Дискусије : Здравље

Коментар
Anksioznost i depresija
spagetica
04. април 2010. у 13.07
U vezi sam s muskarcem do kojeg mi je stalo ali suocena sam s problemima sa kojima se on trenutno bori, čini mi se bezuspesno. Oboje smo slobodni ali on je prosao kroz buran razvod koji je ostavio traga na njemu toliko da je postao ovisan o lekovima protiv anksioznosti i depresije.
Upoznala sam ga posle njegovog razvoda i bio je veoma iskren prema meni ali izbegava razgovore o emotivnim problemima kroz koje prolazi. Želim da mu pomognem i da ga upoznam sa svim njegovim dobrim i lošim stranama a ne da se družim s robotom koji ne pokazuje puno interesa za izvlacenje iz tog sveta u koji se povukao.
Pre nekoliko dana ozbiljno sam razgovarala sa njim i predlozila da razgovara s doktorom o mogućnosti postepenog skidanja s lekova jer me zabrinjavaju kontraindikacije istih.
Posle tog razgovora u kojem sam pokazala odlucnost i zelju da mu zaista pomognem na bilo koji način on se povukao iz mog zivota a ja ne želim da ga uznemiravam i cinim bilo šta protiv njegove volje.

Postoji li nada za ljude koji se suocavaju sa anksioznoscu i depresijom da ponovo osete zelju za zivotom?
Može li se živeti normalno bez lekova uz punu podrsku onih koji žele da pomognu?
Postoje li neke alternativne metode da se pomogne osobi koja ze sebe kaže da je „na dnu”?
Okrenuti se od njega i ostaviti ga u tom emotivnom haosu je poslednja opcija.
Ima li nade za nas?
maslacakk
(cvet)
04. април 2010. у 14.14
Možda ovdje nešto pronadjete:

http://www.anksioznost.net/

http://www.depresija.org/forum/

Sajt za skidanje sa lijekova:

http://www.non-benzodiazepines.org.uk/bromazepam.html

Sretno!
Mexicana
(knjizevnik)
04. април 2010. у 15.37
Prvo ne možeš da mu pomognes ako on to ne želi.
On je ocigledno u strahu od zivota bez lekova a vrlo verovatno da mu ovako odgovara jer sa ovim zna da se izbori a od nove situacije se plasi.
Ti ga znaš pod lekovima, kakav je bez njih?
Spagetica
04. април 2010. у 16.39
Bas tako, upoznala sam ga pod lekovima i već na početku sam primetila neku odsutnost u čitavom njegovom ponasanju.
Gorcina je još uvek prisutna u njegovim rečima, nezadovoljstvo, nezainteresovanost, uznemirenost. Možda mi ne bi ni rekao da uzima lekove da ga ja nisam upitala i insistirala na odgovoru šta se desava sa njim.
Ko zna kakav je bez lekova, možda bolji ili gori. Ali ako smo već zajedno onda imam pravo (bar mislim) da znam na cemu sam.
ancemili
(trudna)
04. април 2010. у 16.42
Pozdrav veliki,javljam se na ovu temu jer sam i sama bila ankciozna,ne depresivna ali na koraku,i puna strahova!Ono sto je meni pomoglo jeste homeopatija sa jednim inzvarednim homeopatom koji je u Bg!tretman je duzi ali je strasno dobar!Ono sto je razlika ja sam sama otisla i potražila pomoć,u tvom slučaju ti si ta koja trazi i želi!Teško je nekome ko je u takvom stanju da se ponudi bilo šta ako to on sam ne želi!Perodi kroz koje prolazi su izuzetno teski za njega,svako pomeranje unapred u smislu oporavka je stah a svako stanje je izgovor da se nešto ne uradi!Ponekad kad je covek u takvom stanju prosto se navikne na tako nešto i svaka promena predstavlja problem!
Možda se plasi da sa tobom ne bude blizak jer je već jednom preziveo brodolom pa ne želi tako nešto ponovo da prezivljava!jedino sto je možda cudno da ga novi početak nije trgnuo da krene napred ali opet stvar je sve osobe i kako prozivljava to novo!!meni nisu pomogli lekovi,mislim na antidepresive,ali homeopatija jeste kao i razgovor sa psihlogom!Možda možeš početi bez sile onako kroz razgovor da ga otvoris ali polako i postepeno dok ne stekne poverenje i sam ne pocne da prica o tome,ali treba puno vremena i upornosti!lepo je imati nekoga pored sebe koji hoće da ti pomogne i bude tu i kad je dobro i kad je loše!Ja nisam imala tu sreću,bar ne dovoljno,iako imam muza i voli me,on nije jednostavno znao kako!Ja sam potražila sama pomoć posle 7 meseci jer sam sama videla da ne ide!!Malo sam opsirna rekla bih toliko toga!Možda još neko se javi sa boljim savetom!!
Pozdrav veliki i svako dobro,ako želiš još da pitas nešto slobodno!
spagetica
05. април 2010. у 07.55
Hvala puno na ovom odgovoru. Naravno da imam puno pitanja jer stanje u kom se on nalazi je potpuno nepoznato za mene i jednostavno ne znam kako da se postavim prema osobi koja se bori sa tim. Ja sam potpuno suprotna osoba od njega: uvek raspoložena, pozitivna, optimisticna i zelela bih da na njega prenesem taj deo energije.
On govori da mu je stalo do mene, da mu je drago sto smo se sreli i da voli razgovore sa mnom ali još uvek ne pokazuje bas nikakvu zelju da se opusti i pokusa izaci iz tog monotonog i ravnodusnog stanja.
Veoma sam strpljiva sa njim, slusam ga, podržavam, ohrabrujem i pokazujem mu da mi je stalo do njega.
Kad sam napokon (pre nedelju dana) odlucila da mu kažem da mi je teško sto pokazuje ravnodusnost prema svemu i direktno sam ga upitala koristi li lekove i koje on je nerado pricao o tom. Rekla sm mu kad se sledeći put vidimo da ponese lekove sa sobom. Naravno, htela sam da saznam malo vise o delovanju tih lekova.
Od tog dana mi se nije javio iako znam da je imao vremena a ja opet nisam htela da ga zovem misleci da da bi ga možda moje insistiranje da se vidimo još vise gurnulo u depresiju.

