po meni se u knjizi stvaranja jasno vidi evolutivni tok, sve do coveka kao krune kreacije, i to 6-og dana posle drugih zivotinja; zašto nisu te zivotinje stvorene 5-og dana, a bog samo za coveka ostavio ceo 6-i dan?

Moj savet : Za ovakav fitnes mozga treba mnogo, mnogo pročitati o tome. I to različite stavove i teorije. Naročito treba slediti svoj instikt. Npr. sigurno znaš duboko u sebi koji bi odgovor dao, šta bi pretpostavio po pitanju formiranja čovaka kakav je danas.

Evolucija je samo jedna od teorija. Biblija je gomila simbolike, obmana ali i skrivenih odgovora. Mnogo stvari postoje ali ih ne registrujemo čulima. Verujemo da postoje, jer su nam rekli naučnici, gurui, sveštenici.. A mnogo toga nam sigurno nije rečeno. To što nam nije rečeno za sad je sience fiction, baš kao što je mobilni ili internet bio pre 100 god. Svi znaju za veliki procenat mozga koji se ne koristi, ili za 90% „junk” DNK kako su je naučnici nazvali. Dovoljno je zapitati se zašto je toliki procenat osnovne gradivne jedinice „neupotrebljiv, suvišan”

Bog ti pomog'o
Mada.. najbolje možeš sam sebi pomoći ;)

...Zato svemu treba pristupiti analitički i sa dozom skepse. Sve ima evolutivni karakter, od big bang-a do osnovnog školovanja. Pitanje vremena/procesa/energije/kreacije. I junk DNK i 10% mozga..sve su bliži urbanoj legendi,da. Ali ono što naučnici dokazuju je vrlo nestalno. Rusi su dokazali da ima „junk”, ovi da nema. I tako može u krug. Reč protiv reči. Činjenice su nešto što ne treba dokazivati, a ima ih mnogo. Mislim da je instikt ili unutrašnji glas, ko ga može čuti - najbliži istini. Ko zna šta je zapisano u nama ..

Bravo Gospodine Hugenot. Ovim načinom komuniciranja mi dopunjujemo naše informacije, saznajemo nove stvari, bez pretenzije da nekoga nadmudrujemo, ponizimo, uvredimo...Jednostrana osoba ili osoba čiji je mozak ispran, ne može da shvati, da svestrano informisana osoba može da brani različite stavove. Tako npr. u jednom momentu će dati dokaze za i u korist neke ideologije a u nekoj drugoj situaciji protiv.To može uraditi iz neke svoje zabave ili je možda još neopredeljen i na taj način on gradi svoju kuću znanja iopredeljenja.Upravo sam nedavno parafrazirao Kantove stavove o nemogućnosti shvatanja prirodnim putem ono što je transcendentno i natprirodno čak ni egzistenciju Boga jer, ona se može dokazivatu, ali ne i dokazati; opovrgavati, ali ne i opovrgnuti. Mnogima se ovi stavovi nisu svideli i pošto je odbacio sve racionalne dokaze o Božjoj egzistenciji i proglasiše ga „mrtvim psom”, da bi ga kasnije glorifikovali zbog Kritike praktičnoga uma i uzdizanja morala. Nije moguće potpuno dati iscrpne izveštaje o ovom predmetu, ali verujem da će naše saznanje porasti i uznapredovati. Pozdrav Cartensius.

Svi smo učili u školi da je čovek postao od majmuna i samo od majmuna.To je vremenom postala svojevrsna dogma koja ne trpi bilo kakvo protivljenje. Nedavno se pojavila i jedna teorija iz oblasti evolucije koja govori da su današnje kokoške nastale od dinosaurusa?! Neverovatno na šta su sve spremni da bi odbranili teoriju evolucije, ali ...
Naučnici koji su godinama usavršavali Darvinovu teoriju, pronalazili navodno karike koje nedostaju, pisali brdo knjiga na tu temu i zarađivali gomile para na njima, jednostavno ne dozvoljavaju bilo kakvu sumnju u njihove tvrdnje i naravno u Darvinovu teoriju. Međutim, dokazi protiv Darvina, danas ih sve više pritiskaju.
Pre par godina, jedna naša ministarka pokušala je da obrazovanju u Srbiji predoči istinu o Darvinovoj teoriji evolucije. Međutim, desilo se da je bukvalno stavljena na strub srama. Osudili su je oni koji su o Darvinu čuli samo u petom razredu osnovne škole. Danas deca i dalje slušaju priču o majmunima...
Kada je Čarls Darvin u pitanju i njegov način razmišljanja, predočiću vam pre svega jednu činjenicu za koju ne verujem da ste znali:

Prema Čarlsu Darvinu, jedan od razloga što ljudi nisu tako dlakavi kao majmuni je u tome što je muškarac pokazivao veću naklonost prema glatkoj koži žene !?

Otkriće koje je izazvalo najviše interesovanja u naše dane načinili su supružnici Liki 1960. godine.Oni su godinama tražili ostatke praistorijskog čoveka u klancu Olduvai u Tanzaniji.Jednog dana je gospođa Liki spazila nekoliko zuba koji su se pomaljali iz zemlje.Kopajući na tom mestu pronašli su preko 400 fragmenata lobanje koja je bila teško oštećena.Lice je bilo dugačko, a čelo se spoštalo neposredno iza očnih arkada.Lice je bilo majmunoliko u proporcijama, ali ljudsko u ostalim pojedinostima.Zubi su podsećali na zube australopiteka.Liki je ovoj vrsti dao ime Zinjanthropus africanus, čovek iz istočne afrike.Iznenađenje je izazvao rezultat kalijum-argon testa koji je bio obavljen na materijalu u kojem je lobanja bila pronađena.Test je dao milion i sedamsto pedeset hiljada godina kao približnu starost materijala.Većina antropologa smatrala je da se čovek pojavio na Zemlji pre najviše sto hiljada godina, a ova brojka od gotovo dva miliona godina poremetila je osetno hronologiju ljudske rase.

Dok su rasprave oko ovoga još trajale, nova otkrića unela su dodatnu zbunjenost među antropologe.U Evropi su pronađeni novi ostaci u slojevima ispod onih u kojima je nađen neandertalac, a pripadale su čoveku koji je bio mnogo bliži savremenom čoveku nego neandertalac.Zastupnici evolucije neandertalca od majmunolikih predaka bili su toliko zaprepašteni da su bili skloni negirati autentičnost nalaza.Ali, dokazi su nastavili da se gomilaju.Posebno je jedno nalazište bilo tako uverljivo da se više nije moglo proveravati.Pećina u Fontševadu u južnoj Francuskoj pokazivala je tipične oznake prebivališta neandertalaca.Ispod tog sloja bio je krečnjački talog, a ispod njega, na dubini od oko dva metra, pronađeno je mnogo životinjskih kosiju i dve ljudske lobanje.Lobanje su imale obim savremenih, a nedostajali su im i teški očni lukovi neandertalca.Oruđa pronađena oko njih pripadala su periodu pre pojave neandertalca.Fluorni test definitivno je pokazao da su lobanje starije od neandertalskih.
U praktično svim obeležjima lobanje iz Fontševada bile su jednake današnjim, a ipak nije bilo nikakve sumnje da su pripadale ljudima koji su živeli pre neandertalaca.I tako su antropolozi bili prisiljeni da priznaju da neandertalac nije nastao evolucionim razvitkom od neke 'primitivnije' rase, već da je u stvari rezultat izrođavanja neke zdravije i naprednije rase.I tu smo dobili situaciju da je bio 'čovek pre pračoveka'.

