,jer me je sunce
opalilo;sinovi matere moje rasrdivsi se na me
postavise me da cuvam vinograde,i ne cuvah
svojega vinograda, koji ja imam.
Izidjite,kceri Sionske,i gledajte
cara Solomuna pod vijencem
kojim ga mati njegova okiti
na dan svadbe njegove i na dan
veselja srca njegova.
Ko je ona što se vidi kao zora,
lijepa kao mjesec,cista kao sunce,
strasna kao vojska sa zastavama?
Solomunova „Pjesma nad Pjesmama” nema strogi hronoloski redosled,pa je možda to jedan od razloga zbog koga ova pesma mnogima nije bila dovoljno jasna da bi razumeli njenu istorijsku poruku.U njoj se govori o jednoj maloj porodici,koja je živela u Galileji,u mestu Sunim.Prema knjizi Isusa Navina 19:17-18.doznajemo da su sinovi Isaharovi za svoje porodice dobili 16 gradova sa selima njihovim i Sunim.Sunim se nalazio u donjoj Galileji. Taj mali grad bio je poznat po lepim ženama.Porodica o kojoj ova istorija govori,imala je nekoliko sinova ali samo jednu kcer.Pretezno su se bavili zemljoradnjom,vinogradarstvom i stocarstvom.Imali su stado ovaca i devojka je svakog jutra morala da povede ovce na pasu po brezuljcima.U ono doba je bilo isto kao i danas-mlade devojke želele su da budu lepe,da imaju lepu boju lica i cist ten.Međutim,ova devojka nije imala nikakve mogućnosti niti uslova za to.Svakodnevno je bila izlozena suncu,oluji i kisi iduci za ovcama po brezuljcima. Jednog dana je rekla:
„Crna sam,ne gledajte na mene,crna sam od sunca preplanula.”
.Nije verovala da bi se ijedan mladic ikada mogao zaljubiti u nju.Ali jednom,dok je bila među brezuljcima,zapazila je u daljini jednog pastira koji je isao za svojim stadom.Pozelela je da ga sretne i to se upravo dogodilo.Ceo dan razgovarali su o stvarima koje su zajedno voleli.Kada je sunce zaslo u horizontu, oboje su otkrili da su zaljubljeni.Ona ga je upitala kako se zove i dali će sutradan ponovo doći da se sretnu.On joj je odgovorio da će jednog dana doći, ali ne tako brzo, a njegovo ime neka do ponovnog susreta ostane tajna.Obecao je pouzdano da će doći,rekao je da je voli i tako su se rastali.
Devojka je zurno otisla svojoj kuci,usla u sobu u kojoj su prebivali svi njeni i glasno i radosno povikala:„Nasla sam dragoga!”Braca su se pogledala,nasmejala i kazali joj da ne veruju u svakojake nestvarnosti, jer oni dosta dobro poznaju nestalnu musku prirodu.Pozvali su je da najpre sebe pogleda i vidi kakva je,pa će se odmah uveriti da je niko neće poželeti i da tog mladica nikada vise neće videti.Duboko zahvacena tugom otisla je u postelju.Biblija je ovako opisuje:
„U noćisanjah da dusa moja trazi onoga koga ljubim,tražih dragoga svojega, ali ga ne nadjoh.I tako odlucih,ustacu,idem u grad na trgove i trazicu onoga koga ljubi dusa moja.I tražih ga.ali ga ne nadjoh.”
Sada nas ova prica vodi u Jerusalim.Novi car dosao je na presto,zvao se Solomun.A on bese tako lep,pozeljan za sve jerusalimske kceri,svaka je ocekivala da će je Solomun zaprositi.
