Hipertenzija je akutna ili hronična bolest u kojoj je povišen arterijski krvni pritisak. Često nema prepoznatljive simptome, zbog čega se naziva i „tihim ubicom”. Posledice akutne hipertenzije su najčešće moždana krvarenja, dok se kod hronične hipertenzije najčešće ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku. Prema uzroku nastanka, postoje dve vrste hipertenzije: esencijalna i sekundarna. Uzrok esencijalne hipertenzije je idiopatski (nepoznat). Nema nikakvih klinički ili laboratorijski prepoznatljivih oboljenja koji je mogu prouzrokovati, ali se ubraja u 95% svih klinički otkrivenih hipertenzija, što je navelo naučnike na pretpostavku geneteske predispozicije. U sekundarnoj hipertenziji se može naći uzrok (npr. oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde itd), ali ovo objašnjava samo 5% otkrivenih hipertenzija. Prema trajanju, hipertenzije se klasifikuju kao: akutne (par sati do par dana) i hronične (višemesečne ili trajne).

Arterijski pritisak je strogo kontrolisana fiziološka varijabla i konstantno se održava u okvirima normalnih intervala, ali se u toku 24 sata može približiti ekstremnim vrednostima (bilo u smislu povišenja ili sniženja vrednosti) iz različitih uzroka (npr. teška fizička aktivnost). Ukoliko su vrednosti trajno povišene, kažemo da dolazi do stanja hipertenzije. Pritisak varira u odnosu na srčani ciklus - najviši je tokom sistole, a najniži tokom dijastole. Razlika između ovih pritisaka je hidrodinamička sila koja uslovljava tok krvi kroz krvne sudove - pulsni pritisak. Vrednosti normalnog arterijskog pritiska su statistički određene i variraju na osnovu uzorka, rase i uzrasta, pa prema tome i između pojedinih država i zdravstvenih sistema, ali su ipak najšire prihvaćeni kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) prema kojima se vrednosti sistolnog arterijskog pritiska više ili jednake 140 mmHg i/ili dijastolnog arterijskog pritiska više ili jednake 90 mmHg, dobijene u tri uzastopna, adekvatna merenja tokom 1-3 nedelje smatraju hipertenzijom. (izvor: www.wikipedia.org)

Recepti:

Kukuruzna svila, hajdučka trava - po dve kašike; list šumskih jagoda - jedna kašika, đurđevak – jedna kašičica. Sve dobro promešati i jednu kašiku preliti s 3 decilitra ključale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, pčelinjim medom zasladiti i piti toplo triput na dan pre jela po jednu šolju, ili svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Uzimati 20 dana u mesecu. Zatim drugi mjesec opet 20 dana itd. (1)

Pola kašičice glogovog cveta samlevenog u prah pomešati sa malo šećera i popiti sa malo vode dva puta dnevno. (1)

Narendati presnu proletnju ranu cveklu i pomešati sa sokom od limuna. Dnevno pojesti po mali tanjirić. (1)

U pola litre alkohola 96% stavi se 5 kašika glogovog cveta. Bocu dobro začepiti i dnevno barem jednom protresti. Nakon 10 dana se ocedi. Od toga leka uzima se dnevno dva puta po 20 kapljica razređeno s malo vode. Ukoliko bolesnik pati od nesanice neka uzme uveče pre spavanja 40 kapi, opet razređeno s malo vode. Taj lek je dobar i za umirenje srca. (1)

Imela, hajdučka trava, cvet od gloga i kamilice – u jednakim delovima dobro promešati. Sve dobro promešati i jednu kašiku preliti s 3 decilitra ključale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, pčelinjim medom zasladiti i piti toplo triput na dan pre jela po jednu šolju, ili svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. (1)

Velika glavica bijelog luka kuva se 10 minuta u pola litre vode. Kad se ohladi, nalije se u bocu i doda 3 poveća limuna. Pije se svaki dan natašte - po mala čašica. (1)

Dobro je skuvati čaj od peršuna (list i korijen) – 2 kašike na dva decilitra vode kuva se 5-10 minuta, a zatim pojede i popije. Uzima se triput dnevno po jedna šolja. (1)

Bolesnici neka jedu 2-3 dana samo neslani kuvani pirinač bez ikakve druge hrane. Pirinač se mora tako dugo kuvati dok ne postane sasvim kašast. (1)

Uzeti jednu kašiku imele (suvo lišće i grančice) i staviti u čašu sa 2 decilitra hladne vode. Ostaviti da stoji preko noći poklopljeno. Piti 3 puta na dan. (1)