Дискусије : Религија

Коментар
moca77Порука негативно оцењена. Покажи

Godisnji praznici
moca77
(Obozavalac)
06. фебруар 2010. у 17.08
U temi malo ispod Glasnik kaže kako se u Kolosanima 2.16 radi o „godisnjim praznicima koje su nazivani subotama”. Dakle po njemu Pavle ovde nije mislio to što je napisao. Hajde da vidimo da li je zaista tako?

http://true.faithweb.com/7-bible-col216.htm
B-hriscanin
(B.Evangelista)
06. фебруар 2010. у 17.25
U 3.Mojs.23.glavi Gospod je rekao Mojsiju da uspostavi
praznike koje će narod praznovati.Ti obredi su postali,
kako mi kažemo- narodni obicaji… Oni su sledeći:
- Prvi dan prvoga meseca neka vam bude Sabor sveti…
- Prvi dan sedmoga meseca neka vam je Sabor trubni…
- Deseti dan neka vam je Sabor za žrtvu – subota pocivanja…
- Petnaesti dan neka vam je Sabor sjenica ,isto neradna
subota – odmor…(nekada je praznik sjenice
padao u petak,nekada u ponedeljak a nekada u sredu-
zavisno kada je padao petnaesti dan sedmoga
meseca te godine).
- Devetoga dana istoga meseca neka vam je subota
(odmor) pocivanja…
U 37 stihu ove glave kaže: To su praznici Gospodnji koje
će te praznovati na Saborima vasim…Sve su ovo njihove,-
narodne subote odnosno odmori u ovom Mozaiku Obrednih Zakona …
Za razliku od ovoga , u 38 stihu kaže:-Osim subota Gospodnjih,-
gde se jasno oznacava razlika između tradicionalnih,narodnih
subota (odmora) i Gospodnje subote-sedmog dana u nedelji…
Zašto je ovo u Bibliji malo primetno a tako važno? – Prorok Isaija
je prorokovao o buducem Mesiji na sledeći način: „Evo dadoh ga
za svedoka narodima ,za vodju i zapovednika narodima …
Evo zvaces narod kojeg nisi znao , i narodi koji te nisu znali
steci će se k tebi”…Isa.55,4.5.
-Ovo Isaino prorocanstvo se ispunilo, i doslo je do naših dana ,
jer su se mnogi neizrailjski narodi „stekli” oko Hrista i postali hrišćani.
Da bi nas hrišćane Bog uverio da će mo imati sigurno mesto u
Hristovoj crkvi – evo kakvu je sigurnost uputio nama preko proroka
Isaije u 56.glavi : -„Neka ne govori tudjin koji pristane uz Gospoda:
Gospod me je odlucio od svoga naroda ,i neka ne govori uskopljenik
(neka druga vrsta neizrailjskog naroda)ja sam suvo drvo…
-U četvrtom stihu kaže Gospod za uskopljenike,a u sestom stihu
za tudjine koji pristanu uz Gospoda sledeće: -Koji drže subote moje
i zavet moj (zapovesti)i ljube ime moje, njima ću dati u domu mom
mesto bolje, nego sinova i kceri-naravno izrailjevih….
-Kako je Isaija prorekao tako je mesija Hristos i dosao ,a njegovi
sinovi i kceri izrailjci su ga odbacili. – Naravno,prihvatili smo ga mi tudjini.
Međutim, od početka Hristove crkve pa do danas,kroz mnogobostvo,
paganstvo,papstvo i kojekakve druge religije , srusene su i razvaljene
te subote Gospodnje i zakon Bozji… Zato Gospod kroz proroka Isaiju
malo dalje u 58.glavi poziva nas, kojima je dao bolje mesto u njegovoj
crkvi, i nazvao nas njegovim, na sledeći način:
-Stih 12. ”I tvoji će sazidati stare pustoline,i podignuce temelje„…
. – Koje? – 13. stih : ”Ako odvratis nogu svoju od subote„ …
- Od koje subote ? – One subote koju je odvojio od Mojsijevih obrednih
subota (3.Mojs. 23,38.) Subota Gospodnjih … - Danas su neki vise
nego ikada pozvani da obnove ovaj prekrseni i izmenjeni Bozji Zakon,
i tako ispune volju Bozju……
-
-
Biblijski hrišćanin

”
moca77
(Obozavalac)
06. фебруар 2010. у 17.33
Znaci BH te praznicne subote koje si naveo (prvi dan prvog i sedmog meseca, deveti, deseti i petnaesti dan...) spadaju pod grupu praznici Gospodnji, osim one druge dve grupe.
Razmisljanje
((analiticar))
06. фебруар 2010. у 17.39
Stih glasi ovako:

„Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za pice, ili za kakav praznik, ili za mladice, ili za subote;” (Kolosanima 2,16-17)

Samuel Bakioki tvrdi da je upotrebljen grcki pojam za subotu koji ukazuje na sedmicnu subotu. Međutim, kakve veze ima koji pojam je upotrebljen kada sledeći 17. stih objašnjava na koje se praznike i subote misli u prethodnom stihu:

„Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za pice, ili za kakav praznik, ili za mladice, ili za subote; Koje je sve bilo sen od onog sto htede da dodje, i telo je Hristovo.” (Kolosanima 2,16-17)

Dakle, govori se o praznicima koji su imali prorocki karakter jer su ukazivali na dolazak Isusa Hrista, i koji se zato nazivaju senom onoga sto je doslo u Hristu. Kako je Isus već dosao, ne postoji potreba da se ti praznici vise drže, jer su svoju funkciju izgubili ispunjenjem plana spasenja (Hristovom žrtvom na krstu i Njegovim vaskrsenjem).

Međutim, sedmicna subota ne može da bude sen Hristov, jer ne ukazuje na Hristovu žrtvu, da bi ispunjenjem Njegove žrtve bila ukinuta. Zato se nijedan drugi praznik ne nalazi među Deset Bozjih zapovesti osim subote, jer nijedna Bozja zapovest nema funkciju sena Hristovog - da ukaze na Njegov plan spasenja, da bi ispunjenjem plana spasenja bila ukinuta. Evo kako glasi Cetvrta Bozja zapovest koja govori o suboti:

„Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.” (2. Mojsijeva 20,8-11)

Dakle, nema ničeg sto coveka podseca na Hristovu žrtvu, da bi ta zapovest bila ukinuta Hristovom žrtvom na krstu.

Upravo oni koji svetkuju uskrs (veliki petak, veliku subotu i veliku nedelju) i sedmicnu nedelju, drže praznike koji ukazuju na Hristov plan spasenja, i koji su ukinuti na krstu, jer su sen Hristov.
moca77
(Obozavalac)
06. фебруар 2010. у 18.08
Da znam i za to adventisticko obrazlozenje. Drago mi je sto si priznao kako Bacchiocchi (vas covek) kaže da se ipak radi o sedmicnoj suboti. To je jedan veliki korak napred. Interesantno je da nekada koristite obrazlozenje koje je rekao glasnik a nekada sasvim drugo obrazlozenje kojje je sad napomenuo Analiticar. Ja ću se po tom pitanju još raspitati da mi sami Jevreji to potvrde, iako je prilično ocigledno.

Nego zbog čega bi Pavle napravio takvu skandaloznu grešku i to na vise mesta? Valjda on zna šta prica kada pominje sve te tri kategorije zajedno, zar ne? A nije to jedini stih Bacchiocchi se ne slaze sa tradicionalnim adventistickim stavom i u Otkrivenju 1:10. Ima još Pavlovih stihova o tome kao onaj dani(subote), meseci(mladine) i godine(praznici) u Galatima 4.10.

Kada kažeš da sedmicna subota ne ukazuje na Žrtvu, pa nije ni ukinuta nije dokaz ni za šta. Uzmimo zakone o cistim i necistim mesima, koji direktno ukazuju na Žrtvu vi ih još držite, iako su ukinuti, jer je to zakon o Žrtvovanjima. Pa onda zakoni koji ne ukazuju direktno na Žrtvu, kao obrezivanje (a ima ih još) a to pak ne držite, a po logici Analiticara bi trebali da držite. Zar nije najbolje poslusati i prihvatiti Novi Zavet šta govori, a ne neki teolog ili glasnik ili analiticar?
cobi63
(sportista)
06. фебруар 2010. у 18.38
E Moco Moco,bas te zalim,pa bre vise ni pravolsvaci ne koriste Zvokov sajt a ni on sam,eno ga otisao u sektasku Ameriku,nije gadljiv na dolaricice,pa cuti ko pokisli mis javno sam ga prozvao na sajtu gde je admin.Ja Moco mislio ti stavljs svoje textove,e jako si razocarao zbog toga...ide minusic
Razmisljanje
((analiticar))
06. фебруар 2010. у 19.07
> Zar nije najbolje poslusati i prihvatiti Novi Zavet šta govori, a ne neki teolog ili glasnik ili analiticar?

Šta vredi tvije drzanje Bozje reci, ako ne razumes njen smisao, nego držiš pismo slepo po slovu, kao sto su fariseji drzali zakon?

Fariseji su se pozivali na slovo reci, pa se Isus razgnevio na njih sto nemaju ljubavi. Ako imaš ljubavi, onda ne držiš slovo slepo kako je napisano, već se trudis da razumes smisao prepoznajuci u Pismu ljubav, jer te u dan suda Bog neće pitati da li si drzao napisano, već da li si ljubio. Ako imaš ljubav prema Bogu, onda prepoznajes ljubav u smislu Cetvrte Bozje zapovesti isto onako kako je prepoznao Adam kada mu je Bog posvetio i blagoslovio sedmi dan u raju, pre pada u greh, i pre ikakve potrebe za planom spasenja, jer covek još nije pao u greh.

> Nego zbog čega bi Pavle napravio takvu skandaloznu grešku i to na vise mesta?

Gde je to na vise mesta napravio skandaloznu grešku?

> Valjda on zna šta prica kada pominje sve te tri kategorije zajedno, zar ne?

Pa zna šta prica, čim u sledećem stihu objašnjava smisao, da govori o subotama koje su bile sen Hrista, a ne o nekim drugima. Kako sedmicna subota nije sen Hrista, onda se taj pojam subote ne može odnositi na sedmicnu subotu jer ne bi imao smisla da se odnosi. A ako ti smatras da treba drzati Bozju reč slepo po slovu, kao fariseji, to onda tako jasno reci.

Hajde budi posten, pa zar apostol Pavle ne kaže u prvom delu stiha: „Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za pice, ...” (Kolosanima 2,16) Po tvojoj logici ne bismo trebali ništa ni da jedemo ni da pijemo, jer tako kaže apostol Pavle. Međutim, ti ćeš se tada pozvati na siri kontekst pa ćeš citirati sledeći stih iz koga se vidi na koje jelo i pice se misli u prethodnom stihu:

„Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za pice, ili za kakav praznik, ili za mladice, ili za subote; Koje je sve bilo sen od onog sto htede da dodje, i telo je Hristovo.” (Kolosanima 2,16-17)

E, pa molicu lepo, budi posten pa onda shvati da se ne misli ni na sve subote, već samo na one koji su sen Hristov.

