Дискусије : Здравље

Коментар
Depresija
nijevazno
(komunjara)
04. јун 2010. у 02.19
Imam 34 godine. Prije godinu i tri mjeseca rastali smo se sa djevojkom nakon veze od 6 godina. Nije nam se desilo ništa naročito strasno, rekla je jednostavno da je shvatila da nismo jedno za drugo. Mene je to putpuno porazilo, jer sam sve ulozio u tu vezu - ulozio sam svoj cjeli zivot, dao sam sve sto sam mogao, volio nadljudski, gradio planove za buducnost, borio se za nas. Posle razlaza, moj cio zivot je stao. Izgubio sam sve orijentire, svi snovi su se srusili, da nedužim, znate već kako prica ide - nisam prvi, ni poslednji.
U početku, kao sto to mnogima biva, bol je bila ogromna, nesnosljiva. Razmišljao sam o samoubistvu, ali iz tri razloga, nisam mogao da idem sa tom opcijom.
1. Nisam mogao roditeljima priciniti takvu bol.
2. Bojim se Boga.
3. Isuvise sam radoznao - još uvjek u meni tinja zelja da vidim šta će da se desi kroz nekih 5 godina.

Vremenom bol je polako gubila na snazi, ali podjednako i moji zivci. Desavalo mi se bezbroj puta da mi suze krenu na oci same od sebe. Desavalo mi se takođe da postanem nenormalno agresivan, a nikada prije nisam bio takav. Zatim sam se jedno vrjeme ponasao samo-destruktivno. Nebih o tome pisao u detalje.
Sada sam jednostavno prihvatio situaciju, što se može ciniti napredkom, ali ja to tako nevidim. Samo sam potonuo u potpunu apatiju. Nisam vise ni agresivan, ni samo-destruktivan, pa čak i bol nije ni izbliza takva kakva je bila ranije. Sada me zaista ništa više ne zanima, ništa me ne raduje, nicem se ne nadam i ništa ne ocekujem, niti tražim.
Postao sam kao masina. Spavam, radim, bavim se sportom, čitam knjigu, idem nazad na spavanje. Ne mislim ni na šta, živim kao da je to neka obaveza. Ponekad imam osjecaj da u stvari ovo i nije moj zivot, nego da posmatram nekoga stranca, ili da gledam neki film. Stavise, postao sam potpuno ravnodusan prema svome vlastitom zivotu. Svejedno mi je da li ću da dobijem promociju, da li ću da umrem u snu naredne noći ili kroz 40 godina, ništa me više ne dotice.

Nekada sam obozavao putovanja, planirao ih mjesecima unaprijed, sada me ni to nezanima. Imam dobre prijatelje, pomogli su mi zaista mnogo, ali i njih pocinjem da izbjegavam.

Može li se ikako izaci iz ovakve crne rupe duse?
dft7272
04. јун 2010. у 02.37
To sto si opisao je jedan sasvim normalan proces posle raskida veze o kojoj si mislio da je tvoja buducnost.
Neko to dozivi manje intenzivno neko jače.

Što se tiče tvojih zivaca, oni se ne gube bas posle ovakvog „udarca” jer je to još uvek mali udarac šta sve zivot može da spremi nekome.

Ti nisi upao u cru rupu niti imaš depresiju. Nalazis se u fazi da sam sebe sazaljevas i to nesveno.
Danas svi tako olako prcaiju o tome kako će se ubiti, zivot ne vredi ni pet para, a većinom su to ljudi koji prilično zdravi, imaju novac da plate stanarinu i za hranu. Mislim, radi se o ljudima kojima nije ugrozena eksistencija. Konzervativno gledano radi se o razmazenim ljudima koji se ponasaju kao male bebe..ako mama uzme sisu oni vriste dok ne vrati sisu nazad. žele da je njima zivot zanimljiv i uzbudljiv i ako mama nije tu, oni ne prihvataju da ima i drugi način da se zabave i da pronadju svoje zadovoljstvo u drugim stvarima.