Pozdrav svim diskutantima.

Ova tema me interesuje jer i sam sam posvetio jedan mali dio u svojoj knjizi o ovome (doduše mali dio).

Problem koji se nameće od prve pomisli na spoznaju Istine o nečemu jeste OBRAZOVANJE.

Kada pomenemo obrazovanje to automatski predstavlja sliku 'znanja' naučenog spolja. ZNANJE o sebi, suština postojanja se ne može naučiti spolja. ZNANJE o suštini je utkano u svakoj ćeliji manifestovanog bića a potisnuto je potrebom njegovog Razuma da analizira manifestovani dio bića raščalanjujući njegovu formu na najmanje njene dijelove. Suština se ne može naći analiziranjem NE-suštine. Tako se ni suština postanka čovjeka ne može naći u tijelu čovjeka (materiji) nego u njegovoj biti (duhu, ZNANJU o sebi).

Materija je iluzija stvarnosti koja poprima njen ubjedljivi izgled kada se ZNANJE o nečemu projektuje kroz Razum, kroz njegova čula u 'NEŠTO', dakle, kada se ZNANJE (bit) o čovjeku iz apsoluta (kojeg iz ove perspektive nazivamo BOG) projektuje u dimenziju gdje postaje 'materijalna, tj. mentalna slika sebe u Prostoru' i 'Vremenu'.

.

Gdje onda pripada ova Darvinova teorija evolucije čovjeka u čitavom ovom kontekstu Projekcije?

Darvin, kao i mnogi, mnogi drugi naučnici, se bazira na samoj Projekciji, na već manifestovanom, dok totalno (u svojoj ne-moći da se spoji sa suštinom, sa 'BOG-om') ne vidi da se evolucija ne dešava na platou zemlje, u dimenziji, nego je evolucija uistinu proširivanje Projekcije direktno iz same SVIJESTI, dakle iz 'BOG-a', koji projektuje nove oblike, sa novim funkcijama kako bi se potreba za doživljajem još ne-manifestovanog mogla ostvariti. Znači, ako bi se evolucija dešavala u materiji samoj po sebi, onda bi čovjek isto tako mogao da kreira strukturu koja bi poslije određenog vremena mogla da se sama po sebi prilagodi uslovima u kojima se nalazi i da postane viši oblik sebe???

NE, to se ne može desiti tako, jer za promjenu bilo čega potrebna je promjena u samoj srži tog istog. Srž, bit stvari po sebi, bit čovjeka se ne može izmijeniti u tijelu ukoliko se u to tijelo ne utisne ZNANJE o sebi koje već u svojoj biti predstavlja (nosi) drugačiju namjeru, drugačiji dizajn.

Jednom projektovano, to ZNANJE o sebi, jedino može da bude onako kako je već 'dizajnirano' u njegovom 'tvorcu'.

A 'TVORAC'...svako je 'tvorac' sopstvenog života.

Kako to, ako to jeste Istina onda je svako 'BOG'?

Pa JESTE, svako je BOG, ali ne u tijelu, nego u našoj suštini, u ne-manifestovanom dijelu sebe. Kada se 'BOG' manifestuje u odvojenost od JEDNINE u kojoj i koja on sam JESTE, on postaje Iskustvo, a njegova Kreacija Ja-Ti, čovjek, kamen, list u gori, postaje njegov dimenzionalni Izraz, izraz sebe, te se zato čovjek recimo, uvijek doživljava kao: „Ja sam...”

'BOG', kao takav, nije vlasnik Kreacije (kako to mi mislimo) nego nasuprot toga, 'BOG' je SLUGA svojim Kreacijama. Zato nije za čudo (ako smo svi 'BOŽIJE' kreacije) da neki od nas čine ZLO drugima a za to im 'BOG' ne sudi u ovoj dimenziji.

Zašto se to uistinu dešava?

Zato što je 'BOG' uistinu LJUBAV...a LJUBAV je: BEZUSLOVNO DAVANJE.

Stoga da bi 'BOG' bio 'BOG' on DAJE sve što njegova Kreacija zahtijeva iz ovog Iskustva, i to čini BEZUSLOVNO.

Svaki ZAKON, SVAKA NAREDBA od 'BOG-a' stoga predstavlja LAŽ.

'BOG' NE-MOŽE DA BUDE i USLOVAN I BEZ-USLOVAN u ISTO VRIJEME.

'BOG' JESTE LJUBAV, BEZUSLOVNO DAVANJE.

.
.
.

U ovom bezuslovnom davanju 'BOG' omogućava svakom JEDNOM ', dakle, svakom ZNANJU o sebi koje JESTE UVIJEK I ZAUVIJEK U NJEMU, da iskusi sebe onako kako taj JEDAN to poželi.

Svaki taj JEDAN uistinu JESTE 'BOG' jer u apsolutu, u kojem 'BOG' JESTE 'BOG', SVAKI JEDAN sadrži u sebi SVAKI DRUGI JEDAN koji postoji te svako ZNANJE o JEDNOM POSTAJE DOSTUPNO, POSTAJE OTVORENA KNJIGA SVAKOM DRUGOM ZNANJU O SEBI, SVAKOM DRUGOM JEDNOM U 'BOG-u'.
(Zato je 'BOG' prisutan u SVEMU.)

Jednom, kada se JEDAN projektuje u Iskustvo jednog, taj JEDAN naizgled prestaje da bude 'BOG' jer u iluziji Projekcije sebe od sebe ka sebi on postaje 'odvojen' od JEDNINE (naizgled), od 'BOG-a' te stoga odrastanjem u Projekciji on sakuplja proživljena Iskustva o sebi i drugima i stvara iluziju postojanja, koje doživljava kao sebe-dimenzionalno biće, u našem slučaju: Ja-čovjek.

Odavde gledano, iz te iluzije, NEMOGUĆE je vidjeti stvarnu sliku postojanja...nemoguće je vidjeti 'BOG-a' koji omogućava ovo Iskustvo u 'materiji'.

(To je jedino moguće buđenjem iz iluzije, PROSVJETLJENJEM...)

Pošto je 'BOG' nevidljiv većini projektovanih bića u Projekciji, ta bića traže Istinu (suštinu) o sebi u toj Projekciji, u materijalnom postojanju. Odatle tolike teorije o postanku i evoluciji koje se neprestano rađaju i mijenjaju, dok sama suština postojanja ('BOG') ostaje NE-PROMJENJIVA.

Ako bi evolucija po Darvinu i bila istinita, kako je moguće onda da neki oblici opstaju a zanemarujući onu potrebu iz koje se uistinu evolucija po njemu i dešava?

U drugu ruku...svi koji jesmo u ovoj Projekciji dijelimo iste informacije o postojanju te dimenzije te stoga ulaskom u nju mi poprimamo karakter određenog oblika kroz koji želimo da iskusimo ovaj doživljaj sebe. U tom slučaju, evolucija iz jednog oblika ka drugom je sasvim razumljiva ali opet ne dešava se na nivou same Projekcije nego na nivou 'STVARANJA', dizajniranja novog oblika, koji će da bude nosioc tog Iskustva o sebi.

