Дискусије : Здравље

Коментар
Asocijalni tip?
medianka
11. април 2010. у 01.52
Molim psihijatarsko mišljenje.

Počelo je baš bezveze od jedne sitnice koja je prerasla u veliku raspravu, pa se naljutio i neće priča sa mnom. Njemu strašno smeta ako mu skrenem pažnju, što sam tek sad videla, mislim to je normalno, kao u društvu primetite da je nešto pogrešio pa onako drugarski mu kažete i on primi to k znanju. E, on se previše uzbudio da će rasplakati i pući, i oseća strah. On ima osećaj da napadam njegovu ličnost, čudi me to s obzirom na njegove mlade godine. Nisam ništa loše rekla, jer ja veoma veoma retko svađam ali konstruktivno bez pogrdnih reči. On me je iznenadio kao vuk iz grmlja. On je natprosečno inteligentan, sjajan je u naučnim oblastima i kompjuteru, stalno ističe visoku inteligenciju i MORA da bude uvek u pravu. Mada, kako mi je pričao, nikad se nije uklopio u srednju školu jer je bežao, tako kada pričate s njim odmah biste pomislili kao da ima fakultet, pa ne uklapa u porodicu, njegovu crkvu, na poslu i zbog toga je često usamljen i devojke beže od njega. Ume da kaže ružno starijim osobama od njega što je neprimereno s njegovog vaspitanja.

Zabrinuta sam za njega, više ne znam kako ću s njim i ostaviću ga na miru neko vreme.
Mexicana
(knjizevnik)
11. април 2010. у 06.59
Nije mi nešto jasan tvoj problem ako je problem. Ti si odluku donela i koju vrstu saveta trazis?
Decko je pametan ali nije socijalan i sve dok njemu to ne smeta, ne vidim kakve veze ima sa tobom. Filozofzki je tip pa šta. Ima pravo da bude povucen, tako mu odgovara. I da se ljuti ako ga kritikujes ima pravo, jednostavno osnovno ljudsko pravo da ima razlicite osecaje ma koliko tebe bolelo što se on ljuti.
Da li bi ta dijagnoza njega pomogla tebi i koliko? Za šta?
A šta ako se ispostavi da je totalno normalan ali drugaciji?
ecolid19
(besposlena)
11. април 2010. у 11.58
Procitajte malo neke psiholoske teme ima i na Wiki
Verovatno je INTROVERTAN, takvi su u zapadnoj kulturi u danasnje vreme nepozeljni, ne razumeju ih, ima i tu 4 podvrste.
Sve je to normalno ali zalosno da je extrovertnost drustva otisla tako daleko da recimo mnogi amerikanci introvertne ljude smatraju ludim, i smtraju da treba da piju lekove.

http://en.wikipedia.org/wiki/Introvert

i svi linkovi u tekstu.
Goedel_Machine
12. април 2010. у 02.33
Ljudi se jako teshko, ako uopshte, mogu sushtinski promeniti u starijem dobu. Ako je neko neprestano nezadovoljan, razocharan, u sukobu sa okolinom, a pri tom ne pokazuje da poseduje motivaciju i snagu da to promeni, tako će i ostati. Da li će se to zvati dijagnozom ili lichnom osobinom zavisi od toga da li takav stav negativno utiche na svakodnevni zivot.

Žene chesto izaberu sebi nekompatibilne mushkarce u nadi da će ih promeniti. To iziskuje ogromnu energiju, i ne retko u nadama i pokushajima prođe zivot. Kažem ovo kao mushkarac.

... malo je informacija, ali momak je po svoj prilici nervozan, razdrazljiv, egoistican, drugi su mu krivi ... Nesklad između zelja i realnosti kombinovan sa porodichnim problemima (pomenuta je crkva ... mala zajednica? rigidan način vaspitanja?), visoko postavljena lestvica, chesto dovedi do razvoja poremecaja.

moguć je sledeći scenario: ja sam inteligentan -> ochekujem uspeh i priznanje -> procena mi nije realna, nemam plan, nikada nisam video na primeru to shto želim da postignem -> zelje se ne realizuju -> kriva je situacija -> ja zasluzujem bolje ... pozitivna povratna sprega se zatvori i nezadovoljstvo raste. Ako je takav primer imao i sa ocheve strane, onda je i taj najvazniji uzor problematičan.

Potrebno je da sopstvenu situaciju realno sagleda, zamishljenu sliku sebe spusti iz visina na realan nivo, pochne sa prepoznavanjem pogreshaka u toku svojih misli itd. Postoji li neko koga bi on prihvatio kao autoritet i chiji bi mu primer ukazao da na stvari gleda pogreshno?
medianka
12. април 2010. у 12.19
Veoma složen opis ste dali i tu je pogodak. Ima veoma komplikovanu situaciju. Pre svega on previše naglašava svoju majku koja za sitnicu može da ga izbaci iz takta i za sve probleme krivi nju, pa sestru dok o ocu jedva. Mati mu je teško bolesna i nalazi se u psihičkoj situaciji, mada mislim da se razbolela zbog njega iz 100 razloga. I on se brine za nju i voli je ali želi da se odupire njenom uticaju, i to utiče na njegov odnos sa okolinom.

Zanimljiv je detalj što ga je jednom majka udarila mada ima 25 godina, moraćete da priznate da ovaj šamar nije u redu, samo zato što je hteo malo mesa dati jednom štenetu na poslu gde je radio, dok mu je porodica siromašna. Istog dana na poslu, kolega je zlostavljao životinju i s njim je sukobio i pod snažnim emocijom dao je otkaz, priznaćete da je ovo još neprihvatljivo, jer od sutra ne radi a šta će biti sa štenetom i zašto je doneo malo mesa i zašto je dobio šamar? Odbijao je platu od gazde da bi osvetio majci i kolegu, krajnja situacija je to što mu je gazda došao na njegova vrata kuće i doneo mu platu poslednji put, otac ga je uzeo, ali on uzima od oca platu odlazi kod gazdu i vratio mu. I dalje misli da je u pravu?

