Sigurnost se ne gradi preko noći, to je proces, a kako bi postala sigurnija.Nisko samopouzdanje ne proizlazi iz činjenice da si lošija od drugih, nego iz činjenice da tako razmišljaš o sebi
Osobe niskog samopoštovanja često kasne, više brinu o drugima nego o sebi, sklone su odugovlačenju, perfekcionisti su (i ako u našem društvu to smatraju vrlinom), emotivno se vežu za krive osobe (koje ih najčešće omalovažavaju, maltretiraju i na kraju odbace), misle da bi im život bio bolji da su pametnije ili lepše, čini se kako nikad nemaju vremena za sebe i stvari koje su im važne, radije žive u prošlosti ili budućnosti nego u sadašnjosti (teše se razmišljanjima o lepim prošlim ili budućim vremenima, sadašnjost im je ružna), uvek su u dilemi, teško donose odluke i uvek misle kako su donele pogrešnu odluku (ipak bi bilo bolje da se nisam predomislila u zadnji tren), znaju jasno reći 'ne' (kad kažu 'da' ili 'ne', uvek se zna šta to znači)... I ako ti se možda čini neverovatnim, stvari se mogu u red dovesti i obrnutim putem. Naime, ne moraš biti samouverena da bi bila tačna, jasno rekla 'da' ili 'ne', da bi volela sebe, nego vredi i obrnuto: počneš li dolaziti tačno, prestaneš li si zamerati pogreške, uvežbaž li jasno reci 'da' ili 'ne', naučiš li brže i bez kajanja donositi odluke, postaćeš i samouverenija osoba. I ako sticanje samouverenosti traje, dovoljno je da se svemu ovome posvetiš s dosta žara, nikakvi drugi talenti ili preduslovi nisu bitni , jer samouverenost ne proizlazi iz toga što si bolja od drugih, nego što bolje razmišljaš o sebi i više voliš samu sebe. Umesto da bezglavo juriš , odredi svakoga dana malo vremena za razmišljanje - pokušaj dokučiti šta stvarno želiš, koji ljudi i situacije su ti zaista važni , kako možeš doći do onoga što ti je važno, što možeš napraviti da budeš efikasnija, uspješnija... Ne traži previše od sebe, ali nemoj ni odustajati od ambicija, ne budi perfekcionista, napiši šta voliš kod sebe (i to neguj i poboljšavaj, budi ponosna što si takva).
Nauči reći 'ne', pokušaj biti odlučnija, preciznija, više se posveti sebi, a manje drugima, nauči jasno od ljudi tražiti šta želiš, traži da i oni ponešto učine za tebe (jer su davanje i primanje ravnopravni), roditeljima i svim autoritetima jasno reci ako previše od tebe traže i ako postavljaju zahteve za koje misliš da su preterani. Ne upoređuj se uvek s boljima od sebe, jer nisu svi stvoreni da bi bili najbolji.

mora da je postoji jak razlog zbog koga se kolega prema vama postavio na način da „vam nije po vasoj volji”.

doziveli ste klasican mobing.

i kao sto rece Brenda_Sterling, vasa je 'greška' sto ste o tome cutali, niste nikome rekli kako se osecate.
da ste sa nekim od poverenja i razumevanja pricali o tome, bolje biste osvestili svoje emocije, i celu tu situaciju - zašto se desilo to što se desilo (motivi kolege zašto vas je zlostavljao - da li vas je smatrao konkurencijom, ili zato što je on jednostavno klasicni psihopata koji mora da nadje neku žrtvu za izivljavanje, najcesce u vidu nezasticenih, i onih sa manje samopouzdanja i time manje mogućnosti da se odbrane...).

morate sa nekim pircati o tome, da bi vam bilo jasno šta se zapravo desilo, i da nije vasa krivica što se kolega izivljavao na vama.

možda ne bi bilo loše i otici kod bivšeg sefa i ispricati mu zašto ste zapravo dali otkaz, ili mu poslati email-pismo o tome.

socialna fobija.
napeta si pri razgovoru sa ljudima jer imash osjecaj da te analiziraju
i u toku ragovora gubish koncentraciju pa se plashish da ne reagujesh chudno i otkrijesh im kakva je borba u tebi.

socijalna fobija i fobije inache nastaju kao posljedica depresije i konstantnog nezadovoljstva. u ovom sluchaju izgleda da je zbog posla i ljudi koje nisi u stanju ignorisati.

stanje se ljechi antidepresivima i radom na sebi...kako bi povratila samopouzdanje. vidim da ne volish ljekove pa će ti trebati malo vishe vremena..a predlazhem ti „ginko” produkte.
vitamini,vjezhbanje i da trazhish drugi posao.

nervni slom je neshto drugo.
kod nervnog sloma mozhesh na momenat da izgubish svjest,nekontrolisano bacash predmet ili stvari oko sebe.
postoje manji i veci..zavisi..uglavnom razlikuje se od napada anksioznosti.

Taj adrenalin se luci kad si ugrozen, jer onda te ne bole udarci imaš vise snage itd. Npr. kad je nas predak vidio lava. Samo tu moras imati fizicku reakciju, da bi se adrenalin oslobodio inače ga „progutas”, a to je otrov.

U kancelariji ti se isto luci adrenalin kad si ugrozena, kad ti neko vrijedja ego, jer je ego to šta ti mislis da jesi, a sa druge strane nemas fizicku reakciju kao npr. ovaj gore slučaj borbe sa lavom ili bjezanja od lava i onda „progutas” taj adrenalin i to te otruje.

Najvaznije ti je zato ničega se ne bojat, od ničega ne strepiti. Jednostavno se programiraj tako i pokazi to okolini.
Ja npr. izbjegavam opasnost, mracne ulice, penjanje na stjene itd.., ali po danu da se ja plasim ili izbjegavam nekakvog npr. nasilnog pijanca ne pada mi na pamet, ako hoće tucu dobiti će je.

pa ovako eto kao moj udeo u tvom poboljsanju.čim spominjes stomak znači da si jako emotivna osoba.ono što se desilo jako te jepogodilo emotivno zato tei stomak i u stomaku sve desava.znaci moras prvo rascistiti sa tom osobom sto tije tako prisla i izreagirala.dali tije ta osoba nešto znacila vise od prijateljstva.inače moras pricati otvoreno snekim.pronadji nekoga kome verujes i polako lepo se ispricaj.ali nemoj kriti ispricaj sve kako je bilo.usput obavezno mora se koristiti medicina,da bi sredila stres,potrebni su vitamini.bedoksin obavezno uzimaj,pij cajeve dosta .pomze jako kamilica mlaka,ona sređuje zeludac ali ipak moras videti šta se desilo,nesmes ostaviti sve tek tako.skupi hrabrost i ispravi se ispred te osobe ali jako smireno.kaži jednostavno to što mislis okreni se i idi,osetices se jako.i bolje.niko nije vredan tvoga zivota veruj miniko nesme da zgazi nešto tudje.zato postani jaka.ali obavezno uzmi nešto lek.obavezno.i kada se sredis polako se okreni prirodi i prirodnim preparatima ali prvo se sredi sa lekom.nemoj puno odlziti po psiholizima zato što ćeš dati previse para .jaka si možeš sama .veruj mi.u glavi samo pozitivno da možeš i da hoćeš.srećno