Zato je donekle razumljivo Ubjeđenje kojim je Darvin bio vođen da svaki oblik ima svog predhodnika u nekom drugom obliku. I tu, dakle ima nekakve Istine, jer i JEDAN i DRUGI oblik uistinu dolaze iz dizajna koji im predhodi.

Gledano iz apsoluta, gdje smo SVI i SVE 'BOG', sve ove 'kreacije' se dešavaju SADA, u jednom jedinom SADA.

Awake.

Ma sve je tako kako ti kažeš,pa i to da se dinosaurus izlegao iz kokosjeg jajeta,

HAhaha bravo majstore.

Kompliment za Gospodina (AWAKE), divne misli, zaokupljuju moju pažnju, pratim Vas, nastavite tako. Kada završim započete misli pozabavićemo se više ovim Vašim stavovima. Evo jednog osvrta na neke od Spinozinih stavova. U Spinozinim stavovima priroda se prožima sa Bogom (zbog čega je smatran da je bio panteista ili ateista). Spinoza pominje postojanje Boga i sveta kao jedinstvo misli, kao fenomen kome ne pripada stvarna realnost. Ovaj sistem bi se mogao smatrati akosmizmom. Da bi taj problem bio rešen, treba dodati pojam apsoluta. Filozofija, koja tvrdi, da postoji samo Bog, ne bi trebalo da bude proglašena ateizmom. Ipak, mora da postoji razlika između prave i lažne religije, jer vera u životinje nema ničeg zajedničkog sa hrišćanstvom.
Nekome je lakše reći da Bog ne postoji negoli da porekne to da svet postoji, zato što svet vidi, a Boga ne vidi. Nažalost, izgleda da je ljudima lakše da veruju u ono što nije istina. Tako na primer, po logici kao nauci, ne postoji dovoljna osnova da se shvati prava odredba ideje o Bogu u vezi sa živom prirodom, i donese zaključak: »Bog je i više nego živ, On je Duh«. Ako ne izađemo iz ovog kruga u kome se krećemo, nećemo moći da zađemo u onaj viši, a kada bismo uspeli da spoznamo onaj viši, niži nas ne bi više privlačio.
Pokušaj da se da ontološki dokaz postojanja Boga, uspeo bi samo kada bi se stvorio apstraktum mišljenja i na taj način prevazišlo suprostavljanje mišljenja i bića. To bi značilo da treba stvoriti pojam bića koji u sebi obuhvata biće, a to jedinstvo pojma i bića sačinjava pojam Boga. Da bi razjasnio razliku između misli i bića Kant je upotrebio primer 100 talira. Mnogi ljudi bili su oduševljeni ovim Kantovim primerom, ali Hegel nije. Zamišljenih 100 talira i 100 talira u džepu, isto je, samo što bi svako poželeo da ih ima u svom džepu, a ne samo da ih zamisli.
Čovek koji veruje zadovoljan je što je Bog u njegovom srcu i mislima. To je veliko bogastvo. Religija je na ovaj način rešila ovaj problem, dok filozofiju on i dalje muči, jer traži dokaze za i protiv. Ako bi nastupilo jedinstvo pojma i bića, nastao bi i rezultat koji »sačinjava pojam Boga«.
I ovaj i svi mogući primeri mogu samo donekle da nam približe pojam Boga, ali pošto nikada ne mogu da budu potpuno adekvatni, problem se time samo još produbljuje. Ako navedene primere i dokaze koristimo samo kao štap – oslonac da bismo za trenutak mogli da se divimo stvarima koje ne možemo u potpunosti da razumemo, ali možemo da ih verom prihvatamo, tek u tom slučaju takvi primeri biće nam korisni. Interesantno je pomenuti i to da apstraktno mišljenje tj. um pruža samo formalno jedinstvo i da ne može izgraditi doktrinu o beskrajnom, već samo kritiku saznanja.
Iako se često špekuliše izrazom »verovanje« u odeljku »logička nauka« o stavovima mišljenja prema objektivnosti, jasno se pravi razlika između hrišćanskog verovanja i drugih verovanja. Uloga dokaza ili njegov cilj je da ukaže na Boga. Slučaj ne zna za uzrok i cilj, a ako postoji jedno ili drugo, ili oba (i uzrok i cilj ) onda je to pojava koju uređuje ili ju je uredio »Neko«.
Dakle, teleološke pojave ne nastaju nekim pukim slučajem već opravdano, svrsihodno, sa ciljem i uzrokom. Kada bismo se pozabavili posmatranjem čudesnih pojava koje opažamo u flori i fauni, ostali bismo zapanjeni i morali bismo da se pridružimo psalmisti koji sa oduševljenjem ponavlja reči: »Kako su velika dela Tvoja, Gospode na zemlji.« Jednom drugom prilikom navešću neke čitate, koji se naravno trebaju prevoditi, problem je često puta vreme. Ukoliko neko raspolaže ovim što sam hteo izneti na diskusiji neka nam pomogne i dostavi a ja ću dati naziv knjige i autora: „Herkunft und Zukunft des Menschen”, Prof. Dr. Dr. Dr. A. E. Wilder Smith. Pozdrav Cartensius.

kum,

kad bi neko trebao ili morao da te opiše u par riječi nekome drugom jedino što bi o tebi mogao da kaže je:

„To je onaj što je PROTIV”...

Awake.

„Ma sve je tako kako ti kažeš,pa i to da se dinosaurus izlegao iz kokosjeg jajeta,
HAhaha bravo majstore.
==============

Majlose, samo ogranicen covek ne može da shvati da je u pitanju sarkazam. Naravno, na tvoj racun. Pendrek pamet!”

Freelance
(slobodan strelac)27. jul 2009.

Majlose, samo ogranicen covek ne može da shvati da je u pitanju sarkazam.

-------------------------------------

Pa jeli tebi potrebno da branis svoju teoriju sarkazmom,stvarno jadno.
Diskusanti su ovde izneli puno dokaza,zar ti nemas ništa da izneses,nego da lupetas kao i tvoj istomišljenik i po pameti ravan kolega kum.

Što se ne ukljucis normalno u diskusiju,mene vidis zanima tvoje mišljenje,šta ima da kažeš na to da je covek postojao pre pracoveka?

Brate Hugenot,jedan cova je je napisao da ima kniigu iza sebe i ja mu kažem da mi salje onako dzabuse,jer se prvi javih..
Nije upuceno tebi..