> Kada kažeš da sedmicna subota ne ukazuje na Žrtvu, pa nije ni ukinuta nije dokaz ni za šta.

Ako nije sen Hristov, onda ne može da bude ukinuta jer se tu ne govori o icem drugom nego o onome sto je sen Hristov.

> Uzmimo zakone o cistim i necistim mesima, koji direktno ukazuju na Žrtvu vi ih još držite, iako su ukinuti, jer je to zakon o Žrtvovanjima.

Besmislica. Zašto bi ribe koje imaju krljust bile ciste a one bez krljusti neciste ukoliko ciste ukazuju na Hrista? Glupost nevidjena.

Zašto bi Bog zabranio za jelo ono što se ne prinosi na žrtvu koja ukazuje na Hrista, a dozvolio da se jede samo ono sto ukazuje na Hristovu žrtvu? Po toj logici u Novom zavetu ne bi smeo uopste da jedes meso, jer se nikakve zivotinje ne prinose na žrtvu da ukazu na Hrista. Stavise, po tvojoj logici, samo bi hleb i vino bili dozvoljeni, jer jedino oni ukazuju na Hrista u Novom zavetu.

Sama cinjenica da se ni u Starom zavetu nisu prinosile na žrtvu ni sve ciste zivotinje, na primer, skakavci, ribe koje imaju krljust, kokoske, itd, otkriva da nije Bog coveku zabranio jedenje neke hrane zbog toga što ne ukazuje na žrtvu, nego obrnuto, da je uzeo samo neke od cistih zivotinja (koje covej koristi za ishranu) da se prinose na ztvu, jer su ih ljudi već gajili za svoju ishranu.

Osim toga, zar bi Bog ljubavi zaboravio da svom narodu skrene paznju na zdrav izbor ishrane? Ako Bog zabranjuje kontakt sa bolesnom osobom nazivajuci je necistom, kako ne bi zabranio da se jede hrana koja je nezdrava, kao sto je to svinjsko meso na primer? Isto tako i ribe koje nemaju krljust hrane se otpacima sa dna pa su zato zabranjene.

> Pa onda zakoni koji ne ukazuju direktno na Žrtvu, kao obrezivanje (a ima ih još) a to pak ne držite, a po logici Analiticara bi trebali da držite.

Pa šta je to što govori stih u Kolosanima sto bismo mi trebali da držimo, ako nije sen Hristov? Obrezanje se ne pojavljuje u tom stihu jer nije sen Hristov. Obrezanje se ne drzi zbog drugih razloga. Ako hoćeš subotu iz četvrte zapovesti da osporavas pozivanjem na ono sto je ukinuto kao sen Hristov, onda pokusavas nemoguće, jer ona nicim ne ukazuje na Hrista da bi bila ukinuta ispunjenjem plana spasenja. Subota je uspomena na stvaranje, na dan kada je Bog pocinuo od stvaranja. To je dan koji je Bog posvetio o blagoslovio tim povodom, i nema smisla da se ukida time sto je Isus umro na krstu.

veran
(planinar)
06. фебруар 2010. у 21.50
U mestu gde sam ja rođen postoji izreka:
Ako neće breg muji hoće muja bregu. Pa tasko i ja:

MOCA I NJEGOVA ISKUSTVA

Ova teme je zamišljena da bude edukativnog karaktera iz koje se svi mi na forumu možemo nečemu pouciti.

Brat Moca nije pred sudom niti je obavezan da odgovori ni na jedno od naših pitanja, niti je pred nekim duhovnim licem na ispovesti. Međutim, posto je izjavio da je ovde da pomogne onima koji bi eventualno mogli da podju pogresnim putem i da pomogne onima koji su već na njemu da se vrate, zbog toga dajemo mu priliko da nam objasni svoja iskustv, a tako će svakako ispuniti i svoju zelju.

BRAT MOCA PRAVOSLAVAC

1. Da li si možda rođen u kuci ciji roditelji su biloa ateisti u kojoj se ništa pozitivnoga nije čulo o religiji, nego si samo rođen u pravoslavlju; ili si bio aktivan vernik, postio postove, praznovao prazike, isao u crkvu i citao duhovnu literatutu?

2. Da li si tada citao Bibliju?

3. Šta te je nagnalo da pocnes preispitivati ucenje PC?

4. Šta je na tebe uticalo da si doneo odluku da napustis PC?

Posebvno pitanuje: Da li si tada bio tinejdzer ili odrastao covek?

BRAT MOCA ADVENTISTA

1.Kako si dobio ideju da pridjes adventistima?

2. Kako si se upoznao sa njima, preko dobre knjigem, serije predavanja koja te je posebmno odusevila, Dopisne biblijske skole, ili si spontano prisao u nekakvom drustvu?

3. Koliko dugo si proucavao Bibliju sa pastorom pre nego si bio krsten?

4. Šta je uticalo na tebe da doneses odluku da se krstis i postanes redovan clan Crkve?

5. Šta je na tebe uticalo da si shvatio da si napravio pogresan izbor?

6. Zbog čega si napustio HAC?

BRAT MOCA EVANGELISTA

1. Kako si upoznao evangeliste?

2. Šta te je njima privuklo?

3. Da li si proucio sve vrste evangelista pre nego sto si im se pridruzio? (Nadam se da ti je poznato da postoji mnogo vrsta evangelista: Luteranski evangelisti, Prezviterijanski evangelisti,
Pentekostalni evangelisti, Metodisticki evangelisti i mnogi drugi).

4. Kojoj od tih grupa evangelista si se pridruzio?

5. Zašto si se bas njima pridruzio, a nisi nekoj drugoj evangelistickoj grupi?

Napomena:
Brat Moca nije obavezan da javno prica o svome iskustvu ako ne želi, ima potpuno sobodan izbor.

Drugo, umoljavam sve diskutante, da se drže teme, da ne ubacuju druge teme, niti da se ismejavaju sa bratom Mocom i njegovim iskustvom. Unapred hvala svima.
Veran
(planinar)
06. фебруар 2010. у 22.18
moca77
(Obozavalac)
06. фебруар 2010. у 18.08

Ja ću se po tom pitanju još raspitati da mi sami Jevreji to potvrde, iako je prilično ocigledno.

Odgovor:
sad si potrefio Moca.
Pitaj ti Jevreje da li je Hristos ispunjio starozavetna prorocanstva Mesije ili nije. Zar unapred ne znaš kakav ćeš od njih odgovor dobiti?
----------------

Nego zbog čega bi Pavle napravio takvu skandaloznu grešku i to na vise mesta?

Odgovor:
Pa niko drugi ne kaže da je Pavle napisao grešku osim tebe.
Greška je u tome sto ti ne želiš da priznas i usvojis istinu.
-----------

Kada kažeš da sedmicna subota ne ukazuje na Žrtvu, pa nije ni ukinuta nije dokaz ni za šta. Uzmimo zakone o cistim i necistim mesima, koji direktno ukazuju na Žrtvu.

Odgovora:
Nije tako. Zakon o cistim i necistim zivotinjama nije dat radi zrtava,
nego radi zdravlja narod.. Vise puta sam ti neveo istinu:
„Ovo su zivotinjre koje ćete jesti” 3. Mojsijeva 11,2.
Zivotinje koje ćete jesti, a ne koje ćete žrtvovati.
Moca, sa kavim ciljem izvrces Bibliju?
-------------------

Zar nije najbolje poslusati i prihvatiti Novi Zavet šta govori,

Odgovor:
Svakako da jeste i mi i prihvatamo ono u potpunosti sto Novi zavet iznosi. Bas ništa ne odbacujemo. A da li ti prihvatas sve ili samo nešto? (mali deo koji podupire tvoje lazne teorije)
Veran
(planinar)
06. фебруар 2010. у 22.39
BIBLIJSKE CINJENICE
O
SEDMOM DANU

1.Nakon šest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je pocinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2, 1-3)
2.Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znaci dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rodendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog pocinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.
3.Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog rodenja danom u koji nismo rodeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan odmora danom u koji On nije pocinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.
4.Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
5.On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
6.Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)
7.Subota je ustanovljena pre pada u greh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni posle pada u greh.
8.Isus je rekao da je subota nacinjena za coveka (Marko 2,27); što znaci za sve Ijude bez obzira na vreme u kome su živeli i narod kome su pripadali.
9.Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim pocivanjem u sedmi dan mi se secamo tog velicanstvenog dogadaja.
10.Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
11.Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
12.To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka jevrejske nacije.
13.Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uvijek »subotom Gospoda Boga tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.
14.Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
15.Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)
16.Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Moisijeva 20,1-17) Zapovest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.
17.Zapovest o suboti kao i sve ostale zapovesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)
18.Svaku zapovest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
19.Bog ih je ispisao na kamenim plocama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)
20.Ploce na kojima je bio ispisan Božji zakon cuvane su u Kovcegu zaveta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)
21.Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)
22.Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)23.Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
24.Bog je obecao da će Jerusalim zauvek stajati ako Jevreji budu cuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)
25.U svojoj kasnijoj istoriji dospeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)
26.I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovest o suboti. (Jeremija 17,27)
27.Bog je obecao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
28.Ovo obecanje sastavni je dio prorocanstva koje se odnosi na hrišcansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)
29.Bog će uzdici svakoga ko cuva subotu. (Isaija 56,2)
30.Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne »starom jevrejskom subotom« ili »jarmom ropstva«. (Isaija 58,13)
31.Buduci da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona će u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)
32.Svi proroci cuvali su i poštovali sedmi dan.
33.Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je sledio primjer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Slna? (Luka 4,16; Jovan 15,10)
34.Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)
35.Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posveceni dan držao i poštovao.
36.On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene coveku. (?ar?? 2,23-28)
37.Isus nije napustio subotu, već je pažljivo ucio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)
38.Svoje ucenike ucio je da subotom ne cine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)
39.On je poucio ucenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)
40.Pobožne žene koje su nakon raspeca brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)
41.Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo nadahnuto propoveda o planu spasenja covjeka. (Dela 13,14)
42.Pavle, apostol neznabožaca, istice da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka cije su reci citali svake subote. (Dela 13,27)
43.Luka, nadahnuti hrišcanski istoricar, pišuci svoje hronike ovaj dan oznacava kao naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reci. (Dela 13,44)
44.Obracenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto znacenje. (Dela 13,42)
45.Prilikom velikog hršcanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i ucenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)
46.Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene sastanke. (Dela 16,13)
47.Apostol Pavle na javnim sastancima subotom citao je i s prisutnima proucavao Bibliju. (Dela 17,2.3)48.Propovjednici mlade hrišcanske Crkve posvecivali su mnogo vremena proucavanju Božje reci na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)
49.U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
50.Jevreji i vernici prve hrišcanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišcani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.
51.Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.
52.Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.
53.Subota se s najvecim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.
54.Nijednom recju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.
55.Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.
56.Nijedan hrišcanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišcanske Crkve.
57.U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvecenje sa subotnjeg dana.
58.Subota će biti vecno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
59.Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim plocama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus zapoceo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...« (Matej 5,17)
60.Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podredivali svojim obicajima i tradiciji. Svetkovanje nedelje deo je Ijudske tradicije.