No razlika je ovo su bebe a mi pricamo o odraslim ljudima.

Sa 34 godine ti si samo „ocesao” zivot. Živis u iluziji kao i mnogi dok ne steknu prva bracna iskustva, a kada dodju deca zivot se okrene za milion stepeni i više ne sanjare o nekim zivotnim idealima stvarnim ljubavima iz pesama itd. Jer je zivot sasvim nešto drugo.

Znaci, prestani se „pekmeziti” u dusi i trgni se. Zenska je otisla i treba to postovati. Važno je da vidis gde si ti u svemu. Pricas ti si hteo ovo, hteo si ono sa njom itd. Ali jel ne vidis da je to sve fantazija?? Da si hteo i da je trebalo biti, to bi bilo već ostvareno. Fantazirati zivot šta će biti za 5 godina a ne znaš šta te sutra ceka, mislim...treba sam zakljuciti.

Ne treba sada da se osecas napadnut ili „iskritikovan” jer ja nisam ništa bila bolja nekada pre. Danas jesam, a dobila sam toliko puta po nosu da sam se onda nekada trgnula i uhvatila zivot u pesnicu.

Evo ti jedna kratka prica od jedne poznanice:
Zabavljali se par godina, on i ona.
Posle desetak godina USPESNE veze, ona oboli od multipleskleroze. Ne želi da njemu kaže i ostavi ga.
On je tako patio tugovo..i na kraju je trazo razlog ZASTO. Pošto je toliko insistiao, ona je rekla razlog. On je rekao da će nju voleti do kraja i zadnjeg dana i kada bude kroz koju godinu u invaldiska kolica i tada će je voleti..
MeđuTIM, ta je žena bila toliko svesna i rekla mu da još ništa nisu stvorili zajedno (misleci na decu) da on MORA da juri zivot i svoju sreću, a ona mora drugim putem da ide..
On to nije razumeo na početku..danas je srećan da ipak nisu skupa. Ne zato što je kukavica, nego je shvatio da je ona ustvari toliko DIVNA osoba bez TRUNA EGOIZMA u sebi..preuzela je teret na sebe kao krivac rastanka da bi nekome ostavila mesta da se ta osoba usreci.

Zamisli sada kakva je subdina ove veze??? Znaš li koliko ljudi imaju nesrecnih sudbina za koje nisu krivi a mora tako da bude?!! BOZE daj da tvoja bivša iz te veze ostane zdrava duhom i telom i pozeli njoj da nadje sebi smisao zivota i ono sto ona želi..
Vasa veza znaci nije tragicna kao ova sto sam napisala. To sam ustvari htela da ti pridocim. Vi ste dve mlade osobe, i vas kraj nije uopste tragican nego je sasvim normalan i prirodan.
Zato ti kažem, ponasaj se tako i budi zahvalan na vreme koje ste zajedno proveli.

Videt ćeš kroz par godina kako zivot zna da iznenadi..

Srećno.
Mexicana
(knjizevnik)
04. јун 2010. у 02.43
Izgleda da si ti još uvek u periodu zaljenja koji razlicito traje kod ralzicitih osoba.
Čini mi se kroz tvoju pricu da si ti sebe svih tih godina zapostavio i da ti je jedini cilj bio da budes udvoje. Sada si se nasao sam i više ne znaš šta da radis sam sa sobom, teško ti je da usrecis samog sebe jer postojis samo u zajednici. Izgleda i da mrzis samog sebe jer si se samopovredjivao prihvatajuci krivicu na sebe.
Izlaz je samo u tebi. Kako ćeš do njega doći to opet ti sam znaš.
Zivot ide dalje i za one koji imaju nekoga i za one koji žive sami.
Ne za 5 godina nego možda još sutra može nešto da se desi sto može da ti izmeni ceo zivot.
Svako dobro
Spela
(Programer)
04. јун 2010. у 10.03
slazem se sa dft7272
napisao je duzi clanak ali svaka mu je pametna
prvo to što ti prolazis su „faze gubitka” a gubitaka u zivotu ima i ima ih još većih i bolnijih i za to se trebaš spremiti.
drugo covek u zivotu uci; uci da bude jači, bolji, mudriji i da vise voli i postuje sebe...
treće, 6 godina sa devojkom je samo uvertira zivota, da je od toga nešto trebalo i moglo biti i bilo bi.
prema tome, saberi se i kreni dalje, sumiraj šta si naucio iz svega ovoga i glavu gore.