Ziv mi bio i Gospod s tobom

Mi možemo dati stotine dokaza za ili protiv ova dva pomenuta stava: evolucionizam i kreacionizam, ali to uopšte ne menja stvar niti suštinsku stvarnost istine. Pomenuti stavovi imaju identičnih dodirnih tačaka ali takođe imaju mnogo više različitosti i suprotnosti. Slučaj ili uzrok, pretpostavka ili stvarnost, nagađanje ili realnost. »Jedna od takvih realnosti jeste i ljudsko uho. U trenutku dok govorimo mi ne proizvodimo glas ili buku, kažu stručnjaci, već određene talase koji odzvanjaju na određenom instrumentu u unutrašnjem uhu. Znamo da pijanista svira na klaviru koji ima oko osamdeset dirki, ali je manje poznato da se u našem uhu, i to u njegovom unutrašnjem delu nalazi »klavir« na kojem se nalazi oko šest hiljada dirki i koji proizvodi sve tonove i polutonove. Ovaj organ se naziva ’Kortijev instrument’. Da li je ovo proizvod slučaja? Vernik koji posmatra ovakve realnosti u svetu ne može i neće ih pripisati slučaju, već okarakterisati kao božanska dela.«
Iako su mnogi Dekartovi stavovi kritikovani od strane različitih filozofa, kada je reč o neposrednom saznanju, često se pominje njegov stav: »Cogito ergo sum« za koji Hegel smatra da je čist silogizam koji sadrži istinu sam za sebe bez posebne potrebe za dokazivanjem i protivstava u filozofiji.
Hegel ima primedbu na neke dokaze o Božjem postojanju, a upotrebljava čak i izraz »takozvani dokazi« i za Ciceronovo pozivanje na »Consensus gentium«. Ali, ipak, priznaje uzvišeni autoritet ove misli i njenu prisutnost u samoj svesti. S tim u vezi, on takođe smatra da svest o Bogu postoji u svim narodima, čak i onim primitivnim. Tu je Hegel u pravu, ali on zaboravlja da će Bog suditi na osnovu savesti i onog poznanja o Bogu koje su ljudi mogli da dobiju u datim okolnostima, »ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja...« (Dela apostolska 17,30) Zato je potrebno razmišljati o Bogu, o pravome Bogu i pravoj religiji.
Kada smo saznali pravu istinu naša savest postaje mirna i više nije potrebno da luta i traži, jer je našla mir, našla je spokoj, našla je istinu. Smatra se da treba uvažiti stav da je ideja sama za sebe prazna i zato je neophodno da se pojavi biće koje će je potvrditi i tako je učiniti istinom. To ne mora da bude Apsolutna Istina već ona koju pišemo malim »i« (istina). Dakle, jedinstvo ideje posredstvom bića ili biće posredstvom ideje, može da postoji kao istina. Isto tako moglo bi se reći i da jedna odredba sadrži istinu samo posredstvom druge tj. svaka odredba tek posredstvom druge odredbe postaje istina. Ciceron govori o dokazima Božjeg postojanja, koristeći »Consensus gentium« kao autoritet, jer proizilazi iz svesti svih, a takođe je i prisutan i nužan u prirodi same svesti.
Takve stavove zastupali su i »stoički mudraci« koji se pominju u Novom zavetu i sa kojima se sreo apostol Pavle na svom misionarskom putovanju kroz Grčku i Makedoniju. Oni su verbalno napadali apostola Pavla, raspravljali se s njim i pozvali ga da na poznatom mestu Areopagu održi govor. Mudri ljudi i filozofi toga vremena često su držali govore na tom mestu, pa je zato i apostol Pavle odlučio da iskoristi ovu priliku (Dela apostolska 17,18-34).
Atinjani su bili veoma skloni padanju pod uticaj učenja raznih filozofa. Na jednom prostoru koji bi mogao da se nazove parkom i muzejem njihovih božanstava, odvojili su jedno posebno mesto za »nepoznatog Boga« i upravo o njemu im je apostol Pavle govorio. Svakako da je u njihovoj raspravi bio prisutan i »Consensus gentium« u čemu bi se i apostol Pavle mogao složiti, ali osnovni problem nalazio se u nečem drugom, ako ljudi nemaju nikakvu, ili vrlo malu predstavu o pravom Bogu i o pravoj religiji, onda im njihova svest stvara onakvu predstavu o Bogu kakva odgovara ili njihovom intelektu, ili njihovom nivou obrazovanja, njihovim potrebama zadovoljavanja i upražnjavanja religije i vere, i tada će »Consensus gentium« utoliko imati slabiju moć. Međutim, to ne znači da ga treba negirati ili odbaciti.
Više i dublje proučavanje Svetoga pisma i njegovih osnovnih istina pomaže u dobijanju potpunije i pravilnije slike o Bogu. Kao posledica rađa se vera, koja dolazi »od propovedanja ili slušanja reči Božje« i predstavlja jak oslonac i najkraći put kojim se može dospeti do istine i Boga. U ovom slučaju moguće je pozvati se na pomenuti » Consensus gentium«
Kada bi u jednom momentu nevernik video Boga, sigurno je da bi njegovo oduševljenje bilo veliko i ako bi mu se ukazala prilika da postavi neko pitanje ono bi verovatno glasilo: »Bože, ko je Tebe stvorio?« Bog bi mu odgovorio: »Ja nisam stvoren, Ja sam od večnosti!« Da li bi se nevernik zadovoljio ovim odgovorom? Da li bi razumeo šta je to »večnost« i postao vernik? Možda bi za trenutak poverovao, pošto je video, ali bi ga kasnije ponovo mučila sumnja i ponovo bi se sreo sa problemom – ko je stvorio Boga.
Vera pomaže čoveku da se vine u nebeske visine, da upozna Boga, da se oslobodi sumnje i prihvati apstraktno, imanentno, transcendentalno, jer svojim razumom nije u stanju da to shvati. Kada je reč o sumnji, neko je rekao da je ona otrov za veru, dakle, da ne mogu opstati jedna pored druge. Vraćajući se na početak filozofije, čija je metafizika prevaziđena, srećemo stavove kao na primer: »Cogito ergo sum«, što Dekart izričito tvrdi, pošto se i on sreo sa problemom sumnje, i donosi svoj zaključak da čovek koji sumnja u svoje postojanje demantuje samog sebe, jer »Ja znam da postojim« u što se ne može sumnjati. Dakle, ako ja postojim, postoji moj Otac, mislim na nebeskog Oca, a isto tako i moj zemaljski otac, moj deda, pradeda, itd.
Bog u Spinozinoj filozofiji nužno postoji, a takođe i kartezijanska filozofija isto tako uči da je Božja egzistencijalnost nužna i večna i da su suština i postojanje Boga jedno isto. Jedna od Spinozinih definicija je »Causa sui« (Zakon uzroka) kojoj se Hegel suprostavlja smatrajući da su Spinozini stavovi nedokazane pretpostavke koje su se razvile u nauku novoga vremena. On je zahtevao da se kada je u pitanju svest o Bogu ostane pri potpuno apstraktnom verovanju, koje je Anselmo obrazložio kao verovanje razumom.
I Aristotel se trudio, a svojim istraživanjima mnogo i postigao, na polju dokazivanja osnovanosti metafizičkih pojmova, pa ipak, primećuje se nedorečenost u nekim njegovim stavovima što nas ponovo vraća na misao da je teško, možda čak i nemoguće, dokazati, opovrgnuti ili razumeti ono što je apstraktno.
Lajbnicova filozofija takođe sadrži dosta protivrečnosti (o monadama). Svi dokazi mogu sadržati objektivnu ili relativnu istinu, mogu sadržati čak i Apsolutnu Istinu, ali Nju nije moguće objasniti, kao što nije moguće ni dokazati je, ili u potpunosti razumeti. Moguće je samo prihvatiti je. Dokazi ne mogu biti zamena za veru, oni služe samo da potkrepe veru. Na putu ka saznanju istine moramo stalno napredovati.
Hegelova dijalektika podrazumeva da se suprostavljanjem u stavovima i razmišljanjima stvaraju uslovi i da na zdrav način i slobodnim razmišljanjem treba ostati na putu saznanja istine, što obuhvata logiku i druge nauke. Hegel pominje »lestvice« a mi bismo rekli: uzdizanje, penjanje ili napredak. U knjizi dr Vladete Jerotića »Duhovni razgovori«, između ostalog stoji: »Hrišćanske vrline su lestvice kojima se čovek penje sa zemlje na nebo.« (Duhovni razgovori 63. strana)

