pozdrav ecolid,

hvala na pitanju, dobro sam.
treci dan od operacije sam odmah stala na noge, na moje veliko iznenadjenje, jer pojma nisam imala kako tece oporavak kod takvih operacija. čak sam imala i neku (blesavu)ideju da ću imati amneziju pa sam se iznenadila kako se secam svega, kao npr. i svih brojeva telefona koje znam napamet, sto mi je kasnije u sebi samoj bilo mnogo smesno. nisam imala skoro nikakve bolove, niti podlive (osim u sok sobi kada me je malo bolela glava). rekli su mi da sam jako dobro podnela anesteziju, i da sam se lepo probudila.

ne znam koliko si pratila moja pitanja od ranije vezano za moju bolest. tumor je bio u desnom frontalnom delu glave i bio je prilično veliki (oko 4.5cm u precniku).

uglavnom, dr koji me je operisao je nas najbolji neurohirurg u Srbiji (bar tako su mi rekli neurolozi koji su mi njega preporucili), koji je izvrsio potpuno uklanjanje tumora (sa malo zdravog tkiva) jer je to na sreću bilo moguće i bez rizika po važne funkcije mozga (zbog lokacije tumora).
zbog svega toga verujem da sam sada potpuno izlecena jer mi nikakva terapija citostaticima niti hemoterapija ne treba.

prošle nedelje sam bila na kontrolnoj MRI i nekoj mri sa spektroskopijom (2 meseca posle operacije po zahtevu mog neurohirurga), ali još cekam te rezultate (za koje se nadam da su dobri) jer ih je na zalost nasa posta zagubila sa sve celom mojom istorijom bolesti od samog početka, zbog čega se sada bas nerviram.

posto cekam da mi nekim cudom dokumentovani rezultati ipak stignu, doktorka koja mi je radila mri mi je danas preko telefona lično rekla da je na osnovu onoga sto je ona videla na magnetu operacija odlično uradjena. sledeće sto sledi je još jedno vidjenje sa mojim neurohirurgom sa tim rezultatima kada mi stignu.

sve u svemu, nisam mogla verovati da će biti ovako dobro.
jedina neugodnost koju imam je ta što ne smem u naredne 3 godine da vozim automobil, ne smem da vozim bicikl, ne smem da plivam, i ne smem na sunce bez sesira :(
to je zbog rizika od epilepsije, zbog čega kao terapiju redovno pijem antiepilepticni lek.

još nešto, doktor internista (koji radi u sinergiji sa neurohirurgom) mi je u klinickom centru gde sam se operisala rekao da ću imati neke moguće promene u ponasanju posle operacije, tj. da ću možda biti malo depresivnija, ili malo agresivnija.

evo šta sam pronasla u vikipediji:

„Po Zakonu u Srbiji, krv davalaca testira se na samo četiri oboljenja: hepatitis tip B i tip C, sidu i sifilis.[2]”

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%84%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BA%D1%... D0%B8

po meni je ovo totalno idiotski.

to sve onda znači da se putem tudje krvi možemo zaraziti sa hpv, virusom kravljeg ludila, mononukleozom, hlamidojom, herpesom, i ko zna još kojim bolestinama... grozno.

ne verujem bas nešto da su davaoci bas toliko posteni u davanju informacija o sebi vaznih za kvalitetniju analizu uzete krvi.

ja bih vrlo rado dala svoju krv za sebe da sam znala da to može, ali mi niko to nije spomenuo da je moguće.

odvratno je to što sam ja dobila herpes 12h posle primanja tudje krvi.

da sam znala za autotransfuziju rado bih je prihvatila, ali mi niko to nije spomenuo.