i još nešto, najgore što se iz ovog može izroditi je da od tebe napravi ljubomornog, posesivnog i nesigurnog muskarca koji će misliti da će ga svaka sledeća devojka ostaviti bez ozbira na to koliko se on trudio. ako dozvolis sebi da se ovako nešto desi onda nisi naucio ništa i onda si otisao u totalno drugom pravcu sto će učiniti nesretnim i tebe i sve oko tebe...

pozz i sve najbolje
nijevazno
(komunjara)
04. јун 2010. у 16.50
Hvala vam na odgovorima.
Želio bih da pojasnim da ja veoma dobro znam da ovo što se meni dogodilo nije najgore što se ljudima može dogoditi. Toga sam svjestan. Svjestan sam cinjenice da majke i ocevi gube djecu u ratovima ili drugim nesrecama. Svjestan sam cinjenice da stotine hiljada djece pati od gladi ili raznih teskih bolesti. Zivot nikada nije svakome bio bajka. Svega sam ja toga svjestan, ali evo dve stvari. Nevidim kako ta neka spoznaja da na svjetu ima ljudi koji pate vise od mene može da mi pomogne. Ne samo da ne može, nego me još vise rastuzuje kada pogledam koliko boli i koliko nepravde ima na svakom cosku.
Drugo, ovo nije neko taknicenje gdje onaj ko najviše pati treba da dobije neko „prvo mjesto”, da osvoji titulu, kao da je rjec o nekom prvenstvu. Razumjete da nisam nikada rekao ni da je moja situacija najgora, niti da je bezizlazna.
Ja čak nisam ni ljut na bivšu djevojku i zaista joj želim sve najbolje od svega srca, ali sa njom ne mogu da kontaktiram.
Radi se samo o jednom OGROMNOM razocarenju. Meni nije potrebna bilo koja žena, ili cisto žena zarad cilja ostvarivanja potomstva. Bila mi je potrebna jedna, ona koju sam volio vise nego sebe, ona za koju sam živio, dao dusu i srce i ona sa kojom sam vjerovao da ću da ostarim sa njom. Takve veze postoje, neki u njih vjeruju, neki ne. Nismo svi isti, i zbog toga razloga svi drugacije prozivljavamo ovakve „brodolome”. Za nekoga je to „mačiji kasalj”, a za nekoga opet iskustvo koje vas izbacuje iz „putanje”.
Mexicana
(knjizevnik)
04. јун 2010. у 17.16
Ako si procitao moj odgovor mogao si da vidis da je tvoj problem i razocarenje u stvari tvoje vidjenje sebe kao celog samo u vezi sa nekom.
Kada budes uspeo da vidis sebe kao celinu i cenis i volis samoga sebe prestace i taj bol i razocarenje.
Normalno je da patis i da je tebi tvoja patnja najveca i trajace koliko ti treba da prebolis.
U međuvremenu ako krenes da radis nešto samo za sebe nezavisno od neke imaginarne osobe sa kojom bi mogao da budes, ta tvoja patnja može krace da traje.
Svako u zivotu mora da prođe kroz nešto i nauci nešto. Tvoja trenutna lekcija je da volis i postujes sebe, uradis nešto za sebe, usrecis sebe, budes sebican dok se ne oslobodis te patnje.
svako dobro
Spela
(Programer)
04. јун 2010. у 17.23
Vidim da govoris od srca...i to je bas dirljivo. Medutim, na kraju, svi mi imamo samo sebe. Bez obzira da li bili sa nekim koga volimo ili ne mi ne možemo posedovati nikoga i čim pre to naucimo pre ćemo se osloboditi mucenja. Ne kažem ovo u negativnom smislu. Čak mislim da je retko naici na osobu koja iskreno i skoro bezuslovno voli kao sto si ti volio svoju devojku. Medutim, opet se vracam na ovo da na kraju krajeva ostajemo samo mi sami sa sobom...
Pokusaj citati Echard Tolle ako već nisi možda pomogne.
pseud
05. јун 2010. у 21.41
Do razocarenja neminovno dolazi samo kad covjek u svojoj glavi projecira ocekivanja. I u mnogim vezama je to kao po nekom pravilu, i mnogi parovi to nazivaju 'ljubav' jer je i sama ta riječ u njihovim glavama ono sto oni misle da ljubav treba da bude. I svako se koprca u moru emocija kako najbolje umije.
Vremenom i zivotnim iskustvima ljudi (ili bar vecina bi trebala da) postaju emotivno zreliji i neće ustupiti mjesto raznoraznim ocekivanjima već slobodno i otvoreno zivjeti kako sa sobom tako i sa drugima ne gradeci kule od pijeska u svojoj glavi već se jednostavno prepustiti valovima zivota koji će nas i dizati i spustati.
Obrni okreni mi smo uvijek samo u svojoj kozi i ni u cijoj drugoj, patnja i osjecaj razoceranja nas čini živima isto kao sto to cine smijeh i topao zagrljaj.