BIBLIJSKE CINJENICE
O PRVOM DANU
SEDMICE
(NEDELJI)

1.Prve reci zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeci temelje istorije života na našoj planeti.
2.Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
3.Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.
4.To nije cinio nijedan prorok.
5.Izricitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje 4000 godina.
6.Sam Bog naziva ga »radnim - težackim« danom. (Jezekilj 46,1]
7.Bog nije pocivao u taj dan.
8.Bog ga nikada nije blagoslovio.
9.Hristos nikada nije pocivao u taj dan.
10.Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
11.Apostoli su radili nedeljom.
12.Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
13.Crkva je nikada nije blagoslovila.
14.Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autorlteta.
15.Nlkada nije bila posvecena.
16.Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.
17.Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.
18.Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
19.Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
20.Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
21.Nedelja nikada nije nazvana »hrišcanskom subotom«.
22.Nikada nije nazvana subotom.
23.Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.
24.Nigde nije nazvana danom odmora.
25.Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
26.Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.
27.Isus je nikada nije spomenuo.
28.Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
29.Nijednu reč u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti Ijudi.
30.Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima 16,2.
31.Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
32.Pavle je pozvao prve hrišcane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1. Korincanima 16,2)
33.U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio vecernji sastanak koji se protegao duboko u noć.(Dela 20,5-12)34.Ne postoji nijedna nagovest da je neki sličan sastanak održan pre ill posle toga.
35.Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali obicaj da se nedeljom okupljaju.
36.Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.
37.Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)
38.Ovaj sastanak trajao je do poslije ponoci tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u četvrtak (Luka 22), a ucenici su to cinill svakog dana. (Dela 2,42-46)
39.Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim znacenjem krštenje nas izmedu ostaloga podseca ?? Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
40.Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana.
PrivatPolicySПорука негативно оцењена. Покажи

PrivatPolicyS
06. фебруар 2010. у 22.40
SKANDALOZNO! i sramno.

Do juće vam je bio brat, zajedno ste jeli i pili a sada ga pljujete, vređate i omalovažavate SABATISMOS ljubaznim rečima.
Niste bar meni mnogo ubedljivi kako se MANIFESTIRATE da je to TO! HRISTOVO HRIŠĆANSTVO.
Ako ga sada toliko MRZITE šta bi bilo tek ako bi vam tražio parče leba ;)))))

Veran
(planinar)
06. фебруар 2010. у 22.43
Smesko,

nismo mi Jehovini svedoci koji sa onim koji ih je napustio ne smeju ni da razgovaraju, za nas je Moca još uvek brat. Vrati se gore i vidi u mom jednom komentaru najmanje tri puta sam ga oslovio bratom.
Vidis, u tome se mi razlikojemo od raselovaca.
Veran
(planinar)
06. фебруар 2010. у 22.45

Subota je vecni Bozji dan za odmor

Gospod Isus Hristos je jasno rekao: „Ne mislite da sam dosao da pokvarima zakon i proroke, nisam dosao da pokvarim nego da ispunim, jer vam zaista kažem: Dokle nebo i zamlja stoje neće nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrsi.” Matej 5,17.18.

Bozji zakon je vecan kao i sam Zakonodavac. On se nikada neće promeniti. Da je bilo moguće menjati Zakon, Hristos ne bi umro na Krstu. Upravo zbog toga sto je Zakon vecan i nepromenjiv, Gospod Isus Hristos je svojom smrcu zadovolji zahtev Zakona, koji zahteva smrt prestupnika, i time spasao sve koje u Njega veruju.
U Gornjem tekstu je reč o deset Bozjih zapovesti. One su vecne i nepromenjive kao i sam Tvorac.

Gospod Isus nastavlja: „Lakse je pak nebu i zemlji proćiNEGOLI JEDNOJ TITLI IZ ZAKONA PROPASTI.” Luka 16,17.

Gospod Isus Hristos je svojim primerom pokazao da postoje Zakon:
„Ja odrzah zapovesti Oca svojega i ostajem u ljubavi njegovoj.” Jovan 15,10.

„A ko će me od vas prekoriti za greh.” Jovan 8,46. Greh je prestup Bozjeg zakona, a Hristos je bio i ostao bez greha, potpuno poslusan Zakonu.

Neki hrišćani i kriticari misle da je Hristos prestupao Subotu time sto je u taj dan lecio bolesne, ili sto su ucenici trgali klasove i slično.
Isus je samo izvrsio reormu praznovanja Subote. Rabini su izmislili 480 pravila o praznovanju subote, a Isus se drzao samo četvrte zapovesti Dekaloga. Rekao je: „U subotu je dozvoljeno dobro ciniti.”

Hristovo javljanje posle vaskrsenja
U Novom zavetu nemamo ni jednoga teksta koji govori da je Hristos ukinuo Subotu, niti da je na mesto nje uspostavio nedelju.
Kad god se javio svojim ucenisima posle vaskrsenja, nema ni jedne rei da je svojim vaskrsenjem promenio Subotu u Nedelju. Takav tekst u Novom zavetu ne postoji.

U Novom zavetu, nedelja se spominje 8 puta i uvek kao prvi radni dan, a nikad kao praznik.
U Jevandjeljima spominje se 6 puta.
„A po veceru subotnom na osvitak PRVOGA DANA NEDELJE.” Matej 28,1
„A vrlo rano u PRVI DAN nedelje.. A Isus ustade rano u prvi dan nedelje.” Makro 16,2.9.
„A u prvi dan nedelje dodjose vrlo rano...” Luka 24,1.
„A u prvi dan nedelje. A kad bi uvece u onaj prvi dan nedeljni.” Jovan 20,1.19.

Svi oni jednoglasno kažu da je nedelja prvi dan sedmice, a nijedan ne govori o nikakvoj promeni Subote u nedelju. Eto, Vidis, apostoli nam daju nepobitne dokaze da nema nikakve promene.

U svim susretima Gospoda Isus Hrista sa Ucenicima posle vaskrsenja, nema ni jedne reci o bilo kakvoj promeni Zakona niti Subote u nedelju. To ostaje kako je u Dekalogu precizirano. Hristos se javlja pojedincima i ucenicima u razlicite dane sedmice.

Postoje tri novozavetna teksta za koje neki hrišćani misle da govore u praznovanju nedelje.

Prvi je: „A za milostinju svetima, kao sto uredih po cerkvama Galadskim ona ko i vi učinite. Svaki dan nedeljni neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dodjem.” 1. Korincanima 16,1.2 Pristalice nedleje kažu, eti sastajali su se i sakupljali drove. Međutim, tekst to ne potvrdjuje. Receno je da svaki odvaja pomoć siromasnima svake nedelje kod svoje kuce, tako da su sredstva gotova, jer Pavle nema vremena da ceka da ih onda skupljaju. Tu uopste nije reč u svetkovanju nedelje.

Drugi: „A u prvi dan nedelje, kada se sabrase ucenici da lome hleb, govorase im Pavle, jer scase sutradan da podje, i proteze besedu do ponoci. I bejahu mnoge svece u sobi gore gde se bejahu sabrali... i prelomivsi hleb okusi, dovoljno govori do same zore.” Dela 20,7-11.

Neki hrišćani kažu: Ovo je bilo bogosluženje. Lomili su hlem, dakle imali pricest.
Svakako ćete se sloziti da se ovde radi o vanrednom sastanku zbog Pavlovog odlska.
Ne samo da je propovedao Prvoga dana, već je propovedao i posle pola noći Liturgije se ne drže nikad posle pola noći
U Novom zaveti imamo desetine drugih tekstova koji govore o „LOMLJENJU HLEDA” a ocito je da se ne radi o bogosluženju: Gospod Isus, „Uze onih pet hlebova i dve ribe, pogledavsi na nebo, i prelomivsi ih dade ucenicima svojim.” Matej 14,19.

„I uzevsi onih sedam hlebova i davsi hvalu prelomi i dade ucenicima.” 15,36
Isto tako je Hristos lomio hleb u četvrtak na vece pre svoga stradanja (Matej 26,26.
Ovo je zaista bila pricest. Pa ako je tako, da li zbog toga treba da svetkujemi i četvrtak, ili da Hrista i ucenike nabedimo da su svetkovali četvrtak. Svakako ne.

http://svetlostistine.com/Knjige/27Vjerovanja/27V19.aspx
moca77
(Obozavalac)
07. фебруар 2010. у 08.53
Analiticar ti se ovde bavis tzv ciculum vituosum-om pogreškom u razmišljanju ili vrtenjem u krug; upravo je suprotno od onoga sto ti tvrdis. Ti govoris o nekoj ljubavi ali si mnogo daleko od toga, govoris kako ja držim slovo zakona a upravo je suprotno. Balamory je takođe potvrdio da su cisto-necisto žrtveni zakoni, i da ima dosta praktike kao domaće-divlje a ja bih dodao i simbolike mesozderi-biljojedi.

Ceo NZ govori da su ti ceremonijalni zakoni ukinuti, zajedno sa subotama, praznicima, mladinama, obrezanjima i ostalo. Druga je stvar sto je tebi cudno kako može nešto biti ukinuto sto na prvi pogled ne ukazuje direktno na Žrtvu, ali to je samo tvoje nerazumevanje Novog Zaveta, to je samo drzanje slova zakona, bas kao Fariseji sto su radili.

Isus Hrist je nas Novi Zakon i On ne trazi da drimo subotu kao sto govori Novi Zavet, nego samo ljubav. Svi stari zakoni i ugovori se više ne pominju JER SU PREKRSENI(*), ono što se pominje u Novom Zakonu to je Hrist i to je ljubav i ništa vise. Postoje i novozavetni praznici koji nisu isti kao ukinuti starozavetni, ali ti novi praznici NISU zakon, kao sto su bili stari. NOVI ZAKON JE SAMO LJUBAV.

(*)A evo stari prekrseni zakoni to jest ugovori koji se više ne pominju jer su prekrseni, osim Ljubavi naravno, ona ne može da se prekrsi, jer je Bog Ljubav:

Prvi je edemski drvo poznanja, gen 1-2. Covek sada poznaje zlo i ne može vise nikada da se vrati nazad kao sto je nekada bio. To ujedno znaci covekovo unistenje. Ali bez obzira na taj vecni prekrsaj, Bog ipak cudom spasava coveka, iako će covek u vecnosti poznavati šta znaci zlo. Drugi je adamski(gen3), treci Nojev(gen6-9), četvrti Avramov(gen12-22), peti Mojsijev(ex19-40), sesti deutoronomic( peta mojsijeva 27-33) i sedmi danidic(2sam7).

