Да. Све је на овом свету дискутабилно.

Али срећан је сиромах који не жели туђе:

''Миланко Обућина (58) из Сјенице, чија породица преживљава хранећи се у народној кухињи, пронашао је пре пар дана на улици новчаник пун новца који је без размишљања одмах предао полицији. Миланко каже да ниједног тренутка није помислио да задржи овај новац за себе, који чак није желео ни да преброји јер га то није занимало.

А у торбици је, према полицијском записнику, било 4.200 евра, 100 долара и 20 босанских марака.

- Враћао сам се ујутру око девет сати из апотеке са таблетама, од Поште према Старој аутобуској станици, кад сам на тротоару приметио нешто као дечји новчаник или неки нотес. Отворио сам га и угледао велику суму новца, нисам хтео ни да бројим, одмах сам га затворио. Мало потом је наишла саобраћајна патрола, ја сам их зауставио и пријавио шта сам нашао. Они су ме одвели у полицијску станицу где су направили записник – прича Миланко, који зарађује тако што понекад за надницу копа канале или уноси угаљ.

Миланко је срчани болесник, а терапију често зна и да прескочи јер нема новца за лекове, а често ни за хлеб. Он чак није желео ни да узме награду од две хиљаде динара, коју му је понудио власник новца А. К. из Сјенице.

- Нисам желео да узмем тај новац јер то није моје, а туђе ми не треба. Нисам ниједног тренутка ни помислио да нађени новац задржим за себе, а камоли да ме неко награди за то – каже Миланко који, иако црн и наборан од тешког рада, није променио морална начела и није добро заменио злим.

Он и његова супруга Видосава имају укупно 63 године стажа, обоје су остали без посла, а за пензију још немају услова. Живе са незапосленим сином. Миланку пријатељи у шали кажу да болује од ретке болести зване поштење, а Миланко се на то смеје и одговара: „Надам се да је та болест прелазна”!