u zejtinu, suncokretovo ulje, maslinovo...
uzmi samo omega 3, mada je pitanje šta možeš sa njim da postignes

Omega 9 nije esencijalna odnosno organizam može da je metabolise ako unosis sastojke od kojih se metabolise. Obrati paznju na omega 3 koju moras da unosis sa hranom.
Pomaze kod svih upalnih procesa a i kod pamcenja.

EPA i DLA odnosno omega 3 nezasicene masne kiseline popravljaju raspoloženje smiruju i deluju anti kancerogeno. Dokazano je da unos dve supene kasike ulja dnevno od semenki lana bogatih Omega 6 nezasicenim masnim kiselinama ima za posledicu povecan rizik od oboljevanja raka.

Neurolog vas je dobro posavetovao.

Не користим горе наведену марку већ домаћу где живим Не могу се сетити имена произвођача Тренутно сам на Сегафредо еспресу Јутрос сам поргутао две жел капсуле. Сигурно има у Италији где живите да се купи

evo i o omega-9 to je oleinska kiselina (85%) iz maslinovog ulja

http://en.wikipedia.org/wiki/Omega-9_fatty_acid

To omega brojanje je obrnuto od hemijskog i za mene ne logicno (ne daje uvid u duzinu tog uglenicnog lanca)
tako su eto sve omega-3 masne kiseline istovremeno i omega-6 i omega-9

http://en.wikipedia.org/wiki/Omega-3_fatty_acid

evo omega racunanje brojeva (crveno) i hemijsko racunanje brojeva (plavo), primer je EPA oznacena kao Omega-3.
http://en.wikipedia.org/wiki/File:EPAnumbering.png

Daklem ovako koristite sto manje suncokretovo ulje koji je glavni izvor omega-6,
evo sastav suncokretovog ulja
http://en.wikipedia.org/wiki/Sunflower_seed_oil

umeto toga uzmite sto vise malinovo ulje koje je omega-9, a omega-3 uzmite kao dodatak hrani, ima je inače u ribama (sardine i losos).
Procenat omega-3 u zivotinjskim mastima i salu i mlecnim proizvodima i jajima (zumance jako zavisi od ishrane zivotinja. One koje pasu travu imaju mnogo vise omega-3, od onih sto jedu kukuruz i koncentrat, i ne samo to nego i vitamina A i D rastvornih u mastima.

od silne nauke na kraju ćemo zavrsiti na svinjskoj masti i buteru, tradicionalnoj masnoci preindustrijkog vremena, imaju mnogo manje omega-6 masti.

http://en.wikipedia.org/wiki/Lard

Ustvari covek je naviknut na onu ishranu koju je tradicionalno generacijama trosio, metabolizam i nasa biohemija je prilagodjena toj prirodnoj hrani. A u poslednjih 80 godina sastav hrane se izmenio, i to ako zanemarimo stetne minorne sastojke kao insekticide pesticide, antibiotici i hormoni. Pogledajte temu POBUNA na Kulinarstvu, koja govorio o tome, idite na postavljeni link i blog MajloV gde ima film o modernom nacinu uzgajanja stoke i pilica. Teško je danas naći tradicionalno cistu i prirodnu hranu. Mi uzimamo kojekakve dodatke, ali se i to vremenom kako nauka napreduje koriguje.

Ovako za razumevanje holesterol hemijski nije mast, ali je supstanca koja biohemijski spada u masnoce, zato što se rastvra u mastima i uljima, uvek ide zajedno u prirodi, nerastvra se u vodi.

Sa mastima je bio problem da je neko istrazivanje ciji rezultati su godinama bili vodilja za ishranu, zanemario omega-3, ustavri uzeo je u omega-6 (zajedno sa omega-3) i proglasio kao vaznim 0mega-6... drugo je bila prica oko holesterola, a to su sve samo delovi mozaika, ali prema tome su davane preporuke ljudima: nemojte jesti svinjsku mast i buter uzmite suncokretovo ulje i margarin, ne sadrzi holesterola, da bi 40 godina kasnije ustanovili da je to ustvari možda i gore (Trans-masti i nagomilavanje omega-6) od svinjske masti i butera.
Da se razumemo holesterol covek sam sintetise, jeste ko ima prirodni poremecaj u biosintezi i još cesce u metabolizmu holesterola, može umereno do znacjno pogorsati stanje sa ishranom bogatom holesterolom, ali je to ipak mali procenat populacije. Kod vecine sa godinama se smanjuje metabolizam holesterola od koga nastaju polni hormoni.
Drugim rečima globalno je poremecena je ishrana masti, zbog holesterola, a bas ta ishrana ima manji uticaj na stanje i pricu oko holesterola.

Drugi faktor jako znajcajan je način zivota, smanjena fizicka aktivnost i trosenje kalorija sa nagomilavanjem masti (i to stetnih).
Uz sve to i pesticidi, hormoni insekticidi i sl. se isto tako mnogo bolje rastvara u mastima nego u vodi i tu se akumulira.

No ipak iako izgleda da su masti stetne, bez njih se ne može živeti, i da covek i sam sintetise masti grubo receno iz uhljenih hidrata (secer i brasno).