Ali najnoviji ugovor se više ne može anulirati jer ne zavisi od naših dela, nego od dela Isusa Hrista. Novi Ugovor, ili Novi Zakon je samo ljubav, i za taj Novi Zakon imamo i Novog Svestenika. Taj Novi Zakon treba samo prihvatiti.
Rec-istine
(Diskutant)
07. фебруар 2010. у 09.36
Kada gledamo povrsno kao ti moco, onda je sve ukinuto. Ali kada pogledamo tačno vidimo da nije sve ukinuto.

I ti to dobro znaš da je tako.

Ali namerno govris tako da bi unosio pometnju i zbunjenost, jer da bi se stvar sagledala tačno treba mnogo pisanja i objašnjavanja.

Trebamo pogledati samo poravoslvni kalednar i tamo kao 4 zapovest nalazimo subotu u celom kalendaru.

Ni oni se neusudjuju da je izbace.

Razmisljanje
((analiticar))
07. фебруар 2010. у 09.36
Dakle, Moco, kada das Bogu zavet da ćeš mu biti veran (na primer, drzaces neku Bozju zapovest), i onda taj zavet prekrsis, ti onda odbacujes taj zavet kao los, zato što ga navodno nisi mogao drzati i onda donosis novi zavet samo na „ljubavi”, sto znači da zapovesti više ne moras da držiš. To je čak sasvim jasno iz tvog zivotnog iskustva, jer kada si pogazio zavet koji si kao adventista dao da ćeš drzati, onda umesto da se pokajes i vratis nazad ti želiš da osporis same zahteve tog zaveta, da ih prilagodis sebi, i smamtras da je Bog ljubav sto te takvog sada prihvata. Tako je uradio i sotona. Kada je zbacen sa Neba jer je prekrsio zakon, on sada negira taj zakon kako i ti radis, a takođe optuzuje one koji su takođe pali kao sto je on sam pao, trazeci njihovu smrt, opruzujuci Boga da nije pravedan ako njima oprosti, a njemu lično ne oprosti. Kako radi sotona, tako radis i ti.

Rec-istine
(Diskutant)
07. фебруар 2010. у 09.51
Pa ako bi moca priznao da gresi morao bi da se vrati ili da cuti ali tada bi puko jer mu savest nebi bila mirna.
Stalnim negiranjem umiruje savest,

Međutim teško je priznati jer posle otpada od istine greh se još vise ukoreni.

Kako kaže Isusova prica.

Kada ode jedan demon iz coveka pa se vrati i nadje sve pocisceno dovedo još nkeoliko njih pa je potonje onom coveku još gore nego pre kada je isterao jednog demona.

moca77
(Obozavalac)
07. фебруар 2010. у 09.56
Analiticar, pa i ti si taj zakon pogazio samo ja priznajem a ti ne, a što se dela tiče ti nisi bolji od mene, i šta ćemo sad? Pored svega toga ti ceremonijalni zakoni se više ne traže u NZ. I šta ćemo sad? I koji je to zavet bio, nešto što se i ne trazi u Novom Zavetu, da držim subotu, da imam neku odredjenu dijetu i da ne smem ni kap alkohola i slične gluposti. To je taj adventisticki zakon, bez obzira sto nit sam alkoholicar, nit sam neki mesojed ja ne držim te adventisticke zakone...

Reč-istine:

Svakako da nije sve ukinuto, to je svima nama jasno, ne znam zašto mi nameces to na nos, nisi ozbiljan diskutant. Mnoge adventisticke reci samo razaraju jednostavnost Novog Zaveta. Ljubav i moral ti neće dati da nekome cinis zlo, da varas, da krades, da ubijaš, da budes sebican, da ne vidis svoj trn u oku i tako dalje a sa druge strane će te stalno terati da drugome cinis dobro, ali ne mislim samo na vrbovanja u seku. Znamo koji su rodovi duha a znamo šta je idolopoklonstvo. Mada ova tema je samo o ceremonijalnim sedmicnim subotama koje su ukinute, zajedno sa mesecnim i godisnjim subotama.
crni_jaguar-bec
(saobracajni inzinjer)
07. фебруар 2010. у 10.08
Pozdrav svima.
Brate Moco, znaš li šta i kakvu si glupost sada lupio, kada moram tako rechi?
To nije nikakav „adventisticki zakon”, već Biblijska zdravstvena preporuka od strane zivog Boga u kojem nas želi zastititi od stetnog uticaja alkohola, svinjetine i svih ostalih stvari koje stete i skode nasem organizmu koji trea da bude hram Svetog Duha. To nije nikakva zabrana niti od Boga, niti „adventisticki zakon” već samo Bozja preporuka koji ti nazivas glupostima. Moco, Moco nemoj da ides protiv Boga zarad ljudskih ideja i zelja apetita.

Svako dobro u Hristu
moca77
(Obozavalac)
07. фебруар 2010. у 10.21
Jaguare, znaš dobro da to adventistima nije preporuka, već zakon, već zabrana, sto je pogresno. Za mene je to preporuka i držim se toga, ne pusim, retko pijem samo uz drustvo dragih prijatelja(sto je i dozoljeno u NZ), masno jedem jako retko i ne vidim zbog čega bi moje umereno ponasanje bilo smrtan greh, pogotovo ako uzmemo Hrista koji nije legalista.

Mada ovde ne pricamo o spasavanju preko usta, nego o stihu u Kolosanima i sličnim, tacnije o suboti. Elem, neki adventisti ovde kategoricno tvrde nazivajuci me lazovom da se ne radi o sedmicnoj suboti, a neki kao sto vidimo priznaju da se ipak radi o sedmicnoj suboti, sto otvara vrata ka razumevanju Novog Ugovora.

Puno pozdrava i tebi i svako dobro u Hristui samo polako i umereno!
Razmisljanje
((analiticar))
07. фебруар 2010. у 10.30
> Analiticar, pa i ti si taj zakon pogazio samo ja priznajem a ti ne, a što se dela tiče ti nisi bolji od mene, i šta ćemo sad?

Ti priznajes da krsis zakon kao sto i sotona priznaje, i kao i on, ne kajes se za to.
Rec-istine
(Diskutant)
07. фебруар 2010. у 10.39
Da jednostavno razjasnimo ovaj problem i mocin pokusaj da unese zabunu i udari na Bozju zapovest i navede ljude n greh.

Tekst u Kolosanima 2,16 kaže, da vas niko ne osuđuje za SUBOTE.

Svaki imalo laik zna da u Svetome pismo nalazimo vise Jevrejskih praznika koji su se nazivali Subote.

Zapazite reč u Kolosanima SUBOTE. U deset bozje zapovesti se subota naziva SUBOTA,

Kada bi rekli mi da ukidamo na primer 1 Maj kao praznik, kako bi rekli?

Ovako:

Da vas niko više ne osuđuje za prvi maj.

Niebismo rekli, da vas niko ne osuđuje za prve Majeve.

Zašto Tekst u Kolosanima onda kaže SUBOTE ne SUBOTU?

Zato jer misli na druge praznike koji su ukazivali na Hrista i tada se ništa nije radilo a nazivani su SUBOTE i tada se žrtvoval zivotinje KOJE SU UKAZIVALE NA HRISTA Koji će NAS OCISTITI KRVLJU SVOJOM OD GREHA KAO NEVINO JAGNJE.

Subota kao deo deset Bozjih zapovesti nikada nije ukazivala na Hrista.
Ona ukazuje i ukzivala je na Boga kao tvorca.

Kada nju ljudi slave odaju casT Bogu kao tvorcu.

Zato kaže Da je subota ODMOR Gospodu Bogu tvojemu.
2 Mojsijeva 20,10.

Evo koje su tO DRUGE subote; JEDAN PRIMER OD VISE.

Deseti dan sedmoga mesca mucite duse svoje i NERADITE NIKAKOGA Posla... jer u taj dan biva OCISCENJE za vas da se OCISTITE, bicete OCISCENI od svijeh greha svojih pred Gospodom.
To neka vam bude pocivanje SUBOTNO mucite duse svoje...
3 Mojsijeva 16, 28-31.

TO SU BILI POSBENI PRAZNICI I BILO IH JE NEKOLIKO A NAZIVALI SU SE SUBOTAMA:

ZASTO ONDA KAžE U KOLOSANIMA 2,15 DA VISE NEVAžE?

ZATO JER JE DOSAO ONAJ KOGA SU TI PRAZNICI I TE ZRTVE NA TIM PRAZNICIMA PREDSTAVLJLE I STVARNO ocistile NAROD OD GREHA.

TI PRAZNICI SU BILI SAMO SIMBOL DO HRISTA.

ZASTO?

Jer KRV Junicja i jareca ne može UZETI greha.
Jevrejima 10,4.

Po cijoj smo mi volji OCISCENI kroz žrtvu Hristovu koja je jednom zauvek prinesena.
I svaki svetsnik stoji svaki dan služeci i žrtve prinoseci koje nikako ne mogu uzeti greha.
A on (Hristos) prinese jednu žrtvu za grehe...
Jer je jednim žrtvovanjem OCISTIO zauvek one koji će biti ocisceni.
Jevrejima 10.10-14.

Dakle moco prestani da budes bogoborac namerno izvrcuci istinu i pokloni se pred Gospodm i njegovom Istinom.
crni_jaguar-bec
(saobracajni inzinjer)
07. фебруар 2010. у 10.41
Hvala brate Mocko na pozdravima, i mi vama želimo sve najbolje.

Da se vratim na teoloske diskusije: meni se chini brate Moco da si ti neke stvari možda ili pogresno shvatio što se toga tiche ili su te neki pogresno uputili, sto isto nije nemogućhe. Ja još nikad nisam chuo u krugu adventista da neko spominje svinjetinu ili alkohol kao ZABRANJENO, već samo kao stetno i ti ako si vech bio u krugu adventista bar onih pravih - bi to veoma dobro trebao znati. Ako je neko rekao da je to „zabranjeno”, to je stvar i vidjenje tog pojedinca, a ne stav crkve kao institucije. Chak šta vise da pochnem od SZ gde kaže: nemojte jesti. Nije recheno nesmete.

Nemojte - znachi preporuka, savet.

Ne smete - znachi zabrana, zapovest, nešto što se mora neminovno postovati i sto ti ne daje nikakvo pravo da to radis.
Razumes šta ti želim rechi?

