Тони Парсонс је написао роман: „Нови почетак” Главни јунак добија срце (трансплантирано).

Врло лепо објашњава суштину трансплантације:

Kad vam daju novo srce, vaše telo pokušava da ga uništi.

To je baš glupo.

Ali telo zaista podivlja trudeći se da uništi ono što smatra uljezom. To se zove odbacivanje, ali zapravo je mnogo više. Odbacivanje zvuči kao da vaše telo daje korpu novom srcu, odbija da prizna njegovo prisustvo, ne želi da se ono useli u susedstvo i spusti cene nekretnina.

A uopšte nije tako. Vaše telo zapravo želi da ga ubije.

To je kao kad se probudite usred noći, a neko vam je ušao u kuću. Jurite neznanca po mraku, mašete kuhinjskim nožem, razbijenim bocama od mleka i svime što dohvatite. Čini vam se da se borite za goli život. Mislite da vaš opstanak zavisi od toga hoćete li ubiti uljeza.

A onda uključite svetlo.

I taj neznanac ste vi.

Napunili su me imunosupresantima, pa mi je imunitet oslabio, a moje novo srce dobilo je priliku da se udobno smesti u moje staro telo i da ne bude odbačeno. Ali namerno mi oslabivši imuni sistem, isisavši život iz krvi, tkiva i svega dobrog što se bori protiv bakterija i virusa, pružili su mi odličnu priliku da krepam od neke smrtonosne infekcije. Znači, Kvaka 23. Isto kao Kvaka 22, samo gore.

Dali su mi prvu dozu imunosupresanata dok sam ležao obeznanjen u operacionoj sali, usred noći, kada se obavljaju presađivanja. Moraću da ih uzimam do kraja života. Koliko god to bilo.