Povrede bubne opne nastaju: pri vađenju stranih tela iz spoljašnjeg ušnog kanala, pri nepažljivom ispiranju spoljašnjeg ušnog kanala, pri čačkanju uva oštrim predmetima (igla, šibica), pri grubom produvavanju Eustahijeve tube, prilikom zapadanja kapi rastopljenog metala u spoljašnji ušni kanal, usled opekotina i korozija bubne opne korozivnim hemijskim supstancama, pri frakturi piramide, usled barotraume, pri naglom menjanju atmosferskog pritiska (spuštanje aviona), jakim zvukom u blizini uva. Indirektno, povrede bubne opne mogu nastati usled naglog povećanja pritiska vazduha u spoljašnjem ušnom kanalu (udarac po uvu, eksplozija, skakanje u vodu).

Klinička slika
Obično se javlja jak bol u momentu prskanja bubne opne. Može da se pojavi krv u spoljašnjem ušnom kanalu. Pacijent se žali na zujanje u uvu i neznatno smanjenje sluha. Nekada se javlja i vrtoglavica, koja je kao i zujanje prolazna. Otoskopskim pregledom na bubnoj opni se vide manja ili veća ruptura koja je najčešće u zadnjem delu pars tensa bubne opne. Ivice rupture su neravne, reckave i krvlju podlivene, a ostali delovi bubne opne su normalni.

Lečenje
U lečenju ruptura bubne opne osnovno je sprečiti sekundarnu infekciju. Daju se antibiotici i stavlja sterilna štrajfna u uvo. Rupture imaju veliku tendenciju da spontano zarastu. Ukoliko se to ne desi potrebna je miringoplastika. Ne sme se vršiti ispiranje uva i čišćenje koaguluma iz uva.