Moj muž je u toku duboke depresije pored anti-depresiva dobio i dijazepam (Valujum). U međuvremenu je razvio toleranciju, tako da od 40mg ne zaspi, a i vrstu zavisnosti. Prvi put ih je uzeo u aprilu, tokom leta neregularno, svaki 2-3 dan otprilike- ja nisam znala da ih uzima.
Kad sam saznala, dogovorili smo se da prestane, ali nije vredelo. Pocela su sakrivanja i laži. Zajedno so isli kod lekara, rekli mu o cemu se radi i sa njim dogovorili da mu ja dajem lek, onoliko koliko on kaže da mu treba, ali da postepeno smanjujemo i pratimo neki rezim od 5% smanjenja dnevno- koliko god možemo da to pratimo.
U početku je sve bilo u redu, ali se posle nekog vremena on pobunio i resio da uzima sam. Tada je svo to smanjivanje otislo do djavola, jer je on to opet nasumice sipao sebi kapi.
Kada se lek potrosio, rekao je da ne želi vise da dobije od lekara, i da je prestao. Ja sam se cudila kako nema problema jer je prestao sa dosta visoke doze, 15-20mg, ali on je tvrdio da je sve u redu. Ja sam ga pitala da odemo ipak kod lekara jer treba da polako spusti dozu, on je odbio.

Danas sam saznala da opet krije negde neke kapi.
Puno sam mu pricala kako se osecam, i kako me boli da me laže, i molila sam ga da bude iskren, šta god bilo, proćićemo kroz sve, samo da postoji poverenje.

Sada više ne znam kako dalje. Ja ne želim da vise živim sa njim, jer je poverenje osnova svake veze, ali i znam da je laganje i prevare simptom zavisnosti.

Da li neko ima iskustva sa ovim i da li imate neki savet i pomoć.
Volela bih i lekare da čujem šta oni misle.

Hvala na svim dobronamernim odgovorima.
Suncokret na izmaku snaga (ipak je jesen :)