Zao mi je sto čujem da je otkrivena bolest,
moras da skupis svu hrabros i da se boris-
razlog zašto ti pišem je tvoje spominjanje i lecenje ovde u Srbiji-

to i ne pomiljaaj-ovde je opste rasulo,te nema lekova te nema doktora te masine ne rade po 3 meseca za zracenje -te nema struje,grejanjaa-itd

Moja mama se napatila sa njihovim lecenjima ja sam trajno obelela sa zivcimaa amama je umrla !

Želim ti puno sreće ,hrabrosti i brzo ozdravljenje!

budite jaki i pozitivni, ako već niste pocnite izuzetno zdrav zivot od hrane do fizicke aktivnosti, pomaze.
zivjela sam 13 godina u Kanadi, vratili smo se u naše krajeve skoro i prijateljski savjet je ostanite tu gdje ste, ovdje je zdravstvo puno, puno losije.
proces i u USA je sličan kao sto vam je koligica iz Srbija napisala, nakon patoloskog nalaza idete kod onkologa na konsultaciji i oni dalje preuzimaju lijecenje.
sve najbolje i da sto prije ozdravite.

mimi,
Ja bih vam savetovala ako odlucite da idete za Srbiju, u slučaju da dole imate veze i prijatelje. Posaljite im pre nalaze i snimke i pitajte ih šta predlazu. I onda uporedite to sa ovim sto ovdje imate.
Kako god da okrenete najvaznije vam je koja procedura i sa cime će biti provedena. Samo ilustracije radi, recimo u Kanadi imaju masine za zracenje, u 4 medicinksa centra koje vrse precizno zracenje u deseti dio milimetra. Sto omogućava da okolno tkivo bude postedeno. U čitavoj EU tu masinu ima samo jedan centar u Nemackoj.

Ne znam koliko dugo ste u USA, ne znam vasu situaciju. U USA je osiguranje problem sto ovdje u Kanadi nije, ne znam da li je i to jedan aspekt u trazenju tretmana itd. Kazete da nemate nikoga tu to jeste otezavajuce. Ako budete isli na terapije i/ili opreaciju trebace vam neko blizak da bude uvek pri ruci. Trbace vam neko da razgovara sa doktorima, da vam kupi i priredi hranu itd itd. Nemojte „gubiti glavu”, organizujte vise prijatelja da vam pomognu u razlicitim stvarima ko sa cime može. Možda pozvati mamu da dode do vas da bude pri ruci.

Svako dobro.

U USA su najbolji na Sloan Kettering institutu u NYC.

Mimi,
ja sam u Kanadi i znam kakvo je zdravstvo ovde, verovatno ni u USA nije bolje. Ono sto je bitno je da moras da radis follow up, da stalno pratis da se nešto nije zaboravilo.
Ako u Srbiji nemas bliske prijatelje ili familiju koji su lekari pa da to sve oni preuzmu za tebe-zaboravi.
Materijalisti jesu samo tako. Primer: 15 godina me prati onkolog u Beogradu i ja te pregledede placam svake godine od eur 60-100 na privatnoj klinici (ovde sam samo 7 godina) Kada mi je prošle godine trebalo njegovo mišljenje jer sam imala operaciju i terapiju(Tamoxifen mi je preporucen kao prevencija, ja sam posle sa drugim onkologom ovde odlucila da idem na Evistu) posle toga nije se udostojio da odgovori na dva maila. Pitanje je bilo „bez obaveze doktore, šta biste vi od terapije dali takvom pacijentu?”
Morala je moja sestra da zakaze pregled kao za sebe, odnese sve sto sam ja poslala e-mailom njoj kao i njemu da bi on popricao Letos sam bila i otisla do njega i rekla mu: vi meni kada zatrebate trebalo bi da mi odgovorite, ja ipak dolazim kod vas već 15 godina, do sada nije trebalo nešto posebno, a sada mi je trebalo mišljenje. Ocekujem da ste available, ja sam ipak vas pacijent.
Probaj da dovedes mamu ili nekog neposredno pre operacije da se nadje da ti pomogne kad izadjes iz bolnice. I procitaj šta žene pišu na sajtu koji sam ti preporucila, ima korisnih saveta.
Između ostalog da se za svaki sastanak sa lekarom spremis sa listom pitanja i da sve odgovore zapisujes ili snimis. Nećeš sve zapamtiti kada si pod stresom dok sa njim pricas.
Srećno i želim ti uspeh