Nepovjerenje u sebe, često razlog nepovjerenje u druge ljude. Ta se dva karakterna svojstva obično pojavljuju zajedno jer se međusobno uvjetuju. Kad nekoga smatram od sebe jačim, sposobnijim ili u bilo čemu vrednijim, obično se tog čovjeka bojim. Njegova mi nadmoć oduzima samopouzdanje, a ujedno me čini nepovjerljivim prema njemu. Neurotično čovjek u svakom vidi neku opasnost za sebe jer u svim ljudima oko sebe gleda potencijalne neprijatelje. U riječima i djelima drži sve ljude varalicama. Takav sumnjičav stav posljedica je dugogodišnjih negativnih iskustva s ljudima koji su toga čovjeka odgajali dok je bio dijete. Ako ih se uvijek morao plašiti i neprestano zauzimati prema njima obrambeni stav, takvo mu je ponašanje postalo navikom: čovjek se teško rješava svoje nepovjerljivosti i uvjerenja da mora uvijek braniti svoju sigurnost i vrijednost svoje ličnosti, bilo pasivno, bilo agresivno, pa i onda kad za to više nema nikakve potrebe.

Potrudimo se da ostanemo dobri i da se ne spustamo na nivo loših osoba.
Lako je biti los i biti ispunjen zlom.
Dobrota i plemenitost su daleko iznad svakog zla, mrznje, bahatosti, nasilja, nekulture..

Zivot je tako pun teskih stvari tako da prvo treba da razlucis koje su stvari bitne akoje nebitne i da se oko nebitnih stvari ne nerviras.
Primjer na kasi: pitaj ako hoćeš preko reda ali ako te ljudi ne pustaju nemas pravo da se ljutisss. To je njihova dobra volja bez obzira da li imaš jesnu stvar i da li ti se zuri.
Druga stvar: kažeš da ti cinis dobre stvari i pomazes drugima. To je jako lijepo ali ne možeš ocekivati da ti uredjujes kako će se drugi ponasati prema tebi. Svako ima svoj način i mi treba da se korigujemo prema osobama od kojih ne dobivamo nešto nazad. Mislm da ne treba mjeriti da se identicno vrati ali ako nas neka osoba zove samo ako joj nešto treba pa zašto onda biti naraspolaganju takvoj osobi. Ima ono lijepo :zao mi je nemam vremena.
Prestani da radis neke stvari za rugi prije nego uradis za sebe pa ćeš se mnogo bolje osjecati.
Ako ti neko ne trazi pomoć ne nudi se ali isto tako ako ti ne uzvrate kada tebi nešto treba postoji recenica:zao m i je ne mogu evo bas mi sa nešto iskrslo.

Aritmije nastaju zbog nenormalnog stvaranja ili provođenja impulsa. Mogu se javiti i kod normalnog zdravog srca - ektopički udarci, atrijske fibrilacije, ventrikularne i supraventrikularne aritmije mogu se javiti i kod potpuno zdravih ljudi. Aritmije mogu uzrokovati psihološki uzroci, bolest ili neki lijekovi. Aritmija može biti tahikardija tj. ubrzani rad srca, obično iznad 100 otkucaja u minuti, ili usporenje rada srca koje se rove bradikardija, a počinje kada se brzina rada srca smanji ispod 60 otkucaja u minuti. Normalni uzroci tahikardije jesu emocionalna uzbuđenost, tjelesni napor, vrućica ili stres. Bradiaritmija se normalno pojavljuje tijekom sna. Najčešća bolesna stanja koja uzrokuju aritmije jesu akutni infarkt srca (80%) i angina pectoris ili neko drugo oštećenje srčanog tkiva. U biti bilo kakvo oštećenje srčanog tkiva ili promjene u sastavu elektrolita srca mogu izazvati promjenu srčanog ritma. Hipertireoza, hipotireoza, hipoadrenalinizam, hiperkalijemija, hipokalijemija i drugi elektrolitski poremećaji pogodovat će aritmiji. Također, aritmiju može izazvati anestezija, a 25% pacijenata koji uzimaju srčane glikozide imaju aritmije. Neki lijekovi, poput srčanih glikozida, simpatolitika ili parasimpatomimetika mogu promijeniti brzinu rada srca, bilo zbog izravnog učinka na srčano tkivo, bilo preko živčanog sustava. Također, brojni lijekovi mogu izazvati aritmije, a takve lijekovima izazvane aritmije mogu biti i po život opasne.
Aritmija može predstavljati gubitak normalne komunikacije između atrijskog provodnog sustava i ventrukula. Zbog činjenice da su atriji električki izolirani od ventrikula i povezani su samo AV spojem, atriji mogu ući u tahikardiju bez poremećaja rada ventrikula. Često se upotrebljavaju pojmovi ventrikulske i supraventrikulske aritmije. ventrikulske aritmije dolaze iz ventrikula, a supraventrikulske dolaze iz dijela srca iznad ventrikula, bilo iz atrija ili AV čvora.