On govori da želi izaci iz tog zacaranog kruga ali sve ostaje samo na rečima.
Da li koristenje tih lekova zaista ubija zelju za bilo kojom aktivnoscu?
Koliko je svest ljudi pod lekovima drugacija od svesti onih koji ih ne uzimaju?
Ponekad pomislim da mu je svejedno ako sam sa njim ili ne i ne znam kako da mu se priblizim i „probudim” ga.
drew_70
(vodolija)
05. април 2010. у 09.27
Možda je najbolje da porazgovaras sa strucnom osobom (psihologom) kako je najbolje da se postavis prema njemu da kako i na koji način da mu pomognes jer anksioznost i depresija se lece kod psihologa.
Želim ti puno uspeha!
DalaiLama
(bolnicar)
05. април 2010. у 15.08
Nenormalno okruzenje i bolesna okolina stvara coveka depresivnog. Covek zaveden reklamama i propagandom da sto vise konzumira robu,odela i skupa vozila u nemogućnosti da sve te zelje ostvari onda pocenje da pati i da se polako sveti rodbini, prijateljima, najblizima i na kraju se covek izolira od svih oko sebe i pocinje da radi 7 dana nedeljno u pohlepi za novcem i onda sve sto vise zaradi čini mu se da mu je malo i tako pocinje igra sa unistavanjem svog zivota. I onda tako jedna kuca u srbiji, druga na zapadu, oko 50 godine pocinju i prve bolesti srca, izliva krvi u mozak, infarkt i tako ti nas covek zavrsava pricu po Corbinim rečima ni vamo ni tamo. Na kraju je sanduk 2x2 konacni mir za napacenu dusu... Ne može se sluziti istovremeno i satani i jesusu. ali nas narod lepo poprima zapadne obicaje konzumacije kao i sve druge nacije pa se coveku brzo pere mozak preko...
emitara
(mama)
06. април 2010. у 02.31
Spagetica...anksioznost a naročito depresija je nešto sto malo ko može da razume ako nije prosao kroz to.Specijalno ako je depresija u pitanju jer to su sve vrlo osetljive stvari.Depresija je vrlo lukava bolest i ako se ne tretira na vreme i kako treba može da dovede i u stanje samoubistva.Molim vas pronadjite sto vise da procitate o tome pre nego sto krenete u akciju,ako vam je stalo do te osobe.Ne samo da treba da je na lekovima,nego treba da ima i strucnu pomoć,psihologa na regularnoj bazi sa kojim će da prica o onome sto ga muci.Lepo je sto ima vas kao podrsku ali vi niste osoba adekvatna i vi niste dovoljni da ga iz toga izvucete.Ne volim taj nas stav-da su mentalne bolesti tabu,da lekovi za to ne trebaju i ako trebaju da je to samo trenutno dok kriza ne prođe...a u stvari sve je to mnogo kompleksnije i mnogo se teze leci nego mnoge bolesti koje se „fizicki” vide.I sto je najgore,i kad mislis da si se resio npr depresije,posle nekoliko godina te zakaci opet i to u još gorem obliku nego sto je bila pre...kad cujete da se neko ubio,cudite se,kako,zašto,kako je mogao/la,pa imao/la je divnu porodicu ili ovo ili ono...nije iz očaja ili problema koji su trenutno nastali(mislim,retko),već od ne tretirane depresije.Mozak dodje u stanje kad je sve toliko crno i negativno da nema drugi izlaz...na sve se potpuno nesvesno gleda drugim ocima-nerealno i iskrivljeno,naročito o samom sebi-samopostovanje na vrlo niskom nivou.Ovo dajem samo primer,ne mora da znači da će osoba sa kojom ste doći u fazu gde će samoubistvo biti jedini izlaz,ja samo govorim o depresiji kao nepredvidivoj i zlobnoj bolesti koja se kod nas uzima vrlo olako.Kako vidim i vi je tako shvatate jer želite da vam se momak skine sa tableta jer vam veza trpi.Ako je i sa tabletama depresivan i u losem stanju,verujte mi da je bez njih u još gorem.
Veliki je spektar lekova za depresiju i one koje pomognu meni ne mora da znači da će pomoći vama i obrnuto.Moja prijateljica je stala na sedmoj vrsti koju je probala a svaku prethodnu je pila po vise od mesec dana dok se ne vidi koliko i kako joj pomazu.
Naravno da nije sve i u tabletama.Kao sto sam malopre navela,isto toliko su važne redovne posete strucnim licima koje bi trebale da znaju tačan sistem kako da osobu polako ali sigurno izvedu iz depresije.Negde procitala odličnu komparaciju:lekovi su gips koji se stavi na polomljenu nogu a seanse sa strucnim licem su fizioterapija koja sledi da bi se ta noga potpuno osposobila.
Ja se nadam da vas nisam nicim povredila i da sam vas bar malo usmerila da sagledate stvari drugacije.Ako znate engleski,jako mnogo mozete procitati i na netu u vezi svega toga,samo molim vas nemojte sami preduzimati mere jer niste obuceni.Ovde mislim i na vaseg partnera.
Mexicana
(knjizevnik)
06. април 2010. у 05.16
Ocigledno je da on za sada ne želi da se skine sa lekova verovatno iz straha kako će bez njih.
Vi mu ne mozete pomoći ako on sam ne trazi pomoć.
U nasem narodu je uvrezeno mišljenje da se mesamo u zivot ljudi bez njihove dozvole (čak i kada je bolest u pitanju).
Na zalost sve dok on ne kaže pomozi i pokaze i zelju da hoće pomoć, vi ste nemocni sto je teško prihvatiti. Znaci i vi treba da se suocite sa svojom bespomocnoscu ako želite da ostanete u toj vezi.
bove_
(ekonomista)
06. април 2010. у 06.07
Mogu samo da ti preporučim pozitivne misli na http://289f99a3.linkbucks.com ili
http://c786c273.linkbucks.com
senkavetra
(ekonomista)
06. април 2010. у 06.41
Možda treba uzeti u obzir i da on posecuje lecnika i da ne može da funcionise bez lekova? Ne želim da budem gruba ili pogresno shvacena, ali da li je njegova dijagnoza depresija ili možda nešto drugo? Iz iskustva, porodicnog, znam da osobe koje uzimaju lekove za odredjene psihicke disbalanse ne žele da govore o tome.
comi07
(profesor)
06. април 2010. у 08.35
kada si u dubokoj depresiji, veoma losa stvar je sto vidis da ti se zivot urusava, da se sve odvija kao sto nije poželjno, prijatelji se udaljavaju, drage osobe te napustaju (ili ih makar uzasno mucis svojim stanjem), a tebi je POTPUNO SVEJEDNO. nekako ti, iskreno, nije stalo ni šta će biti sa tobom, niti sa celim svetom.
red tog, pa red osecanja krivice sto unistavas one koje volis, pa red zelje da skines svoju kozu i sve probleme ostavis sa njom, pa osecaj nemoci da izadjes iz takvog stanja... ima toga još, ko nije bio u depresiji misli da covek može ovo lako prevazici, a da je sve ostalo foliranje.
ti mu ne možeš pomoći, ali mu sigurno mu ipak znaci sto si tu. spremi brdo zivaca i spremi se da moras stalno da vuces takvu osobu jer njena bezvoljnost nema granica.
spagetica
06. април 2010. у 08.51
Hvala vam puno na komentarima jer zaista se prvi put suocavam sa osobom koja je depresivna i nezadovoljna zivotom.
Jeste, potpuni sam laik u svemu tome i nisam adekvatna da mu pruzim bilo kakvu pomoć ili savet a i ne bih da uradim nešto loše po njegovo zdravlje. Tačno je da sam u prvi mah pomislila da je skidanje s lekova mnogo lakse ako je uz tebe neko koga volis i želiš uz sebe.
Njegova dijagnoza je anksioznost a uz nju i depresija. Pije lekove a rekao mi je da posecuje i psihologa. Ne znam koliko često jer izbegava bilo koju temu vezanu za njegovo zdravstveno stanje.
O razlozima vlastitog nezadovoljstva prica sa mnom bez problema , takođe priznaje da je nezadovoljan, prazan, da ne može da spava, primecujem da mu je samopouzdanje na nuli, negativno razmišlja o najobičnijim sitnicama.
Imam osecaj (iako govori da mu mnogo znacim) da me ne prihvata i oseca onako kako bih ja volela. Ako ga držim za ruku ili zagrlim on ne uzvraca istom merom, kao da je odsutan i nezainteresovan.

Osecam u njegovom glasu prikrivenu srdzbu i razocarenje kad prica o bivšoj supruzi (ona je nasla drugog coveka i nakon razvoda mu je uzela i dete i sve sto su zajedno stekli).
On ima odličan posao, dobre prijatelje, omiljen je u drustvu, poseduje osobine vredne postovanja i govorim mu da postoji mnogo razloga da opet bude srećan kao pre te negativne epizode u njegovom zivotu.

