Sedalni zivac je najdeblji i najduzi zivac u covekovom telu, i zbog tih svojih osobenosti, a i funkcije, često je izlozen najrazlicitijim posrednim ili neposrednim oboljenjima ili ostecenjima, poznatim pod imenom isijas. Do pojave isijasa mogu dovesti najrazlicitiji uzroci. isijas nastaje najcesce usled nazeba, a smatra se da mu je uzrocnik isti kao kod reumatizma. Isijas, zatim, može nastati i kao posledica ravnih tabana, ili usled nepravilnog opterecenja donjih udova i prekomernog istezanja zivca zbog promena na kicmenom stubu i u karlici; najzad, isijas može biti usamljeni znak početnog polineuritisa ili secerne bolesti, ili posledica hronicnih gnojavih procesa u usnoj ili karlicnoj duplji, itd.
Znaci ovog oboljenja su poznati: bol koji se od sedalnog predela prostire duz zadnje strane noge sve do stopala, sto prisiljava bolesnika da stedi bolesnu nogu pri hodu.
Isijas, naglo nastao, prolazi, obično sa ili bez specijalnog lecenja, posle dve tri nedelje mirovanja. Posle oboljenja dugo još ostaje povremeni bol u nozi, naročita pri promeni vremena.
Lecenje se, pored mirovanja i lezanja u tvrdoj postelji, sastoji u uzimanju aspirina, vitamina, a u poslednje vreme i uzimanju sredstva koja stisavaju zapaljive procese. Dugotrajni isijas, naročito kod osoba u poodmaklim godinama, zahteva veću obazrivost u postavljanu dijagnoze, kao i u lecenju.