Niste napisali da li je uradjen „Stres snimak” ili magnetna rezonanca sklocnog zgloba. Ovim snimcima v=bi se videlo da li je neki od ligamenata oko skocnog zgloba prekinut. Ako jeste, moguće je da nije doslo do zarastanja ligamenta i da je to dovelo do hronicne nestabilnosti zgloba koja može da rezultira otokom, bolovima i brzim zamaranjem.
Koliko mi je poznato, nwema nacina da se poveca elasticnost ligamenata. Eventualno uporno vezbanje može da poveca istegljivost (duzinu) ligamenata, ali ne i njihovu elasticnost.
Operacije ligamenata skocnog zgloba su uspesne ako se tačno odredi koji je ligament ostecen, ako se dobro odabere operacija i ako se sve to usaglasi sa zivotnim ocekivanjima pacijenta. Ukoliko je ostecenje ligamenata/zgloba preveliko, ili su fizicki zahtevi pacijenta posle operacije preambiciozni, onda ni operacija nema blistavog efekta.
Na osnovu svega sto ste napisali, sigurno je da se zglob nije dovoljno oporavio, pa bi bilo dobro da se uradi dodatna dijagnostika da se vidi tačno koji je stepen sotecenja.

Giht je forma artritisa koju karakteriše iznenadan, snažan bol, osetljivost i otok u zglobovima. Predstavlja jednu od najstarijih bolesti poznatu medu ljudima. Pre 2000 god. su je zvali „ bolest kraljeva”, jer je bila raširena medu bogatim ljudima koji su preterivali u hrani i picu. Danas se zna da je giht kompleksna bolest, koja se može javiti kod bilo koga. Muškarci cešce pate od gihta nego žene, ali je i kod njih povecan rizik tokom menopauze. Giht se može leciti sa ciljem da se spreče njegovi ponovni napadi i intenzitet bolova.

Simptomi gihta su skoro uvek akutni, javljaju se iznenada, često nocu i bez upozorenja. Karakteriše ih intenzivan bol u zglobu. Giht obično napada zglob nožnog palca, ali i skocni zglob, kolena, zglobove ruku. Bol obično traje pet do deset dana. Zglob je zapaljen, crven i otecen.

Uzrocnik gihta je preterani nivo mokracne kiseline u krvi, koja se stvara razgradnjom purina. Purini su inače supstance koje se prirodno nalaze u našem organizmu kao i u nekim namirnicama, pogotovo u dzigerici, mozgu, bubrezima, haringama i skuši. Manje kolicine purina se nalaze u svim mesima, ribi i živini.

Prirodno se mokracna kiselina rastvara u krvi i izbacuje iz organizma urinom. U nekim slučajevima se ipak stvara preterana kolicina mokracne kiseline koja pocinje da se kristalizuju u sitne iglicaste oštre kristale u zglobovima ili tkivima koja ih okružuju, što izaziva bol, zapaljenje i otoke.

Naslage kristala takode mogu da izazovu jedno drugo stanje poznato kao pseudo- giht. Kristali su ovde sagradeni od kalcijum-pirofosfata i cešce napada velike zglobove kao što su kolena, rucni zglob i zglobove prstiju.

Faktori rizika - stanja koja doprinose da se stvori visok nivo mokracne kiseline su:

-Stil života - preterana konzumacija alkohola, specijalno piva je najcešci faktor koji doprinosi pojavi gihta. Pod preteranom konzumacijom alkohola se za muškarce smatra više od dva pica dnevno a za žene više od jednog pica dnevno. Rizik pojacava i telesna težina koja je veca za 15 kg. od normalne telesne težine.

-Neke hronicne bolesti i lekovi, kao što je ne lecen visok krvni pritisak, dijabetes, visok nivo masnoca (hyperlipidemia) i holesterolOMEGOL
Vaša linija zdravlja.a u krvi, arterioskleroza.

-Genetska sklonost, jedan od cetvoro ljudi koji pate od gihta ima nekog u porodici koji je patio od tog stanja.

-Godine i pol - muškarci mnogo cešce pate od gihta nego žene, kod kojih se rizik povecava tek u menopauzi. Kod muškaraca se giht javlja izmedu 30-te i 50-te godine, kod žena tek posle 50-te godine života.

Lecenje - tokom napada bolova koriste se nestereoidni antizapaljenski lekovi (NSAIDs) kao što je ibuprofen. Treba imati na umu da ovi lekovi mogu prouzrokovati neželjene sporedne efekte kao što su bolovi u stomaku, cir i krvarenje.

Za izuzetno jake bolove lekar može prepisati kortikostereoide koji značajno smanjuju bol ali mogu imati opasne neželjene efekte kao što je gubljenje koštane mase, slabo zarastanje rana i smanjenje otpornosti organizma.

Kada se smiri akutni napad gihta lekar može da prepiše lekove koji uticu na smanjenje produkcije mokracne kiseline u organizmu ili na ubrzavanje procesa kojom se mokracna kiselina izbacuje iz organizma.

Promene životnog stila mogu da ublaže simptome gihta

Održavanje normalne telesne težine, postepeno skidanje viška kilograma, cime se smanjuje pritisak na zglobove i nivo mokracne kiseline u krvi. Treba izbegavati i dijete kojima se naglo gubi višak kilograma jer se njima privremeno povecava nivo mokracne kiseline u krvi.

Izbegavati namirnice bogate purinima.

Treba izbegavati alkohol, za muškarce bi limit bio dve cašice alkohola dnevno a za žene jedna, tokom napada bolova ili ako se oni često ponavljaju treba potpuno izbegavati alkohol.

Treba piti puno tecnosti.