Danas je sedmi dan kako mi se ne javlja:)
I to samo zato što sam mu rekla da bih volela da mi pokaze lekove koje koristi. A pre toga smo se vidjali svaki dan i satima razgovarali. Ma koliko mu ja govorila da sam maksimalno uz njega čini mi se da to ne prodire do njegove svesti.
On je već 3 godine na lekovima, posvecen poslu i nije bio u vezi s nekom zenom čitavo vreme.
Vreme provodi sa detetom za koje je veoma vezan , decak 6 god. Izadje ponekad s prijateljima, ima psa kojeg takođe obozava, voli svoj posao i to mu ispunjava većinu vremena.
Kad sam se ja pojavila u njegovom zivotu rekao mi je da mu je zivot mnogo srećniji i ja se obradujem da je stvarno tako a on me sada ignorise danima:)
Znam da će mo se sresti ovih dana ali sad ne znam kako da se ponasam. Da li da se i ja pretvaram kao da ništa nije bilo i opet provedemo sate i sate pricajuci o običnim stvarima ili da ponovo zapocnem razgovor o njegovom zdravstvenom stanju?
jednamamica
06. април 2010. у 10.10
Spagetice,

Ti sigurno nisi nikada bila u braku i ne možeš da razumes coveka koji je bio i prosao razvod. Ja sam žena, u braku sam i nisam prošla razvod, ali znam par muskaraca koji jesu i koji su jako teško to podneli, ni jedan ni drugi nisu vise hteli da se žene. Sada žive sa ženama, imaju i decu sada, ali su mi rekli da ne vole svoje (nove) žene. Razvod je ostavio traume na njih da se nikada nisu vise oporavili, to su mi sami rekli. Kada prvi put ulazite u brak, i jedno i drugo, puni ste ljubavi i nade za bolje sutra i mislite da je to vecno. Kada se utvrdi da to nije tako, vrlo je teško navesti coveka da ponovo poveruje u to cudo. Vi ste na toj strani gde imate iluzije da ljubav sve pobedjuje, ali njemu ne pada na pamet da se ponovo ženi. Veruj mi imam dosta primera oko sebe muzkaraca koji su razvedeni ali neće vise da se žene, ne znam ni jednog koji je potrcao u drugi brak, koji je inače po statistici zavrsava razvodom u 85% slučajeva. Isto kao sto je devojka od 20 godina naivna, tako od 40 godina ženu ne može vise niko da nasamari (zivotno iskustvo).
On ima brak iza sebe i dete. Vi želite njega, verovatno i brak jednog dana kao i decu.Mislim da ćete teško to od njega dobiti, sudeci po prici koju ste napisali, i još vam se ne javlja.
JednaMama
(Program Manager)
06. април 2010. у 10.59
Možda jednamamaica i ja imamo sličan način razmišljanja jer imamo slično korisnicko ime, ali moram da se složim sa njom. Ti me podsecas na mene i zato mislim da te razumem. Čini mi se da pozitivni tipovi imaju afinitet prema negativnim tipovima. Preporucujem ti da se uzdržiš od svojih nagona da mu pomognes - ovo ti kažem iz iskustva. Niko ne moze da pomeogne drugome ako on sam sebi neće da pomogne. Još jedna stvar koju sam naucila je da je kod muskaraca njihovo ponasanje mnogo bolji pokaz toga šta stvarno misle nego ono sto ti pricaju.

Ti mi se cinis kao veoma bistra, stabilna i pozitivna osoba i zato mi nije jasno zašto bi se zadovoljila sa polovnim covekom koji uzgred nema zelju da se izleci. Ima toliko ljudi sličnih tebi i zivot bi ti bio mnogo laksi sa nekim od njih. Iz mog iskustva ne postoji zivot iz bajke, ali ima mnogo razlicitih zivota gde neko može da se susrece sa svakodnevnim problemcicima ili može da ima ogromne probleme, a ti si ta koja bira svoju stazu. Sa ovim covekom je i sam početak tezak, šta ti daje nadu da bi ostatak puta sa njim bio laksi?

Kako je ovaj covek uspeo da te zainteresuje, ako nije pokazao odusevljenje sa tobom (bar na pozetku)? Zašto ti je toliko važno da mu pomognes, ako znaš da ga ni ne poznajes ljudski?

Mislim da je važno da sednes i razmislis šta te u ovoj prici motivise i privlaci? Da li je to nešto što se desavalo i u porodici u kojoj si rođena (dinamika tvojih roditelja), da li si imala sličan slučaj sa jednom od tvojih roditelja (nisu ti pridavali dovoljno paznje ili su bili ne zainteresovani)? Znam da se dosta ovakvih nagona stvara iz potrebe da se neka prica iz detinjstva razresi, pa ako je to to, onda je bolje da to ranije shvatis pre nego što se upletes u nešto sto te neće usreciti.

Zao mi je da nemam optimisticniji stav, ali moje lično iskustvo i ono sto vidim oko sebe mi to ne dozvoljava.

Sve najlepse i sa srećom!
LeaDiKaprio
(shumska)
06. април 2010. у 11.37
Spagetice, Spagetice... Odakle da pocnem...

Iako su tvoje namere ocigledno najbolje moguće, iako je ocigledno da želiš da mu pomognes - šta si postigla? Da prestane da ti se javlja. Šta to znaci? Radis nešto kako ne valja.

Šta da ti kažem, osim postenih i iskrenih namera, malo šta drugo nije trapavo, naopako, na silu, ko u policiji.

Ne znam s kojim pravom ti od njega trazis lekove na uvid?!?!?!?!
Njegova reakcija je sasvim normalna i za ocekivanje. Iako si bila na samoj granici „podnoslljivog” (jbg, ne znam kako lepse da ti kažem), time sto si tražila da vidis koje lekove pije presla si crtu.

Živeci sa takvim covekom jednu stvar moras da imaš UVEK u glavi a to je da vas dvoje ne razmišljate istom logikom. I sama si rekla da si ti njegova susta suprotnost (pitam se šta uopste trazite zajedno, ali dobro verovatno postoji nivo na kojem ste se pronasli). Vas mozak ni da on ne pije lekove ne bi funkcionisao isto, a sa bolescu i svim ostalim dodacima tek ste dva suprotna misaona sveta.

Šta to konkretno znaci? Da vase „duge price o svemu i svačemu” tebi lice na nešto sto vas zblizava, a njemu mogu da budu tezak kuluk. Muskarci generalno NISU pricljiva sorta, o tome imaš u knjigama da procitas ako si zainteresovana. Muskarci NE RESVAJU probleme pricom (to rade žene), oni ili problem ili rese ili ne rese, ali NE PRICAJU o tome. Muskarci dnevno kažu 6.000 reci, žene 60.000. Prenebregavati tako nešto u situaciji u kojoj se nalazis kad je sve tako pipavo ne bih mogla da kažem da radi u tvoju korist.

Znaci to je drugo veliko crveno rotaciono svetlo koje mi se upalilo citajuci tvoju pricu. Dva velika (uslovno receno) nesporazuma.

Treci je tvoja izjava „ja imam PRAVO da znam”.

Na osnovu čega ti imaš pravo da znaš nešto o njemu sto on ocigledno nije voljan sam da ti kaže?!

Čak i ni u braku nemas pravo da znaš sve o osobi sa kojoj živis. Nemas pravo da znaš sve ni o svojoj deci. Postoji intimni deo svakoga koji data osoba može da odluci da nije za pricu i ima potpuno pravo da se tako oseca.

Ono na šta ti imaš PRAVO to je da odlucis dokle ides sa ovim covekom. Znaci ako neće da prica o lekovima ti NEMAS PRAVO da mu trazis da ti to kaže, nego imaš pravo da odlucis ides li dalje sa njim u slučaju da tu informaciju nikada ne uspes da dobijes. Eto, to je tvoje pravo.

NEMAS PRAVO da ulazis dublje u vezu racunajuci da će ti sledeći stepen veze (zajednicki zivot, brak) dati vece ingerencije nad njegovom intimom, pa ćeš sve o njemu iscackati kad-tad.

NA TO N-E-M-A-S pravo.

Imaš pravo da odlucis da li bi živela sa covekom o kome ne znaš sve. Pa ako ti jednog dana kaže - blago tebi, a ako ti ne kaže - ti si svoje pravo na odluku iskoristila na osnovu toga da ti neće nikada ni reci.
BeliGolub
(radovanje svakom danu)
06. април 2010. у 12.42
Ovde je potrebna stucna pomoć i homeopatija je odlično rešenje.
Pricam iz licnog porodicnog iskustva.
Ako ste u Beogradu, zamolite diskuntanta ancemili(trudna) da vam da podatke homeopate iz Beograda.
Ako ste pak u Kanadi, u Torontu obratite se daleko najboljem homeopati u Torontu:

http://www.ontariohomeopath.com/oha/directory/profile.asp?memberID=1140
Potrebna je strucna pomoć kvalifikovanog lekara i nikakva naglabanja rekla-kazala neće biti od pomoći.
ancemili
(trudna)
06. април 2010. у 14.42
Što se ice adrese nema problema,samo javite!Ja sam u Francuskoj ali sam imala sreće da padnem na strucnjaka u Bg!
Me123Порука негативно оцењена. Покажи

Me123
(student)
06. април 2010. у 19.18
Dragi BeliGolube

Jako lepo ste me nasmejali. Najbolji u TO hahaha. Smesno zaista. Daleko je od najboljeg. Znam ljude koji su probali tog vazeg „Naj ” i naravno bez uspesno. Jedini razlog sto su isli kod Milanovic „Naj” jeste sto nisu znali ni reci engleskog.
big-bang
07. април 2010. у 00.48
Depresija? (potrebna medicalna intervencija)

Tuga-Zalost-Sreća? (emocionalna i normalna funkcija)

Dali tugu, sreću, radost, plach, umor...možemo da nazivamo depresijom ili anxiety?

