KAKO SE TREBA BOGU MOLITI

Mnogi to ne znaju. Mnogi o tome pitaju. A to treba znati: i sasvim je umesno o tome pitati. Stvar je međutim prosta, i evo kroz dve hiljade godina u Crkvi Hristovoj jasno određena. Svaka molitva, najkraca kao najduza, treba da sadrzi ovo troje: blagodarnost Bogu, molbu za pomoć u danom slučaju potrebe, i pohvalu Bogu.
Slovenske reci za ovaj trojaki sadrzaj molitve mnogo su izrazitije od srpskih, i to: blagodarenije, prosenije, i slavoslovije.

1. Blagodarenije

Prica o divu i oracu. Div neki zivljase u svome dvoru, prepunom svakog zemaljskog milja i obilja. Niko u svetu ne mogase se meriti ni po zdravlju, ni po snazi, ni po bogatstvu. No, presicen svega u svetu, div oseti prazninu u srcu i besmislenost svoga zivota, i teska camotinja obuze ga svega.
Jednoga jutra resi se div da podje na dalek put, da bi nasao kakve god utehe ili radosti svome zivotu. Uzjaha konja i u pratnji slugu svojih krete na put. Putujuci tako dugo div ne nadje ništa sto bi dusu njegovu razgalilo i osvetlilo.
Behu već umorni, i konjanici i konji, kada stigose do jedne njive na kojoj se vidjase neki orac. Ukraj njive uzvisavahu se debeli hrastovi, sa velikim senkama. Sjase div, da odmori. I dok se sluge zanimahu oko umorenih konja, omace se njemu pogled na njivu i na oraca na njivi. I vide neobičan prizor: jedan vo u jarmu stoji, drugi lezi, a orac na kolenima u oranju, sa uzdignutim rukama neprestano vice: „Blagodarim ti, Boze! Blagodarim ti, Boze!”
Ne mogući ništa razumeti od onoga sto biva pred njegovim ocima, div se priblizi seljaku i upita:
- Na cemu toliko blagodaris Bogu, prijatelju? Odgovori mu orac:
- Crkao mi je jedan vo.
- Pa zar na tome blagodaris Bogu? upita div, i zacudjeno i podrugljivo.
- Da, na tome.
- Ništa te ne razumem, rece dalje div. Drugi bi svaki kukao i vikao, i zalio se na nebo i na zemlju, a ti blagodaris. Objasni mi to, molim te.
Uzdahnu orac, pa rece:
- Ja sam covek gresan, zato me je ovo i snaslo. Mesto mene Bog da kazni smrcu za grehe moje, on mi je uzeo ovog vola. Kako, dakle, da mu ne budem blagodaran? A osim toga ima još nešto: proslih godina Bog mi je dao te sam imao nekoliko pari volova, i ja sam znao, da je to od Njega, i blagodario sam Njemu. Sada je Njegova sveta volja, pa mi od ovog poslednjeg para uzme jednog vola, pa ja mislim, da mi je duznost, da mu budem Blagodaran kad uzima onako isto kao i kad daje. Slava Mu i hvala!
Zacudi se div još vecma pa opet upita:
- Dobro, no kako mislis sad orati na jednom volu?
- To će Bog urediti, odgovori orac, i lice mu se obasja lakim osmejkom.
Div ukori samoga sebe, sto on u prepunoj kuci svakog milja i obilja godinama nije ozario svoje lice takvim osmejkom kao ovaj bedni seljak, koji je sa jednim volom stajao.u njivi, i to ne bez nade. Potom se div masi u dzep, izvadi nekoliko zlatnika i pruzi ih seljaku.
- Eto ti, rece, pa kupi drugog vola. Danas sam od tebe naucio mnogo.
Seljak primi novac, i radostan rece:
- Ne rekoh li ti, gospodaru, da će Bog sve uraditi?
I opet seljak uzdize ruke u vis, i zahvaljivase Bogu glasno „Blagodarim ti, Boze! Blagodarim ti, Boze!”