Glavna mana mu je što stalno ističe da mora ima zadnju reč, da je uvek u pravu, pametniji od svih i nikad ne priznaje grešku. Čak ima i suicidne misli kao želi da oslobodi nečega, ali samo to naslućujem.

Nisam ga ja našla, već on mene, nije mi on partner, već običan prijatelj mada imam ja nekog, ali to nebitno, fascinira ga žene snažne ličnosti, možda jesam ali delovala sam smirujuće na njega, jer izgleda da sam imala autoritet nad njim, ali nisam se mešala u njegov privatni i porodični život. A sada sumnjam da on poistovećuje majku sa svim ženama i devojkama te to doživljava kao pritisak na njegov prostor. Ali tu sam slučajno pogodila i on je počeo na mene što otkriva njegov odnos sa majkom i kakvo mu je pravo stanje u porodici.
Što se tiče mene, ja mogu lako da odem kao što većina to učinila i verovatno pokušala s njim izbori da sačuva prijateljstvo i kontakte, ali izgleda da on sve tera od sebe samo zato što mu ne odgovara? Priznao mi je da mu strpljenje uopšte nije jača strana i strašno je brzoplet na rečima i delima, mislim da ću, kad tad, se sklonim.
capuccino
12. април 2010. у 13.03
Sestro slatka, a sto si ti izdvojila bas tog lika iz tolikog naroda, pa se stresas oko njega? Ja mislim da je tvoj problem veci nego njegov. On ima probleme, a ti ih izmišljas.
ruskipsihijatar
16. април 2010. у 17.56
Ovde je ocigledno reč o introvertnoj osobi sa veoma visokim IQ i sposobnostima. I prvo i drugo mogu predstavljati prepreku za socijalnu adaptaciju licnosti. Što se vise on razlikuje od drugih, teze mu je. Cesto je zastitna reakcija arogantnost, hvalisavost kao maskirana forma intelektualne agresije. Pubertet obično pojacava te probleme i tada je sa svakom proteklom godinom sve teze živeti u drustvu. U ruskoj klasicnoj literaturi su ti tipovi opisani kao talentovani suvisni ljudi. Npr. Evgenije Onjegin od Puskina ili Pecorin od Ljermontova.
Na zalost, ljudski rod je izgubio mnogo takvih talentovanih i bezuslovno korisnih licnosti ne nalazeci pravilan prilaz njima. Drustvo ih kaznjava ocekujuci da oni sami sve razumeti i popraviti se. Ali, sa njima se to ne dogadja. Socijalna odbacenost postaje dodatna trauma i po pravilu, pogorsava njihovu adaptaciju među ljudima. Nesumnjivo je takvoj licnosti potrebna pomoć specijaliste - psihijatra, psihologa i obrazovanje specijalnih mikrosocijalnih uslova gde je bliza okolina dobro pripremljena za zivot i saradnju sa takvim „teskim genijem”. Strpljenje, toleranicja, druzeljubivost, spremnost za saradnju sa njim ignorisuci neizbezne podsmehe sa njegove strane i snobovske provokacije.
Goedel_Machine
17. април 2010. у 01.09
Korishcenje IQ-a kao mere vrednosti osobe je davno prevazidjeno. Sam po sebi IQ ne predstavlja nishta do jednog od mnogih potencijala datih rođenjem. Aktuelno je mishljenje da mogućnost ostvarenja kreativnih potencijala (dakako korelisanih sa IQ-om) zavisi u najvecoj meri od „emocionalne inteligencije” pojedinca. Nijedan drushtevni konsenzus o izgradnji staklenog zvoma za osobe sa visokim IQ-om ne može biti zamena za sposobnost osobe da shvati i prihvati dinamiku i zakonitosti sopstvenog okruzenja.

Pored toga, procena IQ-a izvedena iz premalo primera obichno nije pouzdana. Genije je teshka kvalifikacija i breme koje namece srazmerno je promashaju u proceni onih koji je dodeljuju.

Introvernost kao odrednica tipa lichnosti ne znachi mnogo. Pogled na svet nije apsolutna kategorija, nachin mishljenja koji za nekoga perfektno funcionishe za drugog je uzrok problema i u sushtini dijagnoza u shirem smislu.

Kompleksni sistemi koji zahtevaju delikatnu ravnotezu jesu retkost u prirodi i drushtvu iz prostog razloga shto ih evolucija ne tolerishe. Ko želi mir i slobodu da razvija ovakav sistem mora biti sposoban da se za tu privilegiju izbori. Chesto se previdja da su uspeshni pojedinci, primeri da je i drugachije moguće, bili/jesu ljudi potpuno sposobni da funkcionishu u realnim uslovima. Da uzmam mehanicistichki primer, kompanija Google, alternativa monopolistichkom Microsoft-u, izborila se znanjem i poslovnim potezima za danashnju slobodu da se bavi i romantichnim stvarima ne zapostavljajuci ni na trenutak odgovorno poslovanje.

Prosto recheno, ako je problem konstatovan i stvari ochigledno ne funkcionishu, neshto se mora menjati. Chekanje kao univerzalna strategija obichno ne pomaze. Na kraju krajeva, treba biti svestan da je ljudi sa IQ-om N (upishi svoj broj) previshe da bi ochekivali da će bash vas neko chekati da procvetate. Ako takva osoba postoji, sreća vam se osmehnula ... uchinite sve da opravdate poverenje i prestanite da izbegavate odgovornost.
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Oil Diffuser Necklace?

Life Press

.