Dali je anxiety i depresija isto pa to podrazumevamo pod isti topic ili isti problem, bolest ili kondiciju?

Kada se desi nesreca u porodici ili razvod dali dovoljno vremena damo toj osobi da prođe kroz faze tuge i zali pre nego shto nekog diagnoziramo mentalnom kondicijom i na osnovu kojih diagnoza?

Ako je osoba pod uticajem „lekova” postaje zavistan ide proces odvikavanja i chishcenja organizma, a za to treba vreme.

sister
07. април 2010. у 06.00
delim svoje mišljenje najviše sa l. di kaprio.
ja ne znam odakle ulazi u pricu da se taj
covek mora skidati sa antidepresiva zato što
je neko (njegova partnerka) uvrtela sebi da
će mu tako pomoći i da je samo njeno prisustvo
i zelja za pomoći dovoljna da nekome popravi
raspoloženje i zivot?

valjda su antidepresivi i tu da promene disbalans
hemije u mozgu kada je depresija u pitanju? valjda
su lekovi ti koji tom coveku pomazu neko izvesno vreme,
duže ili krace, da funkcionise kako treba a ne nečija
dobra volja. pa skinuti ga na silu' sa lekova i
cackati bez konsultacije (i njegove zelje i potrebe da
se partner prikljuci terapiji..) je ravno pokvariti
sve sto je lekovima postignuto za racun njegovog
poboljsanja psihickog stanja.

i to pogresno i stetno 'verovanje' da je uvek sve bolje
izvesti prirodno i bez hemije je stvarno neznanje i
pogresno usmerena paznja na nešto što se od postavljaca
teme nije ni trazeno.
ili je možda zelja za kontrolom ipak u pitanju?
u fazonu zašto bi zavisio od lekova a ne od mene
i moje dobre volje?

kog je djavola postavljacica teme toliko zapela
za nečije lekove i intimu te vrste za koju joj
ocigledno niko nije tražio angazovanje?

to se zapitaj, i pusti coveka na miru sa zeljom
da mu kontrolises zivot i zdravlje (lekovi ga i
drže da funkcionise i ko zna koliko dugo će mu
i biti potrebni - nisu to aspirini da se prekida
konzumiranje bez posledica..) i možda će te sam
svojevoljno ukljuciti u problematiku.
bove_
(ekonomista)
07. април 2010. у 08.45
Puno možeš da uradiš autosugestijom. Kada počneš da razmišljaš pozitivno, sve lepo će doći postepeno. Odjednom vidiš i svet oko sebe puno ljubaznijim, lepšim, šarenijim. Govorim iz ličnog iskustva, meni je najviše pomogla podrška najbližih i jedne moje drugarice. Treba se okružiti pozitivnim ljudima, pozitivnim situacijama,čitati pozitivne knjige i desiće se hemijske promene u glavi.
eno_sad
(- - -)
08. април 2010. у 00.40
komentar na leaDK

nije istina da muskarci ne pricaju kad im je do nečeg stalo ili ih emotivno tisti. Pricaju i te kako, ne možeš ih zaustaviti, niti promjeniti temu. Pricaju o bivšom, o depresiji, o sefovima, o svemu o cemu se inače MOžE nadugo i nasiroko pricati sa nekim ko ti je blizak, i voljan da te saslusa.

Komentar na spageticinu pricu
bjezi od njega. Ti si sretna da nisi imala takav tok u zivotu, tako da si i dalje pozitivna osoba i nije ti jasno da neko ne može bez ljekova. Ti mu ne možeš pomoći samo svojom pozitivnom energijom i ljubavlju kako to djetinjasto naivno mislis. uzivaj u zivotu i nadji nekog vrijednog tvoje pjubavi i paznje ko će biti u stanju da ti to uzvrati, a ne nekog napola dokrajcenog koji te samo može iscijediti. Ne pomazi mu, a vjeruj mi bolja ćeš onda biti i u ocima Lea-e i drugih koji te najviše kritikuju jer nisi znala kako da mu pomognes a zeljela si.
pingolino
(Analista)
08. април 2010. у 03.43
Ocigledno da se dosta vas samo bazira na to da covek ima depresiju. Ali kao sto je navedeno iz prve, lik prvenstveno ima 'anxiety' što se na kraju pretvorilo u depresiju. Anxiety (pišem ga na engleskom, lakse) i depresija su dve sestre. Šta je to anxiety uopste? Može o tome da se cita dan i noć,ali na kraju krajeva to su unutrasnji strahovi nekih situacija, okolina ili čak i misli. Ako covek od toga pati i ide mu gore i gore svaki dan, može veoma lako da padne u depresiju. Samim time što se upoznao sa tobom i krenuo putem da nadje neku novu sreću sa nekim je veoma pozitivan znak, jer covek koji pati od klinicke depresije nebi mogao da se miche iz kreveta i da ode na posao, a kamoli da krene u nekakvu vezu sa nekim.

Kada coveka udare ti strahovi, ima dosta puno simptoma, primera radi da prestane odjedanput da pricha, da se ujezhi ili zenice da mu se rashire, da odjednom skrene sa teme ili mesta, i tako dalje. Inache, šta covek sam oseca u tom momentu panike je stvarno strahovito. Nikakav jad ili gnev, nego kao da dobija srchani udar i misli da će tog trenutka da umre ili da sve okolo njega se rushi i da svi na njega gledaju kao da je poludeo i da pocinje da misli sam da je poludeo. Ako se to sve ponavlja uz dan u dan, onda mozak pocinje da ulazi u defenzivu, a to je da se polako 'povuche' od svih tih strahova. To izaziva 'severe withdrawal', gde kad prolazi kroz dan, sve mu nekako sve izgleda 'nerealno', kao da nije tu. Jedan dobar opis takvog osecaja normalnoj osobi je, zamislite kada čitate knjigu i misli vam krenu na stranu, i na par sekundi ste se umslili o necem drugom. Dalje čitate knjigu, ali za vas ta knjiga kao da momenat nije tu. Sigurno znate o chemu govorim, kada smo svi polagali ispite? E, zamislite da je tako vama CEO DAN, NEDELJU, MESECIMA, GODINAMA! Potpuno ste uvucheni u svoju glavu. Neki ljudi su toga svesni, pa pokusaju da se izvuku, neki ne. Sve u svemu, kada ste toliko uvucheni, i kada su misli tih strahova dalje u vasoj glavi, onda mozete veoma naglo da padnete u depresiju.

Depresija, to stanje gde covek zaista misli da nema spasa ili smisla čitavog zivota, je neobjasnjiva normalnoj osobi koja nije prošla kroz to. Ma kakva da je bila osoba, pozitivna ceo zivot, smeshna, itd itd, može da padne u tu rupu i da ima neverovatne teskoce. Pogotovo covek koji ima problema sa anxiety, to može da napravi situaciju još mnogo gore, jer strahovi u njegovoj glavi ka prave totalno samog, i ponekad može da misli da je on totalno sam na ovoj planeti. Nema smisla dalje objašnjavati, ali oni koju si prošli kroz nešto slichno sigurno znaju o chemu pricam.