Tvoja patnja i razocarenje će proćičim naidje dovoljno jak vjetar da te novi talas podigne jer to je zivot, svaki dan je nepredvidiv a ipak dar i sve što se od nas 'trazi' je docekati ga dok god imamo daha.

Jankovic_Stojan
06. јун 2010. у 03.12
Nema razloga da tugujes!Ona ti je samo pomogla da shvatis da bi sa njom imao samo los brak i ništa drugo!Da te je iskreno volela ona bi se udala za tebe!Uostalom pet godina je dug period u nekoj vezi,šta je cekala do sada!Vise se treba iznervirati kad izgubis na kladionici nego kad te ostavi cura :))) Evo ti moj primer...zivot mi je „spojio seriju” direkta,krosea i aperkata! Kao mali sam primio inekciju protiv variole, to je bilo 1975 i od nje dobijem temparaturu 43 stepena u trajanju od sedam dana i vid mi toliko oslabi, skoro totalno slepilo...na +8 dioptriju pa sam nosio naocare do 1986 dok nisam izlecio vid.A onda upadnem u vatru 1988 godine i dobijem opekotine 3 i 4 stepena po ledjima i ramenima su bili plihovi debljine palca puni limfe pa su me sekli u bolnici na zivo makazama dok su me dva lekara drzala za ruke jer je bol bio neverovatan. A onda su mi 1992 otkrili tumor (morbus hockin) ili rak limfnih zlezda i rekli mi da se on razvijao jedno dva tri godine sto znači da su verovatno te opekotine uticale na njega!Pa mi je fabrika gde je cale radio platila hemio terapije 58 000 maraka te 1992 a to je bilo čitavo bogatstvo tada. Pa onda u Beogradu rekli da zbog debljine moram da primam duple doze pa je onda fabrika opet kupila još jednu turu od 58 000 maraka.Pa sam primio 24 hemio terapije + zracenje (operacija se podrazumeva)Pa od tog zracenja dobijem veoma tesku upalu pluca (nisam mogao da hodam vise od deset metara) a ovi u mom gradu mi rekli da je u pitanju recidiv bolesti i ja od straha padnem u krevet i nisam četiri dana ustajao niti jeo.Odem u Beograd misleci da ovi kod mene grese a u Beogradu na ins.za majku i dete mi moja doktorka isto rekla da je recidiv u pitanju i ja od straha padnem na zemlju i u isto vreme krenem da povracam i kenjam u gace od stresa! Secam se dobro...bio veliki petak 13 Maj 1993 godine. Pa onda odem tamo gde su me zracili na ins.za radiologiju i oni mi kažu da je ipak upala pluca u pitanju.Lecio se tamo mesec dana. Ali od tog stresa zbog bolesti i notornog caleta alkosa kuci i čestih tuca i svadja i dolazaka policije razbolim se od depresije i anksioznosti (F 41.2) Pet godina uzimao lekove (xanaks i amyzol) i od njih se ugojim ko krme na 120 kg. Dve godine kasnije se ugojim za godinu dana tokom 2005 godine 26 kg i izadjem na 146 kg i tokom ispitivanja