Ukupni holesterol ne bi smeo da bude iznad 200, a ne 240. Međutim, holesterol se javlja u dva osnovna oblika. ?Loš? holesterol (LDL) treba da je ispod 130, osim ako ne patite od srca ili dijabetesa, jer u tom slučaju treba da je još niži. Međutim, nizak nivo ?dobrog? holesterola (HDL ispod 40) povećava rizik od srčanih oboljenja.
Faktori rizika za visoke vrednosti holesterola u krvi
Vaše šanse za povišene vrednosti holeterola koje mogu dovesti do srčanih oboljenja uvećavaju se ukoliko imate bilo koji od sledećih faktora rizika:

Pušenje -Pušenje cigareta oštećuje zidove vaših krvnih sudova, čineći ih tako podložnim da akumuliraju masne naslage. Pušenje takođe može sniziti nivo vašeg HDL-a ili „dobrog” holesterola.

Gojaznost - Ako je vaš indeks telesne mase (Body Mass Index – BMI) 30 ili više, to vas izlaže riziku za povišen holesterol.

BMI računate tako što svoju težinu u kilogramima podelite kvadratom svoje telesne visine u metrima – optimum vrednosti je 19.5 – 25.9

Loša ishrana - Hrana koja je bogata holesterolom kao što su crveno meso i punomasni mlečni proizvodi, uvećaće vaš ukupni holesterol. Konzumiranje zasićenih masnih kiselina koje se nalaze u hrani životinjskog porekla i tzv. Trans-masti koje se koriste za proizvodnju većine slatkiša, krekera, čipsa i sl. takođe mogu povećati vaš holesterol.

Nedostatak fizičke aktivnosti - Fizičke aktivnosti pomažu u povećavanju nivoa HDL-a – „dobrog” holesterola i u snižavanju LDL-a – „lošeg” holesterola. Ukoliko ne vežbate dovoljno i generalno imate smanjenu fizičku aktivnost, u riziku ste za visoke vrednosti holesterola.

Visok krvni pritisak - Povećan pritisak na zidove arterija oštećuje vam arterije, što može ubrzati akumuliranje masnih naslaga u njima. Krvni pritisak treba redovno proveravati i po potrebi regulisati po savetu svog lekara.

Dijabetes - Visoke vrednosti šećera u krvi doprinose povećanom LDL-u i sniženom HDL-u. Povišen šećer u krvi takođe oštećuje zid vaših arterija. Nivo šećera – glikemiju – treba redovno proveravati jer su nekada povišene vrednosti prisutne bez značajnih simptoma i negativno utiču na naše celokupno zdravlje. O ovome razgovarajte sa vašim lekarom.

Ljubice i vi ko moja majka jedete te ljute bombone da biste manje pusili, ali to mojoj majci nije pomoglo godinama, a kako kaže ni mom dedi koji je na isti način pokusavao da ostavi duvan, da bi ga nasli na podu mrvog u 60-oj godini od srcanog udara.
Ja mojoj majci govorim a i drugima, da biste ostavili duvan prvo mora da vam se zgadi. Ako volite da pusite kako mislite onda da ga ostavite.