Kad čovek svojim razumom rešava pitanja zašto svet postoji i zašto čovek živi na tome svetu, njega hvata kao neka muka, vrtoglavica. Čovečiji um ne može da smisli odgovor na ta pitanja. Šta to znači? To znači da čoveku i nije dat razum da odgovara na ta pitanja i da već samo zadavanje takvih pitanja znači da je razum u zabludi. Razum rešava samo pitanje: »Kako da čovek živi?« A odgovor je jasan: »Živeti treba tako da bude dobro i meni i svim ljudima. To je potrebno svemu što živi. Ta mogućnost dana je svemu što živi, dana je i meni pomoću moga razuma.« To rešenje isključuje sva ostala pitanja: kako i zašto? (Tolstoj) Pozdrav, Cartensius

Cartensius
(pisac)
27. jul 2009. u 19.10

****Kad čovek svojim razumom rešava pitanja zašto svet postoji i zašto čovek živi na tome svetu, njega hvata kao neka muka, vrtoglavica. Čovečiji um ne može da smisli odgovor na ta pitanja. Šta to znači? To znači da čoveku i nije dat razum da odgovara na ta pitanja i da već samo zadavanje takvih pitanja znači da je razum u zabludi. Razum rešava samo pitanje: »Kako da čovek živi?« A odgovor je jasan: »Živeti treba tako da bude dobro i meni i svim ljudima. To je potrebno svemu što živi. Ta mogućnost dana je svemu što živi, dana je i meni pomoću moga razuma.« To rešenje isključuje sva ostala pitanja: kako i zašto? (Tolstoj) Pozdrav, Cartensius****

.
.
.

Istina je to što si rekao: da Razumu čovjeka nije 'dato' da daje odgovore na pitanja postanka...ali isto tako, nije mu dato ni da određuje način na koji će čovjek da živi.

Ovo će da se sudari sa Tolstojevim razumijevanjem Razuma, i možda i sa tvojim, ali objasnit' ću detaljno...

*Razum je ALAT Projekcije, Projektor 'realnosti', prevodilac ZNANJA o sebi (suštine Bića), koji prevodi ZNANJE o sebi u Iskustvo sebe (sebe-čovjeka, sebe-mrava, kamena, vazduha i ostalog...).*

SVIJEST ('BOG'), JESTE BIĆE kojeg Razumom NE-možemo spoznati jer je izvan domena u kojem Razum 'vlada'.

Da bi najjednostavnije prikazao ovu naizgled podjelu, došao sam do ideje koja je poznata u terminologiji Razuma.

Evo primjer:

Ako postojanje sagledamo kao cjelinu, vidjet' ćemo da je postojanje uistinu sačinjeno iz dva dijela sebe. Jedan dio je apsolut ('BOG', SVIJEST), koji JESTE suština postojanja i iz kojeg se ta suština pokreće ka Iskustvu sebe u dimenzijama. Drugi dio postojanja je dimenzionalni dio gdje apsolut ('BOG', SVIJEST) doživljava sebe od i izvan sebe a to čini pokretanjem iz tog totalnog NE-KRETANJA. Ovo stanje apsoluta nazivam NE-KRETANJE jer se ne može nazvati MIROVANJEM. Mirovanjem se može nazvati samo stanje zaustavljenog KRETANJA dok apsolut ne predstavlja 'zaustavljeno kretanje' već uistinu predstavlja JEDAN, JEDNINU SVIH I SVEGA u svom bezvremenom, bestjelesnom, bezprostornom 'obliku' u kojem NEMA potrebe za KRETANJEM.

Zašto u tom 'obliku' postojanja apsolut nema potrebu za KRETANJEM?

To sam već objasnio u gornjem tekstu, ali opet ću reći par riječi o tome...

Pošto je apsolut ('BOG') JEDAN, JEDNINA SVIH I SVEGA on je,simbolično rečeno kroz matematiči termin, POMNOŽENOST JEDNOG SA SVAKIM DRUGIM JEDNIM U BESKONAČNOSTI JEDNINE.

Šta to znači?

To znači da je JEDAN u direktnoj vezi sa SVAKIM DRUGIM POSTOJEĆIM JEDNIM U JEDNOM BEZVREMENOM SADA.

Zbog svojih gore navedenih 'osobina' apsolut, kao NE-MATERIJALNO postojanje, NEMA NIKAKAV OTPOR da se sjedini sa JEDNINOM JEDNIH te stoga, svaki JEDAN predstavlja KONAČNOST beskonačnosti postojanja u tom JEDNOM. JEDAN postaje apsolut jer bilo koji JEDAN u beskonačnosti postojanja JEDNIH postaje ISTI JEDAN, jer UVIJEK I ZAUVIJEK sadrži cjelinu SVIH I SVEGA u sebi. Ovo, samo po sebi otkriva karakter ovog svemoćnog Bića.
U ovom Biću ne postoje tajne jer svaki JEDAN u postojanju je otvorena knjiga svakom drugom JEDNOM u tom postojanju tako da u tom JEDNOM SADA nema potrebe za kretanjem od tačke A do tačke B da bi se došlo do određenog ZNANJA o nečemu, dakle do željene informacije. Pošto nema potrebe za tim kretanjem nema potrebe niti za Vremenom koje uistinu jeste TRAJANNJE tog KRETANJA, tj, trajanje radnje koja zahtijeva Vrijeme da tijelo iz tačke A stigne do tačke B.

Kako je onda ovo moguće?

Pošto je apsolut ('BOG') JEDAN...on JESTE i tačka A i tačka B u istom JEDNOM SADA. Stoga Prostor nije potreban da bi se ZNANJA o sebi smjestila u njega, a nije potreban jer apsolut JESTE bestjelesan, te stoga ne zahtijeva Prostor u koji 'tijelo' može da se smjesti...

.
.
.

Da se vratim na temu...ako gledamo postojanje kao cjelinu...dakle, postojanje se može vidjeti kao nešto sačinjeno iz dvije komponente:

Jedna je apsolut, 'BOG', SVIJEST, a druga je Razum, alat kojim se SVIJEST, 'BOG' služi kako bi suštinu (sebe) projektovao u Iskustvo sebe, u doživljaj sebe.

Razum, sam po sebi, predstavlja PRVU Projekciju sebe od sebe ka sebi.

Ova prva Projekcija ZNANJA o sebi predstavlja u isto vrijeme i portal, vrata kroz koji-a prolaze sva ostala ZNANJA koja postaju ZBIR iskustava koja će u Vremenu da postanu Iskustvo koje u našem slučaju predstavlja 'mene-čovjeka'.

Dakle, ako bismo postojanje mogli da posmatramo sa strane izgledalo bi ovako:

Dva 'oblika postojanja podijeljeni linijom koja ih graniči.

Sa jedne strane te linije je apsolut, 'BOG', SVIJEST (pomnoženost JEDNOG sa JEDNINOM), a sa druge strane je Iskustvo JEDNOG, čovjek recimo (ZBIR JEDNOG sa svakim kroz njegov Razum proživljenim ZNANJEM o sebi, svakim drugim JEDNIM).