„da bi ga najradije ras...la po zvaljama onim arapskim ”

Ova fraza me je zapanjila!

Nisi ti tako dobra fina i vaspitana,čini mi se :)

Zvaljama arapskim?
(zašto bi arapin imao zvalje a ti ne?)
Tako mirna, fina i dobra a tukla bi se!?

Rasista si a to već puno govori.
Možeš u besu tako nešto da pomislis, ali ne da pišes na javnom forumu neko vreme posle kad si se „ohladila”.Mene bi, a mislim i većinu ljudi, bilo sramota i da pomislim a kamoli da kažem.

Tako mislim da smo ovde prihvatili jedan pogresan problem.Onaj koji nam je postavljacica teme prikazala, kako se njoj čini.
Po mom mišljenju,problem je samo u njoj, njenom (ne)vaspitanju, (ne)kulturi i sigurno dna.

A tu nema leka, nazalost.

Janis, prvo svaka cast na iskrenosti. Meni te „arapske zvale” ne smetaju, i mislim da je to priznanje bila hrabrost. To je prvi korak.

Šta raditi dalje? To zavisi od vas koliko daleko hocete da idete. Može sve da se zavrsi na jednoj temi na SC-u, a može da ide i dalje, i da se jednoga dana okrenete i primetite da neke stvari koje su vas dovodile do ludila vise nemaju taj efekat.

Kako god bilo, to dalje putovanje od sadasnjih nevolja necete postici sami. Ma koliko mi mislili da smo pametniji od naših problema, ili da nam komsije i poznanici mogu pomoći, jedina pomoć će se desiti u drustvu nekoga ko sa time ima odlično iskustvo i ko jako dobro zna kako funkcionise ljudska psiha. Upozorenje: među psiholozima takvih ima jako malo.

Ako se odlucite da potrazite pomoć kod nekog psihologa, onda to treba izvesti izuzetno oprezno. Odete jednom-dva puta, i vidite da li vam odgovara. Ako kod psihologa nikada ne dozivite „Aha!” momenat, i nikada vam ne bude neprijatno sto ste otkrili uz njegove ili njenu pomoć da ste i sami odgovorni za neke stvari koje se desavaju, onda to nije dobar psiholog. Ako psiholog uglavnom cuti i ništa vam ne objašnjava, onda to nije dobar psiholog. Ako kod psihologa idete godinama, ni to nije dobar psiholog.

Pošto se vas problem tiče odnosa sa ljudima, onda neki psiholog ili terapista koji se bavi „relationship counseling” ili sličnim može da bude pravi pogodak. Nema veze da li imate relationship ili ne, mada neki ocekuju da imate brak ili vezu da bi vam pomogli, dok drugi ne.
Pruziti psiholosku pomoć zahteva talenat i iskrenu ljubav prema ljudima. Prema tome impresivne diplome ne znace mnogo, mnogo je vaznije da li ima rezultata.

Ono sto osetite kada drugi nisu prema vama onakvi kakvi ste vi prema njima nije toliko vezano za njih, koliko za vasu porodicu: kao sto ste rekli, ni u vasoj familiji nisu mnogo bolji. To boli. Ako ikome, mi bar ocekujemo da možemo da verujemo familiji, zar ne? Ali - ne možemo. Ni roditelji nisu andjeli vrlo često. Kako neko da sebi prizna da ima loše roditelje? Uglavnom nikako. I onda ide kroz zivot noseci tu ljutnju u sebi i trazeci nekoga drugog na kome će je iskaliti.

Kada ste u radnji hteli da pitate tog arapina da vas pusti preko reda, niste rekli dve važne stvari:

1. Da ste već mogli unapred da procenite kakav je covek i da ste samim tim znali da će vas odbiti

2. Da ste mogli da budete spremni na to da će vas odbiti i da imate rezervni plan: ili da ga preskocite i zamolite kasirku da vam naplati tu jednu stvar (naročito ako ste recimo već imali spremno tačno kesa koliko treba i onda samo kazete „evo vam ovaj jedan dolar za ovu zvakacu gumu, dovidjenja” i ne date joj prilike da vas odbije). Ta prva opcija zavisi od toga da li znate kasirku itd... Ili druga mogućnost je bila da samo izadjete napolje i ne kupite tu sitnicu.

Uvek postavite sebi jedno pitanje a to nije pitanje „da li bih i ja ovako postupila?” već: „Da li je kolicina i jačina moje ljutnje jednaka njegovoj gresci?”.