Svako dobro u Hristu
moca77
(Obozavalac)
07. фебруар 2010. у 10.53
Znaci Reč Istine (ili možda Glasnik) ti verujes da Pavle nije mislio na sedmicne subote?

Jaguare, razumem ja tebe, ali kod adventista je to zabrana, nije preporuka. Preporuka je kada Pavle kaže da je bolje ne zeniti se, to je preporuka ili da je bolje uopste ne jesti mesa, ali nije zabranjeno i ako jedes, ili i ako se zenis. U svakom slučaju moj Hrist koji je jeo prljavim rukama i koji nije imao zivot da kažem na zdrastvenom nivou, covek koji je mnogo prasine progutao, nedovoljno vode pio, dosta i gladovao svakako me neće optuziti zbog toga, sto vi adventisti neumorno pokusavate, (izuzev tebe Jaguare, mislim da si ti ok). Sve te vase otuzbe dolaze od onoga koji otpočetka optuzuje.
veran
(planinar)
07. фебруар 2010. у 12.05
Kolosanima 2, 14-17. STA JE SEN?

Smesko, kad bi ti procitao naše komentare ne bi ponovo postavio
isto pitanje.
Evo ti odgovora:

Neki hrišćani misle da apostol Pavle u Kolosanima tvrdi da Zakon Bozji vise nije na snazi. Da li je to istina?

Prvo, treba da vidimo koje je tema ovog poglavlja? Tema je:TREBA TVRDO STAJATI reč o praznicima, suboti ni o subotama, već o pogresnom ucenju.„Kako dakle primiste Gospoda Isusa Hrista, onako živite u njemu.” (Kolosanima 2,6) „Braco! cuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po nauci sveta, a ne po Hristu.” (Kolosanima 2,8) To je problem o kome Pavle raspravlja.

Kontekst svedoci da se to odnosi na ceremonijalne obredne praznike, ljudska verovanja, predanja, sve sto odvodi ljude od Hristovog jevandjelja.„ (Bible Commentary, V. 7. P. 203)

Problem nije ni u ovim praznicima, jer su i oni imali svoju ulogu, nego je problem sto su ih lažni ucitelji krivo predstavljali i nametali drugima.

”Gnosticka filozofija je obozavala nebeska tela... obracala je osobitu paznju na pojedine dane, mesece, godisnja doba smatrajuci da oni stoje pod kontrolom kosmickih sila koje upravljaju sudbinom ljudi.„ (Subota i ndelja u istoriji, str.83)

”Lažni ucitelji nudili su Kolosanima drugaciji put spasenja. Pozivali su ih da obozavaju andjeoske sile (Kolosanima 2,18), da bi bili zasticeni od kosmickih sila.„ (Isto, str. 86)

Šta je Hristos prikovao na krstu?
”I izbrisavsi pismo uredbe koja bese protiv nas, i to uzevsi sa srede prikova ga na krstu.„ 2,14. Neki hrišćani tvrde da je Hristos prikovao Zakon na krst i da od tada Deset zapovesti više ne važe. Svi c'ete se sloziti da je to pogresan zakljucak.

Da je se Zakon mogao promeniti ili ukunuti, Hristos nije morao da umre na krstu. Me?utim, upravo zbog toga sto nije postojala moguć'nos da covek bude spasen i Bog opravdan, Hristos je svojom smrcu zadovoljio zahteve Zakona, tako je covek spasen a pravda zakona zadovoljena.

Šta je onda prikovano na krstu?
Dr. Carnic je to mnogo bolje preveo: ”Na taj nac(in sto je izbrisao OBVEZNICU, koja je svojim odredbama bila protiv nas i uklonio je - prikovavsi na krstu.„ 2,14

”Bog nije sa Hristom na krst prikovao Zakon, koji obavezuje na poslusnost, i za koji Pavle kaže da je svet, pravedan i dobar (Rimljanima 7,12), već' napisani izvestaj o našim gresima.„ Subota i nedelja u Bibliji i istoriji, str.88.

”OBVEZNICA„ je ono sto mi dugujemo po zakonu, a to su nasi prestupi. Njih je Hristos prikaovao na krstu i oslobodio nas od osude Zakona, a nije nas oslobodio od poslusnosti Zakonu.

To je ono sto je bilo ”protiv nas„, a ne Zakon, već' gresi koje Zakon osu?uje.

Tako greška nije bila u Zakonu, već' u covekovoj neposlusnoti Bozjoj volji koja je izrazena u Zakonu.

Stih 15 govori o Hristovoj potpunoj pobedi nad neprijateljem.

”Da vas, dakle niko ne osu?uje.„ Kolosanima 2,16.
Ko su oni koji osu?uješ?

LAžNI ucitelji koji su se fanaticno drzali starozavetnih obreda: ”I neki sisavsi iz Judeje ucahu bracu: ako se ne obrezete po obicaju Mojsijevu, ne mozete se spasti.„ Dela 15,1.
Zbog njih bio je u Jerusalimu sazvan prvi sabor Apostolske Crkve.

Ovi lažni ucitelji koji su se drzali bilo gnostickog ucenje ili su prisiljavali vernike iz neznabostva na obredni zakon isli su od crkve do crkve. Uzdrmali su crkvu u Antiohiji, a posle tog stigli su i do Kolosa. Dakle, o njime Pavle raspravlja u 2. glavi Kolosanima.
Nije bio problem ni jedan zakon, moralni ni obredni, već' problem je bilo krivoverje i fanatizam laznih ucitelja.

”Za jela ili za pica„. Svakako da Pavle nije protiv jela i pica, već' za upotrebu jela i pica u osudjivanju drugih.
”Jela i pica odnose se na žrtve koje su Izarailjci prinasali po žrtvenom sistemu sto je zahtevao obredni zakon.„ Bible Commentaru, V. 7. p. 205.

”Ili za kakav praznik, ili mladine, ili subote.„
Pavle naglasava da niko nikoga ne traba da osu?uje ni za kakav praznik.
”Obredni zakon sadrzao je naredbu o praznovanju razlicitih praznika: Pashe, Praznik beskvasnih hlebova, Truba, Obrtnog snopa, Praznik ociscenja i druge. 3. Mojsijeva 23.„ (Isto.)

”Ili za subote„
Nije nikakva subota problem ni obredna ni sedmicna, već' problem su oni koji namecu svoju volju ljudima.

Grcik ”Sabbata„ oznacava mnozinu ”Subote„
Neki kažu da je tu upotrebljena reč( SABBATON sto je subota u jednini.
Da vidimo kako prevode razni prevodioci:

Interliner translation, upravo reč( Sabbaton prevodi sa ”SUBOTE„

Tako prevodi i Stvarnost: ”Prema tome neka vas niko ne osu?uje zbog jela ili pica, zbog godisnjih blagdan, ili mladjaka, ili SUBOTA„

Zagoda prevodi sa ”SUBOTE„
Bakotic prevodi sa ”SUBOTE„.
Kings James Vercion: ”Sabbath days„ subotni dani.

Svakako da apostol Pavle ovde ne govori da li treba svetkovati subotu ili ne treba, već' da niko nema pravo pomoć'u bilo kojih prazni nekoga da osu?uje.

Ja ne vidim nikakav problem ako je subote ili subota, jer ovde nije reč( koji dan treba svetkovati niti šta treba raditi sa subotom, već' da verski fanatici pomoć'u bilo koga praznika nemaju pravo da bilo koga osu?uju.

Sedamanaesti stih sve najbolje ojvasnjava: ”KOJE JE SVE BILO SED ONOGA STO SCASE DOCI, A TELLO JE Hristovo„.

Svima nam je poznato da su obredi Staroga zaveta, koje je Pavle ovde naveo, bili predslika Masije, Gospoda Isusa Hrista. Zato su apostoli i savetovali vernicima da se više ne obrziju i da nije potrebno da prinose žrtve, jer je SENKA obrednog zakona nasla svoje ispunjenje u žrtvi Gospoda Isusa Hrista.

”Sedmicna subota je uspomena na stvaranje (1. Mojsijeva 2,2.3; 2. Mojsijeva 20,8-11) data je pre pojave greha i svakako da nije mogla biti sen Hristovog stradanja. Zato Pavlova izjava o „SENU” ne može se odnostiti na sedmicnu subotu, koja je odre?ena c(etvrtom zapovescu, već' mora da ukazuje na obredne praznike koji su nasli svoje ispunjenje u Hristu.„ BC. V 7, p.256

Ne postoji nikakav dokaz da su Hristovom smrcu prestale da važe Deset Bozjih zapovesti.
One su vecne kao i sam Zakonodavac.

Bez obzira dali je pravi prevod ”subota„ ili ”subote„ upravo zbog toga što se Zakon nije mogao promeniti, Hristos je umro na krstu
I u Njemu su se ispunili svi starozavetni simboli, ali Subota nikad nije bila simbol ničega, a najmanje Isusa Hrista.

”
Veran
(planinar)
07. фебруар 2010. у 12.08
KOLOSANIMA 2,14-17 OBJASNJENO U PAVLOVIM POSLANICAMA

Svoju izjavu o Zakonu i subotama u Kolosanima poslanici najbolje objašnjava apostol Pavle u svojim polsanicama.
Za vas koji mislite da u spomenuton tekstu Pavle govori o ukidanju Bozjeg zakona i Subote, koja je spomenik stvaranja, dobro je da obratite paznju na Pavlovo objašnjenje.

„Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slusaju zakon, nego će se opravdati koji ga tvore.” Rimljanima 2,13. Da je Pavle u Kolosanima 2, rekao da se Zakon može ukinuti, to bi bilo suprotno ovoj izjavi u Rimljanima. Pavle je verovao da je i posle Hristovog stradanja i vaskrsenja i dalje potrebno drzati Bozji zakon.

Iako Pavle uzdize Zakon, ipak naglasava: „Eda li je dakle zakon protivan obecanjima Bozjim? Boze sacuvaj! Jer da je dan zakon koji može ozivljavati, zaista bi od zakona bila pravda.” Galatima 3,21. Zakon ima svoje vidno mesto, ali on ne opravdava gresnika, već ga Hristos opravdava. Ali opravdani gresnik neće nastaviti da bude bezakoni, nego će biti poslusan volji Bozjoj.

Pavle pita vernike: „Šta ćemo dakle reci? Je li zakon greh? Boze sacuvaj! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za zelju dok zakon ne kaza: ne želi.” Rimljanima 7,7.
Ovde Pavle ponovo naglasava veliku vrednost Bozjeg zakona. Ako bi u Kolosanima rekao da je ukinut, suprotstavio bi se sam svojoj ranijoj izjavi. Po ovom vidimo da ni u Kolosanima, Pavle ne govori o ukudanju zakona ili bilo koje od deset zapovesti, jer one zaista nisu bile sen Hristovog stradanja.