E sad, taj lik, po meni, misli da nikada nećeš da ga razumes, i sigurno ima u sebi toliko puno utrpanog bola svega i mišljenja o zhenama, i svetu itd koje ga dalje mlate a nezheli tebi da se iskazhe jer misli da ćeš da budes povredjenja. Covek koji oseca strah (anxiety) oko svega toga, ZHELI DA VERUJE DA JE DRUGACIJE! To prvo mora da prođe kroz tvoju i njegovu glavu. Jer ako stvarno misli i prihvata ono sto mu prolazi kroz glavu, sto bih se onda plashio jeli? Stvari polako trebaju da izlaze. Sigurno ih ima puno, pa pocnimo od najlakshih prvo. Pa onda nadalje. Imace puno stvari sigurno koje sam nezheli da prizna samom sebi, ali je svestan. Ne možeš da mu pridjes poljubcem i odjednom sve da resis. Ljudi se od toga leche GODINAMA, ali na kraju krajeva im bude opet mnogo bolje.

On je od tebe pobegao. Ako ti je stvarno stalo do njega, i da mu pomognes, procitaj malo po internetu i savetuj se sa psihologom oko svega toga i vidi dali ti je stalo to da radis za njega. Opet ponavljam, u pitanju su godine najverovatnije, ne meseci. Ako stvarno mislis da krenes tim putem, onda trebaš da imaš dosta razumevanja i strpljenja. Jednog dana će da mu bude super, drugi dan će da bude jadan. Ali zajedno, mozhe on da se izbavi iz toga. Samo pozitivno sa tvoje strane, i ništa drugo.

Toliko.
spagetica
08. април 2010. у 09.15
Pazljivo sam procitala komentare i veoma cenim sto ste iskreno pristupili ovoj temi.
Pošto se zaista prvi put u zivotu susrecem sa ovom problematikom mogu vam reći da sam i te kako zbunjena. Iskreno, mislila sam da to i nije neki ozbiljan problem i da je dovoljno prici coveku, zagrliti ga, nasmesiti se, drzati ga za ruku i reci „biće sve u redu, opet ćeš biti srećan ”.
Sad tek vidim koliko je moj mentalni sklop drugaciji od njegovog. Moj optimizam, sreća, pozitivan pristup zivotu su susta suprotnost njegovim negativnim mislima, potistenosti i razocaranosti.
Olako sam prihvatila to njegovo stanje i ignorisala vidljive znake anksioznosti i depresije. Možda to mogu opravdati vlastitim neznanjem o toj vrsti zdravstvenih problema ali sad kad sve vise postajem svesna realnosti i istinskih problema pocela sam ozbiljnije da razmišljam o tome.
Znam da je do pre 3 godine bio normalna osoba, uvek raspoložen, omiljen u drustvu i na poslu, odlicnog zdravlja psihickog i fizickog. Na zalost, nije bio dovoljno jak da se suoci sa tom nesrecnom epizodom u braku. Da li zbog tih naših konzervativnih shvatanja, tereta koji sa sobom nosi tradicija, briga šta će reci roditelji i rodbina ili saznanje da dete odrasta u razbijenoj porodici? Ne znam šta je puklo u coveku u nekom odredjenom trenutku, ne znam ni koliko je istinske zelje u njemu da izadje iz tog zacaranog kruga? Trenutno manje znam nego na početku naše veze i to samo iz razloga sto sam pocela da istrazujem malo vise o problemu anksioznosti i depresije.

Razlozi da ostanem sa njim: ako se zanemari njegov trenutni problem odlicnog je fizickog zdravlja, pazljiv je prema meni, postuje me,prijatelji ga vole, ceni moje prijatelje, dobar je otac, ne pije , ne pusi, vredan na poslu.

Razlozi da ne ostanem: primetan strah od buducnosti, negativne misli , nedostatak samopouzdanja (npr. uvek prepusta meni odluke a ja bih da i on odlucuje šta voli ili ne), samooptuzivanje da je negde pogresio, teško prihvata razdvojenost od deteta, strah da će majka da udalji dete od njega, povlacenje u svoj svet iako mu govorim da vise izlazi sa prijateljima.

Sinoć smo se videli na kratko i upoznala sam ga s mojom prijateljicom :). Na tren sam ostala sama s njim i rekao mi je da mu je zao što se nismo videli ovih dana i da je bio puno zauzet (u šta bas i ne verujem). Nasmesila sam se i rekla da ne brine i da je sve u redu .
Okrenula sam se da odem a njemu je to bilo cudno jer smo pre toga uvek odlazili negde zajedno. Pozelela sam mu prijatno vece i otisla iako sam zelela da budem sa njim. Zelela sam da me kasnije nazove i pokaze da želi da bude sa mnom ali on to nije učinio.
Smeta mi ta njegova neodlucnost i nedostatak samopouzdanja ali odlucila sam da za neko vreme prepustim njemu da li želi biti sa mnom ili ne.

Kao sto neko rece ako želi pomoć neka mi sam kaže i neka me potrazi a ne da mu ja nudim pomoć u vreme kada možda još uvek nije spreman.
Ne želim da njegovu situaciju učinim gorom nego sto jeste razgovorima o lekovima, eventualnom skidanju sa njih , odlascima psihologu itd.
Nisam strucna osoba da bih pristupila tom problemu i ne bih da snosim bilo kakvu odgovornost za eventualne posledice.
Srce ispunjeno pozitivnim osecanjima ,izgleda, nije dovoljno da vrati nekog u zivot:)
velebitV
08. април 2010. у 09.58
Bezi glavom bez obzira! Ako nastavis bilo kakvo druzenje, pomesaces neznost i naklonost sa ljubavlju.

Tvoja teznja da pomognes bliznjem biće pogubna za tebe; kao sto je vecina rekla, a i ti vidis, njemu treba strucna pomoć.

Tvoje srce ispunjeno pozitivnim osecanjimane znaci njemu puno, jer je njegovo prazno, on te ne voli niti će ikad biti zaljubljen u tebe.

velebitV
08. април 2010. у 10.03
ispravka!

Tvoje srce ispunjeno pozitivnim osecanjima NE znaci njemu puno, jer je njegovo prazno, on te ne voli niti će ikad biti zaljubljen u tebe.

PS. Vecina lekova za depresiju smanjuje drasticno libido.
MojTeMotaOkoPlota
(Masin-bravar)
08. април 2010. у 12.22
Nemoj da ostanes sa njim - ali ne zbog njegovog dusevnog stanja nego zbog toga sto razlozi za ostanak koje si ti navela su NEDOVOLJNI da se sa nekim živi. Pa tvoj prvi razlog da ostanes je sto je fizicki zdrav. Da se kojim slučajem radi o konju, pa da te i razumijem, ali ovako mislim da bi i ti mogla da se raspitas kod srinkova o toj tvojoj preteranoj sreći i optimizmu.
Prirodnjak
(Ortoped)
08. април 2010. у 19.09
Био сам приморан да и ја овом Ме123(студенту) доделим један - (словима: минус).
Пошто је докторка и професор на колеџу, мора да је дала одговарајућу (лошу) оцену студенту, па сад прорадила студентска завист и љубомора!

И ја имам изузетно позитинно искуство са др Милановић.
Ретко, али баш ретко, ДОБАР лекар и човек!
Me123
(student)
08. април 2010. у 21.31
Bas ste me lepo nasmejali Prirodnjak. Ako je predavac neznaci da je dobar i lekar. Ima teoriju ali ne i praksu. Ako je dobar neko ko cevek u ovom slučaju lekar ne znači da je i dobar lekar.
Prirodnjak
(Ortoped)
08. април 2010. у 22.57
„Само добар човек може бити добар лекар''.

Ја сам доктор, (ортопед), па знам шта причам, а Ви сте ипак студент!

Кад мало порастете само ће Вам се казати. :))

”
Prirodnjak
(Ortoped)
08. април 2010. у 23.09
Да мало појасним:
На улазу у Бечку академију медицинских наука стоје већ вековима златним словима уклесане речи: Само добар човек може бити добар лекар!
Да је ов златно правило, сјајан је пример доброг човека и доброг лекара на овом форуму: дивног Галеба

Исте људске и стручне квалитете има и докторка Милановић.

Добро знам шта причам, а Вама саветујем да будете мало мање завидни и љубоморни. И мало мање иронични, тј. да се не смејете назор и усиљено.
Биће Вам пуно лакше у животу ако се ослободите зависти и љубоморе.
Желим Вам свако добро.
LeaDiKaprio
(shumska)
09. април 2010. у 04.43
spagetice...