Šta ova linija onda predstavlja?

Ova linija koja ih graniči jeste Razum.

Kada se ZNANJE o sebi projektuje u Isksutvo sebe ono prolazi kroz Razum stvarajući Iluziju materijalnog, dimenzionalnog postojanja.
Razum je prva Projekcija ZNANJA o sebi što će reći i on sam je ZNANJE o sebi, Svijest, JEDAN, koji se naizgled odvojio od JEDNINE, kažem naizgled, jer uistinu JEDAN se NIKADA za stvarno ne odvaja iz JEDNINE već se samo projektuje u Iskustvo sebe od sebe ka sebi, kao što Film nije Prijekcija na filmskom platnu već uistinu informacija utisnuta u filmsku traku u kojoj to ZNANJE o sebi, o Filmu, Uvijek jeste. To ZNANJE se po želji projektuje u Iskustvo koje postaje Projekcija tog Filama na filmskom platnu...a uistinu pri Projekciji ono se ne odvaja od filmske trake nego se na zracima svjetlosti prenosi 'od sebe ka sebi' stvarajući ILUZIJU postojanja izvan svoje suštine.

U čitavom ovom procesu, dakle, Razumu NIJE 'dato' da odlučuje kako će čovjek da živi svoj život...NE, dato mu je da projektuje ZNANJE o sebi ka Iskustvu sebe...ali šta se uistinu dešava pri toj Projekciji to i jeste ono što zbunjuje svako Biće koje se projektuje kroz takav Razum.

Naime, tokom Projekcije ZNANJA o sebi u Iskustvo sebe, Razum čovjeka ima tendenciju da se zatvara u oklop, u oklop koji je načinjen od njegovih čula (5 čula) koja postaju neprobojan 'štit' sve dotle dok razum tog Bića ne 'umre' ili bude 'žrtvovan' na oltaru SVIJESTI.

Zatvarenjem u oklop, Razum uistinu stvara novi entitet, EGO, koji je iskrivljena slika Istine o sebi, načinjen Ubjeđenjima stvorenim logikom tog Razuma ili Ubjeđenjima naslijeđenim od njegovih 'predhodnika'. I sama riječ 'predhodnik' je Ubjeđenje, ako ZNAMO da se čitava Projekcija svega postojećeg uistinu odigrava u JEDNOM SADA.

Ovdje dolazimo do onog gore postavljeno pitanja: „Da li je čovjek postojao prije ili poslije pračovjeka?”

SVI I SVE postojimo u JEDNOM SADA, samo što se emitujemo na drugačijim talasnim dužinama Frekvencije koja predstavlja KRETANJE ZNANJA o sebi u Iskustvo sebe a koju doživljavamo (zbog i kroz naših 5 čula) kao ENERGIJU, kao materiju u Vremenu i Prostoru).

Dakle evolucija kao 'evolucija po Darvinu' nema nikakve veze sa Istinom o postojanju ali ako evoluciju posmatramo kao različitost Iskustava JEDNIH iz apsoluta, 'BOG-a', onda možemo vidjeti gdje njeni korijeni uistinu jesu.

Čovjek ne može spoznati Istinu o sebi 'VJERUJUĆI' nekome ili nečemu drugom...spoznaja o suštini, o 'BOG-u' moguća je jedino u sebi i kroz SEBE.
To isto tako nije moguće ostvariti Razumom već totalnom predajom tog Razuma SVIJESTI, 'BOG-u', gdje VJERA u 'BOG-a' onda uistinu postaje ZNANJE o 'BOG-u'.

Svako od nas je Projekcija sebe iz ISTOG 'BOG-a' koji JESMO.

Stoga, da bi čovjek spoznao Istinu o sebi-'BOG-u', čovjek mora da totalno preda svoj Razum SVIJESTI, svojoj suštini, što je za Razum NEPRIHVATLJIVO. To mu je neprihvatljivo jer Razum ovu predaju razumije kao sopstvenu SMRT, eliminaciju života, eliminaciju sopstvenog postojanja od kojeg strahuje i najčešće iz tog i zbog tog straha čini mnoga NE-DJELA kako bi opstao u sopstvenom UBJEĐENJU o postojanju. Sve to se dešava jer je Biće koje se projektuje kroz taj Razum uistinu zatvoreno u taj novi entitet, konstrukciju sopstvenog Razuma, EGO, koji ga od tada onda drži u totalnom NE-ZNANJU o svojoj suštitni.

Jednom, kada se Biće oslobodi stege Razuma i njegovih Ubjeđenja, ono se spaja sa 'TVORCEM' sa Izvorom iz kojeg potiče, sa 'BOG-om' a suština mu se onda otvara odjednom i u JEDNOM. To je uistinu momenat kada 'VJERA' u 'BOG-a' nestaje a postaje ZNANJE o 'BOG-ju', o sebi.

Awake.

Awake.