Ako još uvek sumnjate u Pavlovu tvrdnju o Zakonu, obratite paznju na sledeću izjavu:
„Tako je dakle, ZAKON SVET, I ZAPOVESTI SVETA I PRAVEDNA I DOBRA.” Rimljanima 7,12.

„Zakon je svet, jer Bog, čiji karakter Zakon odsjajujje, je svet.” Romans Commentary, p. 142.

Eto vidite, zar bi Pavle posle ovako jasne izjave, u Kolosanima mogao da kaže da je ono sto je „pravedno, sveto i dobro” trebalo da bude ukinuto? Pavle to ipak nije rekao.

Pavle nastavlja: „Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se NE POKORAVA ZAKONU BOZJEM niti može. A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi. A vi niste u telu nego u Duhu; jer Duh Bozji u vama živi. A ako ko nema Duha Hristova on nije njegov. AKO JE HRISTOS U VAMA ONDA JE TELO MRTVO GREHA RADI DA DUH ZIVI PRAVDE RADI.” Rimljanima 8,7-10.

Pavle ovim pokazuje, da ne postoji hrišćanin koji je primio Hrista za svoga Spasietelja i ispunio se Svetim Duhom, a da prestuipa Bozji zakon. Samo telesni, neobracni i nepreporođeni ostaju u bezakonj, ali ne i duhovni vernici.

„A znamo da je zakon dobar ako ga drzi kao sto treba. Znajuci ovo da pravedniuku nije zakon postavljen, nego bezakonicima i nepokornima i bezboznicima i gresnicima, nepravednicima i poganima, krvnicima oca i matere, krvnicima ljudskim. Kurvarima, muzeloznicima, ljudokradljivcima, lazljivcima...” 1. Timotiju 1,8-10. Kao sto su saobracanji znaci vozacu tako je i Bozji zakon Hrišćaninu. Hristos je Put spasenja, a nije Zakon, ali zakon je samo PUTOKAZ koji pokazuje šta je dobro, a šta zlo.

Da je Pavle u Kolosanima mislio da treba ukinuti zakon, svakako da ne bi posle toga dao ovu izjavu. Pavle zaista u Kolosanima ne govori o ukidanju Bozjeg zakona, a ni subote.

Pavle to još bolje objašnjava: „Jer ovo: ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoci lažno, ne zazeli, i ako ima još kakav druga zapovest, u ovoj se reci izvrsavaju, to jest: ljubi bliznjega svojega kao samoga sebe. Ljubav ne čini zla bliznjemu svojemu; dakle je, LJUBOV IZVRSENJE ZAKON.” Rimljanima 13, 9.10.

Svaki onaj koji prestupa bilo koju od deset zapovesti pokazuje da nema ljubavi prema Bogu ni bliznjemu.

Apostol Pavle zavrsava: „JER SE SAV ZAKON IZVRSUJE U JEDNOJ RECI ‘LJUBI BLIZNJEGA SVOJEGA KAO SEBE'.” Galatima 5,14.

Ceo Dekalog izrazava ljubav. Prvih četiri zapovesti izrazavaju, ljubav prema Bogu, a drugih sest, ljubav prema bliznjima. Onaj koji ima ljubav prema Bogu i bliznjemu drzace i Bozji zakon i zaista neće biti bezakoni.
Sam Hristos tako je podelio Zakon: „Ljubav prema Bogu i prema bliznjemu” Matej 22,37-40.

Kao sto smo mogli videti iz ovoga delimicnog pregleda poslanica apostola Pavla, on zaista ne govori o ukidanju Zakona, jer ga naziva svetim ,pravednim i dobrim.

Za vas koji tarzite biblijsko objašnjenje ovo je svakako dovoljno, a za skeptike, nevernike i bezakonike koji žele da pogaze Bozji zakon za njih nema dokaza, oni će nastaviti u svom bezakonju sve do Hristovog dolaska.
Akada se i pred Hristom budu hvalili kao su bili odani i verni, ali bez poslusnosti Bozjoj volji Hristos će im odgovoriti: „Nikad vas nisam znao, IDITE OD MENE KOJI CINITE BEZAKONJE.” Matej 7,23.

Kojoj grupi ćeš se sada pridruziti?
Veran
(planinar)
07. фебруар 2010. у 12.11

KAKO DA TUMA^IMO KOLO[ANIMA 2,16?
Neki hri{}ani misle da apostol Pavle u Kolo{anima tvrdi da Zakon Bozji vi{e nije na snazi. Da li je to istina?
Prvo, treba da vidimo koje je tema ovog poglavlja? Tema je:TREBA TVRDO STAJATI UZ ISUSA HRISTA I NE POVODITI SE ZA LAZNIM UCITELJIMA. Dakle, nije re~ o praznicima, suboti ni o subotama, ve} o pogre{nom u~enju.„Kako dakle primiste Gospoda Isusa Hrista, onako `ivite u njemu.” (Kolo{anima 2,6) „Bra}o! ~uvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po nauci sveta, a ne po Hristu.” (Kolo{anima 2,8) To je problem o kome Pavle raspravlja.
„Kontekst ukazuje da filozofija protiv koje Pavle pi{e, odnosi se na ceremonijalne obredne praznike, ljudska verovanja, predanja, sve {to odvodi ljude od Hristovog jevandjelja.” (Bible Commentary, V. 7. P. 203) Problem nije ni u ovim praznicima, jer su i oni imali svoju ulogu, nego je problem {to su ih lažni u~itelji krivo predstavljali i nametali drugima.
„Gnosti~ka filozofija je obo`avala nebeska tela... obra}ala je osobitu pa`nju na pojedine dane, mesece, godi{nja doba smatraju}i da oni stoje pod kontrolom kosmi~kih sila koje upravljaju sudbinom ljudi.” (Subota i ndelja u istoriji, str.83) „La`ni u~itelji nudili su Kolo{anima druga~iji put spasenja. Pozivali su ih da obo`avaju andjeoske sile (Kolo{anima 2,18), da bi bili za{ti}eni od kosmi~kih sila.” (Isto, str. 86)
[ta je Hristos prikovao na krstu?
„I izbrisavsi pismo uredbe koja be{e protiv nas, i to uzevsi sa srede prikova ga na krstu.” 2,14. Neki hri{}ani tvrde da je Hristos prikovao Zakon na krst i da od tada Deset zapovesti vi}e ne va`e. Svi ćete se sloziti da je to pogresan zakljucak.

Da je se Zakon mogao promeniti ili ukunuti, Hristos nije morao da umre na krstu. Međutim, upravo zbog toga sto nije postojala mogućnos da covek bude spasen i Bog opravdan, Hristos je svojom smrcu zadovoljio zahteve Zakona, tako je covek spasen a pravda zakona zadovoljena.

Šta je onda prikovano na krstu?
Dr. Carnic je to mnogo bolje preveo: „Na taj način sto je izbrisao OBVEZNICU, koja je svojim odredbama bila protiv nas i uklonio je - prikovavsi na krstu.” 2,14

„Bog nije po Hristu na krst prikovao Zakon, koji obavezuje na poslusnost, i za koji Pavle kaže da je svet, pravedan i dobar (Rimljanima 7,12), već napisani izvestaj o našim gresima.” Subota i nedelja u Bibliji i istoriji, str.88.

„OBVEZNICA” je ono sto mi dugujemo po zakonu, a to su nasi prestupi. Njih je Hristos prikaovao na krstu i oslobodio nas od osude Zakona, a ne Zakon.
To je ono sto je bilo „protiv nas”, a ne Zakon, već gresi koje Zakon osuđuje.
Tako greška nije bila u Zakonu, već u covekovoj neposlusnoti Bozjoj volji koja je izrazena u Zakonu.

Stih 15 govori o Hristovoj potpunoj pobedi nad neprijateljem.

„Da vas, dakle niko ne osuđuje.” Kolosanima 2,16.
Ko su oni koji osuđuješ?
LAžNI ucitelji koji su se fanaticno drzali starozavetnih obreda: „I neki sisavsi iz Judeje ucahu bracu: ako se ne obrezete po obicaju Mojsijevu, ne mozete se spasti.” Dela 15,1.
Zbog njih bio je u Jerusalim sazvan prvi sabor Apostolske Crkve.

Ovi lažni ucitelji koji su se drzali bilo gnostickog ucenje ili su prisiljavali vernike iz neznabostva na obredni zakon isli su od crkve do crkve. Uzdrmali su crkvu u Antiohiji, a posle tog stigli su i do Kolosa. Dakle, o njime Pavle raspravlja u 2. glavi Kolosanima.
Nije bio problem ni jedan zakon, moralni ni obredni, već problem je bilo krivoverje i fanatizam laznih ucitelja.

„Za jela ili za pica”. Svakako da Pavle nije protiv jela i pica, već za upotrebu jela i pica u osudjivanju drugih.
„Jela i pica odnose se na žrtve koje su Izarailjci prinasali po žrtvenom sistemu sto je zahtevao obredni zakon.” Bible Commentaru, V. 7. p. 205.

„Ili za kakav praznik, ili mladine, ili subote.”
Pavle naglasava da niko nikoga ne traba da osuđuje ni za kakav praznik.
„Obredni zakon sadrzao je naredbu o praznovanju razlicitih praznika: Pashe, Praznik beskvasnih hlebova, Truba, Obrtnog snopa, Praznik ociscenja i druge. 3. Mojsijeva 23.” (Isto.)

„Ili za subote”
Nije nikakva subota problem ni obredna ni sedmicna, već problem su oni koji namecu svoju volju ljudima.

Grcik „Sabbata” oznacava mnozinu „Subote”
Neki kažu da je tu upotrebljena reč SABBATON sto je subota u jednini.
Da vidimo kako prevode razni prevodioci:

Interliner translation, upravo reč Sabbaton prevodi sa „SUBOTE”

Tako prevodi i Stvarnost: „Prema tome neka vas niko ne osuđuje zbog jela ili pica, zbog godisnjih blagdan, ili mladjaka, ili SUBOTA”

Zagoda prevodi sa „SUBOTE”
Bakotic prevodi sa „SUBOTE”.
Kings James Vercion: „Sabbath days” subotni dani.

Svakako da apostol Pavle ovde ne govori da li treba svetkovati subotu ili ne treba, već da niko nema pravo pomoću bilo kojih prazni nekoga da osuđuje.

Ja ne vidim nikakav problem ako je subote ili subota, jer ovde nije reč koji dan treba svetkovati niti šta treba raditi sa subotom, već da verski fanatici pomoću bilo koga praznika nemaju pravo da bilo koga osuđuju.

Sedamanaesti stih sve najbolje ojvasnjava: „KOJE JE SVE BILO SED ONOGA STO SCASE DOCI, A TELLO JE Hristovo”.

