Super predlog. Pridruzujem se i ja.

Na ovim diskusijama se puno pricalo o menopauzi.Bilo je i izdvojenih tema na tu temu.

Klimaks, koji može da traje od nekoliko meseci do nekoliko godina, prelazno je doba za žene, kada prestaju njene reproduktivne sposobnosti, što se uglavnom desava između 45. i 55. godine.
Prestanak mogućnosti radjanja uglavnom je prirodna (medicinskim tretmanima) fertilnost, tj. mogućnost radjanja se može produziti, ali u ovim godinama žene prati fizioloska iscrpljenost jajnika i prestanak menstrualnog ciklusa.
Ženama ne prestaje ciklus naglo i odjednom, već može da se desi da menstruacije budu cesce i obilnije ili, pak, da izostanu po nekoliko meseci. Promene žene osecaju već posle 40. godine, kada dolazi do pada hormona estrogena a samim tim u jajnicima slabi njihovo stvaranje. Tada žena ulazi u menopauzu, koja je samo deo mnogo duzeg perioda i zapravo je jedan od simptoma klimaksa. U narednih 10 do 15 godina stvaranje estrogena će potpuno prestati. Dakle, žena zapravo trećinu svog zivota provede u klimaksu („biologija se poigrala ženama”).
Desava se da žena pre vremena udje u menopauzu, a na to često uticu brojni faktori poput genetike, uzimanje pojedinih lekova, nacina zivota, ili sklopa licnosti. Recimo, ako je majka pre vremena usla u menopauzu, velika je verovatnoca da će i njena cerka doziveti istu sudbinu.
Vreme prestanka menstruacije je individualno i razlicito kod svake žene. U evropskim zemljama, recimo, žene ulaze u menopauzu u proseku oko 51. godine, a u istocnim zemljama nekoliko godina ranije. Istrazivanjima je zakljuceno i da socijalni faktori, zivotni standard i razvijenost zemlje takođe uticu na vreme nastanka menopauze.
Ulazak u klimaks je period zivota kada lepsi pol zapada u mnoge muke. Valunzi, odnosno talasi toplote veoma su neprijatna pojava, kada mnoge žene oblivaju talasi vrucne. Manifestuju se tako što zna osec toplotu na glavi, celom telu, uz naizmenicno smenjivanje drvenila i bledila koz, uz osecaj preznojavanja ili hladnoce u rukama i nogama. Glavobolja je takođe čest pratilac, moz da bude nesnosna čak da predje u migrenu. Takođe, može da dodje do ubrzanja rada srca, stezanja u predelu grudne kosti, trnjenja ruku i nogu. Neretko su dojke osetljive, tvrde i bolne. Osim ovih simptoma, moz da se pojavi pojacana maljavost, gojaznost, pojacan rad stitne zezde, smanjeno interesovanje za seks i niz radna sposobnost. U ovom periodu su cesce urinarne infekcije.
Menopauzu prate i psihicke tegobe poput razdrazljivosti, osecanja nezadovoljstva, apatije, indiferentnosti, uvredljivosti, brzog menjanja raspoložnja, placljivosti, nervoze, depresije, ponekad i gubitak koncentracije.
Ako žena ima toliko mnogo tegoba i izrazite su može da se odredi terapija ( i te kako treba iskoristiti blaga savremene medicine). Ova terapija je bezbedna po njen organizam (narednih pet godina) uz neophodne redovne kontrole kod svog ginekologa. Kod velikog broja žena je preporucljiva i psihoterapija kako bi lakse „pregurale” ovaj period. Takođe je važno da zne imaju kvalitetan zivot, da se pravilno hrane i da se fizici aktiviraju. Moz da se desi da u jednoj porodici kada je mama u klimaksu njeno dete debelo gazi u pubertet. Tada je bitno da postoji međusobno poverenje, razumevanje i poštovanje. Žena u klimaksu ima slične simptome bas kao i pubertetlije, a bitno je da oboje imaju dobre zivce. To vaz i za sve one koji nisu u klimaksu, a žive s osobom koja prolazi kroz ovaj period.