Ajde da krenemo od početka.

Da li bi ti mogla da budes negativna i povucena? Da li bi mogla da budes kao on?

Jel da da nebi? Ni za ciju ljubav ne bi. Možda neko vreme, ali ako to nije TVOJA zelja da budes drugacija i TVOJ plan sa TVOJIM razlozima da se promenis - pre ili kasnije će ti biti dosta pretvaranja.

Zašto ti onda od njega trazis to isto, sto sama ne možeš da uradis? Da bude kao ti. Traziti od noćida bude dan i od dana da bude noć.Jel razumes šta ti kažem? Prvi uslov za sreću je da volis coveka onakvog kakav jeste, a ne onakvog kakav bi možda mogao da bude.

Ti ga non stop guras na ivicu. On nema inicijativu, e ajde sad da mu ostavis prostora da pokaze inicijativu. Pa on je NEMA. On je covek BEZ INICIJATIVE, a ti od njega trazis inicijativu. Ko je ovde lud?!?!

On neće da prica o lekovima, e ti ćeš da mu trazis da ti donese lekove.

On neće da prestane da pije lekove - ti ćeš da ga guras da prestane da pije lekove.

Draga moja, da li bi predlozila zagrljaj i toplu reč bubreznom bolesniku? Srcanom? Ajde nekome ko je u pred infaktnom stanju kaži „baci lekove, ja ću da te držim za ruku i duboko te gledam u oci, sa enormnom kolicinom ljubavi i ništa ti vise neće biti potrebno”. Smesno, zar ne?

E pa vidis secerno, srcano, zivcano oboljenje - isti qc. Potreban je tretman. Podrska je vise nego dobrodosla, ali nije dovoljna.

Još jednom da ponovim, voli ga kakav jeste ili ga ostavi na miru. Bolje će biti za oboje.

Neke žene vole muskarce koji im prepustaju da odlucuju. Ako to tebi ne odgovara, pusti ga da ga neka takva nadje. Njemu ne treba neko ko će mu podrivati samopouzdanje i još dublje ga gurati u depresiju (šta, zar mislis da on ne primecuje da je sonja? da ne vidi da hoćeš da on preuzme inicijativu? think again) već neko ko će da ga voli onakvog kakav jeste i da ga podržava. Ili se prihvati posla ili nemoj. A ne da ga menjas i prevaspitavas. Ja ne znam ni za jedan slučaj da je prevaspitavanje odraslog coveka mimo njegove volje uspelo (ne uspeva ni sa decom u odredjenom broju slučajeva). Ali zato znam za ogroman procenat brakova koji su bili nesrecni zbog takvog odnosa supruznika. Neki od tih nesrecnih brakova imaju srećan kraj (razvod) a neki budu doveka nesrecni i utopljeni u svojoj mizeriji, neprilagodjenosti i neostvarenim ocekivanjima.

A i tebi, uostalom, treba neki vedar covek koji neće da te odvlaci u svoju mracnu pecinu depresije. Neko da se smejete zajedno i da ti dani prolaze lezerno i bez opterecenja, a ne sa tim grcom koliko će na skali od 0 do 10 on danas da ispuni moja ocekivanja.
NinaMala
(doktorica)
09. април 2010. у 09.47
Iz iskustva da kažem da on vjerovatno nije prebolio bivšu ženu i da još pati za njom i zivotom koji su djelili bez obzira jeli ona krivac svemu ili ne. Takvi ljudi često strahuju od samoce i iz bas tog razloga žele provesti vrijeme s nekim, ali nisu spremni za nove veze, nove početke zato se i povlace. Ovo pogotovo vazi na ljude s dužim bracnim stazom.Jedino covjek koji je volio svoju ženu neizmjerno i koji zali za tim zivotom poteze za lijekovima da zaboravi i olaksa bol.Mislim lijepo od tebe sto želiš da mu pomognes ali da sam na tvom mjestu pustila bi da sve prođe prije nego se upustim u vezu s takvom jednom osobom.Sa lijekova se može skinuti ali samo ako on to želi, on nije još uvijek OK dok uzima lijekove.
TetkaRada
(psiholog)
09. април 2010. у 09.49
Konacno pravi komentar, mislim na ovaj prethodni, dikaprijev.
Stvarno je neverovatno da se osoba, koja ništa ne zna o depresiji, upusta u ulogu „pomagaca”. Isto bi bilo da je upoznala nekog sa dijabetesom, ko sebi svakog dana daje injekciju insulina, da ga pita koje lekove uzima i da će ona da ga „skine” sa njih, samo treba da joj veruje. Tuzno je i komentarisati.
Ono sto treba da se zna o depresiji nije koji se lekovi koriste, nego da li se osoba normalno ponasa, ili ne. Taj covek ide na posao, sto je odličan znak da je dobro. To sto nije spreman za novu vezu, to je druga stvar i govori da mu je „rano”, da „nije spreman”, ili da se još uvek ne usudjuje. Uopste nije važno šta je uzrokovalo depresiju, važno je kako se ta osoba oseca i kako funkcionise. Obično su ljudi skloni depresiji čitavog zivota skloni toj bolesti, a mnogi su na lekovima po dvadeset i vise godina. No, ako je tezak dogadjaj trigerovao depresiju po prvi put, onda će taj covek moći da prevazidje bolest i moguće je da se nikada neće u nju vratiti. Znaci, postoje razliciti slučajevi.
Jedno je sigurno, nikakvo prevaspitavanje ne pomaze, već osecaj da li ste bliski, ili ne, da li postoji ljubav ili ne. Sve ostalo je nepotrebno razmišljati, kao to tzv. skidanje sa lekova i sl. Da li biste „skidali sa lekova” nekoga sa dijabetesom, tako što biste ga „izlecili” svijim optimizmom? Naravno da je pozitivno gledanje na zivot uvek dobro, no ono ne može da izmeni i izleci preko noći Da li biste ostali sa nekim ko ima dijabetes? TAkva osoba nije bas laka kad joj skoci secer, voli da se svadja, panicari, nije joj dobro itd. Znaci, depresija je bolest kao i svaka druga, o njoj se treba znati, a samim tim će se i iluzija o tome kakva je osoba koja od ove bolesti pati sama po sebi razluciti od onoga šta o toj osobi znamo, a šta - zamišljamo.
Sto rekli nasi, uzmi, ili ostavi, to ti je, sto ti je.
Spun
(Levitiranje)
09. април 2010. у 12.13
Možda ovo može da pomogne:

http://www.refindyourway.com/lang/sr/cat/66/Depresija.html
LeaDiKaprio
(shumska)
09. април 2010. у 14.44
Ispade da je covek ko kuca - ne dopada ti se, ti ga renoviras i gotov posao. Ostavis fasadu, ostavis krov, a iznutra sve prepravis, popravis, ispremestas i zamalterises.

Ovaj spageticin je - po njoj - zreo za jednu pravu generalku, treba mu zameniti kuhinju i kupatilo, ispolirati parket, oprati tepihe...

To je odlicna ideja, šta ne valja treba promeniti, šta je labavo prikucati. Kad je kuca u pitanju.