Div se povrati doma. No, kad prispe u svoje mesto, vide svoj dvor sav u plamenu. I kad vide, on klece, dize ruke u vis i rece: „Blagodarim ti, Boze! Blagodarim ti, Boze!”
Zacudise se njegove sluge takvom ponasanju svoga gospodara, no on im rece:
- Ne cudite se ništa. Ja nisam znao blagodariti Bogu, kad mi je Bog davao, zato mu sad dvostruko blagodarim, kad uzima. Sad nastaje za mene vreme truda i napora, a to jedino, s verom u Boga, može i povratiti smisao i radost zivotu mome. Ne bojte se, sve će Bog urediti!
I div se preda sav trudu oko zidanja novoga dvora. I duh mu se podize, dusa mu se razvedri, a srce oveseli. I privice se div iz dana u dan blagodariti Bogu za sve.
Iz ove price jasna je pouka, kako treba biti vazda blagodaran Bogu, i kako svaki covek, u svakom casu zivota, ima za sto blagodariti Bogu. Da ne kaže niko: „Snasla me beda, zar za to da blagodarim Bogu?” Pa, da, i za to isto onako kao i kad te snadje od Boga ono sto ti nazivas dobrom, srećom, dobitkom, uspehom. Pa ako si, dragi citaoce, i Srbin po poreklu, ipak ti je dozvoljeno, kao i Englezu, kao i Rusu, kao i tvojim starim svetosavskim pretcima, zaviriti u Sveto Pismo, i procitati tamo cudesnu knjigu, o Jovu koja je napisana da bude vecita uteha svim stradalnicima. Iz te knjige naucices se, kako treba biti blagodaran Bogu, i kad daje i kad uzima. Jer ćeš uvideti, da i kad Bog uzima, ne uzima iz zlobe, da bi nazlobio coveku, nego da bi pomogao, da se covek kroz stradanje okrepi duhom i uzdigne srcem k nebu. Ako još vise budes citao Sveto Pismo, doći ćeš do tog savrsenstva, da ćeš svako svoje stradanje umeti objasniti; a čim ga budes objasnio, stradanje će izgubiti onu otrovnu zaoku, kojom te ono bode dokle god ga smatras slučajnim i besmislenim. Kad vocar okopava oko vocaka, i zaleva ih i gnoji ih, on želi dobro vockama. A kad ih podseca, krese i zalama - zar im on u tom slučaju manje želi dobra?
Seti se, još da su stari Srbi i svaku svoju junacku pesmu pocinjali blagodarnoscu Bogu!
Mili Boze na svemu ti hvala! sto je sasvim u duhu hrišćanskom, jer i apostol kaže: „Da na svemu zahvaljujte” (Sol 5,1.

sv vladika Nikolaj

PrivatPolicys, poredjenje između Pravoslavne Crkve i adventisticke zajednice je, izvini na izrazu, krajnje neumesno. Ipak, zaustavimo se na toj kvalifikaciji jer nema svrhe ni koristi da vredjamo one koji su pripadnici te, kako ti kažeš, subotarske zajednice.

I hvala ti sto postujes tu moju zelju.

Pomaze Bog, Moco!

Bog je izvor svakoga dobra i samo dobra. Bog je ljubav. Nikakvo zlo od Boga ne dolazi. Ipak, bez Bozjeg dopustenja ništa se ne može desiti, pa ni zlo. Ako Bog i dopusti da se nešto zlo desi onda je to sasvim sigurno korisno i dobro za onoga kome se desava mada on možda u tom trenutku to ne vidi i ne razume. Neki to i vide, kao seljak u ovoj prici.
Dakle, znajuci da ništa ne biva bez Bozjeg dopustenja verujem da On ponekad radi buduceg dobra našeg dopusti na nas i poneko zlo. Znam da ovo može zvucati paradoksalno ali verujem da ćeš ti razumeti šta hoću da kažem. O tome govori ova prica svetog vladike Nikolaja.