Svima nam je poznato da su obredi Staroga zaveta, koje je Pavle ovde naveo, bili predslika Masije, Gospoda Isusa Hrista. Zato su apostoli i savetovali vernicima da se više ne obrziju i da nije potrebno da prinose žrtve, jer je SINKA obrednog zakona nasla svoje ispunjenje u žrtvi Gospoda Isusa Hrista.

„Sedmicna subota je uspomena na stvaranje (1. Mojsijeva 2,2.3; 2. Mojsijeva 20,8-11) data je pre pojave greha i svakako da nije mogla biti sen Hristovog stradanja. Zato Pavlova izjava o ”SENU„ ne može se odnostiti na sedmicnu subotu, koja je određena četvrtom zapovescu, već mora da ukazuje na obredne praznike koji su nasli svoje ispunjenje u Hristu.” BC. V 7, p.256

Ne postoji nikakav dokaz da su Hristovom smrcu prestale da važe Deset Bozjih zapovesti.
One su vecne kao i sam Zakonodavac.

Bez obzira da li je pravi prevod „subiota” ili „subote” upravo zbog toga što se Zakon nije mogao promeniti, Hristos je umro na krstu.
tesla-
07. фебруар 2010. у 12.12
''Pored svega toga ti ceremonijalni zakoni se više ne traže u NZ. I šta ćemo sad?''

Znaci subota spada pod ceremonijalne zakone?

Da li po tebi postoji zakon koji se zove ,''moralni zakon''?

Što se tiče bakiokija samo da kažem,hvala Bogu sto ga je stvorio.
Ono sto je ostalo posle njega,njegove silne knjige koje tako objašnjavaju dan subotni je i vise nego blagoslov za sve nas.
Rec-istine
(Diskutant)
07. фебруар 2010. у 13.11
moco, ja bemislim nego sam ti naveoi šta kaže Bilija o tome i na osnovu čega sve to znamo.
Jer ja da samo kažem svoje mislenjje o tome šta to ima vbrednosti i vaznosti i tacnosti?
Nikakve.

Evo ti još te godisnje subote ti praznici koji su ukazivali na Hrista pa čitaj sam:

3 mojsijeva 23, 7.8.21.25.28.35.36.
4 Mojsijeva 10,10. 4 Mojsijeva 28, 11-15.
3 Mojsijeva 23,38.

Ti praznici se zovu suzbote gospodnje.

Pošto je reč o tim godisnjim suobotama kaže sledeće:
sim subota Gospodnjih i osim darova vasih i osim svih zaveta vasih i osims vih dobrovoljnih priloga vasih koje ćete davati Gospodu.
3 Mosjijeva 23,38.
Naziva ih SUBOTAMA:

TO SU SUBOTE KOJE SU UKINUTE U KOLOSANIMA I ZRTVE I PRINOSI ITD.
Ali ne sedmicna subota koja je bila posebeni deo 10 zapovesti. U kovceg zaveta su bile samo 10 zapovesti izdvojene iz knjige svih zakona,da bi sa time Bog pokazao da je to posebni nepromenjivi zakon.
Kovceg zaveta je predstavljao presto Bozji na zemlji na kome Bog sedi i vlada a temelj te vlkadavine su 10 zapovesti u kovcegu.
I to treba da znaš da ti ne citiram.

A knjiga zakona je stajala pored kovcega.

Pogotovo subota je osnivana, stvorena, pre pada u greh, još u raju. Dok je Bog stvarao zemlju i sve na njoj pa coveka onda mu stvara i subotu.21 Mojsijeva 2.1-3.
Subotom se zvarsilo stvaranje savrsenog sveta.
A Bog nestvara ništa uzalud.

To vlajda znaš!

A kada je Bog stvorio coveku subotu da bi ga sa time slavio kao tvorca svega na zemlji pa samg coveka. Znaš da coveka nije stvorio sa namerom da zgresi već da vecno živi.

Dakle da covek nije pogresio slavio bi subotu cele vecnosti.

Tako i danas treba da je slavi pa i na novoj zemlji će tako biti.

Subotom se domara Bogu kako kaže u zapovesti.

A posebne subote koje su date samo Izrailju koje su ukazivale na Hrista su ukinute jer se u hristu ispunilo ono na šta su ukazivale pa bi bilo nelogicno da se dalje slave.

PrivatPolicyS
07. фебруар 2010. у 15.09
ODMARATE SE BOGU kažeš! dobro AL ALI! kojemu Bogu se vi to odmarate?

„KOJEMU BOGU SE VI TO KAO ODMARATE KADA TREBA DA MISIONIRATE HRISTOVO EVANĐELJE BEZ PRESTANKA (ODMORA)”???

Šta uključili ste radio i TV i eto vama vaša EVANĐELIZACIJA, A!
Mizerno, jako nisko NEPOŠTENO i KVARNO a olikujete da ste Hristova jedina Crkva koja sledi jedini Bibliju.

SABATISMOSI dokle ćete odmarati? E! i kada ćete početi da se MANIFESTIRATE dobrim SABATISMOS delima i prosvetlite na šta vam je razapet BOGOčovek??
Jel sledeće neradne SUBOTE AL ALI ILI na sveti vam nikad.

Želim vam svako dobro u gospode

PrivatPolicyS
07. фебруар 2010. у 15.14
...a ha odgovorićete vi meni na KUKOVO vam leto!

Begaćete od odgovora ko E! ko LUCIFER od σταυρός stauros stow-ros' From the base of G2476; a stake or post an upright „stake”, esp. a pointed one, used as such in fences or palisades.
http://www.blueletterbible.org/lang/lexicon/lexicon.cfm?Strongs=G4716&t=KJV „”

Želim vam svako dobro u gospode i zapamtite da: Tu sam da vam pomognem kako bi svatili i izašli iz te vaše OPSEDNUTE zablude.
Veran
(planinar)
07. фебруар 2010. у 16.06
Jeste Mrgude.
U ogradi upotrebljavamo stubove da drže ogradu.

Moslimani upotrebljavaju siljke kao i Jehovini svedoci.
A Hrišćani K R S T .

Sve najbolje
PrivatPolicyS
07. фебруар 2010. у 17.08
Nešto mi je ovaj SABATISMOS škrt na pisanju kada treba da MANIFESTIRA Bibliju, proroke i Hristovo evanđelje, nije kadar ni tri (3) rečenice sastaviti svojom glavom, a kada OLAJAVA nema kraja.
Nego ja znam šta njega IZLUĐIVA i dovodi do besnila a vi?

SABATISMOSU Ovo nije ona premudrost što silazi odozgo, nego SUBOTARSKA, zemaljska, ljudska, đavolska, nečastivoga, ŠARLATANSKA (sotonska) da!

Hajd sad da vidimo na šta SABATISMOS bazira ovo što on ovde MANIFESTIRA?

Izvoli MISIONIRAJ se SABATISMOS dobrim delima da ja iskoristim dobru priliku.
Veran
(planinar)
07. фебруар 2010. у 18.28
Ovo Smeska Mrgudovica, u opste ne vodi do ludila,
On u tome uziva.

http://www.ellen-white.com/Predictions.html
PrivatPolicyS
07. фебруар 2010. у 18.45
Uživam kada PSIHIČKI POREMEĆENI i ZABLUDAMA OPSEDNUTI dogmatikom nepismene ŠIZOFRENIČARKE i EPILEPTIČARKE (ŠARLATANA) škrguću zubima.

Da ja to i potvrdim ovako:

ŠARLATAN PROFET na šta vas učila da je Hristos razapet?

E! ako je to previše može da MANIFESTIRAŠ SABATISMOS dobra dela u šta je BOGOčovek pretvorio vodu na svadbi u Kani Galilejskoj?

Smeš nesmeš da ja iskoristim dobru priliku ;))))))
veran
(planinar)
07. фебруар 2010. у 22.24
Ma kaži ti meni kako ti se svidja slika.
Jelda da lici na tebe.
Oblizuje se isto kao i ti kad lAžeš.

Sve najbolje
PrivatPolicyS
07. фебруар 2010. у 23.28
Ima li ovde koji SABATISMOS da je pri zdravoj pameti A!

Ima, nema!

Osramoti vas ovaj PSIHIČKI POREMEĆENI i srozo vam SEKTU na nulu (zero) ;)))))
Nisam li ja govorio da se pola Padinske skele odpusti, tako!

Reko sam ja to, E! a neće biti tako. Treba se otpustiti sva Padinska skela i vas SABAISMOSE treba smestiti tamo ;)))

Nego znam ja što to SUBOTARE izluđiva i dovodi do besnila, tako!

Vidiš jednog SUBOTARA vidio si ih sve, jad i čemer.

Želim vam svako dobro od gospode, niste vi krivi.
Komunikativna
(posmatrac)
08. фебруар 2010. у 03.07
Reč-istine
(Diskutant)
07. februar 2010. u 09.36
Kada gledamo povrsno kao ti moco, onda je sve ukinuto. Ali kada pogledamo tačno vidimo da nije sve ukinuto.

I ti to dobro znaš da je tako.

Ali namerno govris tako da bi unosio pometnju i zbunjenost, jer da bi se stvar sagledala tačno treba mnogo pisanja i objašnjavanja.

Trebamo pogledati samo poravoslvni kalednar i tamo kao 4 zapovest nalazimo subotu u celom kalendaru.

Ni oni se neusudjuju da je izbace.

Reč- istine, nemoj siriti neistine o prevoslavlju.



Cetvrta Zapovest glasi ovako:

„ Secaj se dana odmora da ga svetkujes; sest dana radi i svrsi sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu. ”
Cekalac
(protestant)
08. фебруар 2010. у 06.00
Cetvrta Zapovest glasi ovako:

„ Secaj se dana odmora da ga svetkujes; sest dana radi i svrsi sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu. ”

RE:Super!

