Mexico brate, to ti je razlika između religioznog coveka i autenticnog vernika.
„Religioznik” samo pokusava da umiri svoju necistu savest. On je često zadojen mrznjom prema drugim narodima, drugim religijama i odgovara mu superiornost njegove religije. Neguje nacionalizam ali ne u pozitivnom nego u negativnom smislu. Znaci, ne potencira sve šta je lepo u srpskoj kulturi nego potencira sve šta je pogresno i ruzno u drugim kulturama, u drugim narodima. Religioznik može i ženu da vara, jer „ svi smo samo ljudi” „ niko nije savrsen”. Može da laže, da manipulise, da radi mucke na poslu, a može i da psuje Boga. On ima neku svoju pagansku predstavu između „svetog” i „poganog”, tako da odvaja svetovni aspekt zivota od religioznog. „Svet” treba biti samo u crkvi ili pred popom ili pred pastorom. Kada ga niko ne gleda, može čak da gleda pornografiju na kompjuteru ili da ide kod prostituke... Religioznici se nalaze svuda, i kod katolika, protestanata i pravoslavaca.
Autenticni vernik živi svoj zivot pred Bogom, svaki trenutak. Vreme koji provodi sa zenom,sa decom smatra da je to vreme pred Bogom, vreme na poslu, vreme u kolima u saobracojnoj guzvi. Sve šta radi, on radi Gospodu. On čak kada je u nepoznatom gradu, gde niko ga ne poznaje, on se moralno ne opusta.On u kontaktu sa drugim kulturama, drugim rasama, drugim religijama, nije brz na osudu nego nalazi šta ima dobrog u tim ljudima. On ljudima pridje sa namerom da im pomogne, ne da im stalno „ spusta”. On ne pridje coveku sa stavom „ ja sam svet a svi ste vi gresnici” nego sa ljubavlju, razumevanjem...
Mogao bih još 5-6 stranica tako...

Mexico, to je sve stvar NEvaspitanja i asimilacija sa okolinom. Možda (ali samo možda) je čak i u tebi veca vera nego u onima sto svake nedelje idu u crkvu. Lakse je pridruziti se vecini nego se izkristalizovati iz takvog okruzenja.

Kume (i ostalima nastalim od majmuna), nije na meni da te odavde „teram”, ali ja na tvom mestu nebih gubila vreme na diskusijama religije kada „Bog i ovako ne postoji”. Uzmi procitaj nešto (poput Aligijerove „Bozanstvene komedije”) pa nam se vrati malo nacitaniji i sarkasticniji da nas dalje zabavljas. Ili još bolje, malo se vise zabavi DNK analizama i zašto se danasnje covecanstvo razvilo za samo 100.000 godina (unazad). A možeš i arheologijom gde se kaže da je na jednoj ploci u Egiptu nadjeno ime „izraelita”, ili da je nađenkovceg u kojoj su ploce sa 10 Bozijih zapovesti. Ovako samo shlajfash u jednom mestu.

Mexico, Pa to su podsvesni znakovi da neki duhovni uticaj kultivise tvoj intelekt da ipak možda postoji neki super, majstor dezajner u ovom bezkonacnom univerzumu. koji drzi kormilo u svoje ruke i vodi veliki brod na pravom putu uprkos bure i oluje buntovnistva greha i zla na ovoj maloj planeti, dok ne osvane jednog dana mir i tishina. E da bi se to ustvarilo mora nastati mir spokojstvo u svakoj duhi, bez greha i opterecene savesti krivicom, greha i nepravde. Zato covek [poseduje taj potencijal da doseze, taj cilj razvoja karaktera do visine rasta Hristovom karakteru, koji je u istoj ljudskoj prirodi razvio i sagradio do vrhovnog savrsenstva.
Jer ste na to i pozvani, jer i Hristos postrada za nas, i nama ostavi ugled da idemo Njegovim tragom: Koji greha ne učini, niti se nađe prevara u ustima Njegovim; Koji ne psova kad Ga psovaše; ne preti kad strada; nego se oslanjaše na Onog koji pravo sudi;„
To piše apostol p[etar o njemu koji ga je pratio 3 ipol godine, dok je bio na zemlji. 1 Petrrova 3: 21-23.