Postojanje čoveka se desilo SA RAZLOGOM ! Razlog je bio sledeći :
Lucifer,divno Stvorenje-pecat savrsenstva Bozjeg dozvoljava svom karakteru da
svoju poniznost,umesto na zahvalnost, usmeri ka zavidnosti prema Bogu.Ova zavidnost
radja zelju za izjednacenjem... Da je Lucifer,zbog lepote i savrsensta, a uz pomoć
poniznosti usmerio svoj karakter prema zahvalnosti,ne bi bilo zelje za izjednacenjem,
a stim ni pobune na nebu. To se nije desilo.Zbog toga „posta rat na nebu”.Pobunjenik
je izgubio, i bio odstranjen iz prebivalista drugih stvorenja koji su svoju lepotu i savrsenstvo,
a uz pomoć poniznosti, usmerili ka zahvalnosti prema Stvoritelju, i nasao se na usamljenom
mestu, Planeti Zemlji gde mu je dato određeno vreme da se „preracuna”. Stvoritelj, kao
apsolutna pravda i beskonacna ljubav, stvara plan za mogućnost spasavanja pobunjenih,
obzirom da on nije bio sam. (Trecina stvorenih je izgradila isti karakter kao pobunjenik).
Šta je Stvoritelj uradio sa Zemljom, koja „beše bez obličja i pusta” , na koju su bili izbačeni
pobunjenici ? U metafizickom , nama nepoznatom okruženju,spuštenom do banalne
spoznaje da je i prostor i vrijeme beskonacnost, odvojen je jedan deo tog beskraja, i rjecju
postade fizicko, materijalno zdanje, prolazno, naša Planeta.
Obezbedjena je mogućnost zivota na planeti Zemlji, i stvorena su nova Bica, malo manja
od već stvorenih-Covek. Covek,stvoren na nalik Stvoritelja,u svoj svojoj lepoti, savrsenstvu
i samostalnosti,prevaren od pobunjenika,polazi istim putem kao i pobunjenik.Tako su svi
stanovnici na Zemlji sagresili i izgubili Slavu Bozju... Međutim,plan za spasavanje od greha
je već bio napravljen. Prvi stvoreni covek Adam,iako prevaren,uspeva da se otrgne od
pobunjenika i usmeri svoj karakter prema Stvoritelju, koji je u svojoj milosti već napravio plan
za spasavanje od pogreske,dok pobunjenik,sada ne vise Lucifer,već sotona i varalica prenosi
svoj karakter zavidnosti i na potomke covekove...Prvi plod zavidnosti donosi i prvo ubistvo iz
zavisti.Kako se broj ljudi na Zemlji povecavao tako su se njeni stanovnici sve vise delili na dve
grupe:Jedni koji su isli putem varalice nepobozni,i drugi koji su sledili uputstva Stvoritelja-pobozni...
S tim u vezi, pobunjenik, umesto da iskoristi milost, on je produžiočiniti greške
prevarivsi novostvorena zemaljska Bica da ne postuju Bozje Zakone,
cime je Bozji gnev proširen i na zemaljske stanovnike.Odbijanjem ponudjene
milosti,i proširenjem cinjenja greške i na ona Bica koja nisu kriva za uzrok
greške,opravdava se unistenje uzrocnika nepravde u skladu sa beskonacnom
ljubavi Svemogućega.Nad covekom koji nije bio nikad uzrocnik greške,već
samo prevaren,ostala je aktuelna (u funkciji) Bozja milost.Ali Bozji gnev još
uvek postoji jer nije unisten uzrocnik greške...Doslo je do odlaganja ispunjenja
Bozjeg gneva. Odredeno je jedno vreme „trpljenja”činjenja greške,da bi Bozja
milost ostvarila svoj cilj - izbavljenje ljudi koji su prevareni od strane uzrocnika
greške,cime se ostvaruje APSOLUTNA PRAVDA I BESKONACNA LJUBAV...
Na osnovu ovoga,učinjena greška je greška (jer covek nije morao nego je hteo
da poslusa varalicu ), i onaj koji greši je odgovoran iako nije uzrocnik greške.
S tim u vezi,stvoren je plan spasavanja od unistenja u slučaju pojave greške i
gresnika. Trebalo je neko koji nikad nije učunio grešku da prihvati da bude
„odgovoran” u slučaju da čovek bude prevaren... Tu „odgovornost” niko drugi
nije prihvatio (niti je mogao da prihvati) do sam Bozji „sin” -Isus Hristos.---
Obzirom da je uzrocnik greške zbačen na planetu Zemlju,i da se na njoj stvorila
mogućnost za zivot,i kreirala ziva Bica,-Bozji sin je po planu trebalo da se kroz
neke ljude i u neko vreme pojavi na Zemlji kao covek bez greške, i snosi
„odgovornost”za coveka sa greškom. Da bi se Bozji sin pojavio kao covek,
morao je da se rodi,- što se kroz neke ljude i u neko vreme i dogodilo.
Ovo je bio razlog za stvaranje novih stvorenja, nas ljudi, čiji je krajni cilj -- zamena
za pobunjena stvorenja, koja će na kraju vremena milosti biti uništena...
Ovakvim delovanjem Tvorca, proizilazi jedinstvena istina da je čovek stvoren sa
RAZLOGOM i RAZUMOM... Taj razum u svakom slučaju ima primese Religioznosti...
Razum je vihor misli koje se sakupljaju u glavi, a koje treba obuzdavati
i svrstavati u skup ideja, inspiracije i energije.U tom procesu, razum
može biti i nedifinisana tuga, koja može biti prisutna u svakom momentu...
Pritisak nedefinisane tuge razuma može smanjiti svoju tenziju u pristupu
religioznim raznovrsnostima... „ Ventil ” popušta, ili u napadu religioznih
principa , ili u njihovom prihvatanju... Osecaj da nismo sami , da postoji Bog,
sreće se ne samo kod religioznih ljudi.Na diskusiji o Religiji bilo gde, nedefinisani
razum prelazi prvou tihu tugu, u koju osecaj usamljenosti prelazi u zadovoljstvo
zajedništva i osecaja da nismo sami ; a sam pokušaj objašnjenja nečeg apstraktnog ,
odstranjuje ovu tihu tugu... Zato je Religija, iako „odenuta” prevarom, duboko usađena
u čoveku. Potrebno je da je čovek istražuje i otkrije je . Na koji način će je kroz život
iskoristiti, je njegova lična stvar ; Ali je neprolazna istina da je samo može iskoristiti
u dva smera : za lično spasenje, pripremljeno od Tvorca, i za opšte uništenje, takođe
pripravljeno od Tvorca...
Sve je ovo nauka;ali se nauka širi i od Boga--Tvorca , i od pobunjenika koji je za
dimenziju viši od čoveka i uspešno ga vara.
Na Zemlji je velika borba između dobra i zla ; Ona traje još i danas; Hteli mi, ili ne
hteli, moramo učestvovati u njoj ; Bitno je samo na kojoj smo strani !...

Biblijski hrišćanin

milos_avakum, evo da i tebi odgovorim! Bas mislis da si neka velika faca pa je neko opterecen „velicinom” tvoje licnosti? LOL Idi begaj!
I šta kažeš kad nemamo šta da kažemo onda te vrijedjamo? Hahaha
Evo ja samo u svoje ime da odgovorim, ja kad nemam šta da kažem ja cutim. A možda bi i tebi bolje bilo da cutis nego sto prosipas bisere ovuda! Tebe neko vrijedja? Pa mene vrijedja tvoja glupost!

Majlose, Majlose, nama ateistima u krvi da mjenjamo nikove?
E šta covjek na ovo da ti kaže? Ovo prelazi i granicu imbecilnosti!
A za ovo o gluposti neću ni da komentarisem!

Cortensius 30-tak postova vislje kaže:

Da li je ovo proizvod slučaja? Vernik koji posmatra ovakve realnosti u svetu ne može i neće ih pripisati slučaju, već okarakterisati kao božanska dela.«

Ovo bi bilo isto inteligentno kao kada bi ja rekao:
„Juče je to i to bilo tako i tako a danas je drugacije. To sigurno nije slučajno a promenu je izazvao niko drugi već - Deda Mraz.”

Kako? Zašto? Dokaz???

Vrlo je teško, da ne kažem nemoguće, osvrnuti se na svaku primedbu ili pitanje koje se u toku diskusije javlja. Ako se neko pitanje ponavlja, znači da dotični insistira da se odgovori. Nekada se to radi delimično ili skraćeno. Evo osvrta na jedno takvo pitanje za poštovanog Gospodina Knowhow-a, (reč je o slučajnosti) tamo sam jasno i koncizno naveo da: „Vernik koji...”, dakle, naglašeno da se takav stav, takav zaključak odnosi na vernika ili na vernike, valjda ućestvujem na diskusiji „religija”. Naravno da za nevernike imam sasvim drugačije odgovore. Što se tiče nekih drugih pitanja, možda je problem, što reče neko: ubi nas neznanje, onaj koji zna da nezna prihvatiće to i nastojaće da to ukloni. Neznalica nije svestan toga i kako će to razumeti. Ako je problem u prosvećenosti i obrazovanju evo jednog osvrta u sledećim redovima: »Razum je najveća svetinja na svetu, i stoga je najveći greh ako zloupotrebljavamo razum, ako ga upotrebljavamo na to da se sakrije ili izopači istina.«
(Tolstoj)