mi nadju hipotireozu tj povisen tsh a i smanjen testosteron, trglc. mi bili devet puta uvecani kao i holesterol i naravno ...dijabetes tip 2...pa onda odem na bezaniju da mi skrate zeludac i tanko crevo...prebrodim tu operaciju koja je bila nestrucno odradjena i veoma teska i neuspesna u svakom smislu. Posle nje pijem lekove za dijabetes tip 2 i naravno letroks za hormone. A što se tiče žena...pa ja imam 36 godina a nikad nisam ni imao zensko...povremeno platim neku cavu ali to se ne racuna...'ocu da ti kažem da uzivas brate...garantovano će naici neka druga! Oprostite za smarajucu pricu...samo sam hteo da kažem da zivot ume da bude vece sranje nego sto izgleda!
nijevazno
(komunjara)
06. јун 2010. у 05.53
Hvala vam svima na odgovorima, cjenim vasu zainteresovanost;

Želio bih odgovoriti svima koji su mi pisali, tako da pocecu redom.

(Mexicana)

Ti si u pravu kada kažeš da ja sam covjek koji sebe vidi u okviru druge osobe. Samo, tako nije bilo uvjek. Mi smo se upoznali, kada je meni bilo 28 godina, a njoj 23. 28 godina nije malo, morate priznati. Zivot je učinio tako da sam ja sa nepunih 20 godina otisao na „zapad”. Prije toga proveo sam 3-4 godine krijuci se u bunkerima i podrumima, tokom rata u Bosni.
Imao sam djevojaka prije „NJE”, ali nijednu od njih nisam volio. Vecina njih je to znala, i ta fizicka veza koju smo imali im je ili odgovarala, ili, ako ne, tu je bio kraj. Nisam nikada volio ženu sve dok nisam upoznao NJU!
Nezavisno od toga, ja sebe jesam „volio” i postovao prije naše veze. Zahvaljujuci Bogu, uvjek sam mogao da vidim, onoliko koliko covjek racionalno može, svoje dobre i loše strane. Na ishod svega toga, bio sam zadovoljim sobom. Nisam nikada bio vrsta covjeka, koji sebe dize u nebesa, niti sam to sada. Niko među nama nije savrsen, nisam takav, samo je Gospod savrsen, i niko drugi.
Da pojednostavim, bio sam zadovoljan sobom, i cjenio sam svoj zivot onakvim kakvim jeste kada sam bio sam! Poslije takve ljubavi, naravno da se sve izmjenilo. Šta je u stvari ljubav? Ovo je nova tema, ovdje se mogu „biblioteke” pisati, a ne samo jedan kratki odgovor. Recimo samo da onda kada mozete staviti drugu osobu ispred sebe u bilo kojem pogledu, znači da to možda dodiruje temu ljubavi.
Kada dajete sve, sve sto ste imali, sve sto imate, i sve sto mozete imati. Dajete, ne samo ljubav, ili paznju, ili srce, dajete vas cjeli zivot nekome. Spreni ste dati vase srce, ako ono zatreba osobi koju volite. To je ljubav. Spremni ste preseliti na drugi kontinent, samo da biste bili sa tom osobom. Da nedužim, razumjete moja razmišljanja!