Vidite vi svi i ateisti i relogionisti, šta je prava i jedina sustina hrišćanstva. To je ono na cemu treba svaki covek da se osvrce sa interesom i da postignem jer ima neprpadljivu, vecnu vrednost.

Posecivati i ucestvovati u crkvene obrede. to ne može pomoći, paljenje svecu pred ikonom i poljubiti je ne može pomoći, slavitgi s;avu i napiti se do te mere da gosti pocnu da psuju slavu jedan drugome, nije dokaz hrišćanskog karaktera. Sve to i tome slične spoljasne aktivnosti i cesrmonije nemaju pred Bogom nikakve vrednosti, pripadnost nekoj religioznoj organizaciji, takođe ne može pomoći da nekoga udostoji za Hristovo Carstvo gde pravednost obitava i v;lada. Covekove su misli svagda samo zle, jer su pracene sebičnim pobudama i njegov karakter je izrazaj šta je u njegovom crcu i to što izabere da učini, se vidi u njegovim delima a ponavljena dela i reci postane navika i navika je karakter.

Nije potrebno da neko ide u crkvu sluzi Bogu da bi živeo Hrišćanskim zivotom. Hristos je rekao: ”23 Ali ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac hoće takve bogomoljce.„ To znači da nema niakvo određeno ”sveto„ mesto gde neko mora da sluzi Bogu. Kada takova duh prezimao njegovu dusu, misao i srce, on je pod uticajem Bozanskog Duha u suprotnom, automatski, pada pod uticajem Sotonskog duha, koji se manifestira na razne nacine, kao sto mje bilo uzgajanje omladine za vreme komunizma i ateizma, ”u duhi socijalizma,„ ili dana katolici kažu ”Uduhu katolicizma,„ ili Duhu pravoslavlja ili duhu islama ili budizma ili protetantoizma; Itako dalje..., a nikako ne u duhu hrišćanstva ili još bolje receno u Hristovom duhu.

Duboko u svojim srcima, mnogi ateisti potajno veruju da Isus Hristos je jedini koji uliva nadu spasenja od greha verujuci u njega i takvi nisu ni svesni da njihov karakter je rezultat uticja Duha Bozjeg na proces njegove misli i ako takvi pokusavaju da tvrde da to postizi svojom voljom i sposobnoscu, Jer Bog zna kako da kontrolise covekove misli, bezda mu osporava pravo na slobodni izbor i vlju, koje mu je dao. Covekov um je trunka prasine deo Biozanskog uma i zato čini coveka stverenog po Bozjem oblicju. Fiziski oblik nema nikakve veze sa Bozje oblicje, nego um, karakter i personalmost.

”

Pomaže Bog Svemogući, svakoem od nas!

Mexico

Da, dobro si primetio da neki od vernika (a među njima ima i 'vernika') psuju Boga Blagoga.
Čineći to oni ne čine dobru volju Božiju: ne vole Boga Svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom, i svom mišlju svojom, i - uzalud ('isprazno') uzimaju Ime Njegovo Sveto u svoja usta. A usta naša - usta trebaju govoriti samo ono što je dobro i što je drugima na korist i na izgradnju. Kao da se samo Nebo spušta u naša usta (zato mi i kažemo da je u našim ustima - nepce, 'malo nebo'!).

Zašto to oni rade? Mnogi su razlozi. Neki su banalni (ni ne razmišljaju kako eksponiraju svoje emocije) a neki razlozi su duboki (gnev čak i prema Bogu Blagom!). Kratko rečeno - grešnici su.
Moj se greh slabije primećuje od njihovog, ali nisam ni ja daleko od njih.

A tebi, cenjeni neistomišljeniče - tebi svaka čast što imaš ... drugačiju praksu od njih. Ne menjaj se po oovom pitanju!

brat Toma

Veran,vjera polakio ali sigurno nestaje i to je fakta,kraj ovoga stoleca će biti kraj vjere u boga i religije i to je fakta.Naravno da će ostati mali procenat maloumnih i ogranichenih.