moguće da imam problem s vratom, buduci da radno vreme provodim uglavnom sedeci.
S vremena na vreme imam bolove u misicima i tetivama (takav je moj osecaj) vrata - tik ispod lobanje (imam osecaj da su zarista otprilike negde gde se lobanja zavrsava, na neka 2 cm iza ushiju prema potiljku - epicentri su tu, a bolovi se sire i nize).
Bolovi budu tupi ali nepodnosljivi, izazivaju mucninu. Ne podnosim uopste masazu tad u tom predelu, nego menjam polozaje glave.
Tako me bolovi drže po 3-4 dana, stavljam toplije obloge da opustim misice, pa to nekako prođe. Ali se vraca, tako ukrug.
Tako da ne znam da li je to ustvari normalna reakcija kichme i vrata na nezdrav polozaj tela, ili imam zaista problem s vratom.
Isao sam par puta lekaru opste prakse, on nije smatrao da treba bilo šta dalje obradjivati, dobijao sam kreme „voltaren”, predloge za izbegavanje nepravilnih polozaja tela (kao da je to tako jednostavno kad radis takav posao), masaze i tome slično.
Na kraju svega zakljucak; ne znam stvarno imam li problem s vratnom kicmom.

I nije to klasicno trnjenje lica, nego neko kao mravinjanje, osecaj neke iritacije u tom predelu obraza blize vilici.
Na CT-u mozga sam bio iz nekog drugog razloga pre oko 3 godine, ne znam da li je bas pametno da se toliko zracim opet?

Znam da sam po sebi tinitus ne znaci ništa, pogotovo sto sam kao dete često bolovao od upale srednjeg uha, nekako sam bio to tome pripisao. Zatim stres, umor (kako mi se cinilo da mi se to pojacava ako npr. dugo vozim ili mi je na neki način opterecen bio vrat - ali to je samo utisak)

Međutim, ja imam i ove druge probleme, pa mi se sve to povezalo.
Ja lično imam utisak da je epicentar i te nelagode u uhu, i tog mravinjanja negde u misicima slepoocne kosti.
Zdrav razum i zelja da sve bude OK mi opet kažu da je u pitanju neki tumor, ne bi popustali simptomi nikad. Ali to je moje laicko mišljenje, ja ne znam kako se takve stvari ponasaju, a ne bih voleo ni da me razuverite.
Da li neke reumatske bolesti (vezane za te slepoocne kosti i ligamente) mogu davati takve simptome koji dolaze i prolaze? Da li mogu uticati na neke neuroloske ispade tipa koje sam naveo?
Na šta Vama najpre ovo sve lici? Evo, ja sad kad sam danas ovo Vase procitao, odmah sam poceo osecati i uho i lice (posle toliko dugo vremena) - tako da nije iskljucena izgleda ni somatizacija.

Hvala Vam puno doktore unapred i unazad.

Zahvaljujem se i ostalima koji su se ukljucili u ovu moju dramu. Pokusacu pronaći i te tacke indikatore fibromialgije.

Znam da je Zecic dr. neurologije, tako sam mu se i obratio u naslovu.

Kako da se ne plasim, kad postoji mogućnost za tako nešto poput tumora i ko zna čega još sto niste ni detaljisali?
I kad vidim da i dr. Galeb i Vi želite sto pre da me otpremite neurologu, kao da nešto znate, ali necete da me uplasite. Ne kažem da je takav slučaj, nego kako meni deluje.

Mene interesuje jedna stvar sad u svemu ovome - kako tako nešto uopste može doći u obzir, ako meni ti simptomi mravinjanja nestanu potpuno? Meni lično je to bio glavni razlog sto nisam dosad otisao, nekako sam sebi govorio da ako prolazi, to je nešto skroz benigno i tako dalje.

Hvala i ne zamerite na bandoglaviji.

I još nešto za kraj sto sam bio zaboravio.
Jeste, ocekivao sam posle tog mog pitanja da će dr. Zecic napisati nešto u stilu „prevideo sam taj deo da su vam nestali simptomi”, „malo je verovatno” i u tome stilu. Jesam ocekivao, pa šta? Je li to neki greh možda? Je li to neki znak da sam budala kojoj vi trebate otvoriti oci, moji dusebriznici. Toliko me volite i brinete za mene, da ste se uplasili da neću otici lekaru.
Ako već dr. Zecic nije nasao za shodno da mi bilo šta dalje dodaje, otkud vama ta moralna obaveza da to radite umesto njega?

Šta ima loše u tome pitati lekara za detalje, zbog čega je nešto pomislio, posumnjao? Je li to u pitanju onaj nas balkanski sindrom da se doktora ne pita ništa, samo cuti?
Ne razumem stvarno?
Ispade da sam sad ja nezahvalan jer sam tražio neke detalje, neka objašnjenja. Doktor je odvojio vreme pa otkud meni pravo da ja tu sad nešto dalje blebecem, kao da sam na forumu zdravlje?
Pre svega, doktor nije odvojio vreme kojeg nema, znaci u slobodno vreme je dosao na SC, nevezan u lance, po svojoj slobodnoj volji i zelji. Zahvalio sam se na tome u vise navrata unapred i unazad, a da bih zadovoljio „ahha”, valjda bi trebalo još da gurnem glavu mecki u usta, pa da dokazem zahvalnost.

Buduci da sam ja jedini koji ima neke probleme na koje bi neurolog dao odgovor - odgovorio je bas meni.
Zašto se drugi uplicu temu jasno naznacenu za koga je, nije mi jasno? Da me je zanimalo mišljenje laika, ja bih to naznacio.
Da sam se osecao kao malouman i da mi je trebao tumac - takođe bih to naznacio. Međutim, devojka koja se javila prva na temu je skroz normalno razgovarala, pa nemam ništa protiv toga, naprotiv.
Znam, moja je krivica sto sam uopste bilo šta citao osim dr. Galeba i dr. Zecica - ali ko će znati na šta će naici u tekstu.

Ako vi ostali nemate neke ideje, dobre namere prema meni ili nešto konkretno za pomoć, pa cutite. Ko vas tera da se javljate (osim vasih pakosti i potrebe da blebecete)?
Otkud znate ko sedi iza ovog ekrana, kakve muke nosi u svom zivotu, kakva ruzna iskustva? Cemu upraznjavanje neke superiornosti? Lecite sebe, šta je u pitanju?
Naravno da ne znate, ali da tumacite nekom mišljenje lekara iz nekog razloga i bez pitanja - to znate. Tu ste uvek spremni. I bez imalo takta, brutalno, kasapinski. Šta vas tera na to? Stvarno ne mogu da proniknem.

Pišem ovo, jer je to jedan prilično generalan problem ovog foruma. Buduci da je ovo stvarno relativno čest slučaj da se obruse forumski pametnjakovici na postavljaca teme - mora covek strogo voditi racuna da se obrati kako treba, da se zahvali lekaru na razne nacine i ne pita mnogo (da ne bi uvredio pristojne citace), da ne deluje po bilo kom drugom pitanju sumnjiv - u suprotnom se uvek nadje bar jedna pakosna dusa koja će da ga glodje.