2. Vakcina je „prljava”, pa nije baš najsigurnija.

Totalna zabluda!
Klasična vakcina protiv gripa se pravi tako što se virus gripa „isecka”, pa više nije u stanju da izazove grip – to znači da dete (ovo važi i za odrasle) ne može da dobije grip „preko vakcine”. Zato se i naziva split (podeljena, „iseckana”) vakcina. Već godinama unazad se koriste najsavremeniji farmakotehnološki postupci, pa je vakcina protiv gripa „čista” i bezbedna!

3. Vakcina protiv gripa nije za decu i zdrave ljude – treba vakcinisati samo rizične grupe.

Odavno nije tako!
Treba da se vakcinišu svi koji su stariji od šest meseci!
Ovo nije naša preporuka, ni mišljenje „jednog broja lekara”, već zvanična preporuka Svetske zdravstvene organizacije i ogromne većine pedijatrijskih asocijacija širom sveta.
Preporuka nije „proizvoljna” već se temelji na velikim naučnim studijama koje su, posle višegodišnjeg praćenja ogromnog broja dece (i odraslih), pokazale da je vakcina protiv gripa efikasna, bezbedna i neophodna u prevenciji gripa.

4. Ima i doktora koji su protiv vakcine.

Sve je manje pedijatara koji ne prihvataju zvanične preporuke Svetske zdravstvene organizaciije. Nema racionalnog objašnjenja za one koji su protiv vakcine, a sve bolja edukacija i zdrava propaganda su dovela do promene mišljenja skeptika, pa su širom otvorena vrata vakcinaciji protiv gripa.

5. Jednom sam se vakcinisao i to je dosta, ne mora baš svake godine da se prima vakcina protiv gripa.

Nije tako, a razlog je jednostavan – imunitet protiv gripa ima ograničeno trajanje pa ga treba obnavljati!
Sa druge strane, postoji više tipova virusa koji izazivaju grip, a obično se svake godine promeni „glavni krivac”. Pošto su antitela (borci protiv virusa) posebna za svaki tip virusa, Svetska zdravstvena organizacija svake godine predviđa najverovatnije uzročnike, pa se pred svaku sezonu gripa pravi odgovarajuća vakcina. Radi se na tome da se proizvede „univerzalna” vakcina koja će biti ista i „pokrivati” sve tipove virusa gripa, ali dok se taj posao ne završi držimo se „standardne” vakcine i svake godine radimo na „osvežavanju” imuniteta.

6. Mama, tata, bake i deke – svi su se vakcinisali, pa deca ne moraju da je dobiju.

Dobro je što su se svi odrasli vakcinisali, ali nije dobro da se deca „preskaču”. Kao što smo već napomenuli, vakcina je „čista” i bezbedna, pa nema razloga da se deca starija od šest meseci „skidaju sa spiska” za vakcinaciju protiv gripa.
Do uzrasta od tri godine deca dobijaju pola doze u odnosu na odrasle, a stariji mališani se vakcinišu istom dozom kao i odrasli.

7. Davanje vakcine jako boli – dete će da navuče strah od lekara.

Nije baš tako!
Mora malo da boli, ali ako se nežno pristupi detetu i polako ubrizga sadržaj vakcine, bol je zaista diskretan i kratkotrajan. Treba smiriti dete, starijima objasniti šta će se desiti, pa tek onda pristupiti vakcinaciji. Ako je napeto i neprekidno plače bol će biti jači zbog stegnutih mišića. Zato ne treba žuriti, posebno kod dece koja se prvi put vakcinišu - ako dete shvati da nema „frke”, svaka sledeća vakcinacija će ići mnogo lakše.

8. Jedna doza vakcine je dovoljna za sve.

Ne i za one koji se prvi put vakcinišu!
Revakcina (druga doza) se daje mesec dana posle prve „boce”. Svake sledeće godine se daje samo jedna doza. Revakcina „utvrđuje” zaštitu koju je prva doza započela.

9. Komplikacije su česte i opasne – zato neću da se vakcinišem.

Komplikacije su moguće, ali su retke i blage!
Važno je da dete bude zdravo pre vakcinacije – tada su i komplikacije ređe. Zato bi bilo dobro da pedijatar pregleda dete pre vakcinacije. Moguća je blaga reakcija na mestu uboda – crvenilo i otok, ali to ne zahteva pažnju, ali ni tretman.

10. Vakina protiv „standardnog” gripa štiti i od ptičjeg.

Nažalost, ne štiti, ali indirektno sprečava širenje ptičjeg gripa među ljudima.
Da bi se ptičji grip širio sa čoveka na čoveka (što do sada nije zabeleženo), on prvo mora da se promeni (mutira). Ovo se može desiti ako oboleli od „standardnog” gripa dobije i ptičji (od bolesne ptice – što je stvarno malo verovatno, ali ne i nemoguće). Tada postoji šansa da se virus ptičjeg gripa izmeni i postane sposoban da se širi „sa čoveka na čoveka”. Zato, ako smo zaštićeni od „običnog” gripa, sprečavamo mutaciju virusa koji izaziva ptičji grip. Intezivno se radi na vakcini protiv ptičjeg gripa – nadamo se povoljnim vestima.

Nadamo se da smo „razbili” najčešće zablude o vakcini protiv gripa. Zato vam predlažemo da razmislite o vakcinaciji cele porodice. Naravno, posavetujte se i sa vašim pedijatrom koji najbolje zna da li vaše dete ima neku od retkih prepreka za bezbednu vakcinaciju.

VAKCINIŠITE SE NA VREME!
Treba vremena da se postigne „imunitet protiv virusa”. Kada govorimo o deci i odraslima koji će ove godine biti „premijerno vakcinisani” moramo imati u vidu činjenicu da je potrebno nekoliko nedelja (nekada i duže) da se imuni (odbrambeni) sistem „naoruža” za borbu sa gripom. Zato ne treba čekati „minut do 12” i primiti prvu dozu vakcine kada se grip već pojavi.

ALERGIČNI NA JAJE – OPREZNO!
Mali broj dece dobije „gripčić” – lako curenje nosa i blagi kašalj koji može biti praćen „niskom” temperaturom. Sve traje par dana i prođe bez lekova. Ozbiljne komplikacije gripa (pre svega se misli na neurološke komplikacije) su zaista izuzetno retke.
Alergijska reakcija na vakcinu je moguća, a ona se skoro uvek dešava kod dece koja su alergična na jaja. Zato se vakcina protiv gripa ne daje alergičnima na jaje!