« DA LI MOžEMO VEROVATI U BOGA, BEZ DA ISTA OCEKUJEMO OD NJEGA » bilo je pitanje na jednom francuskom forumu:)

To pitanje je besmisleno već spasenim hrišćanima jer oni svaki dan dobijaju Sveti Duh, oni imaju stalno odnos sa Bogom i kao sto rekoh svesni su da su spaseni i da im je Bog već sve darovao. No osvrnimo se na zanimljive komentare ostalih Francuza.

Koliko se iz njihove postavljene teme vidi uglavnom postoje dva suceljena mišljenja. Jedno je da možemo verovati Bogu bez ikakvih ocekivanja. Ovo je obrazlozeno da je prava vera bez ocekivanja, jer u suprotnom to prerasta u hipokriziju gde nema ljubavi : « Da, verujem u tebe ali ako bih mogao učiniti to i to bilo bi super…ako ne biću tuzan, čak razocaran, ili ću se naljutiti ili možda nešto gore ».

Drugo mišljnje je cemu onda vera sluzi, ako ne ocekivanje da će nam on priteci u pomoć, da smo mi njegovi miljenici, da verujemo da on posebno misli i brine se za nas, da nas cuva, jer smo mi ipak ljudi od krvi i mesa. U nastavku se kaže ako se Bog ne brine za nas na poseban način, onda svedocanstvo njegovog postojanja nama ljudima ne znaci mnogo, isto kao njegovo velicanje u kultovima.

Ono sto je meni posebno zapalo za oko to je mišljenje jednog ateiste, zato što takvo mišljenje možemo sresti kod mnogih liberalnih hrišćana, kao i kod pravoslavaca nepratikanata. To samo dokazuje ono sto nas Huge često govori, da u covekovom srcu ima kao neki program koji nas tera da verujemo u nešto. Pomenuti ateista je svoje verovanje ukrasio optimizmom i pozitivizmom sto je nedovoljno vruce za vruce hrišćane;) Evo odgovora ovog ateiste :

.

« Da, možemo verovati bez ocekivanja! To vam je kao kada deca veruju u fantome (posebno kada su u mraku) bez da zaista ocekuju da iskoci pred njih, oni se samo njih boje, samo veruju, ali ne misle da oni zaista postoje.

Verujem u pomoć moga tate za moj duh bez da ga vidim pred ocima i bez da se zaita nadam njegovoj direktnoj pomoći. I to mi može dati dodatnu motivaciju u onim stvarima za koje sam mislio da ne mogu uraditi.

Kada kažem „verujem bez ocekivanja” to znači da ocekivanje treba da dodje iz nas samih podpomognuto onim u šta mi lično verujemo. A to je samo jedna vrsta ohrabrenja. Ne treba gajiti cisto, direktno ocekivanje nekim stvarima da kasnije kada se stvari ne odviju po ocekivanju ne bi doslo do razocarenja.

A za one koji veruju u Boga je slična stvar. Radimo ono sto možemo da uradimo, ako verujemo u Boga još bolje, jer je uvek dobro ako u nešto verujemo, ako ne verujemo u Boga opet nema veze, nije strasno.

Što se mene tiče, ako me neko pita da li verujem u postojanje Boga ili Bude, odgovorio bih sa „ ne”. ALI BEZ OBZIRA NA TO, JA VERUJEM U DOBRE I POZITIVNE STVARI KOJE SU BOG I BOUDDHA DONELI NA SVET„

-Ova poslednja recenica mu je malko kontradiktorna, ali ako uzmemo u obzir ceo tekst ona postaje razumljiva;)
”