I mene boli zeludac kad jedem ili pijem nešto i uvek u jedno mesto.
Kad sam u raspustu kao sada ne boli me vise.
mislim da je od stresa.

ako si prestala sad ppi-nexium, onda kreni uvece 150mg ranitidin, kad kažeš da boli uvece i ujutru, pa nećeš valjda da trpis?

i ako te boli samo uvece i ujutru, ti ustaj ranije i lezi ranije da ga preduhitris, hehe, ima nas koji u pola noćiharamo frizider:)

I ja sam imala Helico bakteriju i nije unistena od jedne terapije nego tek poslije druge terapije. Kako mi je dr objasnio to je bakterija spiralnog oblika i kao svrdlo se zabada u zid zeluca. Tek na gastroskopiji je utvrdjen polozaj te bakterije, na spoju dvanastopalacnog crijeva i zeluca. Srećom nakon druge terapije sam se rijesila bakterije i lakse disem.
Sama terapija je jako teska i preporucuje se konzumiranje jogurta kao zastita stomacne flore od tih silnih antibiotika. Poslije prve kure ja sam mislila da će sve biti ok, ali bol je i dalje bio prisutan i izluđivao me. Naravno, kada trezveno razmislim tada sam bila i u panici pa je to još vise pogorsavalo stanje.
Da skratim ovu pricu, dobro je sto ides na gastroskopiju-malo neugodan pregled ali prezivjet ćeš.
Vjerovatno bakterija nije još unistena i trebaces još jednu terapiju. Kažu da to nije ništa neuobicajeno. Važno se rijesiti te bakterije jer kažu da ona može izazvati rak na stomaku. Ne želim da te prepadam, bolje da znaš istinu i da ovu sadasnju situaciju shvatis kao dio borbe za bolje sutra.
I biće dobro, vjeruj mi.

Rado bih ti odgovorila na ovu molbu ali to se sve desavalo 2005. godine. U svakom slučaju to su već spravljeni paketi koji se kupuju na recept i sastavljeni su od jednog lijeka cija je svrha smanjenje stvaranja zelucane kiseline i još dvije vrste antibiotika. Vrlo je važno popiti cijelu kuru i naravno redovno piti sve lijekove prema uputstvu. Kura traje 7 dana i zaista je teska. Ja sam u tom periodu jako puno pila jogurta da zastitim malo stomak.

Evo čitam tvoj post i kao da si mene opisala. Upravo sedim u tri sata ujutru i milioniti put razmišljam zašto bas meni ovako,kad eto nisam jedini izgleda:( Ne znam šta da ti kažem osim da ja sa zelucom imam strasnih problema preko sest godina sa većim ili manjim pauzama. Radio sam nebrojeno puta gastroskopiju,vise mi je to postalo tako normalo da mi je i svejedno. Sve sam pokusao ali bude kratko bolje pa onda sve ponovo iz početka. Ove godine sam ga treci puta operisao ali nakon relativno dobrog ali kratkog perioda javlja mi se ponovo. Još uvek ne onako jako kako zna biti ali posto ga ja dobro poznajem(mislim na moj zeludac)ne ocekujem nimalo vesele praznike...
Ja sam to nekako prihvatio i nasao sam neke stvari koje mi pomognu naprimer tusiranje naizmenicano vrucom-hladnom vodom,ili istrcim napolje i trcim onako koliko mogu... znam da zvuci glupo ali mi pomogne bar trenutno. Bolovi su mi postali toliko nesnosljivi da imam fobiju od samog pomena imena zeludac i zato ga izbegavam i pisati. Kod mene su doktori sigurni a u međuvremenu sam se i sam uverio da mi je sve to od stresa i sada ga maksimalno izbegavam ali nekada ne možeš pobjeci od realnosti i koracati kroz zivot zatvorenih ociju... Puno je povezano i sa genima,moja majka na primer ima istu dijagnozu. Osetljive osobe su podloznije uopste svim bolestima koje nastaju na nervnoj bazi a psiha je cudo ebiga. Ja to dugo nisam hteo da prihvatim,ali sada idem redovno psihijatru ako ništa ispricam se sa njim i čujem njegovo mišljenje. Od medikamenata sam ja mislim probao sve koje postoje bar što se tiče zeluca.Slusao sam doktore i pridržavao se svih terapija,promenio ishranu i pokusao koliko sam mogao da promenim način zivota. Ponekad sam se osecao kao pokusni kunic. Uzimao sam i tablete za smirenje(isto razlicitih vrsta)naravno sve na recept i legalno od doktora propisano. Onda sam imao još veci problem ali to je već još duza prica... Nemam ništa protiv doktora i oni su mi puno pomogli ali ne treba ni njih bas slepo slusati. Promenio sam ih nešto sam,a nešto silom prilika puno. Mislim i oni su samo ljudi i naravno da grese i to je jako tezak i nimalo lak posao koji nije bas za svakoga. Imao sam i taj slučaj da me se jedan psihijatar ubio(da nije tuzno bilo bi smesno,ovako je tragikomicno). Ja ih iskreno ne poslusam u svemu i trenutno neću da pijem nikakve tablete jer mi je jednostavno i sa njima i bez njih uvek isto. Doktori su mi pomogli da vidim neke stvari koje sam ja inače i sam video ali nisam hteo(ili smeo) da ih vidim.A zeludac je nasa druga glava,to mi je rekao bas jedan doktor i bilo mi tada nekako smesno kada sam to čuo ali je to tako nazalost...a možda i na sreću.Svako ima neki svoj „filter” gdenekada popusti. Ima tu puno,puno razlicitih faktora.Nekom strada zeludac,nekome drugi organ ili nedaj Boze glava, a ima i da ode sve odjednom... Uvek ima gore... ZATO LJUDI IZBEGAVAJTE SRES koliko god mozete i živite zivot... Jednostavno pokusati uzivati u svakom danu i disati punim plucima... Ipak da ne bidne sve tako crno može vrlo verovatno da bude i helikobakterija i ja mislim da je to u svakom slučaju puno bolja varijanta. A i ovo kod mene je izgleda bas mnogo redak slučaj. Jest da tada oporavak traje oko dve nedelje ali onda si kao nova,a do tada šta da ti kažem izdrzi. A može da bude i nešto još bezazlenije i zato ne vredi ti da se nerviras. Strpi se dok ne saznaš pravu dijagnozu.Znam da je lako reci ali pokusaj. Eto ja se raspisao ali čini mi se da me pomalo prestaje ovaj moj ... ;-)

P.S Evo sad kad sam sve procitao vidim da ti u stvari nisam ništa pomogao,ali eto javio sam se zato što znam kako ti je,a nadam se još uvek da ima neko ko je pronasao način da se potpuno izleci od ove stvarno neugodne bolesti... Svakom je njegova muka najteza ali nije bas nimalo lako biti budan u pola noćidok sav normalan svet spava.
Pozz