Mokraćna kiselina inače je normalan krajnji proizvod razgradnje spojeva purina. Stvara se iz egzogenog purina, unesenog hranom i pićem, i endogenog purina, koji se sintetizira kao gradivni materijal u stvaranju nukleinskih kiselina, a izlučuje ponajprije bubrezima.
Stoga, hiperuricemija nastaje zbog pojačane proizvodnje ili smanjena izlučivanja mokraćne kiseline ili njihove kombinacije. Povećana proizvodnja mokraćne kiseline uzrok je hiperuricemije u 10 do 15 posto slučajeva. Obično nastaje zbog povećana dijetalnog unosa ili u nekim bolestima, kao što su mijeloproliferativne i limfoproliferativne bolesti, psorijaza i dr. Smanjeno relativno izlučivanje mokraćne kiseline bubrezima nađeno je u oko 90 posto bolesnika s hiperuricemijom ili uričnim artritisom. U stečene razloge smanjenja izlučivanja urata spadaju neki lijekovi, kao što su oni za pojačano mokrenje (diuretici), lijekovi koji se koriste u liječenju malignih i autoimunih bolesti (npr. ciklosporin), niske doze salicilata, te neke bolesti i stanja u kojima se nakupljaju kiseli produkti (npr. dijabetička ketoacidoza, gladovanje, intoksikacija alkoholom i sl.), te bolesti u kojima nastupa oštećenje funkcije bubrega (npr. šećerna bolest i arterijska hipertenzija). Postoje bolesti i stanja u kojima je povećana i proizvodnja mokraćne kiseline i smanjeno njezino izlučivanje. Najbolji je primjer povećana konzumacija alkoholnih pića

Šta treba jesti?

Mleko i mlečne proizvode treba birati tako da su sa manje masnoće. Savetujemo jogurt sa manje masnoće, kiselo mleko, krem sir, mlad sir...
Preporučujemo meso sa manje masti i bez slanine, piletinu ili ćuretinu (bez kožice). Jaja se savetuju rovita ili kajgana bez previše preliva, soli i začina.
Gorušicu ne pospešuju: maslinovo ulje, suncokretovo ulje, kukuruzno ulje, sojino ulje, margarin, maslac, majonez (sa manje masnoće).
Dobro je koristiti u ishrani ribu (savetuje se bela riba) bez mnogo jakih začina, bez jakih preliva i bez limunovog soka.
Žitarice, krompir i mahunarke mogu se jesti i u integralnom obliku, osim ako se ustanovi da „ljuspice” kod pacijenta izazivaju gorušicu.
Mogu se jesti sve vrste povrća, osim onih koje izazivaju gasove ili su previše kisele.
Voće treba jesti ako je zrelo i nije kiselo. Korisno je jesti pasirano ili pečeno voće, a džem i kompot su veoma dobri za organe za varenje.
Piće treba da je mlako i ne sme biti kiselo: voda, topla supa, blagi čajevi, sokovi bez mnogo šećera i bez limuntusa.

Šta ne treba jesti?
Punomasno mleko i punomasne mlečne proizvode, jake sireve i masne pavlake treba izbegavati, jer izazivaju gorušicu.
Naročito treba izbegavati: začinjena i jako zapržena mesa i jela, slaninu, zečetinu, mesne prerađevine, iznutrice, tvrdo kuvana jaja, usoljenu ribu (bakalar, haringa...) i ljute sosove.
Svež i vruć hleb treba izbegavati, jer pored gorušice izaziva i nadustost. Pored toga, problematičnom stomaku smetaju: žitarice sa čokoladom, čokoladirano pecivo i keks sa slatkim prelivima.
Od povrća treba izbegavati: paradajz, kupus, karfiol, prokelj, beli luk, crni luk i paprike.
Kiselo voće naročito pogoduje razvoju gorušice: zeleno voće, nezrelo voće, kiselo voće (naročito limun i sok od limuna), kandirano voće, voće preliveno šećernim sirupom...
Razna moderna pića takođe pogoduju izazivanju gorušice. Zato treba izbegavati: kafu sa kofeinom i bez njega, jake čajeve (naročito čaj od nane), pića na bazi guarane, pića od čokolade, gazirane napitke, a naročito alkohol.
U cilju zaštite od povremene gorušice, slatkiše bi trebalo preskočiti, naročito torte, kolače, čokolade i pepermint.

Šta povremeno jesti?
Da se ne bi stekao utisak da je sve zabranjeno, postoje namirnice koje možemo povremeno jesti: polumasno mleko i mlečni proizvodi, puding, sutlijaš, mlečni šejkovi, polumasno meso, plava riba, musli, žitarice sa malo šećera ili meda, sokovi koji nisu kiseli, voće iz kompota, sladoled, suvo voće, blage pite sa voćem.