Sa ljudima to ide malo drugacije.
Roach
09. април 2010. у 18.04
Sve je vise muskaraca koji pate od anksioznosti i depresije. Ja sam jedan period moga zivota bila anksiozna, ali pre nekoliko godina me je to kompletno prošlo, idem kroz centar grada, idem često na pijacu, do prodavnice, vozim se gradckim prevozom.
Kod mene je to bilo povezano sa internet zavisnoscu, prestala sam dok sam za kompjuterom da slusam muziku brzog, dinamicnog ritma, pustila sam mom nervnom sistemu da se odmori u tisini, dok sam za kompjuterom uglavnom slusam relaxing music, sounds of nature, deep sleep. Na taj način u tisini problemi izlaze napolje iz podsvesti i resavaju se.
Meditacija je isto jako dobra, kad nemam vremena da meditiram, nateram sebe da osluskujem zivot oko mene, da prikupim tokom dana utiske iz realnosti, da budem svesna onoga sto me okruzuje posto dugo vremena provodim za kompjuterom ali ipak ne i ceo dan. Umesto da budem u svojim mislima, da osetim tisinu, da pogledam kroz prozor kakvo je vreme svaki dan, isto se setam po kraju 2 puta dnevno.
Takvim ljudima će zivot da izmakne ako ne učine nešto i za tren oka će vreme da im proleti, najvazniji su utisci koje primamo svaki dan a kojima nepridajemo previse vaznosti. Psiha treba da se smiri, sto manje buke, muzike, televizije.
Roach
09. април 2010. у 18.40
Takvom muskarcu kakog ste vi opisali treba pomoć druge osobe, da ode u prodavnicu za njega, da mu skuva nešto, i druge stvari jer on ne moze sve sam da postigne. Vi ste ga pritisli da uradi nešto sto nije u stanju jer bez tih lekova on ne moze da funkcionise. Treba ga takvog prihvatiti.
Ja volim jednog muskarca koji ima problema mada blazih, nazalost živi u drugoj zemlji, on mora da shvati da kada mu majka ostari ( već sa 70 manje je sposobna da čini ) ili umre da će mu trebati ne obična žena, već ona koja će da se žrtvuje za njega, da mu skuva, spremi stan, razume ga kad je nervozan. Netreba da ga je sramota, daleko vise muskaraca se javljalo ovde u proslosti sa istim problemom.
mopara
(plasticar)
10. април 2010. у 14.54
Veruj mi ! Pišem ti iz iskustva !!!!
Sve sto je ostalo iza njega ,on za tim i dalje pati!
I umreće za zeljom da bude kao pre ,tu pomoći nema!
LeaDiKaprio
(shumska)
10. април 2010. у 23.54
mopara, o kom iskustvu govoris? jesi ti živeo/la sa tim covekom?
bruta
11. април 2010. у 03.13
Bogami, ovde ste postavili dijagnozu i tom coveku a i ženi koja je izlozhila problem. Njega sahranismo a njoj savetovasmo da nadje boljeg.

Draga moja, stanje coveka do kog ti je stalo poznato je samo njemu a to mogu biti hiljade stepeni i nijansi - od akutnog prezivljavanja problema kroz koji je prosao do teske dijagnoze, u šta ne verujem. Niko od nas se ne ponasha „normalno” kad ga zadesi neki problem , pogotovo egzistencijalni, kad ti se sam temelj rushi.

I dete je u pitanju, dete u koje je ulozen dobar deo zivota a ne jednokratni trud.

I svako od nas na svoj način izlazi iz problema, a to su diskutanti opisali i tih nacina ima takođe bezbroj -od pozitivnog razmišljanja do psihoterapije.

Velika stvar je sto ti je rekao za stanje i lekove.On će sam izabrati način kako da izadje iz svega toga, jer ima zelju i učinice sve. Međutim, treba postovati VREME koje je potrebno i za njegovu odluku kako da to sprovede a i za samo sprovodjenje lecenja.

Dok to traje, od tebe se ne ocekuje nikakva inicijativa u smislu da zapitkujesh, pozurujesh, predlazes, pogotovo jer je sve to tebi nepoznato. Možeš samo da kazesh ili pokazes da ćeš biti tu za njega, a kad budete zajedno da zracish taj svoj optimizam i pozitivu duboko uverena da će on brzo izaci iz krize.

On se bori na vishe frontova trenutno i nije na njemu da sad pokazuje nekakve inicijative, jer se bori za nešto mnogo vaznije - za ponovo uspostavljanje ravnoteze u zivotu. Ako se ti ponasas kao uvredjeno dete u takvoj situaciji , neće biti dobro. Ti si ta koja treba njemu da pokaze da želi da bude uz njega jasno i nedvosmisleno bash sad kad mu je najteze.

Mnogo se ovde pishe o samoubistvu, diskutanti su daleko otishli, zaista. Ne kažem da nije iskljuceno kao najtezi oblik očajanja i beznadja ali daleko veci procenat ljudi je uspeo da povrati ravnotezu i živi sasvim normalno uz još jedan kvalitet - snagu prezivljenog.

U principu, svaki covek će da nadje SVOJ način izlaska iz krize, postoje razne metode, tehnike, vera, karakter, upornost, mentalni sklop i sl., ali strucno lice treba da ga u početku usmeri sa te raskrsnice. Moj licni predlog je - pravoslavni psihoterapeut.(ukoliko on pozeli, dacu kontakt) Ali mislim da je taj covek već preuzeo inicijativu. Bitno je povratiti psiholosku ravnotezu, a tek tada se potreba za lekovima automatski smanjuje. Bilo kako, ne donosi neke prenagle odluke, vremenom će ti mnoge stvari biti jasnije i verovatno će se i kod njega dosta toga promeniti. Srećno u svakom slučaju :)
bruta
11. април 2010. у 03.30
I još nešto (sad iz licnog iskustva)

Posle brodoloma zvanog razvod, covek koji misli da je radio i cinio sve najbolje, pa doziveo tako nešto prezivljava sasvim normalnu reakciju sumnje u svoje postupke i prolazi kroz teska preispitivanja.

Normalno je da mu je samopouzdanje poljuljano i tada pushta stvari da idu kako idu, jer ni sam nije ubeđen da li sebe ponovo gura u još jedno razocarenje. Možda je to ono sto ti vidish kao „nedostatak inicijative”.

Vecina ljudi bas u tom periodu, za pakost nadje ponovni oslonac u nekom ko će ga još vise razocarati,oslonac se izmakne i on , na zivu ranu doda još jednu.

Razmišljaj malo i tako. Ti si trenutno taj oslonac. Poslusaj svoje najdublje instikte u vezi njega i svoje srce. Ako mislish da možešh to da budesh, kaži mu i pokazi da ćeš biti tu za njega da zajedno prođete taj najgori period. Za to moras biti i zrela i spremna, jer niko ne zna koliko će trajati.

Buduci da je stanje izazvano konkretnim razlogom, kao sto je razvod, duboko verujem da će se potpuno oporaviti.Ukoliko su sad i tvoji strahovi i nesigurnost veci (a tvrdish suprotno) najpostenije je da odesh, bar ćeš njemu napraviti daleko manju stetu.

Prošla sam kroz sve to u daleko goroj verziji i danas se radujem i zivotu i suncu i ljudima.A najrecnija sam sto su ljudi, koji su bas u tom periodu umesto da mi pruze podrsku pregazili preko mene, sada daleko od mene i sto mogu da hodam uzdignute glave ulicom bez da prelazim na drugu stranu kad sretnem nekog od njih. Oni nose teret saginjanja glave :)
spagetica
11. април 2010. у 09.10
Posle svih ovih vasih komentara slika celog celog slučaja mi postaje mnogo jasnija i svesna sam mnogih nedostataka ovakve veze.
Nisam insistirala na ostavljanju lekova odjednom već na pokusaju da to postepeno učini. To je bio dobronameran predlog a nikako ucena i primoravanje. Sinoć mi je rekao da je svestan kroz šta prolazi i da se nada da će ponovo pronaći put ka svom dusevnom miru i sreći. Takođe je dodao da ja ne mogu razumeti kakav je to osecaj koji ga obuzme u nekim trenucima i da mu lek pomaze da podnese to stanje. Naravno da ne razumem pa se neću puno ni uplitati u njegove odluke da prevazidje to stanje.

Priznajem svoju neupucenost i neznanje u vezi anksioznosti i depresije jer do sada nisam imala nikakav kontakt sa ljudima koji kroz to prolaze. Ali iznenadjuje me cinjenica da bi se komentar mnogih mogao svesti na nekoliko reci ; „Bezi sto dalje od njega”.
Da li bi se isto ponasali kada bi u pitanju bio clan naše porodice ili mi sami pa da nas istovremeno progoni saznanje da ljudi izbegavaju i beze od takvih osoba ?