Spela

Hvala na komentaru! Mislim da nije potrebno ništa vise reci, razumjemo se. Pokusacu naći tu knjigu! Želim vam takođe od svega srca sve najbolje!!!!

Pseud

pseud
05. jun 2010. u 21.41

Do razocarenja neminovno dolazi samo kad covjek u svojoj glavi projecira ocekivanja. I u mnogim vezama je to kao po nekom pravilu, i mnogi parovi to nazivaju 'ljubav' jer je i sama ta riječ u njihovim glavama ono sto oni misle da ljubav treba da bude. I svako se koprca u moru emocija kako najbolje umije.
Vremenom i zivotnim iskustvima ljudi (ili bar vecina bi trebala da) postaju emotivno zreliji i neće ustupiti mjesto raznoraznim ocekivanjima već slobodno i otvoreno zivjeti kako sa sobom tako i sa drugima ne gradeci kule od pijeska u svojoj glavi već se jednostavno prepustiti valovima zivota koji će nas i dizati i spustati.
Obrni okreni mi smo uvijek samo u svojoj kozi i ni u cijoj drugoj, patnja i osjecaj razoceranja nas čini živima isto kao sto to cine smijeh i topao zagrljaj.

Tvoja patnja i razocarenje će proćičim naidje dovoljno jak vjetar da te novi talas podigne jer to je zivot, svaki dan je nepredvidiv a ipak dar i sve što se od nas 'trazi' je docekati ga dok god imamo daha.

Ovo sto ste napisali mi je mnogo ljudi koji me vole, takođe reklo. Tj. da smo mi napravili iluzije jedno od drugoga. Može biti. Može takođe biti, i možda je ovo lekcija koju bi trebalo upamtiti, je da nikada nikome netreba vjerovati.

Mene ne boli, toliko to, sto je moja bivša mene „sutnula”. Nisam idiot, nisam djete, znam da se emocije mogu izmjeniti. Mene boli najviše razocarenje, jer se sve ovo desilo ni zbog čega. I da bude gore još, samo 10 dana prije raskida, govorila mi je kako sam njen „andjeo”, „sunce”, „David”, „ljubav”, „njeno sve”...itd. da vas neumaram. Znaci, lekcija je, nikada nevjerovati rjecima, a SAMO DJELIMA!!!!!!!

Stojane Jankovicu,

Vama jedno veliko BRAVO za vasu hrabrost i za vasu borbu!
Vi ste pravi primjer covjeka koji se bori, koji nedize ruke i koji vjeruje u zivot, dokle god kuca srce. Divim se vasoj upornosti i nadi. Vidim iz vaseg pisanja da niste digli ruke, nakon mnogo godina i zaista divim vam se za to.
Ljudi uvjek kažu: „nisi ništa izgubio, dok ne izgubis zdravlje”, ali zivot je takav da vecina ljudi sve lekcije uci na sobstvenoj kozi.
Nije potrebno vise rjeci da bih rekao da sam primio vasu poruku, i razumjem je.
Želim vam od SVEGA SRCA ozdravljenje u najskorijem roku. Nadam se takođe da će te i vi jednoga dana uspoznati ljubav. Ljubav je smisao zivota.

