Preteranim i dužim uživanjem čaj izaziva nesanicu, opstipaciju (zatvor i lenjost creva), otežano varenje, gubitak apetita i sistematsko slabljenje organizma. Ove posledice su zapažene u Kini, Engleskoj i severnoj Africi. Ipak, smatra se da je čaj manje toksičan u odnosu na [kafa|kafu] i da je zeleni čaj (nefermentisan) manje škodljiv. Caj pored svega veoma zdrav.
Lekovitost zelenog čaja [uredi - уреди]Dejstvo čaja je utoliko jače ukoliko čaj ima više kofeina, jer je kofein glavni sastojak čaja koji draži ove centre. Čaj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je reć o jednom istom alkaloidu u kafi i čaju) draži koru velikog mozga, zbog čega osoba lakše shvata i brže povezuje misli. Time se objašnjava i povećanje moći učenja, pamćenja i razumevanja i, uopšte, intelektualni rad je lakši i uspešniji. Čaj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Čaj pomaže, bodri i krepi, javlja se bolji rad mišića i refleksi su brži i potpuniji. Kod nas je običaj da se posle uzimanja većih količina alkoholnih pića pije jaka kafa, a drugi narodi piju jak čaj, jer kofein deluje suprotno alkoholu, tj. dok alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem, kofein ga nadražuje. Čaj kofeinom poboljšava disanje, jer draži respiratorni centar, povećava ventilaciju pluća, pa se lakše diše i prijatnije oseća. Nadražuje i centar za krvotok, usled čega je srčani rad pravilniji, jači i bolji. Srčani mišić se bolje ishranjuje i tako jača, usled čega se i rad srca poboljšava. Zbog ogromne količine tanina (najbolje sorte čaja imaju više od 30%) i drugih, srodnih polifenolskih jedinjenja čaj deluje i kao tipična taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluznice i kože, opekotina, za jačanje organizma itd. Čaj je važan protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima (tanin ih vezuje u nerastvorljiva jedinjenja koja se neškodljivo odstranjuju prirodnim putem iz organizma). Čaj je dobar tonik, stomahik, stimulator i slab diuretik.