Sedite negde sami, malo se opustite, setite se incidenta iz samoposluge sa „zvalavim arapinom” i osetite ljutnju, kao da ste sada tamo. Vidite koliko je velika ta ljutnja. Bukvalno je vidite i osetite. Da li je velika kao sat na polici? Kao sto? Koliko je velika? Koliko je jaka? Kao promaja? Kao bura? Kao oluja? Kao nuklearni rat?

Onda probajte da se setite najranijeg dogadjaja iz detinjstva koji vas je slično toliko i na sličan način naljutio. Toga ćete se setiti kroz opustanje i osecanje te ljutnje. Idite polako unazad kroz vreme. Kada se setite najranijeg sličnog dogadjaja, nasli ste pravi uzrok za vase ponasanje.

Tada treba reci tom roditelju (iako on neće biti tu pored vas) koji je to izazvao, na glas SVE sto tada kao dete niste mogli. Neka drugima zvucite ludo sto pricate sami sa sobom; ovo je vasa prilika da napokon izbacite te emocije iz sebe.

To ponavljajte vise puta, nije dovoljno samo jednom ili samo par puta. To uradite za svakog „zvalavog arapina”.

Sve sto sam gore opisao je posao psihologa. Ako vas uputi da tako postupate, onda ćete vremenom uspeti da se oslobodite tih okova starih emocija i da nastavite kroz zivot slobodniji, kreativniji i srećniji. I mnogi „prijatelji” i „rodbina” će ostati u nekoj izmaglici a novi će se pojaviti.
Ono sto nas koci su neiskazane emocije. Kada ih pokazemo, 'odigramo', onda smo slobodni i nema vise duhovnog tereta koji nas koci.
Tada prestajemo da trazimo zgodne prilike po supermarketima koji će nam biti dokazi da smo samo mi dobri a ceo svet zao.

Aaaaaaaaaa sad sam ponovo procitala tvoj post pa stvarno nadjoh da si spomenula lupanje srca ali si prvo lupala druge stvari.

Meni se čini da si reagovala tako jer si napunjena nekim besom. Da li je taj bes rezultat vaspitanja jer su te roditelji „ucili” i „zahtevali” od tebe da budes dobra ili je rezultat nečega drugog to ti samo znaš.
Nepravde se desavaju u zivotu non-stop i zivot nije fer. Svi razlicito reagujemo.
Tvoja reakcija u ovoj situaciji izgleda malo ekstra naglasena i ocigledno je da te je previse potresla. Probaj da sama sebe izanaliziras i nadjes razlog pa ćeš moći i da pomognes sebi u sličnoj situaciji sledeći put.

Џениска не чуди се. Неће те пустати преко реда, кад си пуна негативне енергије коју околина осећа.

Чекај у реду и припреми ситан новац.

Судећи по овоме што сте написали:

... i svima želim dobro i volim da pomazem ... ali dozivljavam svijet oko mene nepostenim i pokvarenim kao npr.na kasi sam i imam samo jednu stvar i lepo zamolim ako mogu prije osobe koja ima puna kolica jer velika je guzva i zuri mi se zbog obaveza koje imam a taj idiot svadljivo i vredjajuci malte ne da ne mogu i svi gledaju sa strana o cemu se radi,ja naravno uzvracam isto svadljivo a krv mi kljuca da bi ga najradije ras...la po zvaljama onim arapskim ...

i uhvatim sebe da to nije prvi put da sam takva u uzvracanju.

Puno sam u zivotu davala a nisam bog zna kako dobro dobila nazad ...

Проблем је у Вама, а не у другим људима. Морате се суочити са једноставном чињеницом, да не могу сви бити као Ви, нити би то било добро. Узгред, показујете на овом примеру да не желите баш свима добро, чак неке људе називате погрдно, нпр. идиот, неке би чак и да рас...лили по жваљама арапским???

Дакле, суочите се са тим да Ви нисте онакви какву себе видите, него сте онакви какву Вас други виде, укључујући, наравни и тог Арапина.

Јер тај Арапин ће код куће, можда и на неком његовом форуму, ипричати како је био у журби (и можда већ каснио на неки важан састанак) кад га му је нека жена сугерисала да јој уступи његово место у реду ...

THE SECRET (HR) part 1/9

Da biste razumeli vas problem!
Upisite ovu gore navedenu adresu u YouTube, odgledajte sve to i onda se javite da diskutujemo o pojavama našeg zivljenja!

SVE JE IZMišljENO!
KAKO JE GORE,TAKO JE DOLE!
A KAKO JE DOLE,TAKO JE GORE!

Ajd uzdravlje,i u pamet. UM JE BOZANSKO CUDO!