Дискусије : Здравље

Коментар
Moj jedini Sin je umro da bi
TO3A_11
(Ugostitelj)
15. фебруар 2010. у 11.42
...možda opomenuo druge i spasao njihove zivote!
Zar ova tema nije dostojna da bude na vrhu za neko vreme?
http://serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/119/014578443/moj-jedini-sin-je-umro-a.html?21
OES123
(zubar)
15. фебруар 2010. у 13.17
Svakome je svoja muka najveca! Neko pre neko kasnije,a zivot će se nastaviti i posle nas.
bestmama
(svasta nesto)
16. фебруар 2010. у 09.43
Definitivno,tema bi trebala biti izdvojena.
ecolid19
16. фебруар 2010. у 13.37
Možda ste trebali malo da objasnite, jer meni ništa nije jasno kakva je to bolest.
MostlyHarmless
(biotech)
17. фебруар 2010. у 08.25
Tozo, moje saučešće. Utehe nema, ali za Vašu mirnu savest: Marfanov sindrom je genetsko oboljenje za koje leka nema. Ništa niste mogli da uradite, a na žalost ni vaš post neće mnogo pomoći onima koji boluju od ovog poremećaja. U pitanju je dominantna mutacija gena za jedan protein vezivnog tkiva (fibrilin), zbog čega takvi ljudi i jesu visoki i sa izduženim udovima i prstima... Ali najgore je što su zidovi krvnih sudova, a posebno aorte slabi, pa se aorta može proširiti i prsnuti :-(
Mada, stepen poremećaja zavisi od čoveka do čoveka, mnogi mogu da dožive i 50-60 godina, ali to zavisi...
svako dobro Vam želim...
bestmama
(svasta nesto)
17. фебруар 2010. у 10.08
bestmama
(svasta nešto)
16. februar 2010. u 09.40
Postovani Tozo,šta drugo reci već iskreno saucesce vasoj supruzi i vama.Niko ne može bolje razumeti vasu bol osim onoga ko je istu doziveo i osetio.Bol koja nikada ne jenjava je bol za izgubljenim detetom.Ja sam svoju devojcicu izgubila pre 29 god. i isto boli dusa kao prvog dana a bolece isto do zadnjeg dana mog zivota.Za razliku od vas,imala sam i sina,njenog starijeg brata,kome sam se isto morala posvetiti i brinuti ali praznina koja je ostala posle nje niko i ništa nije moglo popuniti.Zbos sina sam morala nastaviti živeti i biti jaka jer je i njemu bila potrebna majka,inače da mi njega nije bilo digla bih ruku na sebe i nikada vise svoju lepoticu ne bih videla,ovako se bar nadam da ćemo se sresti u carstvu nebeskom kada za to dodje vreme.Želim vam mnogo hrabrosti vama i ozaloscenoj majci da se izborite sa bolom koji je u vama i da cekate trenutak kada ćete se opet sresti sa vasim jedincem.Iskreno saosecam sa vama.
BEHEPA
18. фебруар 2010. у 19.19
Dragi To3o,
najsikrenije saucesce Vama i Vasoj supruzi zbog gubitka sina. Zaista saucestvujem u Vasem bolu - procitala sam sve sto ste postavili na ovom cafeu, videla Vaseg sina i jedino sto mogu da kažem, ako ikakva uteha postoji, je da ste srećni i blagosloveni sto ste deo vecnog vremena proveli sa njim.

Beskrajno Vam hvala sto nam skrecete paznju na ovaj sindrom. Odmah sam se setila prelepe devojcice koju poznajem i koja bi mogla imati ovaj sindrom.

Svako dobro od srca!
TO3A_11
(Ugostitelj)
20. фебруар 2010. у 23.31
Ove 3 zadnje poruke su za sada najbolje u zadnjih 5 meseci i 3 dana,
što se mene lično tiče...
Samo bih da dodam jedan komentar: Marfan sindrom može da se leci, a
evo gde: po njihovom tvdjenju, 99% pacijenata prezive operaciju.

http://www.clevelandclinic.org/lp/heart-marfan/marfan_lp.html?utm_campaign=CS+-+Heart+-+DR+-+Marfan&utm_me dium=cpc&utm_source=googleppc&utm_term=marfan's+sindrome&002=2107636&004=1267985112&005=12242607072&006=4428212442&007=S earch&008=&gclid=CMyxudfLgqACFQtfagodsHQMlw
nena-sv
(prevodilac)
02. март 2010. у 05.07
Svaki put se potresem, a često pomislim na vas i vasu porodicu, verujte da iskreno saosecam sa vama. U isto vreme ja sam izgubila majku, znam da to nije isto, al bol je bol. Molim se i za vaseg sina, i za vas da vam Gospod Bog podari zdravlje i snagu da istrajete.
TO3A_11
(Ugostitelj)
06. март 2010. у 10.29
Hvala Neno, svaka reč utehe u ovom momentu, leci po malo!
Pozdrav!
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Tassel Keychain ?

Life Press

.