Zahvaljujem vam svima na vasim odgovorima i komentarima! Kao sto sam rekao u samom početku, moja situacija nije, ni najgora, ni poslednja.
Razocarenje je moje, bol je moja, treba traziti put za izlazak.
Možda vrjeme radi svoje, ko bi ga znao. Treba mu dati vremena :)
PARADOKS ljubavi i zivota...:)

Želim vam svima ljubavi, sreće i naravno zdravlja!!!!!!!
oes123
(zubar)
06. јун 2010. у 11.57
Nisi bio sa njom ozenjen pa bi inače „depresija” bila još gora. A sad zamisli da si još imao sa njom decu (vanbracnu)? E onda bi skroz naebao. Jedino sto tada zbog dece ne bi mislio o samoubistvu.
Kao prvo, zbog žene (bilo koje) se ne isplatiti da se ubijes. Nijedna do sada to nije zasluzila. Još bi ti se kasnije smejala; Vidi ovu budalu, ubio se zbog mene!
Dobro je što se još uvek bavis sportom iako su tu pocele i godine.Skoro da si mator konj (ovo je bez vredjanja). Za citanje knjiga, ako je nešto interesantno možeš,ali najbolje bi ti bilo da lecis tu „depresiju” da malo krenes u lov.
Žena okolo k'o salate. Samo da biras! Iznenadices se kako ćeš brzo da zaboravis na ovu svoju bivšu (fuksu) koja nije znala da te ceni. Ustvari treba da joj budes zahvalan sto te je na miran način napustila. To je mogla da uradi i kasnije pa bi ti bilo još i gore.
Za početak navali, menjaj zenske i uvek drzi po neku kao rezervnu gumu zlu ne trebalo. Čak i ako nadjes nešto bolje sto si imao do sada,a takve ćeš naći. I auto ima rezervnu gumu pa možeš i ti.
Jedino se pazi raznih bolesti. Prezervativ uvek u dzepu,može i Dozen!
I da znaš: Ljubav je stvorena da bi se zenska brze skinula!
oes123
(zubar)
06. јун 2010. у 12.01
I da dodam: Kog si djavola isao sa njom 6 godina?
Za to vreme trebao si se sa njom ozeniti ili je napustiti.Mnogo bre dugacak period vremena da samo živis sa njom (i kreses). Verovatno je to jedan od razloga sto te je napustila.
ahha
(nemam)
07. јун 2010. у 03.33
Želim vam svima ljubavi, sreće i naravno zdravlja!!!!!!!

I ja tebi želim sve ovo a pusti ovog zubara sto lupa. Vas dvojica imate skroz razlicite principe i on te nikad neće shvatiti.

Zna,s ima mnogo ljudi da nikada nisu osjetli ljubav. Ti si je uzivao dugo vremena. Razmišljaj na taj način.
Pozdrav i sve najbolje.
Jednom mi je jedan prijatelj rekao da naše najvece ljubavi nikad ne odllaze iz našeg srca nego zauvijek ostaju u nekom skrovitom toplom dijelu.
oes123
(zubar)
07. јун 2010. у 11.45
Šta bre ti gore pricas o „ljubavi”?

Ljubav je izmišljena da bi se žena brze skinula!
brzopleta79
(student)
10. јун 2010. у 03.29
Zubar što se mijesas tamo gdje ti nije mjesto... ne shvatas ga i tacka... 'emocionalni invaliditet' je tezak oblik invaliditeta... A postovani postavljacu teme, tebi želim sve najbolje! Kao sto neko rece, nisi u depresiji, jednostavno je to jedan logican sled stvari, imajuci u obzir tvoj karakter i okolnosti... jednostavno si u fazi preboljevanja... zanimaj se necim, samo da ne mislis mnogo na to... najgore je, nadam se, već prošlo... i da, zivot zna da bude svakakav, od svega ima gore, najgore je kad covjek oboli.. ljubav treba traziti na svakom mjestu, nije svakom sudjena polna ljubav.. čak, stavise, vecini nije sudjena.. nazalost..
pozzz svima!!!
oes123
(zubar)
10. јун 2010. у 18.16
Od sloma komunizma „komunjare” cesce padaju u svakojaku depresiju?!
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Oil Diffuser Necklace?

Life Press

.