Car Solomun je naredio da se nacini svadbena nosiljka,koju su devojke iz Jerusalima ukrasile krasnim vezovima.Kada je nosiljka bila potpuno gotova, rekao je vojnicima da želi da ga odnesu u toj nosiljki u Galileju.Tako su ga sezdeset snaznih ljudi podigli i u nosiljki odneli u Galileju.Svaki pastir koji je bio u Galileji čuo je vest i prenosio dalje:„Novi car dolazi k nama!Hajdemo pred njega!”Svi su ostavili svoje poslove i sisli na put da vide novoga cara.I devojka je čula tu vest i zamolila svoju bracu da toga dana ne ide za ovcama.Oni su joj odobrili.Mnostvo je izaslo da vidi i pozdravi novog cara.Dok su tako stajali i cekali svecanu povorku iz Jerusalima,biblijski izvestaj belezi sledeće:„Ko je ona sto ide gore iz pustinje kao stupovi od dima, potkadjena smirnom i tamjanom i svakojakim praskom apotekarskim?Gle to je odar Solomunov,a oko njega sezdeset junaka između junaka Izrailjevijeh.”Na njeno veliko iznenadjenje povorka je skrenula sa puta i uputila se prema njenoj kuci.Brzo je potrcala da vidi zašto.Zatim je videla kako ljudi spustaju svadbenu nosiljku,zavesa se otvorila a car Solomun je izasao iz nje obucen u carsko ruho.On se smeje,pruza svoje ruke i ide prema njoj. Iznenadjena, shvatila je da je to onaj pastir u koga se zagledala.Car Solomun,nekoliko nedelja pre toga, prerusen pastirskim odelom poveo je stado ovaca i otisao u bregove da nadje devojku koja će ga voleti ne zato sto je car,ne zato što je bogat,nego radi njegovog karaktera,njegovih ideja,njegovih ideala.Upravo takvu je nasao i dosao je kako je obecao,da tu devojku odvede u Jerusalim i njom se ozeni.Upravo je to Bog učinio.Isus Hristos je mogao da sa mnostvom andjela dodje k nama.On je mogao da naredi da se u Jerusalimu sazida palata u kojoj će stanovati.Svi Jevreji i neznabosci pohrlili bi u Jerusalim k njemu sa zeljom da dobiju nekakvu vlast i nekakvu korist.Dosli bi iz interesa a ne iz ljubavi.Bog to nije zeleo.On je hteo da nasa srca ispita,zeleo je da sazna zašto Ga volimo-možda zbog Njegovih ideja,
Njegovog nacina zivota,Njegovih nacela…Bog je dosao coveku preobucen,pojavio se kao Beba iz vitlejemskih jasala.Ogromna vecina,skoro svi kazali su:„Ja u Njemu ništa ne vidim!”Najveci teoloski autoriteti toga vremena izjavljuju:
„Šta može dobro doći iz Nazareta?”Ako Bog hoće da se pokaze covecanstvu,to sigurno neće učiniti uz pomoć malog neznatnog coveka„.Taj isti Isus koji je iako Bog,u jednom razdoblju
bio preodeven,kao sto je obecao dosao je,i ponovo će doći kao”Car nad carevima„i tada će
gresna istorija ovog sveta biti zavrsena.Zavladace mir i pravda,nestace bolest i smrt.To je
obecao Bog i On je kadar da to lično ispuni.Volimo li Boga i da li Mu verujemo?
Vratimo se nasoj prici.Ta devojka bila je iznenadjena saznanjem da je njen pastir izrailjski car.On je uzima onakvu kakva je.Uzima je u svadbenu nosiljku i kaže:”Nosite nas u Jerusalim!„Biblija kaže:”Ko je ona sto ide iz gore,iz pustinje naslonjena na dragoga svojega?Izidjite kceri Sionske i gledajte cara Solomuna sa krunom kako ga je majka njegova ukrasila na njegov dan vencanja i za dan radosti njegovog srca.„Čitamo dalje u Bibliji o tome kako je svoju malu ,ljubljenu pastiricu, obukao u nove haljine,”u pravdu Hristovu„.I odveo je kao svoju zarucnicu u palatu u kojoj su svi jerusalimski princevi.Čitamo dalje:”Obrazi su tvoji okiceni grivnama i grlo tvoje nizovima.Nacinicemo ti zlatne grivne sa sarama srebrnim„.
Kada je car Solomun doveo svoju zarucnicu do svecano postavljenog stola u velikoj dvorani, ona je najzad uspela da progovori i rekla:”Uvede me u kucu gde je gozba, a zastava mu je ljubav k meni„.”Nadjoh onoga koga ljubi dusa moja„. Uživajte u ljubavi i praktikujte onu pravu istinsku ljubav, kao što reče Gospodin Neutralni, najpre AGAPE a potom neka se ostvare FILEJI I ERAN. Uz srdačan i lep pozdrav, Vaš Cartensius.
”