Postoje različita mišljenja da poznavanje istine i pravde umnogome zavisi od prosvećenosti, od obrazovanosti. To nikako ne bi trebalo potceniti. Primitivna osoba sklonija je sujeverju i nedoslednom verovanju. Zato, neki naučnici kažu, da je čovek u doba primitivnosti izmislio religiju i veru u Boga. Ne poznavajući prirodne sile, bojeći se požara, usled straha od groma itd. čovek je izmislio religiju. A »kad čovek ne samo sazna prirodne i društvene sile već njima i neposredno, stvarno i ovlada – nestaće i emocionalna potreba za religijskim predstavama«. (Vuko Pavićević – Sociologija religije, 90. str)
Evo jednog suprotnog i praktičnog primera kako neuka osoba zna šta je pravo, čime se ovakvo mišljenje demantuje.
Bio sam na selu. Jedna baka iz susedstva brojala je svoje ovce. Pitao sam: »Majko, zašto svako veče brojiš te ovce?« »Pa da vidim jesu li sve na broju.« »Pa je l’ u redu večeras, nedostaje li koja?« »Ne fali nego imam jednu više, ona nije moja.« »Pa šta ako nije? Bolje je imati višak, nego manjak.« »E, sinko, nikada u životu nisam drugome činila ono što meni ne bi bilo drago da mi drugi čini.«
Divio sam se bakinom odgovoru i uverio se da i neuka baka zna šta je pravo, šta pripada njoj, a šta je tuđe i da vrlo dobro poznaje osnovna načela čuvanja istine i pravde. Trebalo je još samo pitati baku, da li to što čini, čini iz straha od odmazde ili iz nekih drugih pobuda, zbog svoje neprosvećenosti ili možda iz čiste ljubavi prema istini i pravdi.
Često i dete zna šta je pravo. Problem je hteti, jer u najvećem broju slučajeva pozivanje i primena pravde i istine ne donosi opipljivu korist. Istini ne smeta obrazovanje i neobrazovanje, već čoveku često smeta istina.
Ideja o Bogu u čovekovoj svesti urođena ili kasnije stečena, a u vatrenoj borbi između sumnje i vere prisutna je i danas čak kod manje civilizovanih naroda. U knjizi (Sociologija religije str. 184) stoji da »među Bušmanima, Hotentotima, nekim afričkim crncima i severnoameričkim Indijancima postoji vera u »najviše biće«, u neko moćno biće koje ’pravi’ sve u svetu.Takvom biću ti narodi pridaju moralne osobine, dobrotu i očinsku blagost, i zamišljaju ga kao čuvara morala. Dakle, zamišljaju Boga kao i razvijeni narodi, koji imaju monoteisticku religiju.« Na 185. str. (isto) pominju se plemena koja su sačuvala najstariju religiju i to: Pigmeji, Andamani i primitivna plemena u Indoneziji.
Civilizovani narodi su i pored svih dostignuća, napretka i prosvećenosti zadržali svoje iskonsko verovanje i religiju čime su demantovane tvrdnje nekih filozofa i drugih učenih ljudi da će religija odumreti, čak i nestati potisnuta progresom prosvećenosti. Ostaje još da se vidi kako će se ponašati primitivni narodi i plemena, koje smo pomenuli, kada stepen njihovog obrazovanja dostigne onaj nivo koji bi bio dovoljan da odbace svoju religiju.U vezi s ovim ispričaću jednu priču čija bi istinitost mogla da se proveri »dijalektičkim načinom«, zato što sam bio vrlo uzdržan da bih to mogao da poverujem. Dve mogućnosti su pred nama: da li je priča izmišljena ili istinita, stvarna, neka svako prihvati ovo kako mu se čini da će mu odgovarati.
Pripovedač, možda iz želje da mu priča bude što verodostojnija, navodi mesto i naziv toga mesta u kome se desio događaj, kao i imena nekih ljudi. Priča govori o čoveku koji je imao neobičan i uzbudljiv san. Sanjao je nekog čoveka sa knjigom u ruci koji mu je govorio da ako želi da živi bogougodnim životom, treba da prihvati način življenja kako mu je on u snu poručio. Sutradan je ovaj čovek ispričao san svojim saplemenicima. Isti san ponovio se i sledećih noći. Čovek sa knjigom u ruci vrlo blagim i lepim rečima davao je svoja uputstva.Ovaj čovek koji je usnio san, odlučio je da živi upravo onako kako mu je u snu preporučivao čovek sa knjigom u ruci. Tada mu se pridružila većina saplemenika i zajedno su nastavili da žive onako kako su saznali od ovog čoveka.
Iako snova više nije bilo to im nije smetalo da žive ovakvim načinom života, sve dok se u njihovom mestu nisu pojavili prvi hrišćanski misionari, koji su i sami ličili na osobu koju je ovaj čovek sanjao, jer su i oni imali knjige u rukama. Koliko su ljudi iz ovog plemena bili oduševljeni što su u misionarima prepoznali svog učitelja, toliko je za misionare bilo neobično i iznenađujuće kada su sve ovo videli, čuli i shvatili da njihovi domaćini žive pravim hrišćanskim životom, iako nisu imali pisanu reč, sveštenika ili učitelja.
Moram priznati da sam dugo vremena posle toga bio u dilemi da li da ovo poverujem ili ne. Meni je bilo teško da verujem u snove, iako sam verovao da su nekada Božji ljudi dobijali Božje poruke posredstvom snova, međutim sada sam smatrao da su ta vremena prošla i da danas imamo sve što nam je potrebno da bismo upoznali i znali šta je Božja volja. Postoje biblijska proročanstva koja proriču i govore da će u poslednje vreme ponovo biti pravih snova datih od Boga.
Svi ponekada sanjamo, nekad lepo, nekad ružno, ali obično sanjamo ono što nam se prethodnih dana desilo, što smo doživeli ili u mislima bili zauzeti. Sećam se i onih snova pre pedesetak godina. Isto tako čitao sam da su neki naučnici otkrili neke svoje izume posredstvom snova. Desilo se da sam usnio jedan uzbudljiv san, sledećih dana se ispunio, što me je veoma uznemirilo. Kao prvo želim da istaknem da prethodnih dana nisam ništa slično doživeo pa čak ni pomislio. Tada sam ponovo počeo da čitam i istražujem Bibliju, zatim i drugu dostupnu naučnu literaturu, razna dela iz psihologije i sličnih oblasti, naravno, nezaobilazne kao: K.G. Junga, Frojda i druge.
Ovo pitanje je za neku drugu priliku. Ono što bi za sada moglo da se u vezi s tim kaže je to, da većina tih ljudi koji se bave pitanjem snova, ističu da postoje i takvi snovi koji mogu da pokazuju ono sto će se unapred dogoditi. Takvi snovi su vrlo retki i još uvek tajna za nauku. Zato treba biti oprezan i ne verovati nekim »tumačima snova« i njihovim nagađanjima, jer možemo biti prevareni. Izvor nekih snova nije poznat, čak i ako je neki od tih snova ispunjen, budimo oprezni.
Da se vratimo snu iz naše priče, taj san sam prihvatio zato što je njegovo ispunjenje istinito i što ljudi iz onog plemena to prakticno i pokazuju svojim čestitim načinom života. Životom ugodnim i dostojnim Boga i bližnjih.U takve snove hoću da verujem. Istina, dakle, može bez obrazovanja, a obrazovanju i obrazovanima ISTINA je potrebna.
»Kad je čovek u nedoumici koje je mišljenje najistinitije, treba da se opredeli za ono koje je najpoštenije.«
(Jozef Hubert).
Hvala na respektu, pozdrav, Cartensius.