Prvo ću reći da već 2 dana osecam neku vrstu anksioznosti sa svim njenim simptomima, slabije spavam, nemam apetit, znojavi dlanovi...

Sad da napisem par reci o sebi, o svom psiholoskom profilu. Imam 27 godina, i od uvek sam bio plasljivko u mnogim stvarima (vrtic, dotor, devojke, veliki planovi...). Možda nisam to pokazivao, al se često strah u meni nagomilavao i često je bio razlog da okrenem ledja problemu i prihvatim taktiku povlacenja. Možda tako može da se živi, ali ja sam avanturista po prirodi, pa česta anksioznost mi nije bas najdrazi saputnik. Posebno kada je neki veliki plan u pitanju, i u trenutku suocavanja sa zavrsnim problemom, usled straha dolazi do povlacenja.

Dalje... volim sklapati kontake sa ljudima, posebno virtuelne, ali u realnom svetu drustveni zivot mi je los, ne izlazim skoro nikako... a sa ženama nisam imao nikad duzu vezu. Verovatno je u pitanju strah od zblizavanja sa nekim. Seksualni zivot isto nije za pohvalu... vrlo tanka iskustva, posebno ako se gleda sa danasnje tacke gledista.

To sam dakle ja. I kako rekoh, taj stil zivota mi je odgovarao do sada, nisam nikad osjecao depresiju, već samo s vremena na vreme anksioznost pred velikim problemom, ali kad covek vodi miran zivot problema nema mnogo.

A sad da predjem na ono sto bi trebalo da definisem kao problem.
Upoznao sam devojku u Beogradu prošle godine i mnogo mi se dopala. Proveli smo par dana zajedno kao studenti u tom okruzenju i bilo mi je mnogo lepo sa njom. Kasnije smo održavali povremeno kontakte, ne mnogo... ali sam osecao da treba nešto više da preduzmem i ako nisam vise u BG, a ona jeste. I sad ono sto sam uradio nikako se ne uklapa sa mojim „mirnim stilom zivota” koji mi na neki način daje osecaj sigurnosti. Pozvao sam tu devojku da na leto letimo zajedno u EU, malo u Amsterdam, pa u Pariz... sve to nije mnogo skupo, i ona je pristala i već smo kupili karte. Dakle objavio sam rat svojim strahovima na svim poljima, i letenje i strah od žena, i od avantura i od nepoznatog... međutim već dva, tri dana izgleda da anksioznost dobija bitku i strah se u meni polako gomila.
Zbog toga se javljam ovde, ako neko ima da mi da dobar savet, konkretnu tehniku ili način kako da ublazim ovo stanje, jer definitivno sam odlucio da ovaj put nema povlacenja. Idem do kraja pa po cenu da ispadne najveci debil...