Da, svakodnevno koristim i kapsule ribljeg ulja i vitamin D. Riblje ulje je „pharmaceutical grade” sto znaci visoko preradjeno i nema žive. Ne možeš bukvalno da primetis ne znam kakvu promenu u organizmu, osim možda da se generalno osecas OK, bolje spavas itd.

Da vam pojednostavim;
Omega 3 je neophodna i veoma važna u oragizmu isto kao sto su vitamini, proteini itd. Bez te masne kiseline mnogi procesi u nasem organizmu ne funkcionisu kako treba, kao rezultat pojavljuju se pre ili kasnije razlicite bolesti od bolesti srca, povisenog holesterola do raka.
Problem danasnjeg coveka je ne samo nedostatak omega 3, sto uzima nesrazmerno veliku kolicinu drugih masti (omega 6 i 9) u odnosu na Omega 3.
Znaci :
treba smanjiti uzimanje svih ulja i masti zivotinjskog porekla.
Izbaciti iz ishrane sve sto ima margarin ili hidrogizovana ulja i ubaciti Omega 3 da bi održavali vase zdravlje.
Omega 3 se nalazi u
-maslinovom i Kanolinom ulju (ne u kukuruznom, ne u sucnokretovom)
-divljoj ribi naročito u lososu (uzgajana riba nije preporuciva)
-i u lanenom semenu
laneno seme se treba pripremati na poseban način (nije komplikovano)i veoma je ukusno. Mozete praviti razlicite varijacije takode mozete stavljati u hleb kolace itd.

http://www.botanicateas.com/Blog/tabid/67/EntryId/2/Linomel.aspx

-takode se mogu uzimati i tablete ribljeg ulja, kvalitetno je ono koje sadrzi EPA i DHA , medutim za pune rezultate treba promeniti ishranu i taj odnos izmedu Omega 3 i drugih masti

riblje ulje je hrana, a ne vestacki proizvod.

I ja uzimam 2 X 1 g dnevno, od jednog grama 750 mg je EPA i 250 mg DHA.

Omega 3 koje su biljnog porekla organizam teze i manje efikasno koristi.

Prirodni odnos bi bio omega6/omega3 = 5:1

Međutim danas je taj donos na zapadu 15:1 a u USA ide čak do 40:1
Ovo doprinosi generacijskoj naslednoj gojaznosti, dijabetesu, depresiji.
Povecano je unosenje masti ishranom 30-40%, unosenje omega 6 je povecano za 250%, a omega3 -40% smanjeno.

Oko 50% masti unosi preko zivotinjskih masti, a zivotinje koje se hrane kukuruzom i koncetratom imaju jako smanjen omega 3 u svojoj masti, i kokosijim jajima.

Obe i omega 6 i omega 3 su esencijalne za ljude, ne mogu ih biosintetisati nego se moraju unosti, ali je JAKO VAZN i njihov ODNOS.

OMEGA 3 SU JAKO ZDRAVE, I KAO SUPLIMET TREBA UZIMATI OMEGA 3 (EPA i DHA) i to 2-3 g/dan.
o EPA i DHA i celoj temi može se naći i na Wiki.

evo malo vise na engleskom:
http://tinyurl.com/29p7wep

najjednostavniji način za pripremu lana za jelo je da se samelje u jakom blenderu (ja koristim onaj Bulet Express, ali može i u elektricnom mlinu za kafu), ali tako da se ne drzi ukljucen blender (ili el.mlin) duže od 2 sekunde (da se ne pregreju jer onda omega-3 kiseline gube strukturu i dejstvo). lan mleti tako u fazama po nekoliko puta od po 1-2s dok se semenke dovoljno ne samelju i onda ih tako samlevene cuvati u frizideru u staklenoj tegli.
ne treba samleti preveliku kolicinu.

onda tako samlevene semenke jedem sa jogurtom. u solju jogurta stavim punu kafenu kasicicu samlevenih semenki. osim sto je zdravo zbog omega-3 koje sadrzi, jako je blagotvorno za probavu i creva, jer omogućava svakodnevno i lako praznjenje creva.

„Hrana za prohodne arterije

To znači izbegavanje trans i zasićenih masnoća. U australijskoj studiji iz 2006. utvrđeno je da već konzumacija jednog masnog obroka kod zdrave osobe utiče na protok krvi i umanjuje zaštitnu snagu HDL-a. American Heart Association preporučuje da se putem zasićenih masti (ima ih u maslacu, punomasnim mlečnim proizvodima, mesu) unosi najviše 7% dnevnih kalorija. A samo 1% dnevne ishrane treba da sadrži trans masnoće (najčešće su prisutne u prerađenoj hrani; keksima, grickalicama, čipsu).

Stručnjaci preporučuju mediteranski model ishrane: umerena količina hrane s visokim udelom nezasićenih masnoća, kao što su maslinovo ulje i riba, lagano meso, mlečni proizvodi s niskim udelom masnoće, integralne žitarice (neglazirani pirinač i ječam) i konzumiranje barem pet obroka šarenog voća i povrća dnevno, osiguravaju organizmu potrebne antioksidanse koji pomažu održavanju fleksibilnosti krvnih sudova.

Omega-3 masne kiseline, kojih ima u lososu, sardelama, skusi i drugoj ribi, mogu pomoći da se snizi krvni pritisak i smanji rizik nepravilnog srčanog ritma.

Neke namirnice utiču na snižavanje ”lošeg„ holesterola: jabuke mogu sprečiti nakupljanje naslaga, a mahunarke (pasulj, grašak, sočivo) smanjuju rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti. Poželjno je konzumirati i namirnice poput badema i oraha (koji takođe sadrže omega-3) i dnevno popiti do dve čaše crnog vina koje pomaže da se smanji vrednost LDL holesterola i zaštite zidovi arterija. ”

pozdrav svima, a kad pomenu lan, ja uzimam:
Flaxseed oil - the worlds richest source of Omega-3 fatty acids containing almost twice the amount of Omega-3 fatty acids as fish oils.