Samo još molim „komunikativnu” da nam kaže -gde to stoji u „Novom zavetu”?
moca77
(Obozavalac)
08. фебруар 2010. у 06.11
Čak ni idolopoklonstvo nije problem morala, nego je pitanje ZABRANA – penalni zakon. To je bilo potrebno, govorili smo zbog čega, kao sto je danas potrebno imati semafor.
Niko ne osjeca u srcu da se sagrijesio o neki univerzalni moral ako napravi lik, pogotovo ako se radi o nekom umetniku.
Zabrana je bila potrebna dok je bila potrebna.
No Zakonodavac je napravio lik i time je OPOZVAO ZABRANU: „On bozanske naravi, nije se sramio uzeti LIK sluge, oblicijem covjeku nalik”.
Subota nije moralna, jer to ne osecamo u svojim srcima bez obzira sto dekalog sadrzi dosta moralnih stvari koje će osetiti svako ljudsko biće. Znamo danas, iz tzv. KOMPARATIVNE KNJIZEVNOSTI da je tom kritikom otkriveno kako je posljednja BIBLIJA REDIGNIRANA nakon tzv. Vavilonskog ropstva, tj. u 5. veku pre Hrista.
Subota je donesena iz Vavilona, to danas za mnoge nema sumnje. Poznato je da su Vavilonjani imali svoga boga Saturna. No posto se u Bibliji vise BOG PRIBLIZAVA COVEKU a ne covek Bogu onda i imamo Sv. pisca koji je pisao Mojsijeve knjige kako gledajuci ZIDOVA KOJI 6. dana RADI, a sedmog odmara, nastoji opisati BOGA KOJI RADI 6 dana a 7. ODMARA i to Bog prihvata kao znak nečeg svetog. Jevreji od tada drže suotu svetijom nego Vavilonjani. To je i teolosko opravdanje svetkovanaja SUBOTE, a preko coveka sv. pisac opisuje ANTROPOMORFNO BOGA – covekolikog Boga koji se „odmara” sedmog dana. Zato Isus i kaže da je subota uvedena coveka radi. Čak kad Isus onom mladicu kaže: „VRSI ZAPOVEST”, pocinje citirati od : „Postuj oca i majku...”
akcenat se stavlja na moral i ljubav. Kad bi SUBOTA BILA TAKO SVETA ZA ISUSA ocito bi s njom zapoceo citirati Zakon.

I OBREZANJE isto tako jer je ono postojalo i prije Abrahama, ali Bog se Abrahamu PRILAGODIO i uzeo ono sto drugi narodi upotrebljavaju. Tako je i obrezanje uvedeno coveka radi. I zato Abrahamu kaže secate se tog zaveta: evo OBREZANJE će izmedu tebe i mene biti ZNAK da ću ti dati decu kao peska na obali morskoj.

Čak ni za idolopoklonstvo ne bismo mogli reći da je moral, nego je u pitanju ZABRANA – penalni zakon. To je bilo potrebno, govorili smo zbog čega, kao sto je danas potrebno imati semafor.
Niko ne oseca u srcu da se sagrijesio o neki univerzalni moral ako napravi lik, pogotovo ako se radi o nekom umetniku.
Zabrana je bila potrebna dok je bila potrebna.
No Zakonodavac je napravio lik i time je OPOZVAO ZABRANU: „On Bozanske naravi, nije se sramio uzeti LIK sluge, oblicijem covjeku nalik”.

Tako je i SUBOTA uzeta u DEKALOG a postojala je pre kao dan odmora. Bog je uzima kao ono sto već postoji za znak SAVEZA, slično obrezanju koje je već postojalo kod okolnih naroda.
Za nas subota i obrezanje nisu znak saveza, jer je Stari Zavet propao, jer u svakom starom zavetu covek je nešto zabrljao svojom gresnom prirodom.

NO ZA NAS JE ZNAK SAVEZA Nešto DRUGO.
Evo Jakova koji je bio vise vezan uz Zidove: 8 „Ako zaista izvršujete KRALJEVSKI zakon po Pismu: LJUBI bližnjega svoga kao sebe samoga, dobro činite”.

Pametnom dosta.

Komunikativna
(posmatrac)
08. фебруар 2010. у 06.15
Cekalac, malo si pobrkao loncice. Vrati se na par postova gore, pa ćeš ukapirati.
Cekalac
(protestant)
08. фебруар 2010. у 06.37
Komunikativna,nisam ja ništa pobrkao!

Evo,i sam imam pravoslavni kalendarcic,pa me zanima:

Odakle pravoslavni citiraju „DESET BOZIJIH ZAPOVESTI”?

U mom „Novom zavetu” toga NEMA!

moca77
(Obozavalac)
08. фебруар 2010. у 07.02
Ne citiraju ga samo pravoslavni, već i katolici čak i evangdjelisti i ostali. Rekao sam kako Dekalog svakako ima svojih univerzalnih moralnih vrednosti koji u svom srcu razume svaki covek. Ali ako si ukapirao postove iznad, onda ćeš razumeti zašto subota NIJE MORALNA, zašto obrezanje nije moralno, zašto žrtveni zakoni nisu univerzalni i moralni. Razumećeš zašto je novoSavezni dan Gosodnji-Nedelja. Danas Crkva postuje i subotu i nedelju, ali ne kao Zakon. Subota je nekada bila ZNAK koji je Bog PRIHVATIO OD COVEKA. Covek je u Vavilonu na svoj način podelio vreme na sate, dane, sedmice, mesece i godine i to ljudsko racunanje vremena Bog prihvata. A nedelja je dan Hristovog Vaskrsenja i zato je prirodno covek uzima kao NOVOSAVEZNI praznik mogu da kažem i ZNAK, za dan Bogosluzbe. Treba razlikovati ponisteni i anulirani Stari Zavet od onog Zaveta koji više ne može da se ponisti.
Rec-istine
(Diskutant)
08. фебруар 2010. у 07.18
Komunikativna
(posmatrac)
08. februar 2010. u 03.07
Reč-istine
(Diskutant)
07. februar 2010. u 09.36
Kada gledamo povrsno kao ti moco, onda je sve ukinuto. Ali kada pogledamo tačno vidimo da nije sve ukinuto.

I ti to dobro znaš da je tako.

Ali namerno govris tako da bi unosio pometnju i zbunjenost, jer da bi se stvar sagledala tačno treba mnogo pisanja i objašnjavanja.

Trebamo pogledati samo poravoslvni kalednar i tamo kao 4 zapovest nalazimo subotu u celom kalendaru.

Ni oni se neusudjuju da je izbace.

Reč- istine, nemoj siriti neistine o prevoslavlju.

Cetvrta Zapovest glasi ovako:

„ Secaj se dana odmora da ga svetkujes; sest dana radi i svrsi sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu. ”

Reč-istine.

Sve sto napisem ja citiram ili navedem odakle mi to da bi ljudi mogli da provere.

I onda se ti javis i kažeš da lažem???

I onda mi citiras 4 zapovest o suboti koja je citirana i u pravoslvnom kaledaru. I još kažeš da lažem?

Pa imaš li ti kalendar i Bibliju?

Pogledaj na svakoj stranici PRAVOSLVNOG KALENDARA KOJI DAN JE STVARNO SEDMI
A onda pogledaj u Bibliji ako je uopste imaš koji je sedmi dan ODMORA?

subota komunikatuivna.

A ako nije pokazi mi da lažem.
A ako nelazem zašto ne prihvatis istinu???

Ovo sto si ti napisla je kao da kažeš malom detetu da rode donose decu.

Rec-istine
(Diskutant)
08. фебруар 2010. у 07.28
1 moralni ili ne Bog trazi od nas da postujemo sve 10 zapiovesti.
Nalazimo ih sve 10 u Pravoslvanom kalendaru jer je tako a ne 6,8 ili 9.

Moralno je postovati Boga.
Cela Biblija govori kada se covek odvrati od Boga i njegovih zakona čini blud.
Ocigledno čini nemoral.
Pa je postovanje prvih 4 zapovesti moco, moralno postovanje i vernsot Bogu.
Ostalih 6 je moralno postovanje ljudi.
Bog se brine i za nas kroz ostale 6 zapovesti.
Postujuci ostale 6 stitis i sebe i svoju porodicu i druge.
Postujuci prve 4, postujes onoga koji svemu stvorenom i danas zivot daje.

Koja je to nemoralnost otici od izvora zivota .

Rec-istine
(Diskutant)
08. фебруар 2010. у 07.49
Moca kaže:
Čak ni idolopoklonstvo nije problem morala, nego je pitanje ZABRANA – penalni zakon. To je bilo potrebno, govorili smo zbog čega, kao sto je danas potrebno imati semafor.
Niko ne osjeca u srcu da se sagrijesio o neki univerzalni moral ako napravi lik, pogotovo ako se radi o nekom umetniku.
Zabrana je bila potrebna dok je bila potrebna.
No Zakonodavac je napravio lik i time je OPOZVAO ZABRANU: „On bozanske naravi, nije se sramio uzeti LIK sluge, oblicijem covjeku nalik”.

Reč-istine
Vidis moco velika je razlika između onoga kako ti kažeš, i mi koji citiramo receno.
Kada bi nam ovo tvoje gore receno i citirao Biblijom da su apostoli tako ucili i isus, onda bi imalo smisla.

A ja ću ti pokazati šta Bozja reč stvarno kaže i pobija neistine koje govoris. Dakle ne ja nego šta kaže Bozja reč:

Od stvaranja sveta, Bozje nevidljive osobine njegova vecna sila i boznastvo mogu se jasno sagledati u onome sto je stvoreno pa ljudi nemaju izgovora.
Iako su upoznali Boga, nisu ga kao Boga slavili i zahvlajivgali mu, nego su IM MISLI POSTALE JALOVE A NERAZUMNO SRCE IM POMRACILO.
Praveci se mudri postali su LUDI, pa su slavu besmrtnoga Boga zamenili SLIKOM oblicjem SRMTNOGA COVEKA , ptica cetvoronoznih i gmizavaca.
Zato ih je Bog u pozudama njihovih srca prepustio necistoti...
Rimljanima 1,20.21.
MOCO SAD VIDI SAM GDE SI?

Pošto smo dakle Bozji rod (moco) netreba da MISLIMO da je Bozansko biće slično zlatu, srebru ili kamenu, da je TVOREVINA LJUDSKE MASTE I VESTINE.
Dela apostola 17,29

A dela tela su ocigledna. to su blud, necistota, razuzdanost, IDOLOPOKLONSTVO, vracanje, neprijateljstva, svadje, ljubomora, ljutnja, spletkarenje, razdori, stracarenje, zavist, opijanje...
Galatima 5,20.

Bog je moco od uvek tražio da obozavamo njega, ne slike i predmete.
2 Mojsijeva 20 1-6.
Bog se pred izrailjom pokazuje u oblaku nocu a danju u vatri, 40 godina tako.
Pa zar su izrailjci trebali da naprave oblak ili da obozavaju vatru zbog toga?
Veran
(planinar)
11. фебруар 2010. у 23.09
„PO TOM ZNAMO DA LJUBIMO0 DECU BOZJU,
KAD BOGA LJUBIMO I NJEGOVE ZAPOVESTI DRžIMO.
JER JE OVO LJUBAV BOZJA DA ZAPOVESTI NJEGOVE DRžIMO,
I ZAPOVESTI NJEGOVE NISU TESKE.”
1.Jovanova 5,2.3.

Brate Moca, da li je i ovo u Novom zavetu?

„LJUBAV NE CINI ZLA BLIZNJEMU,
DAKLE JE LJUBAV IZVRSENJE ZAKONA.” Rimljanima 13,10.
Veran
(planinar)
12. фебруар 2010. у 17.29
Gde je savrsena ljubav tamo je i savrsena poslusnost Bozjem savrsenom Zakonu. A sebuicnjaci i bezvernici su bezakonici.
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Chakra Necklaces and Bracelets?
.