Draga, ja nisam imala rak ali moja majka jeste.Ona je najbrže prebolela zato što je prošla sasvim normalno - ne opteretiti se oko bolesti, nije zamarala uopšte oko razna pitanja. Normalno je to prihvatila, pila lekove, išla na snimanje, pa operacija i posle operacije nastavila normalan život kao što je bilo pre toga. Mi nismo hteli da nju opterećujemo, trudili smo da sve bude normalno kao i pre, pričali o drugim temama, radila neke sitnice i tako to. Ona me je zaista oduševila! Puno sam čitala o ženama kako prolaze kroz pakao. Još i štampa nepotrebno opterećuje nekim sitnicama koje nisu tačne i malo smešne i glupe.

Prošlost je prošlost i tu nema povratka ali može se oprostiti, da li ti njima ili oni tebi, važan je oproštaj. Ne planiraj ništa za sutra, jer sutrašnjica ume da te lepo iznenadi zato se ne boj od budućnosti. Pokaži malo više vere i samopouzdanja, promeni uglove iz svih gledišta i ne nerviraj se uopšte, nemoj se smej! Spontan smeh je lek! :)

Javljam ti se samo da ti dam podrsku.Ja sam prošla kroz to sve,sto ti sada prolazis.Pre sedam godina sam imala operaciju,zatim ćemo,pa radijaciju i nakon toga godinu dana primala sam lek HERCEPTIN jer sam bila HER2 pozitivna.Bilo je nekada da klonem duhom, ali sam se borila da se vratim u pozitivne misli.Mojoj kcerci je bilo tada sedam godina i najviše sam se zbog nje borila i izborila.Sada je njoj 14 godina i obe smo žive i zdrave.Zato glavu gore i to shvati kao nešto sto moras da prođes i proćićeš.SRETNO.