Meni bi bilo najlakse da se u ovom trenutku okrenem od njega i takav potez nije iskljucen. Možda će ga to gurnuti još vise u depresiju a možda će to prihvatiti bez ikakvih problema. Ne znam.
Ali svakako ću se pitati da se nešto (možda) moglo promeniti uz moju podrsku.
I dalje imam svoj zivot, prijatelje, posao koji volim i on me ne sputava u bilo cemu.
Putevi su nam se ukrstili, dopao mi se i u meni se probudila pre svega ona ljudska zelja da mu pomognem (ako mogu) bez ikakvog uslovljavanja, pritiska, detinjastog inata i durenja.

Hvala vam na odgovorima jer su mi pomogli da saznam vise o problemima kao sto su anksioznost i depresija i sa mnogo vise opreza i paznje ću ubuduce da pristupim ljudima koji se bore sa istim.

Strelica_
(NIJE VAZNO)
11. април 2010. у 09.58
Lea, govoris realno, ali sto bi moj pokojni deda rekao, lako je tudjom pozadinom po trnju mlatiti :-)

Ja sam u vezi sa sličnim tipom muskarca već godinama (sad već živimo zajedno), samo sto moj partner ne uzima lekove. Sklon depresiji, povlaci se u sebe, ne prica o tome šta ga muci, nesposoban da se organizuje, finansijski u dubiozi itd. Muke moje u početku! I sad ponekad, ali drugacije podnosim situaciju, a i on se malo mrdnuo sa mrtve tacke (ne dovoljno, ali makar se vidi kretanje :-). Majko sveta, dolazilo mi je ponekad da ga fizicki protresem koliko me izluđivala njegova apatija, nezainteresovanost da se pokrene napred, ironija, sarkazam. Sličan sam tip devojke koja je postavila temu...energicna, optimisticna, „sve može”, idemo napred, daj da ti pomognem itd. A on, susta suprotnost, ali mi odgovara intelektualno, prirodne nauke - odličan 5 (tipa bilogije, hemije, fizike :-) itd...

Na osnovu licnog iskustva evo nekoliko zakljucaka, pa ti sad saberi i oduzmi šta mislis da ti odgovara:
1. Ne možeš od njega da napravis inicijatora, on to nije, niti će ikad biti. Ili preuzmi inicijativu ili prihvati inertnost.
2. On u sebe nije siguran, niti će biti. Sa lekovima ili bez. Važne odluke će biti na tebi.
3. Ne znam koliko se dobro poznajete i koliko imaš volje, ali kod mene je „radilo” to što sam provodila vreme organizujuci vikende onako kako bi on voleo. Takvoj osobi je potrebno da izadje iz svojih misli koje su ga dovele tu gde je sad, a to može jedino ako se fokusira na nešto drugo. A teško da će da se fokusira na shopping, recimo :-). Ne znam šta ga privlaci, možda možeš da organizujes vikend u prirodi, da mu predlozis da idete u ribolov jer bi eto ti volela da to radis (sama sam sebi smesna kad ovo pišem :-)), da odete na odmor itd.
4. Predlozi mu da par puta nedeljno imate neke zajednicke aktivnosti (recimo plesna skola, yoga ili šta već mislis da bi ga privuklo)
5. NE SMARAJ PITANJIMA! To sam ja radila dok nisam shvatila da imam pacijenta :-). To sto ti mislis da „sve može razgovorom i ljubavlju”, kod njega ne pije vodu. Samo ga još vise guras u dubiozu jer je njemu neprijatno da o tome prica, a i dalje je ranjiv. Ti treba da mu budes nešto lepo, a ne dodatna „smaracica” :-)
6. Ja sam tip crno-belo, sve sto radim - radim do daske, sto na um - to na drum. Nešto mi se čini da si i sama takva. E vidis, to kod onih koji nisu kao mi, ne radi. Njima treba „smooth operator” :-). Nauci da si mazna i nezna, da mu prija tvoja toplina, a ne da mu okreces ledja ocekujuci inicijativu. Sama sam se sebi u pocektu smejala, ali je radilo svaki put. Sad mi to postalo normalno :-).
7. Apsolutno se ne slazem da razveden muskarac ne može da voli drugu ženu. U mom slučaju je bas suprotno, to se oseti u svakom pogledu i pokretu. Gospodje koje su u braku možda sebi malo drže preveliku cenu :-)
8. Homeopatije je odlicna opcija, ali to bi trebala jako pazljivo da odradis. Recimo kad se skupite neobavezno sa ekipom, da onako slučajno pomenes temu i da se pokrene razgovor u pravcu prirodne medicine, homeopatije itd. Ako oseti da ga ti „guras” u tom pravcu, nema od toga ništa. Laganice i spontano...
LeaDiKaprio
(shumska)
11. април 2010. у 12.36
Strelice ne vidim po cemu se ovo sto si sama rekla razlikuje od onoga sto sam ja pisala.
Nije mi sad jasno dal treba ili ne treba tudjim *** po trnju mlatiti, uzimajuci nas slučaj u obzir?!

I ovako samo usput da te pitam - a kako znaš da ja svojim dupetom - i to u ovom trenutku - ne sedim u trnju?

Spagetice, za ostale ne znam ali razlog zašto sam ti ja rekla da odes je samo ako ga ne razumes i nameravas da ga guras da bude po tvome. Kao sto je Strelica objasnila ultimatumi i guranja u odredjenom pravcu jednostavno ne rade.

Na sreću, ti si odavde izvukla nešto pozitivno (jedna si u milion!), sad znaš da ništa ne znaš, pa ćeš da preduzmes mere kao sto si sama kazala.

Sve najbolje vam želim.
ecolid19
(besposlena)
11. април 2010. у 13.59
http://en.wikipedia.org/wiki/Extroversion_and_introversion

ima nas razlicitih, sustina je u razlicitom preovladjujucem biohemijskom mehanizmu u mozgu, znaci prirodno razliciti.
Međutim vecina je extrovertna (otvorena socijalna, treba im uzbudjenje), i zapadne kulture uzasno forsiraju extrovertnost i takvi ljudi ne razumeju introvertne (povucene i misaone, usporene, treba im mir) sklone depresijama, to ide tako daleko da smatraju introvertne ludima...
dve potpuno suprotne licnosti se mogu sloziti uz međusobno veliko razumevanje i toleranciju.
serbija
(rudar)
12. април 2010. у 02.25
Sin Boziji Isus rece „ Veca je moc jednog verujuceg nego moc hiljada nevernika”( jer je oni i nemaju)
Poceo sam ovo sa porukom da je ljubav najmocnije sredstvo na svetu . Iz ljubavi roditelji bez reci stradavaju za decu (majka za dete) , iz ljubavi ljudi daju zivot za bliznjeg iz ljubavi podizemo decu , sa ljubavlju prilazimo roditeljima i obratno sa ljubavlju u srcu smo sa bracnim drugom ili devojkom i obrnuto devojke sa momcima . Ako je ljubav medu ljudima tu je i Gospod medu njima . Voleti i mrzeti u isto vreme je nemoguće ako se to prelama onda tu nema ljubavi niti Gospoda .
Želim ti da sa ljubavlju krenes i da pomognestom momku pa ćeš pomoći i sebi. KAKO ????
JA KAO PRAVOSLAVNI VERNIK BIH KRENUO MOLITVOM , TRAžIO BIH U MOLITVI OD GOSPODA Pomoć DA MI OTVORI VRATA I PUTEVE DA MI SE ZELJE OSTVARE (NARAVNO AKO SU CISTOG SRCA). U MIRU SE GOSPODU POMOLIMO KAžE SE ZNACI I SAMI MORAMO IMATI MIR I CISTO SRCE. NE SMES DA SE BOJIS DA SI DOSADNA COVEK LJUBAVI I DOBROTE IMA DOBRE NAMERE I VRATA MU SE OTVARAJU . S VEROM U GOSPODA SVE JE mogućE .
ring
(lozac)
14. април 2010. у 06.17
sport je najbolji za izlaz iz depresije.
Obicna
16. април 2010. у 14.46
O, pa ne bih ti se ni ja javila da zahtevas nešto od mene o cemu nemas pojma..
Lunna
(DA)
17. април 2010. у 05.00
Ancemili kod kog homeopata si isla u Bg?
Hvala!
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Tassel Necklaces?

Life Press

.