Nuspojave kod BCG vakcine (protiv tuberkuloze)
Osim opisanih opštih reakcija na mestu uboda i kratkotrajnog povišenja temperature (što je kod BCG vakcine retkost!), najčešca nuspojava vakcinisanja protiv tuberkuloze je pojava ranice (malog defekta kože) na mestu uboda (najčešće na ramenu). Takva ranica može da „flisuje” i da iz nje curi „gnojni” iscedak i mesecima nakon vakcinisanja. Ova pojava nije komplikacija, već normalna reakcija na vakcinu i predstavlja znak da se vakcina „primila”, pa zato nije potrebna nikakva intervencija. Već 4-5 dana nakon vakcinisanja, mesto uboda se može prati, bez obzira da li postoji iscedak ili ne. Kasnije će se na mestu ranice stvoriti trajni ožiljak.
Ponekad (retko!) nakon nekoliko dana ili nedelja posle vakcinisanja BCG-vakcinom, može da se pojavi uvećanje limfnih čvorova na vratu i/ili pod pazuhom deteta. Tada bi trebalo dete odvesti kod lekara da bi mogao da prati i kontroliše stanje. Reč je o tzv. BCG-itisu, upalnoj reakciji limfnih čvorova.
Od BCG-iranja (davanja vakcine u rame) treba razlikovati tzv. tuberkulinski test (Manotu-proba, kožni test koji se primenjuje na unutrašnjoj strani podlaktice malom injekcijom ili flasterom), a nakon kojeg se u roku od 1-2 dana pojavi crvenilo i potkožna tvrda upalna reakcija. Ta reakcija se očitava 72 sata nakon testa i predstavlja normalnu pojavu prema kojoj lekar procenjuje stanje deteta.

Nuspojave kod DiTePer (difterija, tetanus, pertusis) vakcina
Za opštu reakciju organizma nakon vakcinisanja (bol, crvenilo, otok, temperatura) najčešci „krivac” je DTP-vakcina (DiTePer), tačnije njegova komponenta protiv pertusisa (velikog kašlja). Ako detetu počnete da dajete paracetamol (Panadon, Lupočet) i nastavite sa davanjem i nakon vakcinisanja, reakcije će biti mnogo blaže, a mogu čak i da izostanu. Ako dete ima povišenu temperaturu, nipošto se ne sme zanemariti redovno pojenje i pravilna hidracija (učestalo napajanje manjim količinama tečnosti), jer je dobra hidracija nužan preduslov za normalizaciju telesne temperature.
Teže nuspojave kod vakcinacije DiTePer vakcinom su izrazito retka pojava (manje od 1 dete na 5000 vakcinisanih), a izražene su veoma jakom lokalnom reakcijom, povišenom telesnom temperaturom preko 40.5 C, kao o hipotonijom deteta, ili konvulzijama. U tom slučaju, osim mera za skidanje temperature potrebno je potražiti pomoć lekara, najbolje odmah na pedijatrijskom odeljenju u bolnici.

Nuspojave kod MPR (Mo-Pa-Ru) vakcina
Ova vakcina ne izaziva mnogo veće komplikacije nego što je lokalna reakcija opisana kod ostalih vakcina. Dakle, preventivni paracetamol, oblozi i pojenje kod povišene temperature, trebalo bi da predstavljaju dovoljnu „kućnu negu” za dete koje je primilo ovu vakcinu.
U retkim slučajevima, moguća je pojava bezopasnog prolaznog osipa, bolova u mišićima i zglobovima (poput blaže viroze) ili pojava temperature 7-10 dana nakon vakcinisanja. Na ove nuspojave roditelj treba da reaguje samo opštim merama (dakle, ponovo paracetamol!), jer su blage i prolaze same od sebe.
Ako MPR vakcinu primi odrasla osoba ženskog pola, trebalo bi da izbegava trudnoću bar 3 meseca nakon vakcinisanja.

Nuspojave kod OPV vakcine
OPV (oralna polio-vakcina) je vakcina protiv poliomijelitisa (dečije paralize), koje se primenjuje oralnim davanjem (ukapavanjem tečne vakcine u usta deteta). Ne postoji lokalna reakcija, jer nema uboda iglom, a ostale reakcije na ovu vakcinu su veoma retke: kod otprilike 1:2.500.000 slučajeva moguća je pojava blagog oblika poliomijelitisa (i to u 45% slučajeva pogađa ukućane, tj. odrasle koji su davno vakcinisani pa su izgubili aktivni imunitet, u 35% slučajeva vakcinisanu decu, a u 25% slučajeva osobe koje boluju od bolesti imunološkog sistema).
Postoji i noviji oblik ove vakcine koja se daje parenteralno, tj. injekcijom. Zove se IPV (inaktivisana polio-vakcina), a osim lokalne reakcije (opisane kod ostalih vakcina) ne izaziva nikakve nuspojave. U Americi je u redovnoj upotrebi, a kod nas se polako uvodi u praksu, najčešće u kombinaciji sa drugim vakcinama u istoj injekciji („4 u 1” ili „5 u 1”).

Nuspojave kod Hib, HBV i Var vakcina
Ove tri vakcine (Hib - vakcina protiv Hemofilus influence; HBV - vakcina protiv hepatitisa B; Var - vakcina protiv varičele) kod nas još nisu u redovnom programu vakcinisanja. Tačnije rečeno, HBV pocinje polako da se uvodi u poslednjih nekoliko godina i to vakcinisanjem dece u 6. razredu osnovne škole. To su vakcine izrađene savremenim metodama genetske rekombinacije i konjugacije, pa su nuspojave izrazito retke i bezazlene: većinom samo u obliku lokalne reakcije na mestu uboda, blagog i kratkotrajnog povišenja temperature, a kod Var-vakcina moguća je i pojava blagog osipa koji liči na varičelu (ovčije boginje).
Detetu treba dati paracetamol, stavljati mu obloge na bolno mesto i pojiti ga sa dosta tečnosti.